Tužno i pretužno.
Dabar kao vrsta je svojevremeno praktično nestao u Vojvodini-Srbiji. Ostalo je bilo samo nekoliko jedinki u rezervatu prirode Zasavica, a ako se dobro sećam jedan par dabrova je vidjan u Karadjordjevu i održao se tamo zato što je reč o vojnom ogradjenom lovištu.
Srbijalov je pre 10-ak godina prvi javio da je dabar ponovo primećen na jednoj od ada izmedju Bačke Palanke i Neština; objavili smo i fotografije oborenog drveća i pravljene brane. Takodje sam obavestio i nadležne organe o pojavi dabra. Zaista sam bio radostan jer pojava dabra, osim očuvanja vrste, znači i da je Dunav postao dovoljno čist, jer dabrovi neće ići u zagadjenu vodu. POjava dabrova nizvodno od Karadjordjeva ukazuje da je onaj jedan sačuvan par svoje potomstvo počeo da širi na nova staništa.
I sad se desi ovakva katastrofa da idioti ribokradice postave mrežu i udave jedini primerak dabra u Novom Sadu - da se ja pitam ja bih tom dabru obezbedio oružanu pratnju i zaštitu. Da je bilo pameti sledeće godine bi verovatno Kamenička ada i Ribarsko ostrvo imali malu populaciju dabrova.
Ne gajim nadu da će majmuni koji su mrežom udavili dabra ikad biti otkriveni.