Prvi sastanak radne grupe

za izmenu propisa o lovstvu

U Beogradu je danas održana prva sednica Radne grupe koju je imenovao ministar poljoprivrede, i čiji zadatak je da pripremi izmene propisa o lovstvu. Radnu grupu čini 17 članova; od toga tri člana su predstavnici lovaca, imenovani od stra ne UO LSS, i to su predsednici Dragan Šormaz (LSS), Aleksandar Milovančev (LSV) i Tomica Radosavljević (LSCS).

Pored lovačkih predstavnika, u radnoj grupi su i zaposleni u Upravi za šume ministarstva poljoprivrede, zatim predstavnici javnih preduzeća i nacionalnih parkova, kao i pojedini stručnjaci sa fakulteta i naučnih ustanova, zatim predstavnici Zavoda za zaštitu prirode, i čak i jedan predstavnik srednje šumarske škole iz Kraljeva (ako smo dobro informisani). Poseban kuriozitet je da u Radnu grupu nije zvanično uključen niko iz Lovačke komore, stručne organizacije lovnih radnika koju je formiralo upravo Ministarstvo poljoprivrede, a zašto je to tako odgovor verovatno neko zna – mi ne znamo.

Već dugo se u lovačkoj javnosti govori o izmenama propisa, i svaki subjekat u lovstvu gleda da u novim propisima i novoj podeli pozicija obezbedi za sebe što povoljniji položaj. U tome naročito prednjači Dragan Šormaz, predsednik LSS, koji svim silama pokušava da u nove propise LSS postavi kao centralnu figuru preko kog će ići sve, a naročito tokovi novca i uticaja na dešavanja u lovstvu. Koliko je to pametno i opravdano ili nije, imaće prilike da kažu svi zainteresovani u javnoj raspravi, mada nismo sigurni koliko ima zainteresovanih kompetentnih ljudi koji bi mogli nešto suvislo da kažu – mnogi takvi su odavno digli ruke od jalovog posla isterivanja zlih duhova i dozivanja pameti kod lovačkih analfabeta, diletanata i mediokriteta, koji se najčešće u lovstvu bave dizanjem dva prsta po komandi na sastancima i skupštinama, a po svoje mišljenje idu kod nekog drugog. Sami će se prepoznati.

Podsetićemo kako bi trebala da se odvija procedura izmene propisa: posle formiranja radne grupe i inicijalnog sastanka, treba da se, uz konsultaciju drugih zainteresovanih ministarstava (finansije, ekologija, itd.) napravi grubi okvir i odredi pravac i dubina promena propisa. Nakon toga nadležni organ (Uprava za šume) ima odredjeni rok da napravi prvi nacrt izmena – koliko je nama poznato, taj rok je 30 dana od formiranja Radne grupe. Posle donošenja prve verzije izmena, ponovo se sastaje Radna grupa, na kojoj će se iznositi primedbe i predlozi na prvu verziju izmena; nakon toga nadležni iz Uprave za šume prave konačnu verziju nacrta izmena, koja se upućuje na javnu raspravu. Okvirni rok za javnu raspravu je takodje 30 dana, i u tom roku svako zainteresovan može da dostavi svoje primedbe ili predloge rešenja.

Posle završene javne rasprave, sledi eventualna izmena i uvažavanje primedbi i predloga iz javne rasprave, da bi se došlo do konačnog rešenja Nacrta predloga izmena propisa. Od dubine izmena, tj. od broja članova zakona koji se menjaju zavisi da li će se ići na pisanje novog zakona ili će se stari zakon delimično menjati (ako se menja više od 50% članova zakona mora se pisati novi zakon).

Nacrt predloga izmena zatim ponovo ide na razmatranje kod povezanih ministarstava ako je potrebno, i onda se kao konačni Nacrt izmena šalje na razmatranje u Vladu Srbije. Tek kada Vlada Srbije usvoji predloženi Nacrt izmena, onda ga u formi Predloga šalje u skupštinsku proceduru na usvajanje.

Samim čitanjem procedure jasno je da nema nikakve šanse da neke izmene propisa budu uradjene pre prve polovine 2018. godine, a realnije je da će to biti ipak druga polovina sledeće godine. I to sve pod uslovom da u medjuvremenu ne budu raspisani vanredni izbori. Dakle, veliko busanje u prsa i nerealne izjave Dragana Šormaza o nekim rokovima koje je davao po medijima ne piju vodu – srpski rečeno, čovek je iznosio svoje želje ili je izjavama vršio pritisak preko medija, a i šta ga košta da izjavljuje bilo šta, kad ga niko nije pitao šta to on uopšte priča, a bogme sve manje ga pitaju i šta on to radi. Da li LSS ima neku utvrdjenu platformu izmena? Da li je neki organ LSS raspravljao i doneo neku odluku šta će zastupati i u kom pravcu? Koliko je nama poznato nije, ali se svako malo u medijima moglo pročitati da Šormaz traži lovnu kartu za LSS, a bogme se pominjalo i uvodjenje privatnog kapitala u lovišta, davanje lovišta u zakup itd.

Medjutim, kada su ovakve strateške stvari u pitanju, vrlo je uputno animirati sve koji su na neki način povezani sa lovstvom da se uključe u proces izrade izmena propisa; glupo bi bilo da ponovo dodjemo u situaciju ‚naknadne pameti‘ i kritika zakonskih rešenja, nego je daleko bolje neke stvari rešiti sada, tokom izrade, nego se posle kajati. Setimo se samo kako smo prošli sa promenama Zakona o oružju i pratećih pravilnika – da li želite da gledamo reprizu tih dogadjaja, i setite se samo Šormazove uloge tada, i sada.

Imajte na umu u nekoj raspravi da ako je neko najglasniji nije obavezno i najpametniji; možda je samo najbezobzirniji ili najbezobrazniji, ili možda galamom prikriva neznanje. Kada se menjaju propisi, treba dobro paziti šta ko traži i naročto zašto traži, a kome nije jasno evo kratkog uputstva za razumevanje: pratite tokove novca i sve će vam biti jasno.

CIC: održan koordinacioni forum za srednju i istočnu Evropu, LSS i LSV se nisu pojavili!

U organizaciji CIC, uz učešće čelnih ljudi svetske asocijacije lovaca i učešće delegacija desetak zemalja iz srednje i istočne Evrope, u Budimpešti u operativnom sedištu CIC je održan koordinacioni forum te lovačke organizacije.

Sastanci ove vrste se održavaju kako bi se razmenila iskustva u rešavanju svih vrsta problema vezanih za lovstvo, od organizacionih, stručnih, pa do sprovodjenja i očuvanja održivog lovstva.

Ove godine, učešće u koordinacionom forumu je uzeo i UNESCO, jer je procenjeno da odredjene tradicije kulture lova, običaji i načini lova zavredjuju zaštitu UN, kao kulturno nasledje nekog naroda!

Koordinacionom forumu su u svojstvu direktnog člana CIC prisustvovali predsednica Damskog lovačkog kluba Bečej, Sanja Momčilović-Bognič, i Aleksandar Ćeranić, ekspert CIC.

Na žalost, niko iz Lovačkog saveza Srbije ni iz Lovačkog saveza Vojvodine se nije pojavio na ovom veoma važnom dvodnevnom skupu, a iz kog razloga predstavnici ta dva saveza, članova CIC, nisu došli, nije poznato široj javnosti.

Podsetimo da je na nedavno održanom sajmu LORIST upravo pod patronatom CIC bila priredjena medjunarodna izložba trofeja divljači u zasebnoj hali novosadskog sajma. Tim pre je izostanak lovačkih saveza članova CIC iz Srbije za čudjenje.

Novosadski Radio 021 donosi vest o bizarnom dogadjaju u Novom Sadu:

Pucao iz lovačke puške u sred dana na Bulevaru Evrope, ubio fazana pa se predao policiji

LSV obeležava 95 godina postojanja – bez proslave!?

Za oko mesec dana, tačnije 10. decembra, proći će tačno 95 godina od kada je davne 1922. godine održan osnivački kongres Saveza lovačkih društava za Vojvodinu. Za prvog  predsednika saveza izabran je zamenik gradskog načelnika Jovan Lakić, a za prvog sekretara Joca Divild.

Obilje divljači i entuzijazam lovaca i čelnika saveza doveli su do povećanja broja članova, razvoja lovnog turizma i kasnije pravog buma u vojvodjanskom lovstvu, koji je trajao sve do kraja ’80. godina XX veka, period poznat kao ’zlatne ’70-’80 godine’. Narednih desetak godina je počelo opadanje broja lovaca usled kriza i ratova u bivšoj SFRJ, a još drastičnije opadanje se beleži od 2010. godine pa sve do današnjih dana. Jubilej 95 godina postojanja Lovački savez Vojvodine dočekuje sa brojem lovaca koji je imao još 1960. godine, pa čak i manje, i sa vojvodjanskim lovištima koja po broju divljači sigurno nisu ni blizu onome čega se sa setom prisećaju stare kolege lovci, što iz ličnog iskustva, što iz priča. Dakle, nije baš za hvaliti se.

O razlozima zašto je stanje takvo, nećemo ovaj put, ali je stvarno za svaku kritiku da, koliko je nama poznato, evo u predvečerje jubileja nigde niko od vojvodjanskih lovačkih funkcionera ni ne pominje javno ovaj jubilej ili neko obeležavanje-proslavu!? Zar jedan LSV, časna starina od 95 leta, nije zaslužio barem neki vid čestitke? Setimo se da je nedavno LSS napravio veliku proslavu svog jubileja (po mnogima potpuno neprimerenu situaciji i preskupu), LSCS je takodje nedavno imao svoj jubilej i oni su bili daleko odmereniji, a šta će LSV?!? Nigde ni naznake da će se na neki način obeležiti rodjendan saveza! Možda je situacija takva da se baš i nema šta proslavljati, imajući u vidu stanje i rezultate vojvodjanskog lovstva, možda nema sredstava za neko veliko veselje, ali bi bilo vrlo pristojno, dostojanstveno i sigurno dobro prihvaćeno i pozdravljeno kada bi, na primer, jedna delegacija današnjih funkcionera vojvodjanskog saveza obišla grob prvih čelnika Saveza, položili vence i odali poštovanje onima čije delo baštine sadašnje generacije, kao i da se na sajtu LSV u istorijatu postave imena svih prethodnih funkcionera (predsednika i sekretara) od osnivanja do danas! Barem toliko se može!

Neka ovo bude i kritika upućena čelnicima LSV, i predlog šta bi mogli da urade – ne košta mnogo, ali je kao gest veoma važno!

Hrvatska: vegani prekinuli lovcima lov, stajući im pred puščane cevi!

Sve češće se u narodu može čuti komentar na sve i svašta u smislu 'kuda ide ovaj svet', ili pak 'budala i krivih drva je uvek bilo'. Da ove izreke nisu bez pokrića pokazuje i postupak dvojice ljudi, pripadnika vegana iz jednog mesta u Hrvatskoj blizu Zagreba. O čemu se radi i kakvu su rizičnu budalaštinu vegani napravili, pročitajte u tekstu koji je objavljen na jednom zaštitarskom sajtu: momci su upali medju lovce koji su uredno lovili, da bi ih sprečili da odstreljuju planiranu divljač, i stali su pred puščane cevi da bi prekinuli odvijanje lova! Usput su ta dvojica ljudi-vegana i snimali ceo svoj 'herojski' nastup, ne shvatajući da su time direktno ugrozili i sebe i druge! Ne znamo za hrvatsko zakonodavstvo, ali u Srbiji postoji krivično delo neovlašćenog snimanja i remećenja javnog reda i mira, pa upozoravamo neke usijane glave kojih ima i u Srbiji da ne pokušavaju da imitiraju ovu dvojicu veselnika iz Hrvatske.

Konverzacija izmedju lovaca i vegana verno pokazuje do koje mere su lovci primorani da trpe maltretiranje drugih ljudi koji ne dele njihove lovačke stavove, i do koje mere lovci moraju da trpe sve i svašta, jer ih propisi na to primoravaju, dok lovački neistomišljenici to obilato koriste da se i bukvalno iživljajvaju nad lovcima! U tekstu članka veganskog članka se ide toliko daleko da se zakoni o lovu i životinjama porede sa nacističkim zakonima kojima su uništavani Jevreji, Romi i ostali 'untermensch' narodi!!! Pa ako je i od vegana, mnogo je!

Dakle, evo teksta objavljenog na sajtu oslobodjenje-zivotinja.com, u integralnoj verziji:

'Video: Vegani se izravno suprotstavili lovcima i spriječili ubijanje nekoliko nedužnih životinja

Prva izravna javna akcija ometanja lova u Hrvatskoj je završila relativno uspješno, spašeno je nekoliko fazana i zečeva.

Piše: Robert Međugorac

U nedjelju 22. 10. 2017. oko 11 sati ujutro bio sam na wc-u kada je u naše potkrovlje dotrčao docimer iz prizemlja, Mladen Ergić, i rekao da čuje lovce kako pucaju u blizini naše kuće u Velikoj Mlaki. Na brzinu smo obukli patike i strčali dolje u pravcu odakle smo čuli pucnjeve i glasove lovaca. Mladen je ponio sa sobom kameru kako bismo sve ili barem nešto, koliko to već bude moguće, dokumentirali.

Kuća u kojoj živimo kao podstanari je u blizini starog aerodroma “Pleso”, a između nje i aerodroma prolazi željeznička pruga, koja je od naše kuće udaljena svega 200-tinjak metara, tako da smo ubrzo došli do pruge i prešli preko nje, nakon čega smo odmah ugledali manju grupu lovaca (bilo ih je oko sedam) kako s puškama hodaju po polju i dovikuju se.

Utrčao sam odmah među njih i zamolio ih da prestanu pucati na nedužne životinje, nakon čega se razvila žustra rasprava, čije dijelove možete čuti, a onda i vidjeti na donjoj snimci s YouTube-a. Do našeg dolaska, barem koliko smo vidjeli, lovci su već hladnokrvno ubili tri fazana i njihove leševe ponosno okačili sebi oko struka da se jezivo klate dok oni hodaju u potrazi za novim žrtvama.

Tijekom rasprave lovci su u jednom trenutku rekli da obustavljaju lov zbog našeg ometanja, no mi im nismo vjerovali pa smo ih pratili još oko dva kilometra hodajući uz njih po pruzi do mjesta gdje su parkirali svoje aute, kako bismo bili sigurni da više neće pucati na životinje.

U jednom trenutku su ipak sišli s pruge u polje u želji da možda još malo pucaju, na što sam i ja sišao s njima dolje i opet stao ispred njihovih pušaka u želji da ih spriječim da pucaju po životinjama. Tada je ispred nas istrčao još jedan zec i nekoliko fazana. No zbog našeg prisustva na svu sreću nisu pucali na njih.

Na kraju smo ih otpratili skroz do njihovih parkiranih auta, a oni su u međuvremenu pozvali policiju koja je došla i napravila zapisnik te su napisali kaznu od 200 kn Mladenu zato što nije imao osobnu kod sebe.

Na kraju napominjem da su lovci prema nama bili korektni, ali na žalost nedužne životinje, koje su ubili prije nego što smo mi došli, nisu bile te sreće.

Policija je također postupila korektno i na kraju nas, na našu zamolbu, odvezla kući pošto je već neko vrijeme padala kiša pa smo bili mokri.

Važno!
Mi ne teretimo lovce u bilo kojem zakonskom smislu, niti nas zanima previše jesu li imali sve potrebne dozvole za lov. Štoviše, vjerujemo da jesu, iako to nismo tražili od policije da provjerava. Nepravedni zakoni Republike Hrvatske su u potpunosti na njihovoj strani, a na ogromnu štetu životinja, jednako kao što su i nacistički zakoni bili u potpunosti na strani nacista, a na štetu Židova, Roma, Poljaka itd. Mi se nismo došli s njima svađati, niti uvjeravati, nego smo došli jedino s namjerom da spasimo barem neke životinje, što smo na kraju i uspjeli. Tako da ovu prvu izravnu javnu akciju ometanja lova u Hrvatskoj smatramo u potpunosti uspješnom. Spašeno je nekoliko nedužnih života, a to je jedino važno.

Ovom prilikom pozivamo sve da nam se pridruže u što većem broju u idućim sličnim akcijama. Stanite na stranu slabijih. Vaš angažman na terenu je za fazane, zečeve, trčke itd. pitanje spašavanja golog života, a jedino zajedno možemo učiniti svijet boljim mjestom za sve nas.

Evo samo nekoliko nasumičnih izjava lovaca, a ostalo pogledajte i poslušajte sami:

– Jesi nas zamolio (da ne pucamo na životinje), jesi. Hvala ti. Idemo dalje, svako svojim putem. Nema razloga da se svađamo. Mi smo tu danas i opet u nedjelju i dalje. Sad smo pri kraju lova. Nema potrebe da nama kvarite lov. Odite svojim putem.

– Ajmo svojim putem. Mi imamo oružje i moramo biti mirni. Ti meni možeš komotno doći zalijepiti šamarčinu. Ja ću biti miran zbog puške. Ja ti kažem, mir će biti ovdje! Ajmo dečki!

– Mi nemamo šta pričati s tobom šefe. Mi imamo svoj pos’o, svoje obaveze, svoje dužnosti.

– Dobro dečki prekidamo lov.

– Dečko voli slikat’ muške. Jebote da smo dječica bio bi pedofil.

– Ti si ubojica s fotoaparatom. Fotoubojica.

– 60 tisuća lovaca ima u Hrvatskoj.

– Svaki ovaj fazan ti ima mamu. Svaka ta njegova fazanka na leglu se preplaši psa.

– Stari ne možeš ti s njima, oni imaju svoju filozofiju, mi imamo svoju filozofiju.

– Ti ne dovodiš samo u opasnost sebe kada staneš pred puške, nego i nas. Ja ti kažem, ti meni možeš plisnut šamarčinu sada, ja ti neću ništa, ali ne da ti ne mogu ništa, zgnječit ću te k’o crva, ali nije problem u tome, problem je što ja ne smijem dok imam oružje jer ću ga izgubiti, ali ti ne kužiš koju ti štetu radiš ovdje. Još jednom ti ponavljam. Ovaj fazan ima mamu. Ovaj pas ako je divlji i bez kontrole, nek ode u proljeće, nek digne deset fazanki, 50 do 100 fazana si odsjekao taj tren.

– Ja recimo ne pucam po lisicama. Meni su lisice tabu. I bez obzira na sve, ja nikada ne bi puk’o lisicu. Za mene je lisica predator i ona radi svoj dio priče i treba živjeti.

– Meni ste vi dečki smiješni. Radite što hoćete.'

VIDEO SNIMAK DOGADJAJA MOŽETE POGELDATI AKO KLIKNETE NA LINK: https://youtu.be/JrnIl-l5CYk

Prvi deo snimka je audio, a drugi deo je video snimak. Zaista zadivljuje strpljenje, suzdržanost i mirnoća lovaca koji nisu naseli na uporne provokacije i bezobrazluk! Ovo su Gospoda Lovci! Svaka čast!

Izvor članka: http://oslobodjenje-zivotinja.com/video-vegani-se-izravno-suprotstavili-lovcima-i-sprijecili-ubijanje-nekoliko-neduznih-zivotinja/