 LSV: Izborno vreme, a teško breme
Krajem decembra 2018. godine raspisani su redovni izbori u Lovačkom savezu Vojvodine, koji će biti održani 21. marta 2019. Za sada još uvek nema zvanično podnetih kandidatura za čelne pozicije u LSV (predsednik i zamenik), mada nezvanično figuriraju dva para kandidata, ali o imenima nećemo ovom prilikom, dok ne bude ozvaničeno. U trenutnoj situaciji sa lovstvom Vojvodine mislimo da bi bilo dobro suočiti se sa nekim podacima, problemima i činjenicama koje će sačekati izabrane u novom mandatu.
Dakle, da bi lov kao lov postojao, potrebne su dve osnovne stvari: divljač i lovci, tu nema vrdanja. E pa, baš u tim osnovnim stvarima vojvodjansko lovstvo ozbiljno škripi.
Kako stojimo sa divljači u nekad prebogatoj Vojvodini? Pa ne baš slavno, naročito ne u prethodnih 6-7 godina, kada je na terenu primetno opadanje brojnosti populacija divljači (izuzimajući tu šakala, lisicu i donekle divlju svinju), i svi koji su gazili po vojvodjanskim lovištima mogli su da se uvere da je to tako – niko se ne hvali fondovima divljači! Medjutim, ako se pogledaju zvanično objavljeni podaci, onda dobijamo nešto drugačiju, iskrivljeniju sliku: divljači ima u papirima, ne stoji se loše! Pa kako sad to!? Jedino logično objašnjenje je da zvanični podaci kojima se barata jednostavno ne odgovaraju stanju u lovištima. Zašto sumnjamo? Pa evo samo jednog primera: po podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2015. godine, neki genije je dostavio urnebesni podatak da u Vojvodini ima 275 vukova, a samo dve godine kasnije ih ima 9 jedinki?!? Čak piše u podacima i budalaština da je u Vojvodini 2015. godine odstreljeno 103 vuka, pa to je najezda vukova po Vojvodini, ljudi!!! Kakva je ovo papazjanija od zvaničnih podataka? Ko dostavlja podatke za zvaničnu statistiku? Posle se čudimo zašto ne može Srbija da dobije CITES za vuka... Ili drugi primer: svi smo svesni da se divlja svinja množi, dok zvanični podaci kažu da brojnost blago opada (8.025 u 2015., a 7.985 u 2017, uz odstrel 3.663 u 2015., i 4.662 u 2017. godini) uprkos velikoj reproduktivnoj moći ove divljači i manjku prirodnih neprijatelja! Dakle, ili se divlja svinja ne razmnožava dovoljno, onako kako struka i nauka kaže da se razmnožava (čuvena ’dinamika razvoja populacije divljači’ kao metoda planiranja), ili podaci nisu tačni, ili su veprovi impotentni!? Ili će najpre biti i prvo i drugo: niti se prijavljuje sav odstrel, niti su podaci sa prebrojavanja tačni, tj., lažirani su!? Sa srnećom divljači je još gore: uz konstantnu brojnost od 58.000 grla (od čega su više od polovine ženke) odstreli se zvanično oko 4.600 jedinki, pa ispada da od olanjenih najmanje 20.000 lanadi godišnje, pretekne jedva četvrtina za odstrel?!? Ispada da za tri posmatrane godine nedostaje oko 45.000 grla srneće divljači? Da nisu šakali, sunce ti kalajisano? Pa neće biti, niko nije blesav! Zeca da i ne pominjemo u ovom kontekstu. Da budemo direktni: krade se, i to na angro! Krade se i na olovki i na puški! Napravili smo tabelarni prikaz zvaničnih podataka brojnog stanja divljači i odstrela, pa se može lepo videti da tu nešto ne štima! Kao da u Vojvodini vlada ’bela kuga’ i kad je divljač u pitanju, niti se srne razmnožavaju kako bi trebalo, ni divlje svinje, ni zec? Ako se planiranje i gazdovanje vrši na osnovu nerealnih (lažiranih) podataka, onda će i rezultat biti pogrešan, kao što i jeste – dokaz je da su u mnogim lovištima ostale neispunjene odstrelne kvote, ali ne zato što lovci nisu lovili, nego zato što jednostavno divljači NEMA onoliko koliko piše! Dogorelo je do nokata, pa su lovci na terenu sami počeli da obustavljaju lov na neke vrste, npr. zec, jer ga nema pa ga nema, džaba planiranje odstrela kada ga nema koliko piše da ima. Da zlo bude veće, i trofejna struktura divljači je sve gora i gora... Važna napomena: u velikom broju lovišta već duži niz godina stručne poslove upravnika lovišta obavlja ćerka firma LSV, ’Vojvodjanski lovac’ doo, sa direktorom Milenkom Zeremskim na čelu. Priča se da su zaposleni u toj firmi najbolje rezultate postigli u igri pikado, u restoranu saveza, u pauzi izmedju potpisivanja blanko blokova dozvola za lov, ali eto, dušmani svašta pričaju...
Za sada toliko o divljači, hajde malo da pogledamo zvanične podatke o lovcima, članovima LSV i lovnim objektima. Tu je Lovački savez Vojvodine kao ključni faktor organizovanog lovstva prisutan blizu 100 godina na prostorima AP Vojvodine. Kakva je situacija sa lovcima? Pa evo ovako, grubo rečeno, od 2010. godine je primetan značajan pad članstva u LSV, tako da sada čak oko 50% lovaca nije više član pokrajinskog saveza – ili su kupili samo lovnu kartu i prebacili se na komercijalan lov, ili su odustali od lova, a najčešće je da lovačka udruženja ne žele da budu članovi saveza, jer ne vide razlog. Šta kažu zvanični podaci? Kažu sledeće: u AP Vojvodini je u 2015. godini bilo 24.896 lovaca, a u 2017. je bilo 20.848, dakle, oko 4.000 lovaca je prestalo da lovi. Ali šta je sa članstvom u LSV? Katastrofa: u 2018. godini naplaćeno je svega oko 11.600 članarina! Neće ljudi u savez, jednom rečju. Nemaju motiv.
Zaposlenih u lovstvu Vojvodine je 2015. bilo 319, a dve godine kasnije, 2017., taj broj je opao za oko 20% i sveo se na 268 ljudi (ne želimo sada da ulazimo u sistematizaciju koliko je tu stručnjaka i ’stručnjaka’, a koliko pomoćnog osoblja). Čak je opao i broj lovačkih domova, sa 228 broj je pao na 203. Jedino je broj fazanerija (tako ih zovu u zvaničnim podacima) povećan sa 282 na 339, što govori da se sve više lovi gajeni fazan, i da se gro odstrela vrši iz fazanerija. U nedostatku druge divljači, lovci se okreću onom što im je dostupno, a koliko lov gajenog fazana ima veze sa lovom ’divljaka’, to svako iole upućen zna.
Dakle, sumorna slika vojvodjanskog lovstva, čiji sunovrat nije zaustavljen uprkos prethodnim predizbornim obećanjima, kada je svega šest vojvodjanskih LU bilo izvan LSV; taj broj je sada itekako povećan, kao što je povećan i broj ljudi koji odustaju od lova. Pri tom, starosna struktura lovaca je vrlo loša, a pod ovim ekonomskim i zakonskim uslovima privoleti nekog od mladih da postanu lovci se graniči sa magijom (samo za papirologiju i za članarinu treba dati skoro pa prosečnu platu, a gde je sve ostalo, oružje, municija, oprema, odeća i obuća, o držanju psa da i ne govorimo, pa troškovi odlaska u lov...). Pri tom, odliv članstva znači veći teret za preostale lovce, jer lovačke organizacije (LU i LSV) ne žele ili ne mogu da se odupru želji da mic-po-mic podižu članarinu. Dok za LU još i ima opravdanja donekle (troškovi poslovanja realno rastu, a naročito troškovi planskih dokumenata koje opet radi pomenuti ’Vojvodjanski lovac’ doo), za LSV je zaista nejasno zašto se tako radi. Na taj izazov povećanja članarine nije bio imun LSV koji, iako naplaćuje najveću članarinu po lovcu od svih saveza u Srbiji, podiže članski doprinos sa 600 na 700 dinara po lovcu, uprkos jasnom signalu (pad broja članova) da ljudi neće više da plaćaju nešto što ne daje rezultat! A verujemo i znamo da je moglo drugačije, moglo se reagovati i kada je zloglasni Zakon o oružju i municiji usvajan, moglo se reagovati na izmene važećeg ZODL bez tvrdoglavog insistiranja na prinudnom udruživanju, moglo se reagovati na vreme kada je čuveni Tetreb, Dragan Šormaz, harao po lovstvu Srbije i piršovao po fondovima i budžetu LSS, moglo se... Znalo se, i? Eto tu smo gde smo sada. Posebna priča je uporno držanje ’na belom hlebu’ firme ’Vojvodjanski lovac’, koja je praktično postala paralelni i otudjeni centar moći u lovstvu Vojvodine, jer mu je upravo LSV kao osnivač omogućio da se ponaša tako nonšalantno. Iako je godinama poslovao sa gubitkom, ’Vojvodjanski lovac’ i dalje opstaje, a o rezultatima stručnog rada se lovci mogu uveriti u svojim lovištima. Naravno, svako koristi svoj trenutni položaj i mogućnosti, usput koristeći logistiku saveza – radno mesto, moć, podrška i uticaj na dešavanja naprave čudne promene kod ljudi. Utisak je da će predstojeći izbori u LSV ujedno predstavljati i svojevrsno izjašnjavanje o sudbini ćerke firme saveza, koja je formirana da distribuira lovne karte, a radi sve drugo i što treba i što ne treba – distribuciju lovnih karata su uprkos Zakonu vršili i vrše lovački savezi, uzimajući pri tom naknadu za distribuciju! Koliko je to zakonito, procenite sami, ali rekli bi smo da nije korektno prema sopstvenom članstvu.
Kada se ovome navedenom doda i činjenica da, posle poznatog sukoba na relaciji LSS-LSV posle onog Šormazovog cirkusa sa zabranom učešća delegata LSV na izbornoj skupštini, nije uplaćena članarina za LSS koja je namenski uplaćivana tokom 2018. preko LSV od strane lovačkih udruženja (200 din. po lovcu), i da nije poznato šta će se sa tim sredstvima desiti (da li će biti prosledjena u LSS, ili će biti vraćena uplatiocima), pa kad se doda činjenica da LSV nije bio u stanju da izmeni svoj Statut iz dva pokušaja (izostanak potrebnog kvoruma), svako normalan bi se zapitao da li LSV ide dobrim putem? Odgovor potražite u svojim lovištima i u svojim udruženjima, a najpre od onih koji odlučuju, i koji glasaju.
Tabelarni prikaz nekih zvaničnih podataka o vojvodjanskom lovstvu Reubličkog zavoda za statistiku za period 2015.-2017. možete pogledati (i razmisliti o realnosti onog što bude videli) ako kliknete na SAZNAJTE VIŠE. |
