На питање уредника „Балканског ловца“, Душка Кнежића,  како оцењује досадашњи рад ЛСЦС, Драган Губеринић, секретар овог Савеза, је између осталог рекао:

„Већ смо ушли у другу или календарску трећу годину постојања ЛСЦС, и морам рећи да смо сви који на било који начин учествују у раду Савеза изузетно задовољни. Опремљени смо просторно, кадровски и технички. Изузетно сарађујемо са локалним самоуправама преко ЛУ, чланова ЛСЦС, са ресорним Министарством. На медијском представљању све показује да смо већ препознатљиви по „Ловачком гласнику ЛСЦС“, добром сајту, присуству као суорганизатора на Сајму лова и Сајму пољопривреде у Крагујевцу и манифестацијама везаним за ловство. Задржали смо основни принцип да се волонтеризам у управљању у ЛСЦС апсолутно примењује на свим нивоима: нема дневница, путних трошкова, и слично. Организовали смо у сарадњи са ЛСКиМ полагање ловачких испита за преко 500 младих ловаца. Сви ловци ЛСЦС су осигурани од последица евентуалних несрећа у лову. Највећи број ЛУ чланова ЛСЦС конкурисао је на пројектима који су финансирани од стране Буџетског фонда за развој дивљачи...“

         А, на питање како оцењује односе са ЛСС, Драган Губеринић је рекао: „Односи са ЛСС су плод односа са људима који тренутно стоје на челу ЛСС, и нису добри што никог у ЛСЦС не чине срећним. Ко је крив је питање на које свако има свој одговор. Ја сам више пута поновио своју спремност као савременика збивања, да седнемо јавно и да пред судом јавности изнесемо своје аргументе. Криво је стављати личне интересе испред колективних, непоштовање Ловачког кодекса, покушаји непринципијелне мајоризације, злоупотребе овлашћења, поступање мимо Статута, Скупштине и НО ЛСС. Ако морам да именујем носиоце таквог понашања то су сигурно председник ЛСС господин Зоран Поповић, председник Скупштине ЛСС господин Марко Тица и смењени председник  НО ЛСС господин Перо Шкобић. А, стање се може превазићи сузбијањем оних појава које сам навео и враћањем волонтеризма у ловство Србије, као и указивањем неповерења и удаљавањем из ловства Србије носиоца таквих појава... Националну асоцијацију ловаца Србије, видим реформисану, са јефтиним начином управљања, умногоме мањом стручном службом, као асоцијацију која ће бити репрезент ловства Србије, а не нечији господар и паразит који живи на ловачкој грбачи. Организација коју ће водити препознатљиви ловни радници и прави домаћини лишени потребе да своје интересе остварују преко националне асоцијације ловаца. На крају нека сви прелистају историју и виде ко је водио ловство Србије и на који начин.“

Извор: www.lovackisavez.rs

---------------------------------------------------------------------------------------------

Захваљујући господину Драгану Губеринићу, иначе нашем члану портала, ексклузивно смо добили целокупан текст интервјуа који је дат "Балканском ловцу", у оригиналу:

Редакција Балкански ловац
За господина Д.Кнежића


Поштовани господине!

Поводом Вашег обраћања као питања везаних за неке актуелности у ловству Србије и моје сагледавање тренутне ситуације одговарам Вам таксативно како сте питања и поставили.
Сагласан сам да моје одговоре обрадите на начин који неће битно променити суштину одговора и једино у циљу економисања у погледу простора предвиђеног за одговоре.
Одговоре дајем као дугогодишњи ловни радник у ЛУ Шумадија из Крагујевца, Члан Скупштине ЛСС, члан Надзорног одбора  ЛСС ( смењен одлуком смедеревске нелегитимне скупштине ЛСС ) и као секретар Ловачког савеза Централне Србије.

Већ смо ушли у другу или календарски трећу годину постојања ЛСЦС и морам рећи да смо сви који на било који начин учествују у раду Савеза изузетно задовољни.А како и не бисмо били.
Формирали смо Савез који је постао изузетно респектабилан не само на просторима Централне Србије већ и на просторима целе Србије, што се тиче ловства.
Опремљени смопросторно, кадровски и технички на начин који нам омогућава пуно учешће у збивањима везаним за ловство не само на просторима који захватају територију коју покривају ЛУ учлањена у ЛСЦС већ и много шире.
У пуном обиму извршавамо и остварујемо циљеве због који смо регистровани
Изузетност сарадње са локалним самоуправама преко ЛУ, чланова ЛСЦС, са ресорним Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, садржане у бројним контактима и радионицама посвећеним имплементацији постојећих Законских решења и изналажењу пута да се у појединим сегментима правна регулатива на боље промени и примени , правац су којим идемо и ићићемо и даље.
На медијском представљању све показује да смо већ препознатљиви по Ловачком гласнику ЛСЦС, по мом мишљењу јако добром сајту ЛСЦС, присуству као суорганизатор на Сајму лова у Крагујевцу ( са предузећем Метеор стил из Крагујевца ), Сајму пољопривреде у Крагујевцу и Сајму туризма као и бројним манифестацијама везаних за лов и ловство.
Задржали смо основни принцип да се волонтеризам у управљању у ЛСЦС апсолутно примењује на свим нивоима ( нема дневница, путних трошкова, и слично )
Организовали смо у сардњи са ЛСКиМ полагање ловачких испита за преко 500 младих ловаца у 2012 години.
Сви ловци ЛСЦС су осигураниод последица евентуалних несрећа у лову.
Највећи број ЛУ чланова ЛСЦС конкурисао је са својим пројектима који су финансирани од стране Буџетског фонда за развој дивљачи РС уз пуну помоћ службе ЛСЦС и уз пуно разумевања ресорног министарства највећи број је и добио и користи подстицајна средства.
Било који вид помоћи ЛУ било да се ради о припреми конкурсне документације, изради планских докумената, оцени трофеја или слично укључен је у члански допринос и нема никаквог додатног плаћања од стране ЛУ.
Издајемо Чланску карту ЛСЦС са холограмским годишњим маркицама ( без допунског плаћања ), обрасце по цени штампања у складу са важећим прописима, дневнике ловочувара као и ловочуварске легитимације опет бесплатно, установљена су и додељују се у складу са Правилником о признањима и одликовањима  одликовања ЛСЦС за постигнуте резултате у ловству.
У сваком случају постигли смо много али нисмо задовољни јер се увек може и више и боље, и тек нам предстоји пуно рада како би се ситуација у ЛУ променила на боље како у смислу боље организације тако и примени постојећих Закона и Правилника у крајњем на повећању укупних фондова дивљачи и стварању атмосфере приличне лову и ловцима.

 У погледу наплате чланарине и можемо и не можемо бити задовољни.Тренд на који сам упозоравао и челнике осталих Савеза има утицаја и у ЛСЦС.Евидентно је да су ЛУ све сиромашнија, да се све мање улаже у ловишта,да питање чланарине било ком Савезу зависи од тога шта се добија а шта се губи финансирањем Савеза.Прошло је време уцена и императива, монопола који је имао нпр.ЛСС то сви морамо имати у виду и тако се понашати.
Много је времена изгубљено али и пара које су ЛУ уплаћивала не знам за шта ЛСС, и сада је потребно повратити поверење у чланство у савезу и створити ситуацију и атмосферу да свако зна зашта и коме шта плаћа, у крајњм где одлазе средства од
чланарине.Функционисање било ког Савеза не може бити у функцији као до сада, где је највећи део средстава одлазио на финансирање служби,пројекте за које нико не зна шта се њима добило, гломазан систем управљања, трошкове дневница, баханалија и  уз истовремено  безначајно враћање средстава од чланарине у ловишта у циљу подизања фондова дивљачи.
 Чланарина у ЛСЦС је у 2012 години износила 300,00 динара у који је износ укључено осигурање ловаца ( 100,00 динара по ловцу ), Ловачки гласник ( излази квартално ) који се дистрибуира по удружењима, свака помоћ на било ком нивоу везана за израду планских докумената, припрему конкурсне документације,оцвена трофеја,било коју врсту помоћи ЛУ.Полагање и обука око ловачких испита спроводи се по усвојеном ценовнику ЛС КиМ  чија је висина најнижа у Србији без обавезе плаћања било каквих трошкова доласка чланова комисије било да се ради о полагању или теоријској припреми и обуци кандидата.Иначе питање чланарине је унутрашња ствар Савеза коју не бих коментарсисао и коју у крајњем случају треба да сагледавају чланови органа Савеза који је усвајају уважавајући све специфичности као и однос шта се даје а шта се добија за износ чланарине.
Односи са ЛСС су плод односа са људима који тренутно стоје на челу ЛСС и нису добри што ни мене ни било кога у ЛСЦС не чини срећним.Ко је крив је питање на које свако има свој одговор.Ја сам више пута поновио своју спремност, као савременика збивања, да седнемо јавно и да пред судом јавности изнесемо своје аргументе па нека јавност сама просуди.Моје лично мишљење је више пута јавно исказано.Криво је стављање личних интереса испред колективних, непоштовање Ловачког кодекса, покушаји непринципијелне мајоризације, злоупотребе овлашћења, непоштовање Статута ЛСС, поступање мимо Статута ЛСС, пренебрегавање одлука УО ЛСС, Скупштрине ЛСС као и НО ЛСС.
Ако морам да именујем носиоце таквог понашања то су сигурно председник ЛСС господин Зоран Поповић, председник Скупштине ЛСС господин Марко Тица и смењени председник НО ЛСС господин Перо Шкобић.
Сигурно да ће неко изразити сумњу у овај став али понављам увек своју спремност да исти аргументовано поткрепим пред било којим аудиторијумом.
Стање се може превазићи сузбијањем оних појава које сам навео у предходном одговору и враћањем волонтеризма у ловство Србије као и указивањем неповерења и удаљавањем из ловства Србије носиоца таквих појава које сам већ поменуо.Кровну како питате организацију а не бих се сложио са термином јер се мислим ради о националној асоцијацији ловаца Србије видим реформисану, са јефтиним начином управљања, умногоме мањом стручном службом,као асоцијацију која ће бити репрезент ловства Србије а не нечији господар и паразит који живи на ловачкој грбачи.Коју ће водити препознатљиви ловни радици и прави домаћини лишени потребе да своју личну промицију и интересе остварују преко националне асоцијације ловаца Србије.На крају нека сви прелистају историју и виде ко је водио ловство Србије и на који начин.
Ловству Србије сигурно не требају они који су разјединили, супроставили и поделили ловце Србије, који су јој нанели највише зла од самог постојања организованог ловства у Србији а који на жалост још увек то раде под окриљем ЛСС.
Да би постојала национална асоцијација и да би заслужила тај атрибут мора да обједињава и уједињује све ловце Војводине, Косова и Метохије, Централне,Источне, Западне,Јужне Србије.Само таква организација заслужује да се назива национална или по садашњем Ловачки савез Србије који свима добронамернима треба и за који се сви и залажемо уважавајући све предходно речено.
Односи са ЛСВ су у великој мери коректни.У погледу будућности ловства Србије, националне асоцијације и њене улоге скоро да немамо супростављених мишљења.Постоји несагласје око појединих ствари али се то у коректној мери превазилази доста честим и уважавајућим сусретима.Сада смо сигурно сви на истом задатку, враћањем ловства Србије ловцима и ловачком кодексу.
Постојао је неспоразум који је на неки начин оставио флеку у односима наших Савезk