Šta je pisac hteo da kaže?

Na 10. strani jubilarnog 100. broja magazina Predator je iznet lični stav predsednika LSS Bratislava Ćirkovića o problemima srpskog lovstva. Analiziraćemo neke od stavova iznetih nakon skoro tri godine mandata.

Ćirković: 'Način funkcionisanja lovačke asocijacije u Srbiji, je neminivno potrebno promeniti. Ingerencije LSS su ukinute, a statut treba modernizovati na način koji omogućava razvojni pristup.'

      - Komentar: Na činjenici da su promene u lovstvu Srbije neminovne i neophodne, Ćirković je dobio mandat predsednika LSS, ali šta je do sada nakon skoro tri godine urađeno? Statut se mogao promeniti za 3 meseca!

Ćirković: 'Zakoni se menjaju tipično za društvo u tranziciji, odnosno prema zahtevima interesnih grupacija ili navodnih preporuka EU.'

      - Zakoni se menjaju, kako Ćirković napisa, ali zar 70.000 organizovanih i naoružanih građana u lovačke organizacije nisu bili i ostali ozbiljna grupacija, bar po brojnosti, ako ne po kvalitetu rukovodstva ?

Dalje u tekstu piše: 'Jedino i poslednje uporište lovaca Srbije je brojnost i zato je potrebno da budemo informisani i jedinstveni.'

- Jedinstvo se postiže uvažavanjem zajedničkog interesa , a ne ličnih ambicija! O informisanju bolje da ne počinjemo priču.

Pa onda još: 'Načinom ustanovljavanja i dodele lovišta, kao i našim učešćem u čitavom procesu, ne možemo biti u potpunosti zadovoljni.'

- Niste zadovoljni načinom ustanovljavanja i dodele lovišta u centralnoj Srbiji, a šta ste preduzeli da se npr. reši problem u V. Plani i samovolja narodnog poslanika u tom slučaju, kada su lovci dva puta imali ulične proteste? Šta ćete učiniti da se slično ne ponovi i u Vojvodini oko novog konkursa za dodelu lovišta?

Dalje u tekstu: 'Zakon o oružju i municiji može imati još lošija rešenja od važećih, da ne pominjem ukidanje poreza na oružje ili produženje važenja lekarskog uverenja, ukidanje diskrecionog prava...'

- Zakon o oružju i municiji je katastrofalan, a svojevremena skupštinska odluka LSCS o organizovanju protesta protiv takvog zakona nije realizovana (Ćirković je tada bio predsednik Nadzornog odbora LSS)! Dva puta je odlagana primena ZOM, ali nema usaglašenih izmena nakon serije sastanaka.

Žali se predsednik LSS: 'Dosta vremena sam izgubio pokušavajući da obezbedim podršku za drugačiji pristup naših ljudi, što bi vodilo ka uvažavanju od strane resornih institucija.'

- Koliko je još vremena potrebno da prevaziđeni kadrovi promene pristup, kako bi lovci bili uvaženi od vlasti? Ako ne postoji podrška ’naših ljudi’, koji bi bio logičan potez predsednika?

Šta dalje, objašnjava se u tekstu: 'U ovom političkom trenutku treba da izaberemo pravo vreme za predstavljanje problema srpskog lovstva ili će uloga lovaca nestati, a bavljenje lovom će poprimiti okvir nedostupan običnom čoveku.'

- Koji je to politiički trenutak u kome lovci treba da pokažu svoje nezadovoljstvo, a da se Ćirković i ostali time slučajno nekom ne zamere? Zar predstavljanje i rešavanje problema u lovstvu nije svakodnevni zadatak, ili je odjednom to postalo pitanje nekog političkog trenutka?

Ovo je samo kratka analiza autorskog teksta predsednika LSS iz ugla šta je trebalo i moglo uraditi, a nije. O tome šta je urađeno, a pogrešno, nadamo se u diskusijama na što skorijoj Skupštini LSS, posle dve godine neodržavanja!