TOYOTE, SMOTE I MASNE FOTE

Priblžava se vreme kada će uprava LSS morati da raspiše redovne izbore u ovoj lovačkoj organizaciji. Mandat sadašnjem rukovodstvu, da podsetimo,  ističe krajem oktobra a dotle treba obaviti sve pripreme, izvršiti prijavu kandidata za sve funkcije u savezu, pribaviti stavove  lovačkih saveza članova LSS, lovnih oblasti i LU koja nisu članice nekog pokrajinskog ili regionalnog saveza.

U prirpremnim razgovorima dosadašnji predsednik LSS Ćirković, po svemu sudeći, nije opravdao poverenje koje je skoro plebiscitarno dobio pre 4 godine. Štaviše, umesto da unapredi LSS organizaciono i brojčano, da radi na unapredjenju lovstva i povećanju fondova divljači, odnosno da se bavi onim što mu piše u Statutu, skoro ceo mandat je protraćen na besomučno jurcanje po raznim kabinetima, na neskriveno petljanje u dnevnu politiku a bogme u okviru toga i za svoju ličnu promociju i neretko otužno šlihtanje odredjenim političarima – dokaz da su često ambicije umišljenih pojedinaca veće od realnih mogućnosti, u stilu ’videla žaba da se konj potkiva...’ , ali o tome neka pričaju psiholozi ili neki drugi stručnjaci.

Elem, da se vratimo izborima u LSS. Posle nedavne skupštine LSS i diskusija koje očito svesno nisu ulazile u suštinu problema, Ćirković se izgleda zaneo misleći da mu je ’sve prošlo’, pa čak i trogodišnje neodržavanje skupštine, da ne pominjemo neke druge mnogo konkretnije stvari. Umesto da je izostanak poziva na odgovornost shvatio kao priliku za elegantno povlačenje iz pekmeza u koji je sam sebe gurnuo, pogrešno je ’prespojio’ i umislio sebe kao nekog kome niko ništa ne može, praveći dodatno teški faul kada je za govornicom uspeo da ispali nevidjenu mudrost: ’Svi vi bi voleli da budete Braca’ – da nije tužno bilo bi smešno! Trajalo je to do prve krivine – do sastanaka predsednika svih saveza posle skupštine, u koju krivinu je izgleda Ćirković zaneto ušao neodmerenom brzinom bez kočenja, pa izleteo sa staze. Sve ono što nije izneto na Skupštiini izgleda je tom prilikom tresnulo na astal ispred Ćirkovića, i eto belaja. Samovolja, bezobrazluk, indolentnost, bahatost, neskriveni karijerizam i još otvoreniji hedonizam svake vrste, prepotentnost, cinizam, nevaspitanje i kicoško laktanje gde mu odgovara  su bile kapi koje su i tolerantnima prevršile meru, pa je bilo šta je bilo. Evo, neka predsednik LSS sam kaže da li ima dalju podršku ključnih faktora u lovstvu da bi se ponovo kandidovao-što je inače najavio, dopalo se čoveku! U podršku ne računajmo malu grupu interesno povezanih ljudi. Ili neka Ćirković, ako ima obraza i hrabrosti, ponovi javno kakvim epitetom je pred svedocima ’častio’ na paraćinskoj Skupštini LSS zamenicu predsednika LSV dok je bila za govornicm, pa da odmah leti pravo na Sud časti i prodje kao Šormaz, a moguće je da se za takva dela lako ostaje i bez oružja ako se pokrene prekršajni postupak. Kafanski, kočijaški i uličarski rečnik kojim se Ćirković ponekad služi kad nema argumenata može slobodno da koristi u svom najbližem privatnom okruženju, ali nikako na zvaničnim sednicama organa LSS. Dakle, jednostavno, već koji put se može postaviti pitanje da li je nekom lovačka funkcija cilj i sredstvo za unapredjenje lovstva, ili samo prolazna stanica za ličnu promociju i ulaz u neke mnogo lukrativnije poslove i funkcije? Može se pretpostaviti da će dobar deo onoga što pominjemo ali i još dosta toga što ovom prilikom ne pominjemo biti izneto u predizbornoj kampanji ili čak i na samim izborima, a onda nekima neće biti dobro ako je i samo deo toga tačan. Što bi rekli u onom vicu: ’Neki ćete da izginete, a neki ćemo da se vratimo...’. Nadalje, ono što pažljivijeg hroničara dešavanja u LSS prosto šokira, a čime se gotovo niko ne bavi ozbiljno, jeste količina novca koja se od 2018. godine pa do danas provrtela kroz savez bez stvarne kontrole – koga zanima neka se malo pozabavi papirima. Lavovski deo tih para su obezbedili lovci, ali je i država – Uprava za šume i još neki drugi organi – bila baš široke ruke. Pa se eto posle Šormazove paučine u kasi časkom došlo do luksuznog renoviranja prostorija LSS u vrednosti blizu 5 miliona dinara; došlo se do nove službene Škode SuperB vrednosti preko 2 miliona koja nakucava kilometre kao omanje taxi udruženje, došlo se da se prostorije saveza koje su vlasništvo svih članica umesto za lovačke svrhe koriste za rentiranje na godišnjem nivou od nekoliko miliona, a pare dobijene za kiriju koristi samo predsednik sa svitom, u kojoj prednjači jedna mladjahna srednjoškolka koja se nečijom milošću instalirala u LSS. Ko je to omogućio? Nije isključeno da je neki ’ašik-efendija’, koji, jel'te, ume da prepozna kvalitete saradnica, tu kumovao. Ali da ne spuštamo nivo diskusije na trač party – ko je hteo da zna nešto uvek je imao načina da do saznanja dodje. Pravo pitanje jeste: da li su te silne pare potrošene u korist lovaca i lovstva ili u korist male grupice ljudi? Kakvu vajdu lovci imaju od kičerajskog enterijera i skrkanih silnih para u nekoliko kancelarija da bi se kičem zasenili oni malobrojni koji navraćaju u savez? Da li su fondovi divljači brojniji ako se ugradjuju španske ili italijanske pločice?

Dakle, kako sada stvari stoje, dosadašnji predsednik LSS nema nekih iole ozbiljnih šansi da obnovi mandat, isto kao ni deo dosadašnje prilično smotane uprave koja se i nije baš nešto isticala idejama, inovativnošću ili željom za sredjivanjem stanja u LSS kojem kreće da teče vreme poluraspada potaknuto krupnim odlukama donošenim na najgluplji način – čuvene telefonske sednice gde se ne može znati sa sigurnošću kako je ko glasao. LSS je ispao lovačka organizacija koja od stručne službe ima stručnog portira na ulazu u zgradu i licenciranog lift majstora. Dakle, da se razmišljalo hladnom glavom, pametan čovek bi lako zaključio posle mirne skupštine da treba da iskoristi pruženu opriliku i da se povuče  sa funkcije bez velike buke i potresa, a ne da tera kontru inaćenjem bez pokrića i tvrdoglavim zahtevom za novi mandat. Matematika je nemilosrdna: jedan pokrajinski i dva regionalna saveza imaju komotnu većinu delegata u skupštini saveza, plus deo delegata LU ’slobodnih strelaca’ kojima je pun kufer dosadašnje politike LSS oličene u Ćirkoviću, pa teško da postoji ta alhemija koja može da preokrene volju takve većine. Podsetimo samo, da ne bi bilo neke reprize ili nečeg sličnog: ostaće zabeleženo u istoriji ponašanje aktuelnog predsednika Ćirkovića koji je na izbornoj Skuštini pre 4 godine sramno postupio i svojim stavom ostavio kompletnu delegaciju Lovačkog saveza Vojvodine na trotoaru ispred Skupštine, bez mogućnosti učešća u odlučivanju i izbora u organe LSS, pa se posle izbora licemerno izvinjavao u otvorenom pismu ne menjajući ništa u praksi, ali nikako nije bio gadljiv na pare vojvodjanskih lovaca, prema kojima je iz nekog razloga bio i jeste ili zavidan ili ljubomoran, a verovatno i još ponešto. Da se ne desi nekom drugom savezu nešto slično? Politika je glib bez dna i tu je, na žalost, postala praksa da se sredstva ne biraju. Srbijalov portal je barem poznat po tome da nema problem da skine rukavice, ako bude izazvan, i da stvari razotkrije i nazove pravim imenom, za razliku od nekih koji nisu imali problem da materijalizuju i sebe i druge ako su u prilici, sve kunući se u zaštitu lovačkih interesa. Nakaradni Statut LSS koji je svojevremeno progurao Šormaz je i dalje na snazi, još gori rigidni Zakon o oružju je i dalje na snazi, dobar deo lovaca je neretko na pravdi Boga razoružan, a ni pomena nema o nekim izmenama i popravkama važećeg Zakona o divljači i lovstvu. Dakle, gde su rezultati, predsedniče Ćirkoviću? Baš mršavo za nekog ko je imao sasvim drugu priču u predizbornoj kampanji, priču koja je po potrebi prilagodjavana sve dok se nije dočepao fotelje ali i ključeva blagajne i kontrole tokova novca. Stara srpska poslovica lepo kaže: ’Daj čoveku vlast pa ćeš videti kakav je’.  Treba češće obnavljati gradivo narodne mudrosti – lako zaboravljamo.

Izbor Ćirkovića pre 4 godine se mnogima činio kao pravi potez – mlad, situiran porodičan čovek, vodio kratko vreme jedno veliko LU, školovan, pa se činilo da će uz pomoć iskusnih starih asova biti spreman da sa još par ljudi njegove generacije jednog dana bude avangarda lovstva, ali... sam predsednik LSS se ubrzo posle izbora potrudio da svojim potezima razuveri i razočara čak i one koji su mu najviše verovali. Dokazano je (opet) da nije zlato sve što sija i da se ne jede sve što leti, a da se dobrano u vrhu LSS baštini geslo ’Šta me košta da obećam?’. Došlo je vreme za ispravku te greške iz 2018. i za izbor prave kombinacije iskustva, mladosti i energije koja će hteti i moći da nešto uradi. Koliko je još takvih ljudi ostalo? E pa kad budete nekom potpisivali podršku kandidaturi za funkcije onda mislite o tome. Svodjenje računa za do sada loše uradjeno i obećano a neuradjeno sledi vrlo brzo – na Ćirkoviću je da odabere da li će i na koji način da odustane od neuspelog eksperimenta: na za njega lakši-dobrovoljni ili na teži ali sigurno bolniji i gromopucatelniji način.

Pešćani sat na slici uz tekst služi kao podsetnik nekkima da vreme brzo ističe.