Preminuo je Bernard Loze, počasni predsednik CIC

Svet lovstva naše planete je ostao zatečen vešću da je 31.oktobra 2021. preminuo Bernard Loze, počasni predsednik CIC, jedan od svetski najpoznatijih lovnih radnika. Rodjen je 4. septembra 1946. godine.

Bernard Loze je za predsednika CIC izabran na generalnoj Skupštini 2009. godine.

Bio je čovek koji je praktično ceo svoj život posvetio lovstvu i strateškim ciljevima u čijem postavljanju je i sam učestvovao: razvijanju i unapredjenju lovstva širom sveta i održivom korišćenju prirodnih resursa-divljih životinja, prikupljanju naučno utemeljenih činjenica o lovstvu i očuvanju divljih životinja, kao i održavanju kulturnog nasledja proisteklog iz lova i lovačke tradicije. Bio je veliki Gospodin Lovac, sa manirima diplomate koji je svojim stavovima, ponašanjem i delima bio uzor.

Bernard Loze je uvažavao i lovstvo Srbije, a poslednji put je bio gost u Srbiji pre nekoliko godina.

Svojim sledbenicima Bernard Loze je ostavio CIC kao najvažniju i najmoćniju svetsku asocijaciju lovaca, koja ima i svoju stolicu u Ujedinjenim nacijama, sa potencijalom da snažno utiče na očuvanje, unapredjenje i održivo korišćenje prirode i njenih resursa širom sveta.

Bernard Loze je živeo i radio zbog prirode i za prirodu, u skladu sa nazivom upravo završene Svetske izložbe lovstva :  ’ONE WITH THE NATURE’ – ’JEDINSTVO SA PRIRODOM’.

Odlaskom Bernarda Lozea nastaje veliki i teško nadoknadiv gubitak u svetu lovstva, a i šire.

NEKA MU JE VEČNA SLAVA I HVALA

I gde smo sada?

Kada je pre tri godine na izborima u LSS posle debakla Šormaza za predsednika izabran Bratislav Ćirković, očekivanja i obećanja su bila da će sa novom garniturom stvari doći na pravu meru. Došlo je vreme da se posle tri godine mandata podvuče crta. Hvaliti nećemo, sigurni smo da će Ćirković umeti sam sebe da hvali, ali ćemo zato akcenat staviti na strateška pitanja koja niti su rešena niti ima izgleda da se reše, barem ne u 2022. izbornoj godini za LSS. Idemo redom:

• Rak-rana svih vlasnika oružja, a posebno lovaca, je rigidan Zakon o oružju, naročito diskreciono pravo policije da nekom bez obrazloženja uskrati pravo na držanje oružja ili oduzima već registrovano oružje. LSS je bio učesnik u radnoj grupi koja je trebala da se izbori za ukidanje spornih odredbi, ali se već duže vreme ništa ne dešava, niti se pominje nastavak rada, dok se i dalje oružje oduzima, mada nešto manje nego ranije, ali i dalje bez obrazloženja.
• Drugi segment na kojem je aktuelni (još uvek) predsednik LSS potpuno zatajio je rad na izmenama Zakona o divljači i lovstvu. Tu je još manje uradjeno nego u vezi ZOM, posebno po pitanju stručne i lovočuvarske službe. Štaviše, verovatno pod pritiskom samozvanih zaštitara usledile su dodatne zabrane lova (jarebica, grlica) i ograničenja (prepelica).
• Treći segment na kojem je vrh LSS potpuno omanuo je sistem odlučivanja i upravljanja savezom. Poslednja skupština je održana u junu 2019. godine, i od tada dve i po godine ’ni mukajet’. Iako su drugi savezi uspeli da održe svake godine svoje skupštine (u periodima smirivanja pandemije), LSS je uredno propuštao svaku priliku da tu obavezu izvrši. Zašto? Da dilema bude još veća – upravo je ovih dana, kad svakodnevno umire na desetine a zaražava se na hiljade ljudi održana svečana Skupština LSS povodom 125 godina postojanja, pa zaista treba biti maštovit i naći razuman odgovor zašto svečane Skupštine mogu biti održane a redovne ne mogu? Naravno da postoji ogorčenje u lovačkoj javnosti, što pokazuje i učešće delegata na svečanoj Skupštini – prisutno je bilo malo više od trećine lovačkih predstavnika. Džaba slikanje sa ministrima i trčkanje po kabinetima ovim ili onim - stiče se utisak da vrh LSS izbegava da se suoči sa svojim članstvom i da položi račune za svoj rad, evo već treću godinu!
• Broj članova u lovačkim organizacijama nezadrživo opada, a prosek starosti raste. Deklarativna zaklinjanja u podmladjivanje i povećanje brojnosti članstva ostaje samo na rečima, a trendovi su sve lošiji.
• Kako LSS predstavlja svoje članstvo u zemlji i inostranstvu, najbolje se moglo videti na Svetskoj izložbi u Madjarskoj, gde na Skupštini CIC (svetske lovačke asocijacije) nije bilo delegacije Srbije, iako je formirana! Na samom štandu Srbije na izložbi, LSS su desetak dana predstavljali mladjana vlasnica agencije za kancelarijske usluge i jedan lovočuvar! A predstavljanje lovstva Srbije su uspešno odradjivali drugi, jer je predsednik LSS verovatno imao prečih obaveza. Ni jedan trofej nacionalni prvak o kojima po zakon brigu vodi LSS nije bio izlozen!
• Organizaciono je LSS u solidnom haosu, jer nema odluke da li je LSS savez saveza, ili savez LU. Pre će biti da se radi o jednom frankenštajn sistemu gde su pomešane babe i žabe, pa se dešava nonsens da neko LU koje ima 450 članova a u LSS je preko pokrajinskog ili regionalnog saveza, bude preglasano od strane dva LU koja su direktni članovi a zajedno imaju 200 članova! Lovne oblasti koje bi trebalo da isprave ovu nepravdu funkcionišu samo izuzetno, a i to je pitanje kako. Obećanje o donošenju novog Statuta LSS je nestalo sa radara, kao i izbori po tom novom Statutu! Kad se tome doda izostanak predstavnika LSV iz organa i tela LSS onda je još jasnije da se vrh LSS izgleda vodi maksimom ’Šta me košta da obećam!’.
• LSS je potpuno nespreman dočekao posle 10 godina direktnu dodelu lovišta korisnicima. Umesto da su u LSS po ugledu na pametnije (LSV i LSCS) formirali službu koja će zaista biti servis lovaca, ceo savez se sveo na predsednika, zaposlenu sekretaricu, zaposlenog inženjera pred penzijom, i angažovanu po ugovoru mladjanu srednjoškolku vlasnicu agencije za kancelarijske usluge (šta god to značilo). Za postojanje i troškove rada tih ljudi u LSS se odvaja iz lovačkih džepova oko 15 miliona dinara, plus svi ostali prihodi – izdavanje poslovnog prostora, prihodi iz budžeta, itd. (sve skupa 38 miliona) a najmanju stavku predstavlja prihod ostvaren uslugama LSS (izrada dokumentacije npr.) – ta stavka je toliko simbolična da se može svrstati u statističku grešku, jer ne dostiže bukvalno ni promil ukupnih prihoda! Baš zbog svega rečenog se osnovano može postaviti pitanje smanjenja visine članarine za LSS.
• Umesto da služi lovcima i lovačkim organizacijama, LSS se, sudeći prema finansijskom izveštaju, pretvorio u ’protočni bojler’ gde lovci svojim parama finansiraju komociju nekolicine ljudi. Kao ilustracija: samo troškovi goriva za službeni auto iznose preko 6.500 evra, što znači da se u LSS mesečno u proseku sprži goriva za oko 550 evra, ili oko 400 litara!!! Ako službena Škoda SuperB (kupljena nova) troši 7 l/100 km, ova računica kaže da se mesečno prelazi u proseku blizu 6.000 km, ili 200 km dnevno, radnim danom i vikendom, svecom i praznikom!!! Za troškove službenih putovanja dato je ogromnih oko 15.500 evra, i to u godini kad nije bilo Skupštine, a bilo je samo par sednica drugih organa LSS! Na mesečnom nivou u proseku je na službena putovanja išlo oko 1.300 evra (podaci su iz fin.izveštaja za 2020.)!! A šta se dobilo zauzvrat? Da bi bolje opisali: cela članarina za LSS npr. lovaca iz jugoistočnog saveza nije dovoljna da pokrije samo gorivo i službena putovanja u LSS! Još bolje poredjenje: pomenuta članarina jedva može da pokrije trošak od oko 2,5 miliona dinara za administrativne i druge intelektualne usluge koje pruža, pretpostavljamo, i angažovana mladjana saradnica predsednika LSS – prosek preko 200.000 mesečno! Aferim!!!
• Posebna priča su prihodi od izdavanja prostorija LSS u zakup: ako su te prostorije vlasništvo svih članova, lovaca Srbije, zbog čega se onda prihodi od te imovine ne podele svim članovima saveza? Nije zgrada ničija dedovina da bi prisvajao sve prihode i za čudjenje je da je uprava u kojoj sede predstavnici lovačkih organizacija to prihvatila, bez da iko postavi pitanje preraspodele tih prihoda. Dok LU članice saveza grcaju u problemima kako da premoste godinu, dotle LSS ostvaruje višak prihoda od 8 miliona dinara! Aman!!! Eto to se dešava kad nema skupštinske kontrole i kada se LSS ’raspištolji’ i počne da postoji zbog sebe, a ne zbog članstva.

Novi Sad: iz Dunava izvučen dabar udavljen u mreži ribokradica

Kako javlja novosadski portal 021.rs, iz Dunava, tačnije na početku Šodroša, jednog od rukavca reke, uočen je leš dabra udavljenog u mrežu ribokradica. Radi se o delu obale Dunava koji je urbanističkim planovima ugrožen zbog projekta 'Novi Sad na vodi', i koji je prirodna oaza retkih vrsta, pa i onih najredjih kao što je dabar. Prenosimo dva teksta objavljena na 021 portalu:

Foto: 021.rs

Video snimak udavljenog dabra možete pogledati ovde:

Foto: 021.rs

Tako se to radi!

Kada je pre oko 20 meseci JP Vojvodinašume izvršilo naseljavanje jelenske divljači na Vršačke planine, samo su retki i najupućeniji mogli da predvide više nego povoljan dalji razvoj dogadjaja. Naime, tom prilikom je na Vršačke planine iz Rumunije doneto ukupno 51 grlo zrele jelenske divljači, 40 košuta i 11 jelena starosti od 3-5 godina. Tajming za naseljavanje je odlično izabran, jer je hvatanje jelena i preseljavanje izvršeno nakon sezone rike – skoro sve košute su bile steone, tako da je danas, nepunih 20 meseci od naseljavanja, brojno stanje u ogradjenom uzgajalištu površine 54 ha više nego duplirano-povećano na 106 grla, a za očekivati je da će se broj još uvećavati kako budu pristizala nova telad nakon ovogodišnje sezone rike i parenja. Deo jelenskih grla će neposredno pred puštanje biti prebačeno u prihvatilište koje se, ne slučajno, nalazi u delu lovišta gde će jeleni biti naseljeni.

Video snimak jelenske divljači na ispaši napravljen ovih dana na Vršačkim planinama možete pogledati ovde:

Ovakvim razvojem dogadjaja Vršačke planine kao deo šumskog gazdinstva ’Banat’ Pančevo ulaze u uzan krug vojvodjanskih lovišta koja predstavljaju uzgajivačku bazu jelena i odakle se prema programu naseljavanja i reintrodukcije jelenska divljač premešta u druga lovišta Srbije.

Ceo program sa jelenima na Vršačkim planinama koji je deo šireg dugoročnog plana je iznelo rukovodstvo i zaposleni u JP Vojvodinašume: generalni direktor Roland Kokai, izvršni direktor za lovstvo mr. Branislav Stankov i direktor šumskog gazdinstva Pančevo Željko Sušec. Program naseljavanja je finansiran najvećim delom sopstvenim sredstvima ovog javnog preduzeća, ali je značajnu pomoć pružio i pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu Vojvodine. Pomoć je pružila i lokalna samouprava grada Vršca.

Treba podsetiti da je par godina pre Vršačkih planina sličan uspešan poduhvat naseljavanja jelena izveden i u Bosutskim šumama, u Moroviću, ali i da je u subotičkoj peščari nedavno naseljena muflonska divljač, oko 60 grla, koja se takodje veoma dobro ’primila’ i duplirala brojno stanje!

Tu nije kraj lepim vestima: sledeće naseljavanje jelena se, kako saznajemo, planira krajem 2022. godine na području donjeg Srema, Posavlja i na širem području Obedske bare, da bi do 2025. godine bio zaokružen ovaj ciklus povratakom jelena u srednji Banat, na područje izmedju reka Tise, Tamiša i Karaša.

Novi Sad: pronadjen vodomar prstenovan u Poljskoj!

U Novom Sadu, na Ribarskom ostrvu koje je praktično u sklopu grada, kao zelena oaza na Dunavu i kao omiljeno izletište i šetalište gradjana, grupa mladih (reč je o poznanicima sina pisca ovog teksta) je zapazila jednu lepu pticu za koju nisu znali šta je, ali su primetili da je prstenovana (klik na sliku uz naslov teksta). Fotografisali su pticu, i identifikovali je kao vodomara, sitnu ptičicu manju od dlana, sjajnih boja i dugačkog kljuna.

Nakon nekoliko dana su ovi mladi ljudi prilikom nove šetnje uspeli da ponovo vide pticu, i da je uhvate kako bi očitali prsten. Ustanovili su da je reč o mužjaku (crn kljun). Podatke o ovoj vrsti ptice je lako moguće naći na internetu.

Očitavanjem prstena je ustanovljeno da je ptica prstenovana u Poljskoj, na obali reke Visle, nedaleko od Varšave, u julu mesecu ove godine - što znači da je ova ptičica za manje od tri meseca preletela najmanje 800 km (mereno u pravoj liniji) od mesta prstenovanja!

Ovaj podatak je još čudniji jer vodomar važi za pticu stanaricu, a retko se seli i to samo ako se gnezdi u severnijim krajevima. Selidbu otežava i proces mitarenja (menjanja letnjeg perja) kod vodomara koji traje od jula do novembra, ali o tome će više moći da kažu ornitolozi. Vodomar je strogo zaštićena vrsta koja naseljava relativno čiste vodotoke gde se hrani sitnom ribom i zglavkarima. U tom smislu nije loše pomenuti da je Ribarsko ostrvo i okolina ugroženo kao stanište svih vrsta zbog planirane izgradnje projekta 'Novi Sad na vodi'.

Nakon očitavanja prstena vodomar je pušten nazad u prirodu na mestu gde je i nadjen, a ostaje da se vidi da li će ovde prezimiti ili će otići dalje na jug.

Ovaj tekst je ujedno i podsećanje onih samozvanih zaštitara da Srbijalov portal pored lovačke dimenzije ima itekako i ekološku, ali i edukativnu ulogu u smislu zaštite prirode - ako neko voli prirodu, floru i faunu, onda su to lovci. I tu ljubav prema prirodi prenosimo i na našu decu.

Poseban pozdrav za Milana Ružića & co iz DZPPS koji u lovcima vide samo 'ubice', 'vandale koji demoliraju zaštitarska vozila', 'krvnike' i 'uništitelje životinja', a naš portal nazivaju 'opskurnim'. Možda ih ovaj tekst malo opasulji, mada, nismo optimisti - pa oni sami su do pre nekoliko godina bili u APR registrovani kao tapetari; nije šala, zaista je tako bilo dok ih mi nismo 'provalili'.