Da svako radi svoj posao, gde bi nam kraj bio?

Skupština LSV je na septembarskom zasedanju izvršila smenu predsednika, i za v.d. postavila Sanju Momčilović Bognič, koja je dobila mandat, citiramo za neupućene, da u roku od 6 meseci organizuje vanredne izbore, ukoliko pandemijski uslovi to dozvole. Pre oko mesec dana UO LSV je jednoglasno odlučio da se ti uslovi nisu steklli (zabrana okupljanja), pa je raspisivanje izbora u skladu sa odlukom Skupštine LSV odloženo. Potvrda o ispravnsti takve odluke je i pismeno tumačenje epidemijskih mera dobijeno od nadležnih pokrajinskih organa na zahtev LSV.

Kao i pred svake izbore, tako i pred ove vanredne, podiže se temperatura, traže se kandidati i protivkandidati, sastanči se, telefoni se usijavaju, lobira se, ali sve je to legitimni deo predizborne kampanje. Iako izbori još nisu raspisani, već ima najave ko bi mogli biti kandidati za predsednika LSV: to su pre svih aktuelna v.d. predsednica Sanja Momčilović Bognič sa rezultatima koje je postigla u kratkom roku, ali se kao mogući protivkandidat pojavljuje i direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković. Da li će to tako i biti ostaje da se vidi nakon raspisivanja izbora, pošto je upravo u momentu pisanja ovog teksta javljeno da je republički Krizni štab usvojio  odluku o popuštanju epidemijskih mera, čime su se stekli uslovi iz skupštinske odluke da se izbori u LSV održe.

Nastupajući vanredni izbori u LSV nam sada donose i vanredne dogadjaje, a jedan od njih se odigrao 8. aprila, u prostorijama Novosadskog sajma. Naime, domaćin g. Cvetković je održao sastanak po pozivu sa desetak predstavnika vojvodjanskih LU, od kojih je želeo da čuje o problemima lovstva u pokrajini. Medjutim, na iznenadjenje dobrog dela prisutnih, ali i lovačke javnosti, na ovom predizbornom sastanku su bili prisutni i predsednik LSS Bratislav Ćirković, predsednik jugoistočnog saveza Zoran Aleksić, zatim Srdja Dimitrijević iz organizacije ’Safari International’ koja se bavi komercijalnim lovom i koji je bio učesnik u privatizaciji lovišta JP Srbijašume, ali i dva lovca iz Republike Srpske za koje nije najjasnije u kom svojstvu su bili, privatno ili ispred svog saveza.

Šta reći na ovo? Prvi put u nekoliko decenija se dešava da se još u predizbornoj kampanji jedan predsednik LSS svojim prisustvom na nekom sastanku jasno opredeljuje koga bi mogao da podrži na izborima u LSV, iako se on tu ništa ne pita; još manje je jasno šta na jednom pokrajinskom predizbornom sastanku traži predsednik jednog regionalnog saveza  sa drugog kraja države? Da odmah budemo jasni: znamo da ovo nije prvi put u prethodnim mesecima da se nešto slično dešava. Umesto da su gospoda predsednici svoje vreme i napore uložili u rešavanje nagomilanih problema u LSS i na jugoistoku zemlje i samo radili svoj posao, oni se bave predizbornim aktivnostima, kadriranjem i izborima u AP Vojvodini?!? Nadamo se da će Cvetković, kao pametan čovek, shvatiti da mu ovakvi postupci uopšte ne pomažu, naprotiv. Vojvodjanski lovci i njihovi delegati će odlučiti na izborima ko će ih voditi, a svako petljanje sa strane, guranje u avanturu i loša podrška nekih kompromitovanih faktora van Vojvodine predstavlja kod velikog broja vojvodjanskih lovaca čist autogol ili ’pucanj u sopstvenu nogu’. Zar nije čudno da se na sastanak o problemima lovstva u Vojvodini ne pozove vrh LSV, a ne neko ko sa Vojvodinom blage veze nema? Zar nije logično pozvati nekog ko je upućeniji, nekog ko zna problematiku i ima rezultate? Merilo nečijeg uspeha na izborima će biti jedino rezultati rada u lovstvu, a ne nečije želje, sujeta ili lična netrpeljivost. Da cirkus bude veći: postavilo se čak i pitanje zašto je probijen rok od 6 meseci za raspisivanje izbora (pandemija), a niko nije postavio pitanje zašto LSS nije održao svoju skupštinu skoro dve godine? Toliko o objektivnosti i licemerju...

Sa druge strane, LSS je posle sprovedenog konkursa za lovišta u centralnoj Srbiji, koji je dočekao totalno nespreman, izgubio status korisnika lovišta, a time i mnoge benefite i poluge upravljanja lovstvom i lovačkim udruženjima. Pristup državnim fondovima je za LSS postao veoma otežan, a upitan je i posao distribucije lovnih karata. Dok je konkurs za dodelu lovišta trajao, LSS i predsednik Ćirković su upadljivo izbegavali da se izjasne o svom stavu povodom toga čak ni nakon pominjanja na skupštinskom odboru za poljoprivredu; nije Ćirković pokušao da posreduje i rešava probleme npr. sa granicama lovišta, čak je ostao nem i na dva javna protesta lovaca u V. Plani – drugim rečima, nije radio svoj posao. Ali se zato eto nadje vremena da se petlja po Vojvodini, što predstavlja pravi presedan u novijoj istoriji lovstva. Umesto ravnopravne saradnje u zajedničkom interesu, vrh LSS ovakvim potezima potencira i provocira podeljenost u LSV i lovstvu Vojvodine, podeljenost koja je, srećom, dolaskom Sanje Momčilović Bognič na mesto v.d. predsednika prevazidjena.

Sva je prilika posle ovog i sličnih dogadjaja da su LSS i predsednik Ćirković, nakon šokovitih promena u lovstvu izgubili kompas i da ne znaju više šta bi i kuda bi. Teška vremena dolaze za LSS, a najmanje što je potrebno jeste povlačenje ovakvih poteza kao što je prisustvo na predizbornim aktivnostima jednog od mogućih kandidata i mešanje u unutrašnje stvari drugog saveza. Sve što treba je samo da svako radi svoj posao!