Полиуретанске животиње, њих 28, постављене су у своје природно окружење и сваки стреличар једним хицем покушава да погоди зону срца, која вреди десет поена. Такмичар добија осам за шири појас око смртоносног хица, односно пет уколико животињу уопште погоди. Врањевац каже да је највећи изазов за такмичаре то што не знају колико је мета удаљена и приморани су да гађају на личну процену. Осим полне, такмичари су подељени по старосној групи и по врсти лука који користе: од старинских, рудиментарних лукова до оних модерних с нишаном. Свако натезање енергетски вреди као подизање 20 до 30 килограма терета, те је по броју мета јасно колики напор представља петроварадински лов по јучерашњем врелом дану.
Европски стреличари уживају у стази осетно другачијој од конвенционалних, иначе махом смештених по шумама. Животиње у природној величини долазе нам из увоза и врло се верно направљене. Занимљиво је да су најчешћи гости наших "ловаца", опет, бивша југословенска браћа, која не пропуштају прилику да се окушају чак и на нашем државном првенству, додуше, гађајући за бодове али ван конкуренције. У Србији, иначе, живе 24 стреличарска клуба, одличја лагано почињу да се нижу, али српски Робини Худови морају много да запну не би ли сустигли такмичаре из земаља у којима је овај спорт одавно развијен. Осим ниског стандарда, који потенцијалне клинце-стрелце може да омете у набавци првог сета опреме вредног око 500 евра, у Србији је посебан проблем чињеница да се по нашем закону лук и стреле третирају као оружје, а не спортски реквизит. Ако је за утеху, лук и стреле су дуговечна опрема, па инвестиција не гута паре уколико скупља прашину. То ствара додатну невољу иностраним гостима на граничном прелазу, а када смо Врањевца у шали питали шта би нам полицајац рекао да нас у граду види с луком и тоболцем, одговорио је да "све зависи колико је дотични упознат са законом". Известан број такмичара не може да одоли ни лову на праву дивљач али на тај спорт ће Србија мало причекати јер је овде и то забрањено. Осим Европе, афричке земље су прави рај за искусније ловце на стари, "аналогни" начин.

За разлику од олимпијског стреличарства где влада зен-атмосфера током гађања у мету удаљену 70 метара, 3-Д мајстори далеко су опуштенији. Радост због туђих погодака и дружење током шетње редовна су појава, због чега је овај спорт све популарнији у региону. Двојица судија јуче су морали да интервенишу због новинарске радозналости, када су се камере и пера превише приближила зони лета стрела. А што је било сасвим нормално имајући у виду да нам је ово била јединствена прилика да видимо вука ушанченог на Ђави, па макар био од полиуретана. И ваљано избушен.
(Izvor 'Dnevnik' Novi Sad)