7. Veći deo obrazloženja nije ni u posrednoj vezi sa predmetom odluke, naprimer:

• Član 7 st. 1., st. 2.  Zakona o udruženjima: upotrebljen je u obrazloženju bez osnova ( …određuje  da se udruženja mogu udruživati u saveze – odredbe ovog člana nisu u nikakvoj vidljivoj vezi sa izrekom odluke ).
• Član 9. istog zakona: upotrebljen u obrazloženju bez osnova; nesporno ali nije u neposrednoj vezi sa izrekom odluke ( …udruženje ostvaruje aktivnosti u skladu sa pravilima saveza čiji je član).
• Član 12. istog zakona: upotrebljen u obrazloženju bez osnova; nesporno ali nije u neposrednoj vezi sa izrekom odluke ( udruženje svojim statutom uređuje pitanja prava i obaveza svojih članova).

Nije jasno zbog čega je bilo potrebno da se citiraju toliki brojevi članova raznih propisa, koji nisu u vezi sa predmetom.

8. Punovažnost odluke: odluka je ništava ( nepostojeća) i ne može da proizvodi pravno dejstvo ( posledice)  jer ju je doneo neovlašćeni organ ( koji nema pravo da donosi takvu odluku), bez osnova u statutu.

Organ nadležan za donošenje odluke o prestanku članstva je Skupština saveza –  član 49. Statuta Lovačkog saveza Srbije, koji glasi:

• §         Uslovi i način učlanjivanja i prestanka članstva 
  Član 49. 

„ Članovi Lovačkog saveza Srbije mogu biti lovačka udruženja, druge asocijacije, preduzeća, privredna društva, preduzetnici i druga pravna lica čijim aktima je utvrđeno da ciljeve ili delatnosti ostvaruju u oblasti gajenja, zaštite, lova i korišćenja divljači, kao i zaštite i unapređenja njenih prirodnih staništa.
Učlanjenje se obavlja na osnovu podnete molbe za prijem u članstvo, koja mora sadržati osnovne podatke o subjektu koji podnosi molbu i dokaze o uspunjenju uslova iz 1. stava ovog člana.
Odluku o prijemu u članstvo i prestanku članstva donosi Skupština.
Članu Lovačkog saveza Srbije prestaje članstvo u Lovačkom savezu Srbije u sledećim slučajevima:
- kada ne izvrši ovim Statutom i drugim propisima utvrđene obaveze u propisanom roku;
- odlukom Skupštine donetom po izrečenoj meri Suda časti. 
Lovački savez Vojvodine i Lovački savez Kosova i Metohije, kao deo kulturne i istorijske tradicije Srbije u lovstvu povezani su u Lovački savez Srbije i neraskidivi deo su lovstva Srbije.“

Predsednik saveza nema pravo da isključuje članove saveza svojom odlukom, niti bilo kakvo drugo pravo u statusnim pitanjima članstva, jer za to nije ovlašćen  – član 21. stav. 1. i  stav 2. Statuta, koji glasi:  

• §         Zastupanje Lovačkog saveza Srbije
  Član 21.

„ Predsednik Lovačkog saveza Srbije je zastupnik i odgovorno je lice za rad i poslovanje Lovačkog saveza Srbije.
Predsednik ima sledeće nadležnosti:
- obavlja naredbodavna prava i zastupa Lovački savez Srbije u imovinskim i drugim pravima i odnosima;
- koordinira rad organa Lovačkog saveza Srbije;
- obezbeđuje sprovođenje odluka i zaključaka Skupštine i Upravnog odbora;
- obezbeđuje izvršenje Finansijskog plana, u okviru svojih nadležnosti i raspolaže novčanim sredstvima Lovačkog saveza Srbije, u skladu sa Finansijskim planom;
- obezbeđuje pripremanje svih nacrta i predloga dokumenata za Skupštinu, Upravni odbor i druge organe;
- obezbeđuje sprovođenje ukupne politike Lovačkog saveza Srbije;
- obezbeđuje da rad Lovačkog saveza Srbije bude u skladu sa Ustavom, zakonom, drugim propisima, Statutom i drugim aktima Lovačkog saveza Srbije;
- obavlja i druge poslove i zadatke koje mu poveri Skupština, Upravni odbor i Nadzorni odbor, u skladu sa Statutom.“

9. Pouka o pravnom leku u odluci: je pogrešna. Konačnu odluku koja daje pravo na tužbu u predmetu ove odluke donosi Skupština saveza. Ovde ju je doneo neovlašćeni pojedinac kao organ saveza i sam isključio pravo na žalbu u savezu protiv odluke koju je doneo.

Predsednik je uskratio pravo Skupštini lovačkog saveza Srbije da odlučuje o  pitanju za koje je po statutu nadležna da odlučuje, a članovima je uskratio pravo da se žale u savezu na njegovu ličnu odluku.

Svojim postupkom prekršio je: ustavno pravo na žalbu iz člana 36. stav 2. Ustava RS; prekršio je član 49. Statuta Lovačkog saveza Srbije koji određuje nadležnost Skupštine za odluku koju je doneo, kao i član 12. Zakona o udruženjima koji utvrđuje da je statut osnovni akt sa kojim moraju biti u saglasnosti svi drugi akti. Prekršio je i svoju dužnosti dužnost da vodi računa o zakonitosti rada i poštovanju statuta saveza – član  21. Statuta, koji glasi: 

• „ …obezbeđuje da rad Lovačkog saveza Srbije bude u skladu sa Ustavom, zakonom, drugim propisima, Statutom i drugim aktima Lovačkog saveza Srbije“.           

10. Prestanak članstva po „ automatizmu“:  bez osnova je u statutu Lovačkog saveza Srbije koji izričito određuje da članstvo prestaje odlukom skupštine. Statut ne predviđa automatski prestanak niti predviđa  slučajeve u kojima članstvo prestaje automatski. Suprotno „automatizmu“ u članu 49. statuta nalazi se pravna norma koja izričito propisuje zbog čega i na koji način prestaje članstvo, a koja glasi:

• „ … Odluku o prijemu u članstvo i prestanku članstva donosi Skupština.
  Članu Lovačkog saveza Srbije prestaje članstvo u Lovačkom savezu Srbije u sledećim slučajevima:
  - kada ne izvrši ovim Statutom i drugim propisima utvrđene obaveze u propisanom roku;
  - odlukom Skupštine donetom po izrečenoj meri Suda časti… “ 

Iako se u Odluci Predsednika Lovačkog saveza Srbije „ automatizam“ ne pominje izričito, cela odluka se zasniva na tom „ logičkom tumačenju“ statuta.  U odluci predsednika  se i ne kaže da se neko isključuje – već se utvrđuje da je, eto, već došlo do prestanka članstva ( videti izreku odluke u tač. 3.) i sugeriše krivica člana. I uvod odluke je formulisan tako da može poslužiti tvrdnji kako je Predsednik samo izvršavao svoju statutarnu obavezu da obezbeđuje red i zakonitost. To je pokušaj da se pronađe bilo kakav osnov za počinjeno delo, počinilac predstavi kao lice koje vrši svoju dužnost, a odgovornost za posledice koje će prouzrokovati odluka – prebaci na članstvo.

Treba očekivati da će se, kada počne rasprava o ovoj odluci u Lovačkom savezu Srbije, pojaviti tvrdnja da Predsednik i nije doneo odluku o prestanku članstva – već  je samo bio prinuđen da utvrdi postojeće stanje nastalo po „automatizmu“, a  po službenoj dužnosti.

Pojava upotrebe  „automatizma“ u savezu ima svoju predistoriju:  već duže vremena, tokom druge polovine prošle i prve polovine ove godine, od Upravnog odbora se tražilo da isključuje udruženja, u početku samo iz Centralnog regiona – a kasnije i drugih,  što taj organ nije prihvatao ( između ostalog i zbog toga što nema pravo da donosi takve odluke). Nakon toga prešlo se na Nadzorni odbor gde je prvi put plasirana teza o „automatizmu“ kao osnovu za faktički prestanak članstva bez odluke skupštine  – ali bez uspeha, a na kraju je Nadzorni odbor smenio svog predsednika.

Nakon toga, jedini organ koji je preostao u Savezu ( a da se ne mora izaći pred skupštinu) bio je Predsednik  saveza, a pravni osnov da se to uradi bez skupštine saveza  - „automatizam “.

11. Prestanak članstva po osnovu neizvršene  obaveze uplate članarine u statutom propisanom roku, kako se navodi u predsednikovoj odluci: u ovom trenutku ne može biti pravni osnov za prestanak članstva u savezu. Članarina nije utvrđena, a sazivanje skupštine koja treba da donese odluku o tome se stalno odlaže. Niko se ne može kazniti  za neizvršenje obaveze koja nije utvrđena. Izreka odluke predsednika koja glasi: „Konstatuje se da je, zbog neizvršenja obaveze uplate članarine u Statutom propisanom roku, prestalo članstvo u Lovačkom savezu Srbije lovačkom udruženju…“ pre svega je elementarno neistinita a zatim i bez pravnog osnova, jer još nisu utvrđeni bitni elementi za nastanak i izvršenje te obaveze. Za sada postoji samo predlog Upravnog odbora skupštini da to bude 200,00 dinara.

Za donošenje odluke o obavezi članskog doprinosa nadležna je Skupština u skladu sa članom 55. Statuta, koji glasi:

• 
  „ …Visinu članarine utvrđuje Skupština, na predlog Upravnog odbora, za svaku lovnu godinu.
  Skupština je obavezna da, najkasnije do 27. februara, utvrdi visinu članarine za narednu lovnu godinu.
• Ako Skupština ne donese odluku o visini članarine u skladu sa odredbom prethodnog stava, članovi Lovačkog saveza Srbije plaćaju akontaciju članarine u visini poslednje članarine utvrđene za prethodnu godinu, u rokovima utvrđenim ovim Statutom…“

Akontacija je pismom Predsednika određena u  iznosu od 500,00 dinara i u ovom momentu članovi se kažnjavaju isključenjem zbog neplaćanja te akontacije, a ne članarine. Sa pravnog stanovišta, čak i ako bi se sa zlom voljom tražio osnov da se svoj član kazni (i ostavljajući po strani mnogobrojne razloge koji bi takav postupak činili besmislenim), najviše što bi se po statutu moglo učiniti u sadašnjem trenutku protiv njega bilo bi ( eventualno) samo uvećanje iznosa akontacije primenom odredbe člana 55. statuta, koja glasi:

…“ Članovi su obavezni da članarinu uplate najkasnije do 31. marta za narednu lovnu godinu. 
Skupština će, za slučaj  ne izmirenja članarine u roku iz odredbe prethodnog stava, odlukom iz odredbe 1. stava ovog člana utvrditi uvećane iznose članarine za naredni period, po mesecima…“

Treba obratiti pažnju na činjenicu da i o iznosu uvećanja  još ne postoji skupštinska odluka, te se postavlja pitanje na osnovu čega bi se obračunalo i naplatilo od člana saveza uvećanje u sadašnjem trenutku.

12. Zaključak: radi se o: 

• ništavoj odluci, donetoj bez zakonskog osnova i kršenjem zakona (član 12. u vezi sa članom 7. stav 2.  Zakona o udruženjima)  kršenjem Statuta ( član 49. Statuta)  i prekoračenjem statutarnih ovlašćenja Predsednika saveza ( član 21. u vezi sa članom 49. Statuta LSS);
• na osnovu ništave odluke ne može prestati članstvo;
• sva lovačka udruženja koja je Predsednik obuhvatio svojom odlukom i dalje su članovi Lovačkog saveza Srbije; 
• stekli su se uslovi za pokretanje postupka utvrđivanja odgovornosti i opoziva (član 11. Statuta LSS).
•  

13. Pravni položaj Lovačkog saveza Vojvodine i njegovih udruženja u ovoj situaciji:  određuje  odredba člana 12. njegovog statuta, koja glasi: 

                                            Lovački savez Srbije

… „ Lovački savez Vojvodine je povezan u Lovački savez Srbije kao asocijaciju svih lovaca u Republici Srbiji i deo je kulturne i istorijske tradicije lovstva Srbije.

Lovački savez Vojvodine, kao savez lovačkih udruženja u  Vojvodini, zajednički deluje sa Lovačkim savezom Srbije na ostvarivanju i zaštiti interesa i ciljeva lovačkih udruženja u lovstvu Republike Srbije...“

Ova odredba statuta Lovačkog saveza Vojvodine napisana je u skladu sa odredbom člana 1. Statuta Lovačkog saveza Srbije, koja glasi:

   “… Lovci, lovačka udruženja i drugi članovi sa teritorije autonomnih pokrajina svoja prava i obaveze u

      Lovačkom savezu Srbije ostvaruju i preko Lovačkog saveza Vojvodine i Lovačkog saveza Kosova

      i Metohije…”

 Na predlog Lovačkog saveza Vojvodine, kod donošenja novog statuta, u Statut

 Lovačkog saveza Srbije uneta je odredba u član 49., koja glasi:

• “… Lovački savez Vojvodine i Lovački savez Kosova i Metohije, kao deo kulturne i istorijske

 tradicije  Srbije u lovstvu,  povezani su u Lovački savez Srbije i neraskidivi su deo lovstva Srbije...”

14. Nije isključeno da bi sledeći pravni gest mogao biti:  pisano obaveštenje

članovima organa saveza iz isključenih udruženja da više nisu članovi tih organa,  a

udruženjima obaveštenje da nisu članovi skupštine po pravnom osnovu prestanka

članstva u Lovačkom savezu Srbije. Takav postupak mogao bi nekome obezbediti do

sada nepostojuću većinu oko mnogih spornih pitanja, kao i preglasavanje do sada

većinskog zahteva za sprovođenjem  reformi.

15. Lovački savez Vojvodine treba da nastavi delovanje u Lovačkom savezu

 Srbije u skladu sa statutom Lovačkog saveza Srbije i svojim statutom.

Ovo što se sada dešava nedostojno je Lovačkog saveza Srbije i Etičkog

kodeksa lovaca Srbije.

Komisija za pravna i organizaciona pitanja Lovačkog saveza Vojvodine.

sekretar Komisije

Slobodan Grdinić