Lovački portal SRBIJALOV - Novosti: 'Dnevnik' piše o ugroženosti zeca


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Linkovi
 Kontakt
 Knjiga gostiju
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Kako rešiti sukob izmedju lovačkih saveza na relaciji LSS - LSV?

Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
35% [17 Glasa]

Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
14% [7 Glasa]

Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
39% [19 Glasa]

Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
12% [6 Glasa]

Glasova: 49
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 22.11.2018. 17:13

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


Magazin PREDATOR

SUNTEK Lovačke kamere

INTERMAKER
Vreme

'Dnevnik' piše o ugroženosti zeca
'Dnevnik' piše o ugroženosti zeca

PO­PU­LA­CI­JA ZE­ČE­VA U VOJ­VO­DI­NI I CE­LOJ SR­BI­JI PO­SLED­NJIH GO­DI­NA BE­LE­ŽI VE­LI­KI PAD

„To­tal” go­ri pre­da­tor od ša­ka­la i li­si­ca?

Pre­ko­mer­na upo­tre­ba pe­sti­ci­da de­lu­je na re­pro­duk­tiv­ne or­ga­ne di­vljačii, sa­mim tim i ze­če­va, što osta­vqa de­ge­ra­tiv­ne pro­me­ne na ma­te­ri­ci žen­ke i sper­ma­to­zo­i­di­ma muž­ja­ka

“Eh, ne­kad smo na ovom te­re­nu svi za sat vre­me­na ima­li ze­ca, a sa­da za tri ča­sa lo­va je­dva po­lo­vi­na se na­mi­ri”, “do sko­ra go­to­vo sva­ke go­di­ne hva­ta­li i pro­da­va­li ze­če­ve, sa­da već dve go­di­ne to ne ra­di­mo”, u pro­le­će i po­čet­kom le­ta ih vi­dja­mo, ali već u av­gu­stu, kao da u ze­mlju pro­pad­nu”... Ova­kve pri­če i uti­sci po­sta­li su re­dov­na po­ja­va u ve­ćem de­lu voj­vo­djan­skih lo­vi­šta gde se u po­sled­njee vre­me uoča­va ma­nji broj ze­če­va u od­no­su na pro­te­kle go­di­ne, dok sa­dašnje sta­nje sa zečjom po­pu­la­ci­jom u od­no­su na pro­te­kle de­ce­ni­je ne mo­že da se po­re­di - ze­če­va je da­le­ko ma­nje.

Na­rav­no, po­sta­vlja se pi­ta­nje za­što je to ta­ko. Stručnja­ci, lov­ci i lov­ni rad­ni­ci se ma­hom sla­žu da ne po­sto­ji je­dan uzroćnik sma­nje­nja bro­ja ze­če­va, već da je to kom­bi­na­ci­ja vi­še fak­to­ra: ci­kličnost (rast broj­no­sti do od­re­dje­nog mak­si­mu­ma po­pu­la­ci­je, pa on­da opa­da­nje, što se na­iz­me­nič­no po­na­vlja), uti­caj pre­da­to­ra, u ne­kim slu­ča­je­vi­ma, ma­da ret­ko, i ne­sa­ve­snog lo­va i(li) kri­vo­lo­va, uni­šta­va­nje sta­ni­šta, te pre­ko­mer­ne upo­tre­be pe­sti­ci­da. Ka­da je ovaj po­sled­nje na­ve­de­ni fak­tor u pi­ta­nju, sve če­šće se spo­mi­nje “to­tal”, vr­lo tok­si­čan pe­sti­cid kog ra­ta­ri, ka­žu in­for­ma­ci­je sa te­re­na, sve vi­še upo­tre­blja­va­ju. Da zlo bu­de ve­će, jef­tin je, la­ko do­stu­pan, pa se u ne­do­stat­ku kon­tro­le, ne­u­me­re­no ko­ri­sti.

Pre­ma ne­kim is­tra­ži­va­nji­ma pro­is­te­klo je mi­šlje­nje (mr Da­ra Dja­ko­vić, dr Rad­mi­la Šo­vljan­ski) da pre­ko­mer­na upo­tre­ba pe­sti­ci­da de­lu­je na re­pro­duk­tiv­ne or­ga­ne di­vlja­či, sa­mim tim i ze­če­va, što osta­vlja de­ge­ra­tiv­ne pro­me­ne na ma­te­ri­ci žen­ke i sper­ma­to­zo­i­di­ma mužja­ka, iza­zi­va­ju­ći ste­ri­li­tet je­din­ki. Na taj na­čin, prak­tično in­di­rekt­no, ze­či­ce, ko­je su u nor­mal­nim uslo­vi­ma spo­sob­ne da se osta­vlja­ju po­tom­stvo i pet pu­ta go­di­šnje (ma­da su naj­va­žni­ja i naj­broj­ni­ja dru­ga i tre­ća le­gla, naj­če­šće u ma­ju i ju­nu), osta­ju ste­ril­ne. Kon­kret­no, u knji­zi “He­mij­ske ma­te­ri­je­ štet­ne za di­vljač, do­ma­će ži­vo­ti­nje i lju­de” dr Rad­mi­le Šo­vljan­ski, pen­zi­o­ni­sa­ne pro­fe­sor­ke no­vo­sad­skog Po­qo­pri­vred­nog fa­kul­te­ta, uz ob­ja­šnje­nje ka­ko otro­vi mo­gu da iza­zi­va­ju mu­ta­ci­je (pro­me­ne ge­net­ske struk­tu­re kod ži­vih bi­ća), sto­ji i vr­lo upe­ča­tlji­va sli­ka ka­ko iz­gle­da ma­te­ri­ca nor­mal­ne žen­ke mi­ša, a ka­ko tro­va­ne žen­ke ove ži­vo­ti­nje, na­sta­le na­kon kon­tro­li­sa­nog ogle­da. Kod tro­va­ne žen­ke bi­lo je mo­gu­će za­če­će sa­mo jed­nog po­tom­ka, sa sum­nji­vim iz­gle­di­ma da oko­ti zdra­vog po­tom­ka. Sa dru­ge stra­ne, žen­ka ko­ja ni­je tro­va­na bi­la je sprem­na da na svet do­ne­se osam zdra­vih po­to­ma­ka. Ko­men­tar ni­je po­tre­ban, uz pod­se­ća­nje da po si­ste­ma­ti­ci, ze­če­vi se na­la­ze u istom re­du (glo­da­ra) kao i mi­še­vi (tip kičme­nja­ka, kla­sa si­sa­ra). Ako se uzme u ob­zir da je di­vljač, sa­mim tim i ze­če­vi, osnov­ni po­ka­za­telj sta­nja ži­vot­ne sre­di­ne, na­slu­ću­je se šta pe­sti­ci­di, a na­ro­či­to “to­tal”, osta­vlja­ju u ze­mlji­štu, auto­mat­ski i u hra­ni ko­ju je­de­mo.

Ka­da su ze­če­vi u pi­ta­nju, 2011. je bi­la iz­u­zet­no te­ška za njih, s ob­zi­rom da je zbog ve­li­ke su­še, pre sve­ga, za­be­le­žen naj­ma­nji pro­ce­nat mla­dih u po­pu­la­ci­ji u po­sled­njih 40 go­di­na u Voj­vo­di­ni. U pro­šloj go­di­ni bi­lo je ne­što bo­lje, ali i da­lje vr­lo sla­bo, da­le­ko od po­željnog.

- Ci­kličnost kod ze­če­va je iz­ra­že­na na sva­kih se­dam go­di­na, ka­da po­pu­la­ci­ja be­le­ži opa­da­nje i rast od mi­nu­mu­ma do mak­si­mu­ma - ka­že za “Dnev­nik” lov­ni stručnjak Mi­len­ko Ze­rem­ski. - Ve­li­ki pad broj­no­sti ze­če­va bio je po­čet­kom se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, pret­po­stav­ka je naj­ve­ćim de­lom zbog uvo­dje­nja me­ha­ni­za­ci­je i ve­će upo­tre­be he­mi­ka­li­ja. U ce­loj Voj­vo­di­ni ta­da se dve go­di­ne ze­če­vi ni­su lo­vi­li, a ne­gde je pa­u­za tra­ja­la i če­ti­ri go­di­ne. Slično je bi­lo i sa ja­re­bi­com, ali ze­če­vi su se opo­ra­vi­li, ja­re­bi­ce ni­su. Na broj­nost ze­če­va si­gur­no uti­ču pre­da­to­ri, na­ro­či­to ša­ka­li i li­si­ce. Re­ci­mo, sva­ka ak­tiv­na li­sič­ja ru­pa, od oko­ta dok ne ot­hra­ni mla­de, “po­je­de” oko 40 ze­če­va!  Lov­ci, po­red kon­tro­li­sa­nog lo­va i kon­tro­le pri­ra­sta mla­dih je­din­ki, tre­ba da u svo­jim lo­vi­šti­ma kon­tro­li­šu i broj pre­da­to­ra, pa ne bi bi­lo lo­še sti­mu­li­sa­ti ulov ša­ka­la i li­si­ca - sma­tra Ze­rem­ski.

okvir:

Hte­li da ga pro­gla­se šte­to­či­nom

Dva­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka ze­če­va je bi­lo u iz­o­bi­lju. Na­ro­či­to su bi­la bo­ga­ta lo­vi­šta se­ver­nog Ba­na­ta (Mo­krin, Ki­kin­da...). Jo­ca Di­vild je za­be­le­žio da je de­cem­bra 1929. go­di­ne u Mo­kri­nu, u go­stin­skom lo­vu, od­stre­lje­no 707 ze­če­va! Sa­ve­zna upra­va je za­klju­či­la da je ze­če­va bi­lo to­li­ko “ da bi do­go­di­ne, kad se ovi ras­plo­de, pra­vi­li ve­li­ke šte­te na use­vi­ma”. Bi­lo je čak i pred­lo­ga da se zec pro­gla­si šte­to­či­nom, ali to se ipak ni­je de­si­lo.  

Već u pro­le­će na­red­ne go­di­ne, u Ki­kin­di, u jed­nom da­nu go­stin­skog lo­vu, od­stre­lje­na su 1.343 ze­ca...

Dušan Knežić

(autor teksta je inženjer poljoprivrede i novinar koji duži niz godina prati dešavanja u lovstvu)

     
Komentari
136 #1 Lala
dana 12.11.2013. 18:20
Dobar članak, koji baca više svetla na smanjenje brojnosti zeca. Ponoviću, uz ovaj članak, i moj upis na temi 'Lov zeca', koji govori o još jednoj pojavi koja utiče na nestanak zeca u lovištima:

Ovih dana ponovo slušamo priče sa terena da u Vojvodini nema zeca kao što ga je bilo ranije, a da je ponegde populacija zeca na minimumu. Obzirom da se ovo dešava i u mom (još uvek) matičnom lovištu, zaintrigiralo me ovo, pa sam se malo raspitivao.

Na osnovu nekih ranijih stručnih istraživanja i objavljenih radova, i na osnovu konsultacija sa ljudima iz struke, mogući uzrok naglog nestanka dobrog dela populacije divljeg zeca u lovištu vrlo lako može biti, pored brojnosti predatora, i pojava koja se zove HYPERKALEMIA.

Ta pojava nastaje kada je prirodna hrana divljači u lovištu veoma bogata kalijumom, a krv divljači elektrolitom (K+) koji je veoma važan za metabolizam. Divljač koja se u lovištu hrani biljkama sa velikom koncentracjom kalijuma (povećana koncentracija u biljkama se vezuje i za preterano korišćenje NPK ( natrijum/phosphor/kalijum - veštačkog djubriva), podiže nivo kalijuma u krvi preko normalne granice, što izaziva teške poremećaje rada bubrega divljači, a ujedno i poremećaj rada srca - aritmiju. U kombinaciji sa visokim spoljnim temperaturama u letnjem periodu, divljač koja ima povećan nivo kalijuma u krvi masovno strada od srčanog udara, naročito u situacijama kada je npr. primorana da beži od predatora. Takodje, zečice u periodu dojenja i izvodjenja mladunaca, koje pate od hyperkalemije, tu pojavu preko mleka prenose na mladunce, koji često ne prežive. Rezultat bude skoro potpuni nestanak zeca na nekom terenu.

Pojavi hyperkalemije su podložni najčešće divlji zečevi. Ponekad i srneća divljač bude podložna ovoj pojavi, naročito ako se ne iznosi ravnomerno so za divljač, koja sadrži natrijum (Na). Ukoliko se srneća divljač održava iznošenjem soli u solišta, a zečja populacija trpi, u tom slučaju da bi se populacija divljeg zeca oporavila i održala, potrebno je solišta spustiti na visinu da zec može dohvatiti, a kao dobra mera se pokazalo korišćenje veštački pravljenih tzv. "slanih bara", tj. pojilišta u koja bi se dodavali nedostajući elementi, u delovima lovišta gde zec obitava. Pojava hyperkalemije kod divljeg zeca je periodična, a poklapa sa sa periodima sušnih godina i vrelih letnjih meseci, što se upravo dogadja u prethodnih par godina. Obzirom da zeca ima mnogo manje i u lovištima tradicionalno bogatim zecom, postoji verovatnoća da je došlo do hyperkalemije u jednom broju vojvodjanskih lovišta.

Malo sam pokušao da rasvetlim misteriju dešavanja sa zecom, iako nisam neki stručnjak, ali mislim da sam uz pomoć ljudi koji znaju i uz malu pomoć interneta, uspeo barem donekle.
1779 #2 stojkuki
dana 15.11.2013. 19:54
Malo su ovde izmesane babe i zabe.
Prvo. Primena NPK djubriva u Srbiji je poslednjih godina u znacajnom padu. Poljoprivrednici sve vise slusaju strucnjake i djubrenje rade na osnovu analiza zemljista, koje pokazuju u 99% slucajeva da su zemljista srbije dobro ili veoma dobro obezbedjena kalijmom pa je primena NPK djubriva koja ga sadrza pravo bacanje para.
Uglavnom se koriste MAp, DAP, i slicna djubriva, ...

Drugo. Populacija zeca ali dobrim delom. Populacija poljskih ptica je u pad zbog primene na prvom mestu totalnih herbicida ali i insekticida.
Cisto da se zna. Svake godine. Srbiji se poseje oko 500000 hektara raznih zita koja se skidaj u junu ili jul mesecu. Nakon toga se strniste posle nekog vremena tretira totalnim herbicidima uglavnom glifosatima kao sto s glifosav i slicni ... a sve sa cilje suzbijanja sirka i drugih tvrdokornih korova, prvenstveno rizomskih biljaka. Sustinski to je aktivna materija preparata Roundap kompanine Monsanto, koji se koristi kao neselektivni herbicid u proizvodnji GMO kukuruza otpornog na ovu aktivnu materiju. Ovaj molekul, aktivna materija je visoko kancerogena i mutagena. Brojna su istrazivanja koja to potvrdjuju, te se ne bi bavio time.

E sad. Kako napraviti balans izmedju potreba proizvodjaca da maj ciste njive i zastite zivotne sredine.
Ovo je siroko pitanje kojim bi trebalo da se bavi ministarstvo zivotne stedine ali i poljoprivrede preko sistema podsticaja. Naime treba forsirati obradu zemljista i druge agritehnicke mere uz smanjenje primene ovih opasnih pesticida.
Sa druge strane primena insekticida iz grupe piretroida, neonikotinoida sa ciljem suzbijanja leme i drugih stetocina u zitima takodjetice na smanjenje populacije divljaci.

Jedno podsecanje za kraj komentara. Razlika izmdju leka, pesticida i bojnog otrova je samo u, ..... koncentraciji.
3176 #3 Dikavac
dana 16.11.2013. 23:49
Vrlo zanimljivo , mada nisam ljubitelj lova na zeca .Ipak ce planinski zec ostati najzdraviji .Pesticida ce uvek biti... Sad
638 #4 huntinggirl1
dana 18.11.2013. 17:09
ja se ne slažem u potpunosti sa ovim, nisu samo hemija i lopovi krivi, pogledajte koje su to mašine u ataru, koliko ima lisica od kada se vakcinišu oralno... malo ovo malo ono, a zec u drastičnom opadanju...
2099 #5 Beki le
dana 19.11.2013. 20:57
Kolege jeste da je u pitanju i ta vrsta pesticida,ali najveci Predatori su Lovokradice,koji idu na FAROVE,sto se tice nataliteta Zeca predhodnih god kod vas u Vojvodini je stvarno bio DOBAR.Ali sada je vec drugacije;kao na primer,Kod nas u Juznom delu Srbije mnogo je bolje za razliku od pre 10godina,imamo zeca u izobilju i to bas lepih Zeceva.Najveci problem smo imali sa Lovokradicama ali smo to nekako resili uz pomoc aktiviranjem POLICIJE I dnevnih smena i nocnih ,mislim da se samo ovako moze resiti PROBLEM.POZ IZ LESKOVCA
Upišite komentar
Molim Vas ulogujte se da biste upisali komentar.

Reklame
REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV
PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.
Online korisnika
Online gostiju: 17
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,402
Najnoviji član: Vlajko1976

Poslednje vesti
Izbori u lovstvu Vojvodine
Lovne karte - informacija iz LSV
Lovne karte 2021./22.
Magazin Predator novi broj na kioscima
Nezvanično saznajemo

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


avatardalibor
Offline
· 24.03.2021. 09:49

Pozdrav kolege nakon duzeg vremena iveli 4


avatarLimun
Offline
· 13.03.2021. 20:30

Pozdrav Slavo takođe posle dugo vremena Bye


avatarslavaplana
Offline
· 06.03.2021. 12:42

Dobar dan posle 5god.


avatarbogoljub
Offline
· 10.01.2021. 07:20

Obradoviću srećan rođendan iveli


avatarPlaninko011
Offline
· 07.01.2021. 06:31

Hristos se rodi kolege i da proslavite praznike sa vasim porodicama u zdravlju i sreci.


avatarbogoljub
Offline
· 18.12.2020. 22:17

Srećan rođendan lovci Rodjendan
60,505,067 posete www.srbijalov.com