Moral u deficitu - da li ovo ima smisla?!

U najnovijem broju magazina 'Predator' koji će se na kioscima pojaviti u četvrtak, 02.11.2017., u rubrici pisma čitalaca objavljuje se ispovest čoveka, kolege lovca Roberta Bečkeia iz Horgoša, koji je nastradao krivicom Stevana Marjanova, predsednika svog LU, o čemu se detaljnije govori u tekstu. Okrivljeni, a sada i osudjeni Marjanov je član UO LSS! Verujemo da bi svaki častan čovek, posle ovakvog dogadjaja, iz moralnih razloga podneo ostavku na funkcije u lovstvu, ali Marjanov izgleda nema tu vrstu empatije i osećaja odgovornosti, pa uprkos svemu nema nameru da podnese ostavku na sve funkcije u lovstvu i barem sam pred sobom ostane čist, kad već pred drugima, uključujući i Sud, nije.Tako je, eto Upravni odbor LSS dobio člana koji je teško ranio kolegu lovca, a možemo postaviti i pitanje da li je svojim učešćem u odlučivanju Marjanova i sličnih figurativno rečeno i lovstvo teško ranjeno?

Da cela priča dobije još neverovatniju dimenziju, pobrinulo se sudstvo, a i MUP. Sigurni smo, drage kolege lovci, da svako od nas poznaje nekog koji je zbog ko zna kakvih banalnh razloga, pa čak i bez obrazloženja (diskreciono pravo MUP), ostao bez kompletnog svog oružja. E kada je u pitanju g. Marjanov, pojavljuje se zaista vrlo zanimljiv, i prosečnom lovcu teško razumljiv sled dogadjaja: naime, sudskom presudom, kao MERA BEZBEDNOSTI, se osudjenom Marjanovu oduzima samo oružje kojim je načinjeno delo za koje je osudjen (lovačka puška), dok se lovački karabin i pištolj SUDSKOM PRESUDOM vraćaju prekršiocu zakona!? Znamo da nije uputno komentarisati sudske presude, ali ovo je zaista presedan, koliko je nama poznato! Ko nebezbedno barata oružjem, taj može da napravi veliku nevolju i sa lovačkom puškom, i karabinom, i pištoljem, ali u presudi stoji da se oduzima samo lovačka puška?!? Dalje, ovakvom presudom omogućeno je prekršiocu zakona da zadrži status lovca i lovačkog funkcionera - mi lovci hoćemo i treba da verujemo da Sud radi bez uticaja sa strane, i da je ova presuda u delu vezanom za oružje, doneta u skladu sa zakonima Srbije. Ali vrlo teško da će neko, imajući u vidu praksu koja se prethodnih godinu-dve dešava u vezi sa oružjem, poverovati da je ovde sve baš čisto. I na kraju, kakav moralni integritet i lični autoritet funkcionera u lovstvu može imati član UO LSS, koji na duši nosi jedan ovakav greh? Sa kojim pravom neko takav može donositi odluke i upravljati lovstvom na funkciji? Kao posebna pikanterija se pojavljuje detalj iz presude kojom se Marjanovu oduzima 7 komada lovačkih patrona granulacije sačme 2,5 mm!! Dakle, granulacija sačme tih dimenzija može biti i TRAP patrona, koja je namenjena sportskom streljaštvu, i NIJE LOVNI PATRON, zabranjeno je loviti sa tim patronom, a iz konteksta presude, ako dobro razumemo, da je upravo patrone te granulacije osudjeni Marjanov nosio u lov na zeca i imao u puški iz koje je krajnim nemarom i nebezbednim rukovanjem oružjem teško ranio kolegu lovca! Zeca gadjati sa 2,5 mm?!? Ako je ovo tačno, onda je sve lepše od lepšeg! I na kraju, epilog: jedan čovek doživotni teški invalid, sa ne baš svetlim zdravtsvenim prognozama (olovo u plućima), a vinovnik nesreće dobio uslovnu osudu i ostao u funkcionerskoj fotelji, sa stausom lovca!? Nismo sigurni koliko kolega bi bez razmišljanja krenulo u grupni lov sa osobom koja je pre toga teško ranila drugog lovca.

Da podsetimo još da je g. Marjanov jedan od dva vojvodjanska predstavnika u UO LSS, kojeg je Skupština LSV razrešila te dužnosti, dobrim delom i zbog ovog dogadjaja-ranjavanja kolege, ali da je predsednik LSS Dragan Šormaz ODBIO da izvrši zamenu vojvodjanskih predstavnika u UO LSS!!! Da li je na taj način Šormaz štitio prekršioca zakona!? Ili se inatio sa vojvodjanskim lovcima i rukovodstvom LSV?

Neko zlonameran bi ovakvu sudsku presudu mogao da shvati i na sledeći način: nemojte psovati, nemojte se svadjati sa komšijama, nemojte vikati na javnom mestu, ne pljujte po ulici, ne pretite nikom, nemojte se ne daj Bože potući, napiti, ili praviti neke slične nepodobštine, ostaćete trajno bez oružja! Ali ako nekog iz krajnje nepažnje, bahatosti, nehata ili nesrećnog slučaja teško ranite, ne brinite... Naravno, ukoliko nemate obraz. A svi smo, kao, isti pred zakonom? Moguće, ali nemamo svi obraz iste debljine.

Objavljujemo tekst  iz Predatora zajedno sa presudom, i upozoravamo da su fotografije potresne. Ujedno, zahvaljujemo redakciji Predatora na ustupljenom tekstu, i najavljujemo njihov novi broj za 02. novembar, u kojem će biti još nekoliko vrlo, vrlo intrigantnih tekstova!

LSV otkazao polaganje lovačkih ispita - nedovoljno kandidata!

Na internet sajtu Lovačkog saveza Vojvodine pojavilo se šturo obaveštenje da je polaganje lovačkih ispita za kandidate buduće lovce OTKAZANO!

Polaganje lovačkih ispita je trebalo biti održano 28.10.2017. godine u Kovačici (Banat). Obaveštenje o otkazivanju polaganja je postavljeno svega dva dana pre termina održavanja. Kao razlog otkazivanja naveden je NEDOVOLJAN BROJ KANDIDATA!

Ovo je još jedan pokazatelj i dokaz kuda ide lovstvo: stari lovci sve češće odustaju od lova, podmlatka ima sve manje, a samim tim i novih lovaca. O razlozima možemo sa priličnom sigurnošću: pre svega, lov nije jeftin, naročito za početnike koji treba da krenu u nabavku opreme od nule. Drugo, zakonska regulativa oko oružja je novim propisima toliko pooštrena i dodatno poskupila, da prilikom nabavke oružja razne taksne, naknade i ostala papirologija koštaju maltene kao i jedna puška. A još ako budući lovac hoće (a trebalo bi) da ima lovačkog psa, eto još jednog nemalog troška. Na to treba dodati članarinu, upisninu, troškove odlaska u lov i stotinu raznih čuda koja u zbiru u startu obeshrabre prosečnog gradjanina da uopšte i razmišlja o lovu, a već postojeće lovce bukvalno rasteruje iz članstva lovačkih organizacija.

Koliko su tome doprineli naše lovačke poglavice svojom kratkovidošću, a neki i diletantizmom i samoživim razmišljanjem ili čak možda i instruisani, procenite sami.

Inače, neko u LSV je mogao da stavi ovo obaveštenje o odlaganju ispita na sajt saveza, ali eto niko nije hteo ili mogao, i pored pisanja i urgencija, da na taj isti sajt postavi i predlog novog Statuta LSV!

ŽALOSNO!

Obaveštenje LSV možete videti klikom na link: http://www.lovackisavezvojvodine.com/Home/BlogPost/1130

Intervju predsednika Lovačke komore Milutina Djordjevića za 'Politiku'

Dnevni list 'Politika' je objavio dosta opširan (na polovini strane) intervju za predsednikom Lovačke komore Milutinom Djordjevićem. Iako na prvi pogled (prvo čitanje) deluje da je to standardni intervju, pažljivijim čitanjem, naročito u kontekstu nedavnih dogadjanja u lovstvu, shvata se da ima dosta važnih poruka iznetih u tekstu.

Kompletan tekst, uz dozvolu urednika 'Politike', objavljujemo u integralnoj verziji (bez fotografija):

Дивљач на оптичком нишану државе

Лов је за неког хоби, забава која се завршава уз котлић или ражањ, за неког убијање недужних бића, а за неког озбиљна привредна грана. Све зависи од тога да ли сте ловац, еколог, ветеринар, биолог, шумар или туризмолог... Професор Милутин Ђорђевић, извршни директор за ловство и рибарство у ЈП „Србијашуме”, сматра да за сваког у новој организацији ловства има места. Али, они који се убудуће буду бавили развијањем и очувањем овог веома важног државног ресурса – морају бити добри домаћини и користити струку.

– Ловство се мора организовати по концепту одрживог коришћења. Лов може бити комерцијални, али и санитарни и селекцијски. Дакле, само оно што се може и мора, кроз одстрел се узима природи. Свакако да ловство може да се знатно развије и постане важна привредна делатност, али не сме да се изгуби из вида да је сва дивљач – државна, вредна народна имовина, на коју полажу право и будуће генерације. Ни препелица, ни јелен не знају где је граница државног, а где приватног земљишта или шуме. Онај коме се у будућности буду предала ловишта на управљање мора бити савестан и стручан – каже директор Милутин Ђорђевић, који је и професор на Факултету ветеринарске медицине у Београду.

Идеја да се било коме продају ловишта је неутемељена, јер нико не може ни поклањати ни продавати државно, приватно или задружно земљиште, које је станиште дивљачи у ловиштима. Јавно предузеће „Србијашуме” располаже са око 950.000 хектара државних шума. Око 480.000 хектара чине ловишта којима управља ово предузеће, а остатак користе ловачка удружења.

– Ми као јавно предузеће, које превасходно штити општи интерес, поред отворених ловишта имамо око 5.500 хектара ограђених површина у којима узгајамо аутохтоне и одређене алохтоне врсте дивљачи. Упркос томе, у нашој земљи има много мање дивљачи него у земљама које су по станишту сличне нашој. У ловиштима ЈП „Србијашуме” имамо око 11.000 примерака крупне дивљачи (европског јелена, дивокозе, дивље свиње, срне). Није свеједно где се гаји крупна дивљач. Ако се превише намноже или концентришу на малим површинама чешћа је појава болести, штете по пољопривреду и шумарство. Дакле, ловство није само одстрел већ пре свега узгој и заштита из чега произилази успешан лов – опомиње Ђорђевић.

Србија је још 2010. године усвојила Закон о дивљачи и ловству којим је предвидела да се одреде ловна подручја, усвоје програми, стратегија развоја, оснује фонд за развој, установе границе ловишта и она посебне намене (на државном земљишту) доделе без конкурса, и она на претежно приватном поседу доделе на управљање уз расписивање конкурса.

У Војводини тај посао је 2012. добрим делом урађен. Ловишта посебне намене додељена су Националном парку „Фрушка гора” и „Војводинашумама”, постоји једно приватно ловише на 2.000 хектара и неколико ловишта установљених на рибњацима. У осталом делу Србије овај посао није ни започет.

„Србијашуме” газдују над 44 ловишта. Дивљач је, како наглашава Ђорђевић, национално благо и од тога корист морају имати сви грађани, а не само ловци. Поверити лаицима да управљају овако важним природним ресурсом, без поштовања струке и професионализма је опасно. То не значи да неки делови ловишта не могу по закону бити издати. Нико нема ништа против улагања приватног капитала у ловишта, али уз јасно дефинисана правила.

„Србијашуме” као јавно предузеће које се стара о изузетно важном природном благу не противи се уласку приватног капитала у ловство, али под јасно дефинисаним правилима и процедурама, са циљем очувања концепта интегралног газдовања ресурсима. Делови ловишта, каже Ђорђевић, по садашњем закону могу бити издати приватницима, али уз сагласност Министарства пољопривреде. Према речима овог стручњака, решење је у неком виду приватно-јавног партнерства. Да би се ова привредна грана развила, потребно је улагање. Сада у Србији има 1.000 ловочувара и управника ловишта, који су запослени на пословима ловства. Већина је у забаченим подручјима, где свако радно место значи као три у граду.

– Територију држе људи а не дронови – наглашава Ђорђевић и додаје да свако ко озбиљно хоће да уложи у југ, исток, па и запад Србије, мора бити подржан. Али, уместо идеја да се сви ловочувари преведу у волонтере (а сви су до једног професионалци у свом послу) на пословима ловства се може запослити још најмање 1.000 људи и тако бар неко задржати у опустелим крајевима, а то је као да је изграђено неколико фабрика.

Сваки риболовац купује дозволу за рекреативни риболов, од које је 10 одсто такса држави, још 20 одсто ПДВ и за риболовце то није проблем. Ловци плаћају чланарину својим удружењима, која тим новцем располажу. За неке је проблем плаћати 10 одсто таксе на одстрел дивљачи држави и купити ловну карту од 1.000 динара. Оно што посебно иритира јесу тврдње појединих ловаца да они немају пара за плаћање одстрела дивљачи, а опремљени су пушкама, оптичким нишанима вредним по неколико хиљада евра. Приходи остварени од ловне карте и одстрела морају се првенствено употребити за побољшање фондова дивљачи, кроз изградњу узгајалишта дивљачи и професионализацију службе ловства. Онај коме се у будућности ловишта повере на управљање мора располагати стручним људима, материјалним ресурсима и адекватном опремом. Лов може постати важна грана „зелене економије”, али за то су потребна и озбиљна улагања.

Izvor: http://www.politika.rs/scc/clanak/391318/Divljac-na-optickom-nisanu-drzave

LSS: Nismo mi pisali ONO, časna reč!

Na sajtu LSS osvanulo je obaveštenje upućeno svim lovačkim udruženjima, pisano povodom pojavljivanja u lovačkoj javnosti na nepoznati način jednog predloga izmena Zakona o divljači i lovstvu. Štaviše, taj predlog izmena se pojavio u prečišćenom tekstu, tako da se lepo može videti šta se predlaže i kako se menja, čime su jasne i namere anonimnog tvorca ovog predloga izmena.

Iz nekog verovatno sebi poznatog razloga, predsednik LSS Dragan Šormaz je osetio potrebu da reaguje zvanično na, kako sam kaže u tekstu potpuno nezvaničan predlog izmena Zakona, obaveštenjem u kojem kaže da LSS nema nikakve veze sa tim, kao i da nikad neće podržati ono što u tim izmenama piše!

Nije reagovao niko iz rukovodstava drugih saveza, nije reagovala Lovačka komora, nije reagovao zvanično niko relevantan u lovstvu (iako smo ubedjeni da je dobar deo ljudi znao za ovo), nismo o tome hteli da pišemo ni mi sa Srbijalov, iako smo naravno imali i imamo taj tekst, jer smo mišljenja da na razne probne balone koje NEKO anonimno pušta ne treba reagovati, ali eto čovek sa misijom, stegonoša Šormaz jeste jedini za sada, reagovao!

Pitamo se, ovako nevešti i neinformisani, zbog čega se baš Šormaz našao prozvanim da zvanično reaguje, ako sa tim nesretnim predlogom izmena nema nikakve veze?

Kažu deca 'ko se oglasio, taj se oprasio', što znači kad neko u grupi napravi neki nestašluk, pa kad se traži krivac, obično onaj koji prvi počne da se pravda i vrda, zna nešto o tome. Da li je to i ovde slučaj? Ne znamo!

Tekst obaveštenja koje je potpisao Dragan Šormaz, objavljenog na sajtu LSS možete pogledati klikom na link: http://www.ekolss.com/obavestenje_lu_23_10_2017.pdf

Sporni nezvanični predlog izmena Zakona anonimnog (?) autora, od kojeg se Šormaz ogradjuje, možete pogledati klikom na link: PREDLOG ZODIL-a

Kako bi olakšali poziciju usamljenog konjanika Dragana Šormaza i pravili mu društvo, evo i Admin Tim Srbijalov portala obaveštava lovačku javnost da sa spornim tekstom izmena Zakona ni mi nemamo nikakve veze, ne podržavamo to i ne bi smo voleli da se tako nešto, ne daj Bože i Sv. Evstatije, usvoji! Nismo, čiko, mi ništa od toga pisali, časna reč!

E sad finale: kada se otvori nesretni predlog zakona, kliknite na 'File', pa zatim na 'Properties' - prikazaće se prozor izveštaja o fajlu, u kojem piše da je autor izvesni Branko, a da je Company, zamislite, Skupština republike Srbije!!! Klikom na sledeći tab vidi se da je zadnji put taj tekst štampan 05.12.2016., što se poklapa sa vremenom kada je Šormaz dao svoju čuvenu izjavu za 'Blic' u kojoj je najavio uvodjenje privatnog kapitala u lovišta, i štošta drugo!

Naravno, moguće je ovo sa izveštajem o fajlu Zakona, o autoru i o uvlačenju Skupštine Srbije u priču i namestiti, pa ne bi smo dalje da mi kopamo, neka onaj/oni kojima je to posao provere da li je i ko je (zlo)upotrebio Skupštinu Srbije pišući i deleći ovakav tekst!

Informisanje u LSV? Šta to beše?

Tokom ovogodišnjeg sajma LORIST, baš na dan lovačke slave Sv.Jevstatija, 03.10.2017. održana je sednica Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine, na kojem je utvrdjen predlog novog najvišeg akta, Statuta LSV. Istovremeno, odlučeno je da se zakaže održavanje vanredne sednice Skupštine LSV za 25.11.2017., na kojoj bi se raspravljalo i odlučivalo o usvojenom predlogu novog Statuta.

Sve bi to bilo u redu i kako nalaže procedura, da je neko, posle tri nedelje od usvajanja predloga na UO, barem za ovakvu krucijalnu temu našao za shodno da informiše vojvodjanske lovce o tome šta se predlaže i kakva će se rešenja naći pred delegatima Skupštine LSV. Tada bi zainteresovani lovci mogli da se na vreme upoznaju sa predlogom, i da daju instrukcije svojim predstavnicima-delegatima kako da glasaju. Tim pre je ovo trebalo uraditi jer je javna rasprava vrlo kratko trajala, u vreme sezone godišnjih odmora i radova u polju, pa je zaista logično pitanje koliko su lovci upoznati sa onim što se predlaže. Ovako, čekaće se neki momenat kada stigne skupštinski materijal, pa ako delegati budu imali prilike da popričaju sa 'bazom', ako ne, nikom ništa.

Možda neko smatra da nije potrebno javno, na sajtu LSV, objaviti predlog novog Statuta LSV. To spada u domen sopstvenog mišljenja, na koje svako ima pravo. Ali isto tako, važeći Statut predvidja obavezu informisanja članstva! Pa o čemu će se informisati, ako ni o najvažnijem aktu saveza na sajtu LSV nema ni reči?! I onda će se opet sa skupštinske govornice i od delegata i od rukovodstva po ko zna koji put čuti kako je informisanje loše, i sve će ostati samo na konstataciji.

Nije loše pomenuti da LSV ima svoju Komisiju za informisanje, ali se onda postavlja pitanje da li je u domenu rada te Komisije i uredjivanje i ažuriranje internet sajta LSV, koji je trenutno jedini način informisanja javnosti o radu saveza. Ako nije to u domenu Komisije za informisanje, ko onda izdaje direktive i kome, da se održava ažurnost sajta?

Mnogo pitanja, malo odgovora. Nema informacija!