I gde smo sada?

Kada je pre tri godine na izborima u LSS posle debakla Šormaza za predsednika izabran Bratislav Ćirković, očekivanja i obećanja su bila da će sa novom garniturom stvari doći na pravu meru. Došlo je vreme da se posle tri godine mandata podvuče crta. Hvaliti nećemo, sigurni smo da će Ćirković umeti sam sebe da hvali, ali ćemo zato akcenat staviti na strateška pitanja koja niti su rešena niti ima izgleda da se reše, barem ne u 2022. izbornoj godini za LSS. Idemo redom:

• Rak-rana svih vlasnika oružja, a posebno lovaca, je rigidan Zakon o oružju, naročito diskreciono pravo policije da nekom bez obrazloženja uskrati pravo na držanje oružja ili oduzima već registrovano oružje. LSS je bio učesnik u radnoj grupi koja je trebala da se izbori za ukidanje spornih odredbi, ali se već duže vreme ništa ne dešava, niti se pominje nastavak rada, dok se i dalje oružje oduzima, mada nešto manje nego ranije, ali i dalje bez obrazloženja.
• Drugi segment na kojem je aktuelni (još uvek) predsednik LSS potpuno zatajio je rad na izmenama Zakona o divljači i lovstvu. Tu je još manje uradjeno nego u vezi ZOM, posebno po pitanju stručne i lovočuvarske službe. Štaviše, verovatno pod pritiskom samozvanih zaštitara usledile su dodatne zabrane lova (jarebica, grlica) i ograničenja (prepelica).
• Treći segment na kojem je vrh LSS potpuno omanuo je sistem odlučivanja i upravljanja savezom. Poslednja skupština je održana u junu 2019. godine, i od tada dve i po godine ’ni mukajet’. Iako su drugi savezi uspeli da održe svake godine svoje skupštine (u periodima smirivanja pandemije), LSS je uredno propuštao svaku priliku da tu obavezu izvrši. Zašto? Da dilema bude još veća – upravo je ovih dana, kad svakodnevno umire na desetine a zaražava se na hiljade ljudi održana svečana Skupština LSS povodom 125 godina postojanja, pa zaista treba biti maštovit i naći razuman odgovor zašto svečane Skupštine mogu biti održane a redovne ne mogu? Naravno da postoji ogorčenje u lovačkoj javnosti, što pokazuje i učešće delegata na svečanoj Skupštini – prisutno je bilo malo više od trećine lovačkih predstavnika. Džaba slikanje sa ministrima i trčkanje po kabinetima ovim ili onim - stiče se utisak da vrh LSS izbegava da se suoči sa svojim članstvom i da položi račune za svoj rad, evo već treću godinu!
• Broj članova u lovačkim organizacijama nezadrživo opada, a prosek starosti raste. Deklarativna zaklinjanja u podmladjivanje i povećanje brojnosti članstva ostaje samo na rečima, a trendovi su sve lošiji.
• Kako LSS predstavlja svoje članstvo u zemlji i inostranstvu, najbolje se moglo videti na Svetskoj izložbi u Madjarskoj, gde na Skupštini CIC (svetske lovačke asocijacije) nije bilo delegacije Srbije, iako je formirana! Na samom štandu Srbije na izložbi, LSS su desetak dana predstavljali mladjana vlasnica agencije za kancelarijske usluge i jedan lovočuvar! A predstavljanje lovstva Srbije su uspešno odradjivali drugi, jer je predsednik LSS verovatno imao prečih obaveza. Ni jedan trofej nacionalni prvak o kojima po zakon brigu vodi LSS nije bio izlozen!
• Organizaciono je LSS u solidnom haosu, jer nema odluke da li je LSS savez saveza, ili savez LU. Pre će biti da se radi o jednom frankenštajn sistemu gde su pomešane babe i žabe, pa se dešava nonsens da neko LU koje ima 450 članova a u LSS je preko pokrajinskog ili regionalnog saveza, bude preglasano od strane dva LU koja su direktni članovi a zajedno imaju 200 članova! Lovne oblasti koje bi trebalo da isprave ovu nepravdu funkcionišu samo izuzetno, a i to je pitanje kako. Obećanje o donošenju novog Statuta LSS je nestalo sa radara, kao i izbori po tom novom Statutu! Kad se tome doda izostanak predstavnika LSV iz organa i tela LSS onda je još jasnije da se vrh LSS izgleda vodi maksimom ’Šta me košta da obećam!’.
• LSS je potpuno nespreman dočekao posle 10 godina direktnu dodelu lovišta korisnicima. Umesto da su u LSS po ugledu na pametnije (LSV i LSCS) formirali službu koja će zaista biti servis lovaca, ceo savez se sveo na predsednika, zaposlenu sekretaricu, zaposlenog inženjera pred penzijom, i angažovanu po ugovoru mladjanu srednjoškolku vlasnicu agencije za kancelarijske usluge (šta god to značilo). Za postojanje i troškove rada tih ljudi u LSS se odvaja iz lovačkih džepova oko 15 miliona dinara, plus svi ostali prihodi – izdavanje poslovnog prostora, prihodi iz budžeta, itd. (sve skupa 38 miliona) a najmanju stavku predstavlja prihod ostvaren uslugama LSS (izrada dokumentacije npr.) – ta stavka je toliko simbolična da se može svrstati u statističku grešku, jer ne dostiže bukvalno ni promil ukupnih prihoda! Baš zbog svega rečenog se osnovano može postaviti pitanje smanjenja visine članarine za LSS.
• Umesto da služi lovcima i lovačkim organizacijama, LSS se, sudeći prema finansijskom izveštaju, pretvorio u ’protočni bojler’ gde lovci svojim parama finansiraju komociju nekolicine ljudi. Kao ilustracija: samo troškovi goriva za službeni auto iznose preko 6.500 evra, što znači da se u LSS mesečno u proseku sprži goriva za oko 550 evra, ili oko 400 litara!!! Ako službena Škoda SuperB (kupljena nova) troši 7 l/100 km, ova računica kaže da se mesečno prelazi u proseku blizu 6.000 km, ili 200 km dnevno, radnim danom i vikendom, svecom i praznikom!!! Za troškove službenih putovanja dato je ogromnih oko 15.500 evra, i to u godini kad nije bilo Skupštine, a bilo je samo par sednica drugih organa LSS! Na mesečnom nivou u proseku je na službena putovanja išlo oko 1.300 evra (podaci su iz fin.izveštaja za 2020.)!! A šta se dobilo zauzvrat? Da bi bolje opisali: cela članarina za LSS npr. lovaca iz jugoistočnog saveza nije dovoljna da pokrije samo gorivo i službena putovanja u LSS! Još bolje poredjenje: pomenuta članarina jedva može da pokrije trošak od oko 2,5 miliona dinara za administrativne i druge intelektualne usluge koje pruža, pretpostavljamo, i angažovana mladjana saradnica predsednika LSS – prosek preko 200.000 mesečno! Aferim!!!
• Posebna priča su prihodi od izdavanja prostorija LSS u zakup: ako su te prostorije vlasništvo svih članova, lovaca Srbije, zbog čega se onda prihodi od te imovine ne podele svim članovima saveza? Nije zgrada ničija dedovina da bi prisvajao sve prihode i za čudjenje je da je uprava u kojoj sede predstavnici lovačkih organizacija to prihvatila, bez da iko postavi pitanje preraspodele tih prihoda. Dok LU članice saveza grcaju u problemima kako da premoste godinu, dotle LSS ostvaruje višak prihoda od 8 miliona dinara! Aman!!! Eto to se dešava kad nema skupštinske kontrole i kada se LSS ’raspištolji’ i počne da postoji zbog sebe, a ne zbog članstva.