KAKO IZGRADNJA PUTEVA UTIČE NA STRADANJE POJEDINIH ŽIVOTINJSKIH VRSTA U DIVLJINI

Ne postoje zvanični podaci koliko životinja svake godine strada od automobila širom sveta, posebno u Evropi, ali se procenjuje da ih samo na putevima u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) svakodnevno strada skoro milion. To je više nego šokantan podatak, iako je reč o nezvaničnom broju. Zbog svega toga u mnogim državam širom sveta uvedeno je pravilo izgradnje takozvanih “zelenih mostova” koji životinjama omogućavaju sigurno i nesmetano prelaženje preko autoputeva. Mnoge zemlje uložile su velike napore kako bi se pobrinule za sigurnost svojih divljih životinja.

Srbija, nažalost, nije među tim državama, jer praktično ni na jednom autoputu ili putu uopšte nije izgrađen nijedan “zeleni most”, iako je na mnogim mestima bilo neophodno. Koliko Srbija kaska za razvijenim svetom, možda najbolje govori podatak da su prvi zeleni mostovi za životinje izgrađeni u Francuskoj još 50-ih godina prošlog veka. Najduži most na svetu takve vrste (nazvan Prirodni most Zanderij Krailo), izgrađen je u Holandiji i dug je 800 m, a širok 50 metara...

Za celu vest kliknite na SAZNAJTE VIŠE

Izvor: www.zov.rs

Конкурс за расподелу средстава из буџетског фонда за развој ловства АП Војводине за 2017. годину

Унапређивање стања популације дивљачи и њених станишта, опремање корисника ловишта и праћење стања појединих врста дивљачи на територији АП Војводине.

Različita viđenja problema velikog broja komada naoružanja u posedu građana; Brojni zahtevi da se liberalizuje politika posedovanja i nošenja oružja

ORUŽJE u legalnom posedu potegnuto je u manje od 10 posto slučajeva izvršenja krivičnih dela. Višegodišnja praksa pokazuje da se u najvećem broju ubistava, ranjavanja i razbojništava koriste neprijavljene, pa i zabranjene puške, pištolji i drugo naoružanje.

Ovaj argument je ključni u brojnim zahtevima koji stižu na adresu države od koje se traži da liberalizuje politiku posedovanja i nošenja oružja. Ovakvom stavu naruku ide i evropski trend naoružavanja, uglavnom pravdan povećanjem bezbednosnih rizika i terorizma, koji podrazumeva i samopomoć građana.

Razlikuju se i procene o veličini arsenala građana Srbije. Prema podacima MUP-a, u fiokama i ormanima naših građana spava između 200.000 i 900.000 komada cevi, dok je u policijskoj evidenciji oko 950.000 pištolja i pušaka.

U Nacionalnoj asocijaciji za oružje Srbije negiraju uvreženi stav da je naš narod naoružan do zuba i da smo po tome u Evropi gotovo rekorderi.

- U Srbiji, računajući legalno i nelegalno naoružanje, na 100 stanovnika dolazi između 16,6 i 26 komada oružja. To je količina koja nas svrstava na kraj evropske lestvice - tvrdi Zorica Subotić, predsednik UO Nacionalne asocijacije. - Švajcarska, primera radi, na isti broj stanovnika ima 45,7 cevi, Finska 45,3, Kipar 36,4, Švedska 31,6, Norveška 31,3, Francuska 31,2... Podrazumeva se da je reč samo o legalnom posedu oružja u ovim zemljama. To je dobar pokazatelj državi u kom smeru treba da ide njena politika prema naoružavanju građana.

U asocijaciji koja okuplja streljačke, lovačke saveze, proizvođače, trgovce i ljubitelje naoružanja ističu da su troškovi posedovanja pištolja i pušaka u Srbiji izuzetno visoki, ali praksa pokazuje da su građani zainteresovani da uprkos tome zadrže svoje oružje. Državna politika, kako tvrde, na terenu naoružanja protivna je čak i Ustavu, budući da propisi predviđaju diskreciono pravo državnih organa prilikom izdavanja dozvola.

- Iznos poreza koji je propisan je neprimeren, budući da se u većini evropskih država ne plaća uopšte - smatra Subotićeva. - Nedopustivo je da iznos nameta prevazilazi vrednost pištolja ili puške na tržištu. Jedan od problema je i taksa na preregistraciju, koja može da iznosi i do 5.000. dinara. Vlasnici ličnog naoružanja u prometu našli su se u situaciji da plaćaju taksu kao da svoje cevi prvi put registruju.

PAD PROMETA NAORUŽANjA

AKCIJE legalizacije i predaje crnog oružja, kakva je trenutno na snazi, vode smanjenju broja količine "crnog naoružanja". Zaoštravanje propisa koji regulišu posedovanje legalnog naoružanja, obaveza čestih lekarskih pregleda, kao i visoki iznosi dovode do smanjenja i zakonski uređene količine pušaka i pištolja.

- Novi zakon o oružju i municiji koji je na snazi od prošle godine posredno i direktno doveo je do pada broja lovaca, broje legalnih lovačkih pušaka i karabina, do smanjenja obima lovačkog turizma, proizvodnje naoružanja, municije i opreme. Prema našim podacima za svega godinu dana za trećinu je opao promet pištolja i pušaka na tržištu - kaže Zorica Subotić.

Izvor: www.novosti.rs

Brat slučajno UBIO brata u lovu

U ataru sela Kuzmin kod Sremske Mitrovice u petak je došlo do nesreće u lovu, kada je Radoslav R. (37) iz Kuzmina nehotice iz vatrenog oružja usmrtio na licu mesta svog brata od strica Gorana R.(37) iz istog sela.

-Ovo je tragedija kakvu selo ne pamti! Radoslav i Goran voleli su se k’o rođena braća, odrasli su zajedno, išli u istu školu. Obe kuće u Savskoj ulici zavijene su večeras u crno. Strašno... - priča za "Blic" meštanin Kuzmina, koji je želeo da ostane anoniman.

Kako je došlo do nesreće niko još uvek pouzdano ne zna. Meštani pričaju da su večeras braća viđena kada su krenula u lov na divljač u takozvane "Rupe" na izlazu iz sela prema Erdeviku gde se i desila tragedija.

Pripadnici policije i nadležni tužilac obavili su uviđaj na mestu nesreće.

Radoslavu R., po nalogu nadležnog tužioca određeno je zadržavanje do 48 sati.

Osumnjičeni će u zakonskom roku, uz krivičnu prijavu za krivična dela teška dela protiv opšte sigurnosti i nezakonit lov, biti doveden na saslušanje u Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici.

Izvor: www.blic.rs

Članovi Lovačkog udruženja Niš uz pomoć policije uhvatili su, kako kažu, dva muškarca u krivolovu dok su čekali divlju svinju u šumi nedaleko od niškog sela Oreovac. Kako kažu u Lovačkom udruženju, lov na divlje svinje trenutno nije dozvoljen, sem u njivama gde nanose štetu biljkama.

Predsednik Lovačkog udruženja Niš, Bratislav Ćirković kaže da su oni dobijali informacije o krivolovu u pomenutom delu lovišta koje kontrolišu. Zbog toga su poslednjih dana pojačali patrole, a postavljene su i kamere koje su uslikale lovce.

Nakon snimka sa jedne kamere zatekli smo dva lica u krivolovu. Nisu usmrtili životinu, sprečeni su da izvrše krivično delo. Sam čin izlaska u lovište sa oružjem je krivično delo, ali jedan lakši oblik. Zbog toga je podneta i krivična prijava - kaže Ćirković.

Reč je o Z. R. lovcu iz Vrela koji je, kako kaže Ćirković, bio član Udruženja do 2009. godine. Od njega su policajci oduzeli oružje i priveli na razgovor i na taj način je, pojašnjava predsednik Udruženja, sprečen krivolov.

Izvor: www.lunis.rs