Za CAC:
Prvi pas (sa katalogom): 1200 RSD
Za svakog narednog psa (bez kataloga): 1000 RSD
Bebe, štenci i veterani: 700 RSD

Za specijalku:
Za prvog psa (sa katalogom): 2000 RSD
Za svakog narednog psa (bez kataloga): 1500 RSD
Bebe, štenci i veterani: 700 RSD

Za obe izložbe:
Za prvog psa (sa katalogom): 2500 RSD
Za svakog narednog psa (bez kataloga): 2000 RSD
Bebe, štenci i veterani: 1400 RSD
Informacije na ‎063591506

Članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije organizovali su danas na Trgu Republike u Beogradu miran protest da bi izrazili nezadovoljstvo zbog odsustva reakcije državnih institucija na masovni krivolov prepelica.

Aktivisti Društva delili su gradjanima letke u kojima je ukazano na negativne posledice ubijanja i nelegalne trgovine pticama, a rašireni su i transparentni "Da pevaju ptice, a ne vabilice", "Krivolovci di su naši novci", "Ja sam prepelica, moj život vredi 250 dinara", "Vabilica krvava zamka".

Predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Slobodan Knežević pozvao je vlast u Srbiji da počne da rešava problem krivolova prepelica rekavši da je uživanje u prirodi jedno od osnovnih ljudskih prava.

"Vlast, institucije, inspekcije, uopšte sve državne strukture u Srbiji ne reaguju na masovni krivolov prepelica već decenijama", rekao je Knežević agenciji Beta i dodao da se procenjuje da od 1. avgusta do 30. septembra, kada traje sezona lova na prepelice, širom zemlje svake večeri više od 800 elektronskih vabilica emituju oglašavanje prepelica mameći ih u sigurnu smrt.

On je kazao da krivolov organizuju "lokalne kabadahije" koje ilegalno postavljaju vabilice i da u tome učestvuju i stranci iz Italije, Malte i Kipra koji potom meso prepelice krijumčare i prodaju veoma skupo.

"Oni meso prepelice krijumčare u Italiju, Kipar i Maltu, gde je to delikates. Njih ubijanje prepelice u Srbiji košta tri evra, a onda u tim zemljama komad prepelice može dostići cenu i od deset evra, što je veliki profit. Meso divljači iz Srbije ne može se ilegalno izvesti zbog evropskih veterinarskih propisa", rekao je Knežević.

Naveo je da svake godine u krivovlovu u Srbiji strada 60.000 prepelica i da kada se tom broju pridoda oko 45.000 zvanično odstreljenih jedinki, jasno je da se populacija prepelica uništava.

Tokom protesta "Da li inspektori čuju muziku na struju" u Beogradu dvadesetak okupljenih gradjana i prolaznici imali su priliku da čuju zvuk sa improvizovane vabilice.

Izvor: Beta

Protest građana zbog državnog ignorisanja masovnog krivolova prepelica uz korišćenje elektronskih vabilica održaće se u subotu na Trgu slobode.

U Srbiji se odstreli oko 45.000 prepelica, od toga najveći deo u Vojvodini. Kako kažu u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, na taj broj se može dodati još oko 60.000 jedinki koje se ubiju nelegalno, uz pomoć vabilica.

 

Uz to, nadležni su, tvrde organizatori protesta, pokazali nedostatak volje da reše ovaj problem, pa će građani zapitati inspektore "da li čuju muziku na struju". Poruka koju će izneti na protestu je jasna - "da pevaju ptice, a ne vabilice".

 

Radislav Mirić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kaže za 021.rs da se ovaj problem ponavlja iz godine u godinu i da nadležne službe ništa ne preduzimaju po tom pitanju.

 

"Daću vam jedan primer. Imali smo slučaj krivolova koji se dogodio jedne nedelje i kada smo nazvali inspektora on nam je rekao da ne radi vikendom. Dakle lovni inspektor, koji kontroliše lov, ne radi vikendom kada se lov uglavnom i organizuje. Postavlja se pitanje da li je sve do nedostatka volje ili su sami lovni inspektori umreženi sa lovcima i organizatorima nelegalnog lova? To bi neko morao da istraži", kaže Mirić.

 

Svake godine od 1. avgusta do 30. septembra krivolovci postavljaju vabilice kako bi privukli prepelice. Krivolov na veliko je jedan od razloga zbog kojih je broj prepelica u Srbiji u opadanju. Međutim, iza svega, po sredi je vrlo često biznis od kojeg krijumčari trljaju ruke. U Srbiji će ih jedna prepelica koštati tri evra, dok će u Italiji od nje zaraditi višestruko više novca. 

 

"Lov zbog profita je definitivno najdestruktivniji i pravi najviše štete. Pojedina lovačka udruženja, odnosno čelnici istih, od stranaca dobijaju pozamašne svote novca za iznajmiljiva lovišta. Za tokove krijumčarenja mnogih vrsta, ali najčešće prepelica i grlica, zna se već godinama. Međutim, neki lovci sa ovih područja neretko izjave da ubijaju životinje jer uživaju u sportu, tako da bi i taj razlog trebalo da se uzme u obzir", poručuje naš sagovornik.

 

Problem krivolova se ne rešava već decenijama. Da to traje, dovoljno je prisetiti se jednog od najdrastičnijih slučajeva iz 2001. godine. Tada je na granici između Slovenije i Italije u kamionu pronađeno preko 120.000 ptica, od kojih su mnoge bile zaštićene vrste. Saznanja su tada ukazivala da je oko 90 odsto ptica ubijeno na teritoriji zapadne Bačke. 

 

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica godinama ukazuje na to da ono malo inspektora odbija da radi svoj posao i spreči ovu vrstu kriminala. Kako su ranije ukazivali, država bi od naplate kazni za krivolov mogla da zaradi oko pet miliona evra, što bi bio veći prihod od godišnjeg priliva od lovnog turizma, o čemu možete da čitate OVDE.

 

Protest će početi u 10:30 časova, a više o samom događaju možete da pogledate OVDE.

Takođe, i u Beogradu se 19.08.2017.godine u 10:30 održava PROTEST

Sedamnaesti slučaj za 10 dana, ptice prodaju ekskluzivnim restoranima

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) saopštilo je da su u saradnji sa policijom sprečili krivolov prepelice kod Bačkog Jarka u opštini Temerin, te da je to već 17. slučaj krivolova oktriven od 1. avgusta, kada je počela sezona lova na prepelicu.

- Već od kraja jula krivolovci su širom Srbije postavili desetine zakonom zabranjenih elektronskih vabilica uz pomoć kojih dozivaju ptice u smrtonosne zamke. Za prvih deset dana ovogodišnje lovne sezone otkriveno je čak 17 slučajeva krivolova na prepelice- saopšteno je iz Društva.

Kako navode zaštitari ptica poslednji slučaj zabeležen je u noći između srede i četvrtka, kada su aktivisti Društva zajedno sa policijom, treću godinu za redom sprečili nezakonit lov i masovan pomor prepelice u opštini Temerin u ataru kod sela Bački Jarak.

- Dve vabilice postavljene radi primame prepelica i njihovog masovnog izlova bile su skrivene na parceli požnjevene pšenice oko dva kilometra istočno od naselja. Policijska patrola je na poziv aktivista Društva blagovremeno reagovala i zaplenila nedozvoljenu opremu, a za izvršiocima ovog krivičnog dela se traga- saopšteno je iz Društva.

Zaštitari navode da njihov Tim za borbu protiv krivolova već četvrtu sezonu pronalazi i prijavljuje slučajeve krivolova prepelica i drugih ptica.

- Međutim, i pored velikog pritiska domaće i međunarodne javnosti, uspešnih akcija inspekcije i policije i kažnjavanja obim krivolova na prepelice ne opada, već raste- rekao je Draženko Rajković iz DZPPS.

Podaci ove organizacije pokazuju da se godišnje u Srbiji krivolovi između 125.000 i 175.000 ptica, od čega gotovo polovinu čine prepelice i grlice. One se, kako kažu u DZPPS, švercuju u Italiju gde se prodaju eksluzivnim restoranima.

Izvor: Blic

Žitelji sela Vukomanovo kod Niša žale se da divlje svinje, koje je niško lovačko udruženje pustilo na prostor gde se nalaze njihove njive i bašte, uništavaju useve.

Dragan Jovanović svakodnevno obrađuje njive, vinograd, bašte, ulaže koliko god je potrebno, pa je sada revoltiran zbog štete koju su njegovim usevima nanele divlje svinje.

"Ja sam podigao kredit da bih mogao da kupim đubrivo i seme. Međutim, sada je pričinjena totalna šteta", žali se Dragan Jovanović iz sela Vukomanovo.

U Lovačkom udruženju kažu da su tu naselili dve divlje krmače i dva vepra i proglasili teren zabranjenim za lov, kako bi održali fond te divljači. Poručuju da naseljavanja narednih godina neće biti.

"Takođe smo se osigurali od štete koja je do sada prouzrokovana, u zajedničkoj akciji sa osiguravajućom kućom. Pozivali smo i poljoprivrednike na povremene edukacije – kako da zaštite useve, ali je odziv bio vrlo mali", objašnjava Bratislav Ćirković, predsednik Lovačkog udruženja iz Niša.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su osim lovačkih udruženja, koja su osigurala useve, i vlasnici imanja dužni da se pridržavaju mera za sprečavanje šteta od divljači, kao što su postavljanje ograda i plašilica. Objašnjavaju da svako lovište čine i državne i privatne parcele, a Udruženje samo određuje područje gde će naseliti divljač iz uzgajališta. Dakle, sve je po zakonu – ipak slaba uteha za ove poljoprivrednike.

"Ono se umilelo po kukuruzu, po vinogradu, ne možemo da ih izbrojimo. Štetu sam prijavio Lovačkom udruženju. Oni kažu da ne sme da se ubija divlja svinja, jer je zakonom zaštićena. Da se te divlje svinje presele tamo gde im je mesto. Ne ovde gde mi obrađujemo, nego nadomak sela je planina Seličevica", kažu meštani ovog mesta.

Lovačko udruženje izmestiće hranilice prema planini kako bi se divljač povukla van njiva. A poljoprivrednicima ostaje da se strpe i ne posežu za oružjem, jer je zaprećena kazna za krivolov do milion dinara, a ukoliko se prekršilac uhvati sa odstreljenom divljači – i do tri godine zatvora.

Izvor: RTS