PO­PU­LA­CI­JA ZE­ČE­VA U VOJ­VO­DI­NI I CE­LOJ SR­BI­JI PO­SLED­NJIH GO­DI­NA BE­LE­ŽI VE­LI­KI PAD

„To­tal” go­ri pre­da­tor od ša­ka­la i li­si­ca?

Pre­ko­mer­na upo­tre­ba pe­sti­ci­da de­lu­je na re­pro­duk­tiv­ne or­ga­ne di­vljačii, sa­mim tim i ze­če­va, što osta­vqa de­ge­ra­tiv­ne pro­me­ne na ma­te­ri­ci žen­ke i sper­ma­to­zo­i­di­ma muž­ja­ka

“Eh, ne­kad smo na ovom te­re­nu svi za sat vre­me­na ima­li ze­ca, a sa­da za tri ča­sa lo­va je­dva po­lo­vi­na se na­mi­ri”, “do sko­ra go­to­vo sva­ke go­di­ne hva­ta­li i pro­da­va­li ze­če­ve, sa­da već dve go­di­ne to ne ra­di­mo”, u pro­le­će i po­čet­kom le­ta ih vi­dja­mo, ali već u av­gu­stu, kao da u ze­mlju pro­pad­nu”... Ova­kve pri­če i uti­sci po­sta­li su re­dov­na po­ja­va u ve­ćem de­lu voj­vo­djan­skih lo­vi­šta gde se u po­sled­njee vre­me uoča­va ma­nji broj ze­če­va u od­no­su na pro­te­kle go­di­ne, dok sa­dašnje sta­nje sa zečjom po­pu­la­ci­jom u od­no­su na pro­te­kle de­ce­ni­je ne mo­že da se po­re­di - ze­če­va je da­le­ko ma­nje.

Na­rav­no, po­sta­vlja se pi­ta­nje za­što je to ta­ko. Stručnja­ci, lov­ci i lov­ni rad­ni­ci se ma­hom sla­žu da ne po­sto­ji je­dan uzroćnik sma­nje­nja bro­ja ze­če­va, već da je to kom­bi­na­ci­ja vi­še fak­to­ra: ci­kličnost (rast broj­no­sti do od­re­dje­nog mak­si­mu­ma po­pu­la­ci­je, pa on­da opa­da­nje, što se na­iz­me­nič­no po­na­vlja), uti­caj pre­da­to­ra, u ne­kim slu­ča­je­vi­ma, ma­da ret­ko, i ne­sa­ve­snog lo­va i(li) kri­vo­lo­va, uni­šta­va­nje sta­ni­šta, te pre­ko­mer­ne upo­tre­be pe­sti­ci­da. Ka­da je ovaj po­sled­nje na­ve­de­ni fak­tor u pi­ta­nju, sve če­šće se spo­mi­nje “to­tal”, vr­lo tok­si­čan pe­sti­cid kog ra­ta­ri, ka­žu in­for­ma­ci­je sa te­re­na, sve vi­še upo­tre­blja­va­ju. Da zlo bu­de ve­će, jef­tin je, la­ko do­stu­pan, pa se u ne­do­stat­ku kon­tro­le, ne­u­me­re­no ko­ri­sti.

Pre­ma ne­kim is­tra­ži­va­nji­ma pro­is­te­klo je mi­šlje­nje (mr Da­ra Dja­ko­vić, dr Rad­mi­la Šo­vljan­ski) da pre­ko­mer­na upo­tre­ba pe­sti­ci­da de­lu­je na re­pro­duk­tiv­ne or­ga­ne di­vlja­či, sa­mim tim i ze­če­va, što osta­vlja de­ge­ra­tiv­ne pro­me­ne na ma­te­ri­ci žen­ke i sper­ma­to­zo­i­di­ma mužja­ka, iza­zi­va­ju­ći ste­ri­li­tet je­din­ki. Na taj na­čin, prak­tično in­di­rekt­no, ze­či­ce, ko­je su u nor­mal­nim uslo­vi­ma spo­sob­ne da se osta­vlja­ju po­tom­stvo i pet pu­ta go­di­šnje (ma­da su naj­va­žni­ja i naj­broj­ni­ja dru­ga i tre­ća le­gla, naj­če­šće u ma­ju i ju­nu), osta­ju ste­ril­ne. Kon­kret­no, u knji­zi “He­mij­ske ma­te­ri­je­ štet­ne za di­vljač, do­ma­će ži­vo­ti­nje i lju­de” dr Rad­mi­le Šo­vljan­ski, pen­zi­o­ni­sa­ne pro­fe­sor­ke no­vo­sad­skog Po­qo­pri­vred­nog fa­kul­te­ta, uz ob­ja­šnje­nje ka­ko otro­vi mo­gu da iza­zi­va­ju mu­ta­ci­je (pro­me­ne ge­net­ske struk­tu­re kod ži­vih bi­ća), sto­ji i vr­lo upe­ča­tlji­va sli­ka ka­ko iz­gle­da ma­te­ri­ca nor­mal­ne žen­ke mi­ša, a ka­ko tro­va­ne žen­ke ove ži­vo­ti­nje, na­sta­le na­kon kon­tro­li­sa­nog ogle­da. Kod tro­va­ne žen­ke bi­lo je mo­gu­će za­če­će sa­mo jed­nog po­tom­ka, sa sum­nji­vim iz­gle­di­ma da oko­ti zdra­vog po­tom­ka. Sa dru­ge stra­ne, žen­ka ko­ja ni­je tro­va­na bi­la je sprem­na da na svet do­ne­se osam zdra­vih po­to­ma­ka. Ko­men­tar ni­je po­tre­ban, uz pod­se­ća­nje da po si­ste­ma­ti­ci, ze­če­vi se na­la­ze u istom re­du (glo­da­ra) kao i mi­še­vi (tip kičme­nja­ka, kla­sa si­sa­ra). Ako se uzme u ob­zir da je di­vljač, sa­mim tim i ze­če­vi, osnov­ni po­ka­za­telj sta­nja ži­vot­ne sre­di­ne, na­slu­ću­je se šta pe­sti­ci­di, a na­ro­či­to “to­tal”, osta­vlja­ju u ze­mlji­štu, auto­mat­ski i u hra­ni ko­ju je­de­mo.

Ka­da su ze­če­vi u pi­ta­nju, 2011. je bi­la iz­u­zet­no te­ška za njih, s ob­zi­rom da je zbog ve­li­ke su­še, pre sve­ga, za­be­le­žen naj­ma­nji pro­ce­nat mla­dih u po­pu­la­ci­ji u po­sled­njih 40 go­di­na u Voj­vo­di­ni. U pro­šloj go­di­ni bi­lo je ne­što bo­lje, ali i da­lje vr­lo sla­bo, da­le­ko od po­željnog.

- Ci­kličnost kod ze­če­va je iz­ra­že­na na sva­kih se­dam go­di­na, ka­da po­pu­la­ci­ja be­le­ži opa­da­nje i rast od mi­nu­mu­ma do mak­si­mu­ma - ka­že za “Dnev­nik” lov­ni stručnjak Mi­len­ko Ze­rem­ski. - Ve­li­ki pad broj­no­sti ze­če­va bio je po­čet­kom se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, pret­po­stav­ka je naj­ve­ćim de­lom zbog uvo­dje­nja me­ha­ni­za­ci­je i ve­će upo­tre­be he­mi­ka­li­ja. U ce­loj Voj­vo­di­ni ta­da se dve go­di­ne ze­če­vi ni­su lo­vi­li, a ne­gde je pa­u­za tra­ja­la i če­ti­ri go­di­ne. Slično je bi­lo i sa ja­re­bi­com, ali ze­če­vi su se opo­ra­vi­li, ja­re­bi­ce ni­su. Na broj­nost ze­če­va si­gur­no uti­ču pre­da­to­ri, na­ro­či­to ša­ka­li i li­si­ce. Re­ci­mo, sva­ka ak­tiv­na li­sič­ja ru­pa, od oko­ta dok ne ot­hra­ni mla­de, “po­je­de” oko 40 ze­če­va!  Lov­ci, po­red kon­tro­li­sa­nog lo­va i kon­tro­le pri­ra­sta mla­dih je­din­ki, tre­ba da u svo­jim lo­vi­šti­ma kon­tro­li­šu i broj pre­da­to­ra, pa ne bi bi­lo lo­še sti­mu­li­sa­ti ulov ša­ka­la i li­si­ca - sma­tra Ze­rem­ski.

okvir:

Hte­li da ga pro­gla­se šte­to­či­nom

Dva­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka ze­če­va je bi­lo u iz­o­bi­lju. Na­ro­či­to su bi­la bo­ga­ta lo­vi­šta se­ver­nog Ba­na­ta (Mo­krin, Ki­kin­da...). Jo­ca Di­vild je za­be­le­žio da je de­cem­bra 1929. go­di­ne u Mo­kri­nu, u go­stin­skom lo­vu, od­stre­lje­no 707 ze­če­va! Sa­ve­zna upra­va je za­klju­či­la da je ze­če­va bi­lo to­li­ko “ da bi do­go­di­ne, kad se ovi ras­plo­de, pra­vi­li ve­li­ke šte­te na use­vi­ma”. Bi­lo je čak i pred­lo­ga da se zec pro­gla­si šte­to­či­nom, ali to se ipak ni­je de­si­lo.  

Već u pro­le­će na­red­ne go­di­ne, u Ki­kin­di, u jed­nom da­nu go­stin­skog lo­vu, od­stre­lje­na su 1.343 ze­ca...

Dušan Knežić

(autor teksta je inženjer poljoprivrede i novinar koji duži niz godina prati dešavanja u lovstvu)