Uprava za šume: Instrukcija o pojačanom odstrelu divljih svinja u Banatu i istočnoj Srbiji

Uprava za šume ministarstva poljoprivrede je juče donela Instrukciju korisnicima lovišta koji se granniče sa Rumunijom, da se vrši pojačan odstrel i nadzor nad 20 lovišta u Banatu i još 9 lovišta u istočnoj Srbiji, radi sprečavanja pojave i širenja zaraze afričke kuge svinja, koja je registrovana u Rumuniji.

U navedenim lovištima u Banatu je Instrukcijom predvidjen pojačan odstrel do biološkog minimuma (biološkim minimumom se smatra 50% od optimalnog broja divljači u lovištu), dok se u istočnoj Srbiji u navedenim lovištima predvidjen pojačan odstrel do postizanja brojnosti 70% od matičnog fonda dviljih svinja. Sve ovo će zahtevati reviziju planskih dokumenata, ali i da po prethodnoj objavljenoj Naredbi uzmu izjavu od svakog učesnika u lovu o njegovim lovnim aktivnostima u prethodnih 30 dana.

Instrukcija u tački 7. predvidja da se mere pojačanog i redukcionog odstrela mogu vršiti bez posebnog odobrenja, i u vreme zabrane lova.

Sva ova dešavanja sa afričkom kugom u Srbiji dolaze u momentu kada je reprodukcioni ciklus na vrhuncu, divlje krmače su visoko suprasne ili već vode prasiće (parenje divljih svinja je jesenas počelo znatno ranije nego inače), pa je pred pravim lovcima sada zaista ispit iz lovačkog kodeksa, da ne pucaju krmače u ovo doba, nego veprove i nazimad. Ali, poznajući mentalitet jednog dela lovaca, ne treba sumnjati da će biti i onih kojima će pojačan odstrel doći kao poručen da dignu pušku na sve što mrda. Dakle, pre nego što se krene u odstrel 'bez posebnog odobrenja i u vreme kada je lov zabranjen', i pre nego što se povuče oroz na puški, razmislite dobro. Redukcija brojnosti jeste mera koja se morala uvesti, ali to se odnosi na broj jedinki; na lovcima i lovačkoj savesti je da i ovom prilikom vode računa o polnoj strukturi odstrela. Dakle, rekli bi smo ipak da krmače treba pucati samo baš u krajnjoj nuždi, ako nema dovoljno veprova i nazimadi.

Kompletan tekst Instrukcije, sa spiskovima lovišta u kojima se primenjuje pojačan odstrel, možete pogledati klikom na link:

http://www.ekolss.com/instrukcija_korisnicima_lovista_aks.pdf

Prošlo je više od tri meseca od izbora u LSS, i šta je uradjeno?

Sto dana

Upravo danas, 5. februara 2019., se obeležava prvih sto dana od kako je došlo do smene u vrhu LSS, na izbornoj Skupštini 27. oktobra 2018. Poštujući džentlmenski kodeks ponašanja kada je u pitanju komentarisanje i ocenjivanje neke nove  uprave, koji kaže da svakom novoizabranom treba ostaviti razuman rok poznat kao ’prvih sto dana’ da pokaže na delu svoje umeće, energiju, namere i ideje. Iz tog razloga je Srbijalov uglavnom do sada gledao da pomogne novoizabranom rukovodstvu LSS, na čelu sa Bratislavom Ćirkovićem, kako afirmativnim pisanjem na portalu, tako i u direktnim kontaktima, idejama i savetima, pa i konstruktivnim kritikama.

Došlo je vreme sada, posle isteka sto dana, i za prvo podvlačenje crte ispod do sada uradjenog, i za prvu procenu da li je nova uprava LSS dobro radila, ili je mogla i bolje, ili nešto treće. Ukoliko nešto preskočimo u redjanju dobrog i lošeg (govorimo samo o činjenicama!), molimo da nas u komentarima dopunite. Generalno govoreći, utisak je da je novi predsednik Ćirković doneo novu energiju, i da se ne štedi u zalaganju za popravljanje stanja, ali da li baš svi iz uprave LSS mogu da prate taj tempo i da mu pomognu, ili više statiraju, pa ako bude dobro, onda će i oni isticati i neke svoje  ’zasluge’ (sedeli smo na sednici!), a ako bude manje dobro, onda će biti ’Braca je kriv’. Ili nas utisak vara?

No, idemo redom, počećemo od onoga što je pozitivno i dobro uradjeno u prvih sto dana:

-          Pre svega, u relativno kratkom roku je, verujemo uz ogroman trud i napore pre svega predsednika Ćirkovića zaustavljen finansijski kolaps LSS, konsolidovano je u dobroj meri stanje u finansijama saveza, dobar deo nenaplaćene članarine je uspešno realizovan, dosta zatečenih dugova poplaćano, a manji deo reprogramiran. Sve to uz činjenicu da LSV, zbog trenutnih  ’smetnji na vezama’ nije uplatio svoj deo članarine za LSS.

-          Ukinuto je predsedničko diskreciono pravo raspolaganja novčanim sredstvima saveza do iznosa 150.000 din., jer je prethodnik to pravo koristio baš onako ’domaćinski, bogato i široko’

-          Raskinuti su neki ugovori koje je prethodnik Šormaz sklapao, i koji su koštali LSS kao Sv. Petra kajgana (primer: advokatske usluge, visina cene knjigovodstvenih usluga, itd.)

-          Napravljen je plan šta i kako dalje raditi sa neiskorišćenim kancelarijskim prostorom LSS

-          Potpuno je izmenjen način pristupa medijima, gde je Ćirković zaista uložio ogroman trud

-          Ostvaren je vrlo dobar kontakt sa pododborom za poljoprivredu Skupštine Srbije

-          Uspostavljen je direktan kontakt sa Ministarstvom ekologije, i predočene nove ideje što je naišlo na podršku i ovog resora, što će lovcima otvoriti nove mogućnosti

-          LSS se novom energijom uključio u rad na izmenama Zakona o oružju i municiji, koji je teško pogodio lovce

-          Veza na relaciji LSS-Uprava za šume je ojačana, i verujemo da je i Uprava za šume pomogla na neki način konsolidaciji stanja u savezu

-          Formirane su komisije Upravnog odbora za dobar deo oblasti

-          Forsirano se radilo na pokušajima normalizacije odnosa na relaciji LSS-LSV, ali tu, na žalost, nije bilo očekivanih rezultata, za čega krivicu ne snosi samo trenutna uprava LSS, i za tango i za svadju treba dvoje.

Tu bi smo zastali sa nabrajanjem pozitvnog do sada uradjenog, nije to malo za 100 dana. Ali, sad malo više o onome što NIJE uradjeno, a moralo je biti.

-          Uprkos javno datom obećanju predsednika LSS Ćirkovića da će pitanje odgovornosti prethodnog predsednika Šormaza biti pokrenuto (pre svega se misli na krivičnu odgovornost za podnošenje falsifikovanih bilansa i odluka Skupštine saveza u APR, a možda i za materijalno poslovanje), ništa nije uradjeno, nije podneta nikakva prijava (koliko je poznato), uprkos činjenici da su ti falsifikati i dalje javno dostupni na sajtu APR, a da istovremeno Skupština LSS nije usvojila Šormazov izveštaj o radu. Ništa nije uradjeno ni po pitanju detaljne interne kontrole trošenja para saveza, iako u dokumentaciji, kako čujemo, ima svega i svačega. Tako je eto ostalo kao javni dokument u APR čist falsifikat koji je podneo Šormaz, i da se takav falsifikat vodi kao pravi, verodostojan dokument, koji ni jednim aktom nove uprave LSS nije osporen! Apsurdno i smešno – a da ne pominjemo činjenicu da su sada novoj upravi dostupni svi dokumenti i arhiva LSS, i da je obaveza organa LSS i članova tih organa da ukoliko imaju saznanja da je počinjeno krivično delo, dužni su da podnesu prijavu nadležnim organima. Neprijavljivanje krivičnog dela je takodje krivično delo, a najmanje što je potrebno  novoj upravi LSS jeste da ih neko počne prozivati za prikrivanje! Napominjemo da je u prethodnom mandatu upravo sadašnji predsednik LSS Ćirković bio predsednik Nadzornog odbora i da je sa te pozicije opravdano bio oštar kritičar rada Šormaza.

-          Prošlo je 100 dana od datuma kada je Skupština LSS izabrala članove Nadzornog odbora, ali Nadzorni odbor do sada još uvek nije konstituisan, nije imao ni jednu sednicu i nije izabrao svog predsednika, tako da se rad LSS i rad njegove uprave odvija bez Statutom predvidjenog nadzora! Ovaj nonsens i očito kršenje Statuta saveza ne može se ničim opravdati – skupštinska odluka je doneta 27.10.2018., i nije sprovedena u život na način i u rokovima koje predvidjaju zakon i statut. Nikakva priča i razlog ne može biti opravdanje. Ko je odgovoran za probijanje svih mogućih rokova, i za kršenje Statuta? Bilo je vremena i volje da se formiraju komisije saveza, ali za Nadzorni odbor nije bilo? Pet izabranih članova Nadzornog odbora nisu mogli da se više od tri meseca sastanu? Kako će redovna godišnja Skupština LSS da usvoji bilanse i izveštaj o radu, ako Nadzornog odbora nema? Ko će da istraži dokumentaciju i arhivu za 2018., pre izbora, kada je tadašnji Nadzorni odbor na čelu sa Ćirkovićem javno uložio žalbu da im Šormaz nije dostavljao dokumentaciju na uvid!? Dokumentacija je sada dostupna, ali nema Nadzornog odbora! Apsurdno!

-          Takodje nije konstituisan ni Sud časti LSS, uprkos skupštinskoj odluci. Ko je odgovoran za nesprovodjenje skupštinskih odluka, i time i za kršenje Statuta LSS? Sud časti je važan zbog inicijative koju smo pokrenuli na Srbijalov portalu i koja je naišla na veliku podršku, da se Sud časti odredi prema bivšem predsedniku Draganu Šormazu, u vezi kršenja lovačkog kodeksa, i da svojim stavom preporuči isključenje Šormaza iz svih lovačkih organizacija, kao nedostojnog. Razlozi su navedeni u inicijativi. I sada niko ne utvrdjuje ničije kršenje lovačkog kodeksa, počev od Šormaza, pa nadalje, a moglo bi se lako naći još kandidata za postupak pred Sudom časti, naročito onih koji su do zadnjeg momenta prethodne uprave svojim postupcima omogućavali da se Kodeks krši. Prepoznaće se oni sami.

-          Vrlo malo je uradjeno za rehabilitaciju medjunarodnog statusa LSS – članarina za CIC nije plaćena prethodnih godina, nije formirana Nacionalna delegacija Srbije u CIC, i LSS je ostao u zapećku dešavanja u svetskoj lovačkoj asocijaciji, naročito na regionalnom nivou, gde nam komšije Bugari, Rumuni, Madjari beže za dva koplja ispred. Da podsetimo da je po Zakonu o divljači i lovstvu članstvo u CIC uslov za obavljanje poverenih poslova polaganja lovačkih ispita i ocene lovačkih trofeja. Pre toga je Šormaz već bio uspeo da napravi problem i sa FACE (evropska asocijacija lovaca), opet neplaćanjem članarine, ali tu se posle par godina i posle više urgencija situacija nekako sredila, ali je mrlja ostala. Koliko malo se vodi računa o medjunarodnom rejtingu LSS pokazuje činjenica da nije formirana Komisija za medjunarodnu saradnju.

Dozvolićemo sebi da povučemo jednu paralelu: trenutna situacija u LSS u nekim segmentima počinje da liči na situaciju nakon 5. oktobra, kada je iskazana, a potom kasnije jeftino proćerdana ogromna energija naroda kome je bilo dozlogrdilo. Izbor nove uprave LSS i Šormazov gubitak funkcije sa 80% odbijanjem njegovog izveštaja o radu je takodje iskazao veliku energiju i zahtev lovaca za promene u svom savezu, da se nikad više ne ponovi nešto slično. I ne ponavlja se (verujemo), ali se zato izgleda vrlo olako shvataju neke skupštinske odluke i statutarne obaveze. Tako ne ide, to ne vodi ničemu, uprkos deklarativnim dobrim namerama onih koji ne sprovode odluke Skupštine LSS, a morali bi, jer su za to izabrani. Poverenje se može vrlo lako izgubiti, a vox populi (glas naroda) ume tada da bude vrlo glasan.

Ovaj tekst pre svega treba da bude shvaćen kao dobronamerno upozorenje funkcionerima LSS, da ne bi i ovi sadašnji proćerdali veliko poverenje i još veća očekivanja lovaca. Neko je na forumskim komentarima na Srbijalov portalu posle oktobarskih izbora u LSS napisao komentar ’Samo vas gledamo!’, i tome se nema šta dodati, sve je rečeno. A vi gospodo funkcioneri (od kojih neki mogu da ponesu i epitet ’večiti’, jer imaju mandata više nego prstiju na ruci) gledajte šta ćete. Lovačka raja je posle Šormaza postala vrlo osetljiva, i već se čuju glasovi gundjanja. Da ne bi neko dobio ’žuti karton’, ili paušalno navijačko ’uprava napolje’, moraju se pre svega poštovati Statut i zakoni, ali i javno izrečena reč i obećanja.

Sto dana nije malo, sa obzirom na zatečeno stanje uradjeno je dosta, ali moglo je i moralo više. Možda bi i bilo više uradjeno, kada bi neki iz uprave sledili predsednika LSS i malo više zasukali rukave. Ako nisu u stanju, ili iz nekog razloga neće ili ne mogu, pošteno bi bilo da to i kažu, pa da na to mesto dodje neko ko može. Kako bi bilo kada bi bilo uvedeno ocenjivanje doprinosa radu svakog člana uprave ponaosob? Da li bi baš svi 'položili ispit', bez prava na popravni? Onda ne bi bilo lako zaradjenih dnevnica!

Prenosimo tekst koji je objavio RTS, a preneo ga je novosadski Radio 021, koji se tiče trenutne situacije oko širenja zaraze afričke kuge svinja u regionu.

Zbog svinjske kuge preko granice ne može ni sendvič

VAŽNO: Naredba Ministarstva poljoprivrede u vezi afričke kuge svinja!

Reagujući na dosadašnji razvoj dogadjaja u regionu, ali i u Evropi, povodom pojave i širenja neizlečive i zarazne afričke kuge divljih svinja, Ministarstvo poljoprivrede je 1. februara donelo NAREDBU koja se odnosi na sprovodjenje mera radi sprečavanja pojave afričke kuge u Srbiji, i mera koje će morati da se preduzimaju ukoliko se zaraza pojavi. Naredbu je potpisao lično ministar Branislav Nedimović, a objavljena je u Službenom glasniku br. 6/19.

Pored mera koje se tiču prometa živih životinja (domaćih svinja) i prometa proizvoda od svinjskog mesa, posebno su donete mere koje su dužni da sprovedu korisnici lovišta i lovci. Tako je, na primer, sada, od 1. februara, doneta mera po kojoj se prilikom izdavanja dozvola za lov od svakog učesnika u lovu mora uzeti pismena izjava o njegovim lovnim aktivnostima u prethodnih 30 dana! Ovo se odnosi na sve lovove - fazan ili divlja svinja, šakal ili lisica, svejedno! Može se sad samo pretpostaviki kakvu će zbirku pisanih izjava svaki korisnik imati koji bude organizovao februarske grupne pogonske lovove na šakala i lisicu! Takodje, naložena je pretraga lovišta u cilju eventualnog pronalaženja leševa divljih svinja, i njihovog bezbednog odvoženja i uništavanja, naravno o trošku korisnika lovišta. Svaki odstrel divlje svinje će sada morati da ide u hladnjaču, bez obzira da li je trofej ili nije, i da čeka rezultate analiza. Takodje je zabranjeno unošenje u lovišta zrnaste i kabaste hrane i prihrana divljih svinja bilo kojom vrstom hrane koja nema kontrolisano poreklo. Čak je zabranjeno u lovišta unositi i hranu za ljudsku ishranu koja nije u orginalnom pakovanju i kontrolisanog porekla (nema više domaće kobasice i slanine za lovački doručak!). Dakle, išlo se u Naredbi do najsitnijih detalja.

U svakom slučaju, dobro je da je Ministarstvo reagovalo i NAREDILO odredjene mere. Ne dao Bog da se ta pošast afrička kuga pojavi i u Srbiji, jer su moguće loše posedice praktično nesagledive.

Ne možemo a da ne primetimo da je ova Naredba doneta svega par dana posle pisanja portala Srbijalov u nekoliko tekstova o širenju afričke kuge, pa su tako, recimo, u skladu sa našim pisanjem i u Srbiji predvidjene zone većeg ili manjeg rizika, zavisno od prirodnih ili veštačkih barijera na terenu (mi smo pisali o prirodnoj barijeri reci Dunav i o postojećoj žičanoj ogradi duž cele srpsko-madjarske granice).

Kompletan tekst Naredbe Ministarstva poljoprivrede možete pogedati klikom na link:

http://www.vet.minpolj.gov.rs/legislativa/naredbe

Štete od divljači: da li su baš uvek krivi samo lovci?

Velike probleme u radu lovačkih organizacija predstavljaju tri stvari: krivolov (lovokradja), šteta od divljači u saobraćaju i naknada šteta koju divljač načini na usevima (štete od divljači). Krivolov direktno umanjuje fondove divljači, a naknada šteta direktno umanjuje lovačke novčane fondove. Krivolovom se bavimo već dugo vremena na posebnoj forumskoj temi, a štetama od divljači se uglavnom bave uprave lovačkih organizacija i nadležni sudovi, kada poljoprivrednici podnesu tužbe (osnovane ili neosnovane) za naknadu šteta na usevima od divljači. Štete od divljači u saobraćaju su posebna priča. Dosadašnja praksa sudova je uglavnom bila takva da su skoro redovno presudjivali u korist vlasnika useva, a naknada šteta i sudski troškovi su dovodili neretko u teške probleme lovačke organizacije.

Povod za ovaj tekst je presuda Apelacionog suda iz Niša iz novembra meseca 2018. godine, kojom je odbijen zahtev za naknadu za kompletnu načinjenu štetu na usevima od divljači, kojom je utvrdjeno da postoji i odgovornost vlasnika useva koji takodje, pored lovaca, mora da preduzme odredjene mere zaštite useva od divljači. Dakle, štetu će, pored lovaca, morati da snosi i vlasnik useva, jer nije preduzeo mere koje propisuje Pravilnik o merama za sprečavanje šteta od divljači, pa je time doprineo nastanku štete. Pomenuti Pravilnik o merama za sprečavanje šteta od divljači možete pogledati klikom na link: http://www.srbijasume.rs/pdf/mere_stete.pdf

Nadamo se da svi pravni zastupnici (advokati) znaju koji je najbolji način da zastupaju u ovakvim sporovima lovačke organizacije, ali nije na odmet da citiranjem obrazloženja Apelacionog suda iz Niša podsetimo i uprave lovačkih organizacija, i poljoprivrednike, i advokate, šta se može uraditi, naravno, ukoliko sud uvaži iznete argumente. Pravosnažna presuda Apelacionog suda u Nišu može takodje biti jedan od argumenata kako da lovačke organizacije traže objektivno utvrdjivanje odgovornosti, i svoje i tudje. Stepen nečije odgovornosti sud utvrdjuje u svakom pojedinačnom slučaju posebno.

Citiramo:

• Postoji doprinos nastanku štete od divljači, kada vlasnik useva nije preduzeo sve mere predviđene pravilnikom za sprečavanje iste.

Iz obrazloženja:

"Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je tužilja pretrpela štetu, shodno odredbama čl. 154. ZOO, da je ona u uzročno posledičnoj vezi sa propustima tuženog da preduzme potrebne mere u zaštiti njenih useva od divljači, pa je odgovoran za istu, kao korisnik lovišta, shodno čl. 173. ZOO, koji propisuje da šteta nastala od opasne stvari smatra se da potiče od te stvari, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete, po principu objektivne odgovornosti. Takođe je pravilno utvrdio i da je tužilja doprinela da do nje dođe, jer ni ona nije preduzimala sve propisane mere zaštite svojih zasada, shodno čl. 192. ZOO, u vezi čl. 88. Zakona o divljači i lovstvu, kojim je propisano da pravno, odnosno fizičko lice, kome je divljač prouzrokovala štetu, ima pravo na naknadu samo ako je preduzelo propisane mere za njeno sprečavanje.

Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je pobijana presuda nezakonita, jer prvostepeni sud nije na pravilan način utvrdio visinu štete, niti odmerio doprinos tužilje, koji je veći od nađenih 30%. Ovo stoga što su veštaci poljoprivredne struke, koji su tokom postupka sačinjavali svoje nalaze i mišljenja o vrsti i količini uništenih biljaka, tj. klipova kukuruza, od strane divljih svinja, na parceli tužilje, usaglasili u pretežnom delu osnovne i bitne parametre za pravilno utvrđenje nastale štete, na osnovu čega je jedan od njih samo dao matematičku vrednost pričinjene štete, kojoj tuženi nije prigovorio. Takođe je i doprinos tužilje pravilno cenjen, s obzirom da je ona preduzimala neke od mera predviđenih Pravilnikom o merama za sprečavanje štete od divljači, a koje se tiču vezivanja pasa, korišćenja vidljivih plašila i mehaničkih sredstava, periodičnog paljenja guma i povremenog korišćenja plinskog topa, ali da one nisu kvantitativno propratile potrebe da se to efikasno učini."

(Presuda Apelacionog suda u Nišu, Gž 1315/2018 od 15.11.2018. godine)

Nadamo se da će ovaj tekst pomoći lovcima i lovačkim organizacijama u nekim budućim sporovima sa poljoprivrednicima oko naknada štete, jer, od kada je divljači i useva od tada ima i šteta, pa i sudskih sporova. Možda je najbolje da se u slučaju nastanke štete od divljači vlasnik useva i korisnik lovišta dogovore o visini naknade ako je nesporno da je divljač načinila štetu, bez pokretanja sudskog spora? Nije daleko od pamet pretpostaviti da ima nesavesnih vlasnika useva koji tužbama za naknadu štete pokušavaju da sebi pribave dodatni prihod na teret lovaca?