Šta se to dešava oko lovnog turizma i izdavanja i distribucije lovnih karata?

Na internet sajtu Lovačkog saveza Vojvodine pojavio se tekst koji se bavi administrativno-pravnim problemima u vezi lovnog turizma u Srbiji. U tom nepotpisanom tekstu se navode neki od problema koje strani lovci turisti imaju u Srbiji vezano za Zakon o oružju i municiji i za Zakon o divljači i lovstvu.

Tako se u vezi nekih odredbi Zakona o oružju i municiji sa pravom konstatuje komplikovana procedura oko prenošenja oružja preko granice, bilo da se radi o dolasku ino-lovaca u Srbiju, ili o odlasku naših gradjana lovaca sa oružjem u inostranstvo u lov. Takodje  se konstatuje kao otežavajuća okolnost za ino-lovce procedura u postupku iznajmljivanja oružja u Srbiji. Ništa sporno, problemi su pravilno locirani i bilo bi logično i dobro naći rešenje i pojednostaviti procedure oko oružja.

Kada su u pitanju odredbe Zakona o divljači i lovstvu, i tu se u tekstu sa sajta LSV konstatuju neki od problema koje primena ZODL i pratećih pravilnika predstavljaju za jednostavnije i brže procedure. Kao jedan od glavnih problema za oporavak i brži razvoj lovnog turizma opravdano u tekstu figurira odredba o zabrani iznošenja iz države odstreljene sitne divljači, što je u nadležosti Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede - veterinarski propisi su već koji put pominjani kao probematični za lovce. Takodje kao otežavajući faktor se ističe komplikovana 'papirologija' u vezi izvodjenja lova.

Ali, pored svih ovih po našem mišljenju opravdanih primedbi i dobrih predloga za izmenu propisa, pojavljuje se u tekstu sa sajta LSV i jedan najblaže rečeno čudan zahtev i predlog, koji do sada nismo imali prilike da čujemo. Predlog se odnosi na izdavanje lovnih karata i procedure dostavljanja lovnih karata lovcima. Naime, u tekstu je, koliko je nama poznato, sada prvi put iznet predlog da lovne karte za turiste izdaje i overava ovlašćeni distributer! Ovaj zahtev bi podrazumevao izmene ZODL, člana 62. koji kaže da lovne karte izdaje Ministarstvo poljoprivrede, a ostaje nejasno i u tekstu nenavedeno ko bi ubirao prihod od izdavanja i overe lovnih karata – logika kaže da prihod ide onome koji izdaje lovne karte, pa bi zaista bilo čudno da se dosadašnji budžetski prihod države izmenama, nejasno na osnovu čega, prebacuje u prihod privrednih društava koje su osnovali savezi. Da podsetimo da je u skladu sa odredbama ZODL distribucija lovnih karata za sve lovce predvidjena preko privrednih društava registrovanih za poslove iz oblasti lovstva. U Srbiji su takva privredna društva osnovali lovački savezi (LSS-'Jelen LSS', LSV-'Vojvodjanski lovac', LSCS-'Lovstvo'). Kao razlog kritike dosadašnjih rešenja oko lovnih karata za lovce turiste navodi se u tekstu na sajtu LSV često kašnjenje u obezbedjivanju lovnih karata po važećoj proceduri – kritika za koju nisu krivi propisi, nego najčešće oni pojedinci koji u lancu procedure olako, neozbiljno i neblagovremeno reaguju pa naprave problem turistima. I onda umesto da za kašnjenja i propuste krivi budu učesnici u lancu koji nisu na vreme uradili šta je trebalo, najlakše je okriviti propise. Podsetimo takodje da važeći propisi oko lovnih karata nigde ne predvidjaju postojanje nekog roka u kojem nadležni moraju da reše zahtev za izdavanje lovne karte – taj problem smo uočili upravo mi sa Srbijalov portala još prilikom donošenja pravilnika pre pet godina, reagovali smo i upozoravali, ali niko od nadležnih nije reagovao. Tako je eto ostalo rešenje da se lovna karta turistima izdaje po odredjenoj proceduri i uslovima, ali nigde ne piše u kom roku – rok je valjda ostavljen proizvoljan, na volju administrativcima kako u državi tako i u lovačkim organizacijama? Da ne pominjemo da se nepostojanjem roka za obradu zahteva i dostavljanje lovne karte otvara prostor za manipulaciju, pa nije nemoguće da se u nekim slučajevima i možda namerno minira neki turistički lov, iz bilo kojih pobuda.

Ono što tekst objavljen na sajtu LSV ne pominje, jeste i problem vezan za naplatu lovnih karata turistima. Javna je tajna da se i turistima a i domaćim lovcima ponegde pokušava naplatiti više (!) od predvidjenih 1.000 dinara za naknadu za lovnu kartu, pravdajući to povećanje navodnim dodatnim troškovima korisnika lovišta u pribavljanju lovnih karata. To jednostavno nije po propisima, i ne sme se raditi. Možda je rešenje da se na samoj lovnoj karti odštampa ii napiše visina naknade, pa će u startu biti jasno ko šta kome pokušava da naplaćuje?

Stičemo utisak da se pored opravdanih primedbi vezanih za lovni turizam, pokušava na mala vrata provući vraćanje turističkih lovnih karata i prihoda od njih u okrilje lovačkih saveza, odnosno pojedinaca iz vrhova uprave saveza i privrednih društava koje su savezi osnivali, kako je prilikom osnivanja objašnjavano, za distribuciju lovnih karata! Ako bi ovaj predlog nekim čudom i zaživeo, onda se automatski postavlja pitanje ko bi odredjivao visinu naknade za lovnu kartu, i realna mogućnost da naknada za turističku lovnu kartu bude daleko veća, jer nema mehanizma kojim bi bila kontrolisana - direktor firme bi po logici stvari odredjivao naknadu!? Opet po logici stvari, svi lovci u Srbiji koji nisu članovi nekog LU bi onda kupovali turističke karte preko privrednih društava, tako da bi potencijalni broj tako prodatih bio popriličan a samim tim i prihod od toga. Potpuno je nejasno otkud sada predlog da izdavanje lovnih karata bude povereno privrednim društvima? Izgleda kao da je taj predlog oko izdavanja lovnih karata više plod, može se reći, nečijih nerealnih želja i olakog plasiranja tih želja u javnosti!

Mišljenja smo da je ovaj predlog oko izdavanja lovnih karata prilično nepromišljen: prihod od lovnih karata je budžetski prihod države i teško da će se naći neko iz državne administracije koji će svojim potpisom ili odlukom smeti da liši republički budžet prihoda. Istovremeno, time bi bio praktično umanjen Fond za razvoj lovstva, jer bi ostao bez jednog dela prihoda; bila bi oštećena lovačka udruženja kroz smanjen plasman sredstava iz Fonda, a profitirali bi jedino zaposleni u privrednim društvima koja su savezi osnivali 'za distribuciju lovnih karata'. U tom svetlu može se postaviti i pitanje oko dosadašnje distribucije lovnih karata, pod kojim uslovima su privredna društva saveza obavljala distirbuciju, i da li su od tog posla imali neke prihode? Neka saznanja postoje da je tih prihoda bilo, a čak se pominje i da su uslovi za distribuciju bili različiti od jedne do druge (treće, četvrte...) firme? Koliko u tim saznanjima ima istine, ostaje kao pitanje za uprave lovačkih saveza-osnivače, i za direktore tih firmi. Javno nikad nije izneto pod kojim uslovima neka od tih firmi distribuira lovne karte.

Dakle, očigledno je da je kolač zvan 'prihod od lovnih karata' suviše sladak i primamljiv, i da oko njega obleću mnogi koji bi da taj kolač probaju ili prisvoje makar 'na parče' a nije tajna da ima ambicija i da se 'kolač' uzme u celini. Zvanične informacije su teško dostupne jer nadležni o ovoj temi ne žele puno da pričaju i da otvaraju prostor za dodatna pitanja.

Tekst sa sajta Lovačkog saveza Vojvodine možete pročitati klikom  na link: http://www.lovackisavezvojvodine.com/Home/BlogPost/1088

Fond za razvoj lovstva - zašto kasne konkursi za dodelu sredstava?

Od kada je u skladu sa Zakonom o divljači i lovstvu formiran budžetski Fond za razvoj lovstva (republički i pokrajinski) korisnici lovišta su uplaćivali sredstva u taj fond, iz kojeg su se posle toga na konkursu prikupljena sredstva raspodeljivala za odredjene namene po projektima. Odobreni projekti korisnika lovišta (lovačka udruženja, JP, NP) i ostalih koji nisu korisnici lovišta u Srbiji su za svoje projekte dobijali epitet da su 'od značaja za lovstvo Srbije'. Nećemo ovaj put o tome kakvi su sve projekti kršteni 'značajnim za lovstvo', to je tema za dublju analizu.

Ono što ovom prilikom želimo da potenciramo jeste činjenica da ove, 2016. godine, još uvek nije raspisan konkurs za dodelu sredstava iz Fonda za razvoj lovstva, ni iz republičkog ni iz pokrajinskog! Iako je godinama unazad praksa bila da se konkurs za dodelu sredstava iz Fonda za razvoj lovstva raspisuje u prvoj polovini godine, uz odredjeni rok za dostavu projekata, ove godine konkursa još uvek nema. Zainteresovani za učešće u konkursu kao razlog pretpostavljaju da je do kašnjenja došlo zbog ovogodišnjih izbora i da se čeka formiranje nove Vlade Srbije, što može biti razlog, ali kako onda recimo objasniti činjenicu da se, prema informacijama sa sajta Uprave za šume, uredno u okviru Ministarstva poljoprivrede, Uprave za šume, potpisuju i realizuju ugovori za sredstva iz takodje budžetskog Fonda za šume, dok iz istog ministarstva i iz iste uprave koja je nadležna i za lovstvo nema ni najava o raspisivanju konkursa za dodelu sredstava za lovstvo!? Nije moguće da jedan fond funkcioniše normalno, dok drugi stoji, iako su oba fonda u nadležnosti istih ljudi u državnoj administraciji. Štaviše, ako republička vlada nije još formirana, Vlada AP Vojvodine jeste formirana i funkcioniše uredno. Pa zašto onda bar u Vojvodini nema konkursa, kad je pokrajinski Fond za razvoj lovstva samostalan, a u njega se slivaju sredstva prikupljena u pokrajini? Nema objašnjenja, ili bolje rečeno, nije poznato objašnjenje.

Podsetimo ponovo da se Fonda za razvoj lovstva puni direktno sredstvima koje lovci uplaćuju na ime naknade za lovnu kartu i to u visini od 1000 dinara po lovnoj karti. Takodje, direktan priliv u Fond za razvoj lovstva predstavljaju sredstva koja se uplaćuju na ime naknade za korišćenje divljači - lovačka urduženja plaćaju 10% vrednosti planiranog odstrela divljači, dok javna preduzeća i nacionalni parkovi u tu svrhu izdvajaju i uplaćuju  5% vrednosti paniranog odstrela divljači prema godišnjem planu gazdovanja lovištem. Obračunati iznos naknade za lovne karte se uplaćuje početkom ili u prvom kvartalu odjednom za celu godinu (nije moguće dobiti lovne karte bez uplate), dok se iznos naknade za korišćenje divljači uplaćuje u dva dela: 30% naknade se uplaćuje u prvoj polovini godine, dok se ostatak od 70% uplaćuje do kraja godine.

Imajući ovo u vidu jasno je da je priliv predvidjenih sredstava u Fond za razvoj lovstva uglavnom ostvaren (osim onih 70% naknade za korišćenje divljači), pa je tim pre još čudnije zašto konkursa nema, pa nema? Korisnici lovišta su u svojim planovima računali na ta sredstva, kolika god da su, sa namerom da ih upotrebe za ulaganja u lovišta pre svega, osim ako izuzmemo neke apstraktne projekte koji su više vezani za razne analize, metodologije, uskladjivanja i sl., gde su korisnici sredstava iz Fonda za razvoj lovstva neretko bila pravna lica koja nisu korisnici lovišta, i koji u taj Fond nikad nisu ni dinar uplatili, ali su itekako koristila sredstva koja lovci i lovačke organizacije i drugi uplaćuju u Fond, i gde je realno teško egzaktno proveriti i odmeriti vrednost apstaktnih projekata i njihov doprinos razvoju lovstva u Srbiji. Iz tog razloga se u forumskim diskusijama na Srbijalov portalu još ranije pojavila ideja da pravo korišćenja sredstava iz budžetskog Fonda za razvoj lovstva imaju samo oni koji taj fond i pune svojim uplatama, pa i ako im treba neka analiza ili metodologija i sl., onda neka korisnik lovišta angažuje one koji mogu da odrade posao koji im je potreban. Da li je ta ideja vredna razmatranja i sprovodljiva ili nije, to treba da procene nadležni, mišljenja smo da jeste barem za razmatranje. Ako pretpostavimo da je Fond za razvoj lovstva formiran i kao jedan vid solidarne pomoći medju korisnicima lovišta i način da se deo budžetskih sredstava vraća onima koji su uplaćivali naknade gde bi se siromašnije sredine i lovišta pomogle da se lovstvo kod njih brže razvija, onda je zaista nejasno zašto se iz tog fonda finansira puno stvari čiji pozitivan uticaj teško može u ovom momentu da se vidi.

Sa obzirom da smo već ušli u avgust mesec i da je do kraja godine ostalo još 4 meseca, može se postaviti i pitanje kada će uopšte moći da se realizuje ovogodišnji konkurs. Nakon raspisivanja konkursa (o čemu još uvek nema ni najava) postoji odredjeni rok za konkurisanje (15-30 dana najčešće). Nakon dostavljanja projekata za konkurs, formira se komisija koja pregleda prispele projekte i daje svoje mišljenje o tome, a i za iole ozbiljniji pregled projekata je potrebno vremena; posle toga se prave ugovori i pozivaju predlagači projekata da pristupe potpisivanju ugovora što opet traje barem desetak dana. Tek nakon toga može doći do realizacije prvih uplata po odobrenim projektima - sve ovo pod uslovom dastvari teu kao podmazane. Ta konkursna procedura realno traje oko 2 meseca minimum, pa stvarno treba staviti prst na čelo i razmisliti da li će korisnici lovišta uopšte imati vremena da planirane radove ove godine u lovištima za koje nameravaju da konkurišu i stignu da realizuju?

Objašnjenja nadežnih nema, kao što nema ni najava kada će biti konkursa.

Одржан први састанак Међувладине радне групе о противправном убијању, хватању и трговини птицама селицама на Медитерану

Недавно смо овде на порталу пренели вест да су Уједињене нације формирале Међувладину радну групу о противправном убијању, хватању и трговини птицама селицама на Медитерану. Србија као рубни део медитеранског басена свакако осећа утицај нелегалног лова и хватања птица селица, без обзира где се те нелегалне активности одвијају. Мишљења смо да иако је тај утицај уочљив у популацији селица, сам нелегалан лов у Србији као земљи преко које иде један део миграције птица има миноран утицај на бројност популације тих птица. Прво што појединачни примери незаконитог лова не одсликавају све ловце, а друго, зато што невелик број ловаца уопште се и бави било каквим ловом на птице селице - велика већина ловаца је заинтересованија за крупнију дивљач-крзнашице. Треба само погледати податке о легалном одстрелу ловних птица селица па ће бити јасно да се у Србији одстрели можда свега 1% укупног европског одстрела нпр. грлица или препелица! Дакле Србија, њене ловачке организације, државни органи и српски ловци нису проблем, суштина проблема је негде другде. Ловачке организације у Србији јесу заинтересоване за сузбијање нелегалних активности око птица селица и из разлога ловног туризма, јер је Србија била и још увек јесте занимљива ловно-туристичка дестинација за многе ловце туристе. На жалост, постоје појединачни примери да неки инострани ловци злоупотребљавају гостопримство у Србији и да у сарадњи са појединцима на локалу (било да су ти локалци ловци или не) пуцају на све па и заштићене врсте птице, које понекад покушавају да илегалним каналима изнесу из Србије. Нисмо успели да сазнамо или откријемо разлог због чега се не спроведе ригорознија контрола по виђенијим ресторанима у европским градовима где се на менију често налази и понуда разних птица селица, од којих се неке врсте сматрају деликатесом! Докле год постоји потражња (легална или нелегална) по ресторанима за одстрељеним или ухваћеним птицама, увек ће бити и оних који ће се на било који па и најморбиднији начин трудити да ту тражњу задовоље. Јавна је тајна да у десетковању птица селица предњаче становници приобаља Медитерана, укључујући ту можда и неке делове земаља бивше СФРЈ, а посебно су активни становници северноафричких држава.

Ловци и сви други који се баве природом морају да схвате да је покренута велика глобална акција под окриљем УН да се заустави пад бројности птица селица било да се ради о незаконитом лову одстрељивањем, или хватањем птица на друге начине (мреже поклапајуће или вертикалне, лепак, замке...) који су далеко убитачнији по птице од пушака. На жалост, у Србији су поједине 'заштитарске' организације дозволиле себи да у борби против незконитог лова користе и сами врло спорне (са законског становишта) начине и средства, бацајући акценат на СВЕ ловце као кривце, уместо да су се окренули истраживању и откривању покушаја незаконитог лова у Србији који би можда могли и да се окарактеришу као организован међународни криминал, као и заштите станишта од прекомерне или нестручне употребе агрохемије у Србији, станишта које птице селице на свом путу користе као одмориште. Полутужно или полусмешно делују бомбастични новински наслови и текстови у којима се на велика звона удара откривање неколицине људи који су уз помоћ вабилице одстрелили нпр. 10 препелица (а било је баш таквих вести), и онда се то помпезно представља као велики успех заштитара! Наравно да је за осуду сваки незаконит лов, али не сме се генерализовати и појединачни случајеви преносити на све ловце. На срећу, осим појединачних мањих инцидената у претходним годинама, последњи велики случај међународног шверца одстрељених птица се у Србији десио пре неких 15-ак година у афери 'Балканске птице'; од тада су криминалци након што су откривени, или престали да размишљају о Србији као подручју којим би се бавили, или су из опреза своје активности свели на минимум.

Преносимо вест коју је објавила Међународна ловачка организација ФАЦЕ о првом састанку Међународне радне групе (превод урадио Србијалов Админ Тим):

Први састанак новоформиране Међувладине радне групе о противправном убијању, хватању и трговини птицама селицама на Средоземномљу (МИКТ) одржана је у Каиру, Египат од 11-15. јула 2016.
На састанку су представници Влада и низа других заинтересованих страна радили на развоју свеобухватног програма рада за радну групу до 2020. године.
МИКТ усваја приступ нулте толеранције према противправном убијању, хватању и трговини птицама селицама (ИКБ). Да би ово било успешно, МИКТ захтева пуну и проактивно подршку на националном нивоу свих заинтересованих страна. ФАЦЕ (међународна ловачка асоцијаца) има дугогодишњу политику нулте толеранције на  криминал у вези дивљачи, укључујући ту и незаконито убијање, јер то једноставно није лов.
Др Дејвид Скалан, директор ФАЦЕ за  очување, који је присуствовао састанку одржао је презентацију која дефинише различите активности које чланови ФАЦЕ к спроводе у медитеранском региону у борби против ИКБ (илегал килинг бирдс-незаконито убијаннје птица). То укључује учешће ловаца у добровољном ангажовању, јавну осуду ИКБ од стране ловачких удружења, организацију различитих образовних иницијатива и промоцију необавезујућих повеље, као што су Европска повеља о лову и биолошкој разноврсности.
Надаље, ФАЦЕ ће саветовати Радну групу о томе како да мобилише пуну подршку ловачких организација / ловаца у региону Медитерана.

Белешка:
МИКТ признаје "улогу правног и одрживог лова птица са одрживим приходима и очување станишта и улогу ловне заједнице у промоцији и подстицању поштовања закона и праксе одрживог лова";
ФАЦЕ такође прати Туниски Акциони План 2013-2020 (под Бернском конвенцијом) о сузбијања нелегалног убијања, хватања и трговине дивљим птицама.

Извор: http://www.face.eu/

Današnji broj lista 'Kurir' ponovo piše o Draganu Šormazu, predsedniku LSS

Današnji broj dnevnog lista 'Kurir' ponovo se bavi pisanjem o presedniku LSS Draganu Šromazu. U kratkom prethodnom periodu u 'Kuriru' (a i u drugim medijima) je pisano o diskutabilnim potezima i izjavama koje je predsednik LSS činio, i koje su dizale priličnu prašinu u lovačkoj (i ne samo lovačkoj) javnosti. Najnoviji tekst, jedan u nizu u poslednje vreme o Draganu Šormazu, bavi se prošlogodišnjim(2015.) konkursom za dodelu sredstava iz budžetskog Fonda za razvoj lovstva i odobrenim sredstvima u visini od 11 miliona dinara za projekat pod nazivom 'Usaglašavanje rada lovačkih organizacija u Srbiji sa Zakonom o divljači i lovstvu i pratećih pravilnika'.

Kako piše 'Kurir', LSS i Dragan  Šormaz su lane tražili čak 17,5 miliona dinara iz budžetskog Fonda za razvoj lovstva, a odobreno im je 'samo' 11 miliona. Dodajemo je taj iznos u tom momentu predstavljao po nekim procenama čak blizu 20% ukupno predvidjenih sredstava u Fondu za razvoj lovstva za tu 2015. godinu za sve lovačke organizacije u Srbiji (lovačke saveze, lovačka udruženja korisnike lovišta, JP i Nacionalne parkove). Takodje, kako piše 'Kurir', 11 miliona dinara je odobreno za projekat uskladjivanja rada lovačkih organiizacija više od pet godina nakon stupanja Zakona na snagu, iako je rok za uskladjivanje bio propisan na 18 meseci. Podsetićemo da Fond za razvoj lovstva (i republički i pokrajinski) direktno svojim uplatama pune korisnici lovišta (lovačka udruženja sa 10% vrednosti odstrela divljači, Javna preduzeća i Nacionalni parkovi sa 5% vrednosti odstrela), a posebno još lovci pojedinci svojim uplatama od 1.000 dinara za naknadu za obaveznu lovnu kartu koju izdaje Ministarstvo poljoprivrede. Ako se barata cifrom da u Srbiji zajedno sa AP Vojvodinom ima oko 80.000 lovaca (od toga četvrtina u AP Vojvodini), onda se samo po osnovu naknade za lovnu kartu prikupi oko 80 miliona dinara, tj. oko 60 miliona u Srbiji bez pokrajinskog Fonda.

Ima još dosta zanimljivih stvari u ovom članku iz 'Kurira' koje vredi pročitati, i čiju sliku iz današnjeg broja novina objavljujemo uz ovu vest, pa preporučujemo da pročitate tekst u novinama.

POST EDIT: u medjuvremenu na internet stranici 'Kurira' objavljen je ovaj članak. Možete pročitati klikom na link: http://www.kurir.rs/

Pokrenuto potpisivanje 'on-lajn' peticije za izmenu Zakona o oružju i pratećih pravilnika

Nakon što je u martu mesecu ove godine stupio na snagu novi Zakon o oružju i municiji i prateći podzakonski akti - pravilnici, u lovačkoj javnosti su se povećale tenzije i digla se velika prašina zbog novih propisa. Naročito nezadovoljstvo i ogorčenje su izazvali prateći pravilnici, pre svega pravilnik o zdravstvenoj sposobnosti i pravilnik o uslovima za držanje oružja (uprostili smo nazive), koji su bili kap koja je prevršia čašu nezadovoljstva kod lovaca i drugih vlasnika oružja.

Posle burne reakcije javnosti na nove propise, konačno su reagovali i lovački savezi (koji su nekim čudom ostali nemi kada se o propisima raspravljalo u procesu donošenja). Tako su lovački predstavnici kontaktirali nadležana miinistarstva (Ministarstvo zdravlja i MUP), kako bi se barem pravilnici hitno izmenili, a u budućnosti i neki delovi zakona. Pravilnici koji prate ZOM (Zakon o oružju i municiji) su takvi da će svojim rigidnim odredbama i primenom dovesti do desetkovanja broja lovaca, teško će pogoditi proizvodjače, uvoznike i trgovce lovačkim oružjem i municijom, dovešće do drastičnog pada članstva u lovačkim organizacijama i time ugroziti opstanak korisnika lovišta, a neće ni malo doprineti smanjenju krivičnih dela uz pomoć oružja! Statistika i činjenice su neumoljive: svega 2% nasilnih krivičnih dela uz pomoć oružja se načini sa legalnim oružjem. Da zlo bude veće, ovim propisima će biti oštećena i sama država Srbija, jer će priliv u budžet po osnovu lova i prometa oružjem i municijom biti višestruko smanjen! Jednom rečju: ovakvi propisi su čisti autogol vlasti! Kod nekih lovaca i vlasnika oružja ogorčenje ide čak dotle da ima stavova da vlast želi po svaku cenu da razoruža narod, u čijoj tradiciji postoji težnja da se ima oružje.

Na žalost, ulazimo u šesti mesec važenja novih propisa, ali i pored obećanja nadležnih i prećutne ili verbalne konstatacije da su lovci u pravu, još uvek nema na vidiku nekih zvaničnih izmena i promena u propisima - i dalje je sve u sferi obećanja, a na snazi su i dalje propisi čija upotrebna i praktična vrednost se osporava.

Imajući to u vidu, grupa lovaca entuzijasta koji su povezani zajedničkim hobijem na društvenoj mreži Fejsbuk kao profil 'Lovci Srbije' sa preko 10.000 članova, pokrenuli su inicijativu za on-line potpisivanje peticije za što hitniju izmenu propisa koji ne doprinose boljitku u društvu i lovstvu i svojim odredbama ne štite opšti interes, nego ga, naprotiv, ugrožavaju. Tako grupa lovaca zaljubljenika u lov i prirodu priikom pokretanja peticije poručuje i sledeće: 'Da vidimo koliko nas stvarno ima , i da li nas uopšte ima.  Da vidimo možemo li nešto da uradimo u smislu sakupljanja dovoljnog broja potpisa za pokretanje zvanične inicijative sa sudskom overom potpisa a sve u cilju stavljanja van snage i izmena donetog Zakona o oružju i municiji i pratećih pravilnika i podzakonskih akata.'

Želeći da doprinese što masovnijoj podršci ovoj peticiji Srbijalov Admin Tim poziva sve lovce, sve članove Srbijalov portala i sve goste ovog portala da svojim potpisom podrže peticiju o izmeni propisa o oružju koji su izazvali opšti odijum javnosti. Jednostavnom procedurom ćemo pokušati zajedno da izvršimo dodatni pritisak da nadležni što pre donesu predložene izmene propisa, jer život ne može da čeka administraciju da se konačno smiluje i ispravi svoju grešku napravljenu u ovako loše napisanim propisima.

Peticiju možete podržati svojim potpisom klikom na sledeći link: http://www.peticije24.com