Čije je naše oružje?

Pred sam kraj prošle 2019. godine, 23.12., mediji su objavili saopštenje MUP da je u Centru za reciklažu u Železniku obavljeno uništenje 15.000 komada oružja koje je oduzeto gradjanima Srbije. Pri tom je rečeno da je u prethodnih nekoliko godina uništeno više od 100.000 komada takvog oružja. Kada se ovim ciframa doda podatak da je krajem 2012. godine iz tadašnje vlasti (I. Dačić) saopšteno da je i u tom periodu uništeno preko 100.000 komada, dolazimo do cifre od preko 200.000 komada oružja koje je oduzeto od gradjana i uništeno. Pričamo o javno dostupnim brojkama.

U ovu cifru, ne ulazi oduzeto oružje koje je, po tvrdnjama narodne poslanice Marinike Tepić, oduzeto, preprodano pojedinim povlašćenim firmama po ceni od 30 din./kg. i izvezeno. Dakle, ako poslanica Tepić mesec dana pre uništavanja iznosi tačne informacije (dobila od insajdera iz MUP, kaže), potkrepljene fotografijama, ispalo bi da jedan oduzeti pištolj nabavljen ’na kilo’ košta i čitavih 20 dinara, dok bi se lovačka puška ili karabin prodala po ceni jednog metka! A valjda narodni poslanici ne lažu, imali smo jednog kao predsednika LSS pa znamo, vidi se po bilansima podnetim u APR? Istini za volju, ova priča o preprodaji oduzetog oružja je odmah ’sa vrha’ proglašena neistinom. Ali treba imati na umu da na YouTube ima nekoliko video snimaka lakog oružja iz Srbije (uglavnom razni pištolji), snimljenog u drugim državama, poslaganih u, na ćirilici označenim, drvenim sanducima, ali ne samo proizvodjačkim oznakama, nego i nekim malo nezgodnijim.

Sad dolazimo do veselijeg dela: pomoćnik ministra je povodom uništenja izjavio i sledeće: 'Sve ovo ne bi bilo moguće bez saradnje sa partnerima, u prvom redu sa Evropskom unijom i UNDP', dok je koordinator projekta Jelena Bujaković iz UNDP SEESAC izjavila da je ovo u skladu 'sa Mapom puta za kontrolu naoružanja naZapadnom Balkanu od 2019--2024.'! Dakle, lepo nam pomažu iz EU i SEESAC u razoružavanju gradjana Srbije, a tom pomoću se diče i ponose gospoda iz MUP, vole ljudi da nas stranci kontrolišu i da nam nameću zakone koji ojadiše lovce i vlasnike oružja. Bili smo ubedjeni da su partneri prvog reda državnim organima gradjani Srbije i nevladine organizacije gradjana Srbije, ali eto, pomoćnik ministra izgleda ne misli tako! Slažemo se u jednom: ovo ne bi bilo moguće bez stranog mešanja!

Inače, organizacija SEESAC je formirana za kontrolu lakog oružja na Balkanu, ima sedište na Novom Beogradu, i godišnje ulaže milione evra zapadnih zemalja ali i NATO u projekte razoružavanja u našem regionu. Bilo bi lepo da su na uništenje oružja pozvali i lovce, pa da se čuje i lovačka priča sa 'biranim' rečima.

Za celu ovu zbrku oko 'preregistracije' već registrovanog oružja, i oko nekih suludih odredbi važećeg ZOM koje i pored lekarskih uverenja i potvrde o nekažnjavanju zadiru čak i u psihopatologiju vlasnika procenjenu od nemedicinara, pa do onog po zlu čuvenog 'diskrecionog prava' MUP da može bez obrazloženja u svakom momentu vlasniku oduzeti legalno oružje; dakle, za celu frtutmu su najzaslužniji pre svega gospoda narodni poslanici koji su usvojili ovakav zakon (jel' za dobrobit gradjana?), pa onda redom predlagači (MUP i Vlada Srbije), i na kraju i onaj ko je (sa kojim motivom?) ovakav zakon pisao, gubeći iz vida da je, osim štetnosti i upitne ustavnosti, ispao i nesprovodiv. Zašto? Pa iz prostog razloga što, čak i da svi pripadnici policije krenu da rade samo obavezne 'terenske kontrole', jednostavno je nemoguće posao obaviti u zadatim rokovima, pa se onda rokovi produžavaju, oružje se olako oduzima u upravnom postupku (to je najlakše!), priče i sve glasnije nezadovoljstvo razoružavanjem gradjana Srbije dovode do pokušaja smirivanja  glumljenjem rada na izmenama ZOM, gde se ključni zahtevi NVO sektora već skoro dve godine ignorišu, a dopušta se samo kozmetička promena. Bez suštinskih izmena od posla neće biti ništa. Predstavnici NVO sektora bi, u slučaju da se opravdani zahtevi ne usvoje, jednostavno trebali da prestanu da daju 'pokriće' nadležnima za kozmetiku, i da napuste radnu grupu, pa neka onda državni organi rade šta hoće, može im se? Možda!