Bahatost ili ludost, ili oboje?

Aktivisti DZPPS, samozvani zaštitari, ponovo vršljaju po lovištima bez dozvole

U jutarnjim satima, 08. maja, u jednom vojvodjanskom lovištu nadomak Novog Sada zatečena su dvojica aktivista-samozvanih zaštitara članova Društva za zaštitu i posmatranje ptica Srbije, kako osmatraju i prate divljač pomoću dvogleda i video kamere. U lovište su ušli terenskim vozilom Dacia Duster, braon boje, sa oznakom DZPPS, bez obaveštenja uprave korisnika lovišta i bez dozvole. Uočeni su od strane stručne stručne službe koja je reagovala i na licu mesta u lovištu zatekla lica koja su imala sa sobom navedenu opremu i mapu lovišta. Zatečeni su Š.M. i R.D., koji su prilikom kontrole bili vrlo bahati i osioni, raspravljali su se sa lovočuvarem, i pri tom su izjavili da oni u lovištu navodno rade projekat ’Monitoring prepelice’ za Upravu za šume ministarstva poljoprivrede. Za navedenu tvrdnju nisu imali nikakav dokaz. Korisniku lovištu se lica nisu najavila jer smatraju da ne treba. Posle legitimisanja i ostalih službenih radnji lovočuvara su seli u vozilo i otišli. O dogadajaju je obaveštena lovna inspekcija.

Malo analize slučaja:

1. Prema Zakonu o divljači i lovstvu čl.4 tačka14, lovom se smatra i praćenje i osmatranje divljači, pa su prema tome zatečena lica bez dozvole korisnika lovišta bili u nezakonitom lovu, što je krivično delo
2. Tvrdnja da rade neki projekat nije ničim potkrepljena, pa čak i da rade projekat Uprave za šume, NE SMEJU da se tim povodom  kreću lovištem bez dozvole korisnika lovišta, što inače već godinama unazad rade, ne obazirući se na upozorenja i na potencijalnu opasnost
3. Otišli su sa lica mesta, iako nisu sačekali da lovočuvar završi svoj službeni deo posla, da obavesti policiju o osnovanoj sumnji za krivično delo nezakonit lov, i da zatečena lica zadrži. Policija bi mogla tada da privremeno oduzme opremu i vozilo do okončanja postupka
4. Nemamo saznanja da su gospoda iz DZPPS dobili sredstva za projekat ’Monitoring prepelice’, tim pre što je projekat sa sličnim nazivom već izveden pre par godina u Vojvodini od strane firme ’Vojvodjanski lovac’, pa bi bilo veoma dobro da ovu tvrdnju zaštitari potkrepe dokumentima.
5. Vrlo je smešna trdnja da se u maju mesecu, kada se prepelice legu, vrši monitoring jer je to, prvo, praktično nemoguće, ptice leže na jajima, sakrivene miruju i ne oglašavaju se, a drugo, čak i da ih neko svećom traži ne može ih pronaći u vegetaciji. A ako ih slučajno i pronadje, to je nepotrebno uznemiravanje divljači tokom perioda razmnožavanja
6. Monitoring prepelice dvogledom i kamerom u maju mesecu je najobičnije naklapanje i vadjenje iz problema, dvogled i kamera ne mogu registrovati sitnu prepelicu čak i da poleti na 100 metara. Pre će biti da su ovi zaštitarski genijalci bili u lovištu sa tom opremom iz nekog drugog razloga, a razlog bi mogao biti njihova ideja izneta na radionici u Sr. Karlovcima, gde su oni želeli da budu neki paralelni ’Tim za borbu protiv krivolova’, van sistema lovstva, ali obilato finansiran iz inostranstva, a ponekad i iz domaćih izvora. Kao da su lovci blesavi i nesposobni da se već decenijama bore sa krivolovom. Da se formira udruženje gradjana koje bi kontrolisalo drugo udruženje, lovce? Da nije to bio razlog vršljanja u lovištu – špijuniranje lovaca? Sve ovo je svojevremeno predočeno na tribini, javno, pa i u lovačkoj i drugoj štampi i medijima, upozoreni su zaštitari da ne rade to što rade, ali očito ne vredi.
7. Momenat koji su samozvani zaštitari odabrali da vršljaju po lovištima je sulud, opasan i nerazuman, kada je lov na srndaća po kalendaru u punom jeku, kada lovci love karabinom dalekog dometa, i kada u ovom slučaju niko ne zna gde se u lovištu nalazi neko nepozvan. Time zaštitari svesno izazivaju opasnost i za sebe, ali i za lovce, i korisnika lovišta – i pored gomile upozorenja oni i dalje teraju svoje. Zašto to rade, zaista je vrlo teško razumeti.
8. Neko bi mogao da u svemu što je uradjeno možda prepozna i neku drugu nameru, imajući u vidu tajming dogadjaja: šta ako, hipotetički, neko od aktivista prilikom neovlašćenog osmatranja i praćenja divljači dodje do podataka o tome gde se, npr., nalazi neko trofejno grlo srndaća koji je teritorijalna divljač, pa tu informaciju podeli ili ustupi uz naknadu nekom lovokradici? Mislite da je nemoguće? Postojanje mape parcela kod zaštitara čini ovo pitanje potpuno umesnim – niko nije blesav da poveruje da su u mape parcela u lovištu obeležavali prepelice.

Elem, posle ovih par crtica, jedan savet za lovce i korisnike lovišta: kada god uočite nepoznata lica i vozila u svom lovištu, momentalno neka reaguje stručna i lovočuvarska služba; lica zadržite do dolaska policije, istovremeno obaveštavajući i nadležnog lovnog inspektora. Insistirajte na podnošenju odgovarajućih prijava i na privremenom oduzimanju opreme i vozila, koji mogu biti dokaz. Svako sumnjivo kretanje kroz lovište, osim poljoprivrednika koji imaju svoje njive, treba proveriti, reagovati, i insistirati na sprovodjenju odgovarajućeg postupka.