Bački Monoštor: broje divljač, ali i uredjuju lovište

Mart mesec  je vreme kada lovci odlažu svoje puške i prihvataju se drugih važnih poslova u lovištima kojima gazduju, a jedan od najvažnijih je prolećno brojanje divljači. Tako su i u Bačkom Monoštoru, mestu u sombroskoj opštini, lovci tamošnjeg lovačkog društva u nedelju 10.03. pristupili akciji brojanja zeca. Rezultati nisu ohrabrujući, tako da monoštorski lovci ni ove godine neće loviti zeca.

Medjutim, pored akcije brojanja divljači, 40-ak lovaca ovog  LD u gornjem Podunavlju su rešili da i svoje lovište malo urede, pre svega izlokani nasip (bent) koji  vodi kroz njhovo lovište do  lovačkog doma i obližnjeg vikend naselja, ali i da prikupe rasuto smeće duž nasipa, koje su nemarni i nedogovorni gradjani pobacali.

Od MZ su lovci dobili pun kamion lomljenog crepa namenjenog popunjavanju rupa  na putu. Sami su obezbedili alat i kolica za rad, kao i džakove za sakupljanje smeća, i po grupama radili svako svoj deo planiranog posla. (klik na sliku za uvećanje)

Niko nije birao posao ili se mrštio, nego su udarnički, bez obzira na godine i titule, ponovo radili u službi prirode, ekologije i opšteg dobra. Nasip je dobrim delom uredjen, rupe popunjene, a prikupljena je puna prikolica džakova smeća , koje je odneto na deponiju i tako barem delimično uredjeno lovište. Lep primer akcije i za druge lovačke organizacije.

Naravno, na kraju radne akcije je sledovao obrok za učesnike, ovaj put pasulj na lovački način.

Vest i sliku poslao naš kolega IvicaL

Kikinda: Kuda idu divlje svinje?

Kako piše list Blic, a prenosi novosadski informativni portal 021, posle obavezujućeg uputstva Ministarstva poljoprivrede, Uprave za šume, da se u pograničnim lovištima prema Rumuniji zbog pojave afričke kuge svinja izvrši odstrel populacije ove divljači na biološki minimum, korisnici lovišta su počeli da vrše odstrel, ali to izgleda uopšte ne ide onako kako je zamišljeno. Poznato nam je da su odgovorni u JP Vojvodinašume organizovali nekoliko lovova na divlje svinje, poštujući naložene mere nadležnih, odstreljeno je koliko je poznato oko 20 jedinki, ili nešto više. Takodje su i uprave LU u pograničnim mestima krenuli na teren, ali gle čuda, odjednom divljih svinja nema, odnosno, nema izveštaja o odstrelima? Da li to lovci neće da love? Ili šta? U tekstu koji prenosimo se pominje da su se krmače sa prasićima zavukle, što bi moglo donekle da prodje kao objašnjenje, ali gde su nazimad i veprovi? Logično pitanje bi bilo - a o tome smo već pisali i na Srbijalov a i u magazinu Predator - da po zvaničnim podacima o brojnosti divljači nešto jako ne štima. Primer: ako je neko lovište prijavljivalo da ima 200 jedinki divljih svinja, da bi dobijali odstrelne kvote što veće, posle instrukcije iz ministarstva oni bi morali da odstrele 100 jedinki /50%/ od bojnosti, a oni u ataru imaju jedva 80 jedinki na koje je već toliko pucano da nema šanse da im pridješ? Da nije i to nerealno stanje brojnosti jedan od razloga što odstrel na biološki minimum ne ide po planu? Sve je moguće. Ali da lovci ne mogu da nadju gde su divlje svinje, barem po tragovima, to deluje malo bizarno. Požari u lovištima pomeraju divljač, ali ne više od desetak kilometara, pa ako ih nema u jednom lovištu, onda mora da su u susednom, logično, divlje svinje ne lete. Po datom obrazloženju, ispada da je ceo pogranični pojas prema Rumuniji goreo, pa da ni papka nema? Možda je ova pojava AKS i instrukcija ministarstva nehotice ogolila pravu sliku brojnog stanja barem divljih svinja? Neka nam Banaćani oproste na direktnosti, ali ova pitanja koja smo postavili bi trebala da dobiju prave odgovore.

Prenosimo članak u celosti:

Kikinda: Neuspešan masovni odstrel divljih svinja, lovci ne mogu da ih nađu

Novi Sad: Burna sednica UO LSV oko prava na kandidaturu za izbore

Nakon što je UO LSV krajem decembra raspisao redovne izbore u vojvodjanskom lovačkom savezu, krenuo je izborni proces, koji je podrazumevao pre svega prikupljanje potpisa podrške za kandidate. Statut predvidja da za predsednika i za zamenika predsednika pretendent treba da prikupi 15 potpisa LU članica saveza, dok je za funkciju člana UO ili NO potrebno prikupiti 5 potpisa, nakon čega se do 15. marta trebaju Skupštini proslediti liste verifikovanih kandidata.

Naravno, nije trebalo puno vremena da se sazna ko želi da se kandiduje za čelna mesta i organe uprave LSV. Kao jedan od kandidatskih tandema za najviše funkcije u savezu su figurirali Novak Andrić iz Zrenjanina za predsednika i dosadašnji predsednik LSV Aleksandar Milovančev za zamenika; drugi tandem je dosadašnji zamenik Miloš Beuković za novog predsednika, i predsednica prvog Damskog lovačkog kluba iz Bečeja, Sanja Momčilović-Bognič za zamenika predsednika LSV.

Kako to obično i biva u predizbornim kampanjama, pored javnog agitovanja, vodila se ona mnogo prikrivenija, a rekli bi smo i neetička kampanja u kojoj se neretko koriste sve metode kako bi se postigao cilj. Izvodjači radova u toj prikrivenoj kampanji nikad nisu sami kandidati, nego tu vrstu rabote obavlja drugi ešalon ’jurišnika’, koji kasnije, po završetku izbora, svoje zasluge gledaju da ’naplate’ nekom funkcijom, povlašćenim statusom ili na ko zna koji način. Dakle, vodjenje politike ’na naš način’ u esencijalnom smislu, gde je opšti interes često samo maska za parcijalne interese. Žrtve takvog načina vodjenja politike nekad budu i sami kandidati, pošto ’jurišnici’ svojim neodmerenim ili bahatim istupima mogu da izazovu i efekat bumeranga, koji se obije o glavu onome za koga 'jurišnik' radi, mada u krajnjoj liniji radi ipak samo za sebe.

Tako je bilo i ovog puta; sa terena su nam stizale informacije koje naravno nije bio moguće proveriti (niko neće da stane imenom i prezimenom iza priča), o svim mogućim vrstama agitovanja koje vam mogu pasti na pamet. Elem, kao jedna od varijanti da se eliminiše konkurencija nekom je palo na pamet da potegne jednu nedovoljno preciznu odredbu Statuta, čl.34 tačka 10, koja kaže da se, prevedeno, u organ uprave – Upravni odbor – ne može kandidovati više od dva puta zaredom. Ništa sporno, ali tu su se odmah našli tumači odredbi po sistemu ’dva pravnika, tri tumačenja’, koji su zaključili da to važi i za predsednika i zamenika, koji su samo po funkciji članovi UO, iako se kandiduju ne za člana UO, nego baš za odredjenu inokosnu funkciju predsednika, odnosno zamenika. Govorimo o Statutu čija je izmena dva puta propala zbog nedostatka potrebnog kvoruma. O predsedniku i o zameniku postoje posebne tačke tog člana Statuta, ali hajde da ne izigravamo mi pravnke, koga zanima neka pogleda.

Nije trebalo biti mnogo pametan pa zaključiti da se takvo prošireno i kreativno tumačenje odnosi na osporavanje mogućnosti kandidature pre svega Miloša Beukovića, ali ne samo na njega, taj utisak je prosto bilo nemoguće izbeći. Upravni odbor je zbog toga zatražio mišljenje svoje Komisije za pravna pitanja, koja je posle svoje sednice preglasavanjem donela mišljenje da se takva kandidatura ne može uvažiti, i to mišljenje prosledila Upravnom odboru, koji je danas imao svoju sednicu sa burnim tokom, gde su ukrštani argumenti svih vrsta. Kao krajnji ishod sednice UO LSV jeste odluka da se ne prihvati mišljenje Komisije za pravna pitanja – što li su je i pitali, mogli su odmah sami odlučiti kao što jesu - i da se predsednik ili zamenik predsednika MOGU kandidovati za neku drugu funkciju u upravi više od dva puta zaredom, čime su otvorena vrata za Beukovićevu, i slične kandidature.

Nije nikakva tajna da je saradnja izmedju dosadašnja dva čelna čoveka LSV, dva profesora, Milovančeva i Beukovića, bila pre svega protokolarna i svedena na onoliko koliko se mora. Iako smo više puta pisali i govorili da je prvi put u istoriji da su na čelu saveza dva visoka intelektualca, profesora, jedan kao uticajni političar i privrednik a drugi kao priznati uticajni stručnjak i lovni radnik, i da je ta činjenica obećavala prosperitet, do toga nije došlo, a razloge zašto se tako desilo najbolje znaju oni sami. Ne želimo da verujemo da je samo sujeta u pitanju, ali ne isključujemo ni taj razlog.

Kako to obično biva, dok se dvojica ne dogovore, treći koristi. Zato ne treba gubiti iz vida da je kao jedan od glavnih izvodjača radova u ’onoj’ diplomatiji u korist jedne od strana u izborima bio direktor Vojvodjanskog lovca doo Milenko Zeremski, koji zaista prečesto koristi svoj uticaj stručne službe na vodjenje politike, koju treba da vodu Upravni odbor u skladu sa odlukama Skupštine LSV. Umesto da se drži struke i da se ne petlja u politiku, Vojvodjanski lovac se pretvorio maltene u paralelnu strukturu LSV, pa se prečesto nije znalo gde prestaje domet uprave LSV, a gde počinje struka – dobijena je jedna nedefinisana špricer-mešavina koja je izgleda najviše u glavu udarila direktora firme, jer je UO LSV predstavljao skupštinu Vojvodjanskog lovca koja je tolerisala svašta, pa čak i višegodišnje kašnjenje u izradi lovnih osnova za lovišta, glavnog planskog dokumenta, čime su neka LU dovedena u situaciju da lov izvode mimo zakona. Vrlo loši finansijski rezultati poslovanja firme nisu predstavljali prepreku da se umesto u struku i posao, ćerka firma sve dublje petlja u politiku. Imajući ovo  u vidu, posle današnje odluke UO LSV,  mogli bi smo figurativno reći da je u današnjoj utakmici izmedju timova Beukovića i Milovančeva najviše izgubio Zeremski koji bi trebao da je samo publika. Niko u LSV niti u stručnoj službi nije glup, naprotiv, i posle današnjeg indikativnog izjašnjavanja članova UO LSV ponovo možemo da kažemo da će aprilski izbori u LSV biti ujedno i svojevrstan referendum o sudbini Vojvodjanskog lovca doo, koji svojim dosadašnjim radom i rezultatima u vojvodjanskom lovstvu daje dobrane razloge da se preispita postojanje te firme i njihov način obavljanja stručnih poslova u lovištima – brojnost divljači u Vojvodini, ali i brojnost lovaca članova LSV koji je u konstantnom padu već godinama, kao i višegodišnji loši finansijski rezultati rada te firme delegatima treba da budu reper kad budu odlučivali. Ishod postaje sve izvesniji.

Ono što po svaku cenu treba izbeći, bez obzira na rezultate izbora, jeste dalje propadanje LSV i dalje osipanje članstva. Sve je tačnije ono poredjenje izneto pre nekoliko godina na Skupštini LSV, da je savez od luksuznog broda kruzera postao čamac na vesla, a mi bi smo dodali da je uz to postao i bušan, a dobar deo veslača umesto da vesla, igra pikado.

Izborna Skupština LSV je zakazana za 6. april, u amfiteatru Poljoprivrednog fakulteta, na istom mestu gde su održani izbori pre 4 godine. Nosimo se mišlju, ne bez osnova, da predložimo da se za lovce  Poljoprivredni fakultet preimenuje u Waterloo, a ostaje da se vidi ko će od kandidata dobiti ulogu Vojvode od Velingtona, a ko će proći kao Napoleon. Ko ne razume metaforu, neka malo prelista istoriju, a može i Google da mu pomogne.

Magazin Predator: najava novog broja

U okviru saradnje lovačkog portala Srbijalov i magazina Predator, koji u petak 1. marta donosi niz tema koje vam preporučujemo, dobili smo mogućnost da vam predstavimo interesantan deo iz rubrike vesti novog broja magazina:

IZBORNA SKUPŠTINA LU „BEOGRAD“ – TEMA ZA NAREDNE BROJEVE

Za utorak, 26. februar (radni dan) zakazana je izborna skupština LU „Beograd“.

O pojedinim akterima smo već pisali, pa će tema verovatno biti interesantna. Nagoveštaj nalazimo već u pripremi. Naime, član 43. Statuta precizira da izborna komisija sprovodi izbore, a kadrovska proverava kandidate.

Kadrovsku komisiju čine pet članova sa statusom redovnog lovca, a trenutno ima samo dvojicu u tom statusu.

Izborna komisija je zbog toga odbacila mišljenje kadrovske, tim pre što je data saglasnost za trojicu kandidata koji nemaju oružje i jednog protiv koga se vodi postupak zbog nezakonitog lova.

Pošto Beograd ima više udruženja, da podsetimo da je to ono koje ubira samo od zakupa restorana u A. Nenadovića mesečno pozamašnu zakupninu, ono čiji je predsednik IO bio u „lovu“ onomad u Sopotu, koji je i prikrio krivično delo nezakonitog lova dvojice poznatih „lovaca“, koji je pretio uredniku Predatora...

E, pa nazdravlje vam bilo, poštovane kolege iz LU Beograd!

Da podsetimo: prema Zakonu o divljači i lovstvu definisano je ko je lovac. Citiramo član 4., tačka 12 tog zakona: 'lovac je fizičko lice koje je steklo lovnu kartu za tekuću lovnu godinu, ispunjava uslove iz propisa kojima se reguliše oružje i municija i osposobljeno je za lov divljači'.

Nužnost edukacije

Prethodnih godina su učestali zahtevi raznih samozvanih zaštitara upućenih pojedinim lovačkim organizacijama, za dostavljanje raznih podataka o radu lovaca, pa i onih koji se mogu smatrati potpuno neopravdanim i nezakonitim, jer zadiru u oblast podataka o ličnostima, čije je neovlašćeno prikupljanje i obrada, ali i dostavljanje, kažnjivo po važećem Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

Tako je jedno LU pre izvesnog vremena, na primer, dobilo bizaran zahtev od jedne zaštitarske organizacije da im dostavi podatke o broju pripadnika MUP-a u članstvu LU; drugo LU je dobilo bezobrazan i nemoguć zahtev da dostavi samozvanim zaštitarima pregled svih dozvola za lov i izveštaja o lovu u prethodnih nekoliko godina; treći primer se tiče LU od kojeg se zahtevaju podaci o imenima i prezimenima lovaca i na kom terenu su lovili.

Sve te zahteve potkrepljuju tražioci  pozivanjem na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, što izazove pravu pometnju kod nedovoljno upućenih rukovodstava LU.

Posebno pitanje je zašta će nekim zaštitarskim organizacijama podaci te vrste, ali to je već stvar kojom bi možda trebalo da se bavi tužilaštvo.

No, hajde odmah da malo edukujemo lovce i članove rukovodstava lovačkih udruženja: Uprave LU nikome, osim svom članstvu i nadležnim državnim organima nisu u obavezi da daju bilo kakve podatke, a nečije blefersko pozivanje na Zakon o dostupnosti ne prolazi, jer u članu 1. tog Zakona piše da se on odnosi isključivo na državne organe, a ne na udruženja gradjana. Ne može jedno udruženje gradjana da traži bilo kakve podatke od drugog udruženja, i sve takve zahteve za dostavu podataka slobodno, poštovane kolege lovci, preusmerite tamo gde im je mesto – u kantu za smeće.

Imajući u vidu zabrinutost nekih nedovoljno upućenih ljudi iz uprava LU povodom ovakvih nebuloznih zaštitarskih zahteva, podsetićemo: U februarskom izdanju magazina „Predator“ u uvodnoj kolumni glavnog urednika je bilo reči o nužnosti edukacije lovaca, ali i lovačkih funkcionera.  Ponovićemo deo napisanog:

„Kada nešto stvarno volite, onda nastojite da što više naučite, bez obzira na ponudu literature i tako izgradite sistem vrednosti. U protivnom, ne volite lov, divljač i prirodu, što baš i nije retkost...

Da bi se ovo popravilo postoji rešenje:

 Prvo, ponovno uvodjenje obaveznog, jednogodišnjeg pripravničkog staža, pet puta po 8 sati nastave, te polaganje ispita... Oni koji su već položili, svakih 10 godina imaju 8 sati obnove znanja i popunjavanje testa, koji se mora rešiti sa najmanje 70 odsto tačnosti.“

Imajući u vidu stepen znanja i informisanosti dobrog dela lovaca o funkcionisanju i organizaciji lovstva u Srbiji, lovnom zakonodavstvu i poznavanju divljači, delu citata nema se šta dodati, jer: ZNANJE JE MOĆ.