Dobrodošli na lovački portal Srbijalov Ovo je mesto za sve ljubitelje lova, prirode i druženja. Cilj nam je da postanemo deo Vaše "lovačke opreme" i da bez nas ne krećete u lov!
Zajedničko interesovanje, mnoštvo ilustrovanih i korisnih informacija, mišljenja i diskusije članova mogu nas samo učiniti boljim lovcima i zaljubljenicima u prirodu.
Postanite i Vi član lovačkog portala SRBIJALOV bez ikakve naknade!
Sednica UO LSV 16.4.
LSV: sednica Upravnog odbora – raspisani izbori i još ponešto
U petak 16.04.2021. održana je veoma važna sednica UO LSV u proširenom sastavu. Predsedavala je v.d. predsednika Sanja Momčilović Bognič. Sednici su, pored 12 članova uprave, prisustvovali predsednik Skupštine LSV Dragan Gutić, sekretar saveza Miloš Kunovac, a ispred Nadzornog odbora je bio prisutan Dalibor Djurić. Kao gosti na sednici su bili pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, zadužen za lovstvo Milan Dozet, a prisutan je bio i prof. Miloš Beuković, predsednik LU ’Sremac’ Ruma. Direktor firme 'Vojvodjanski lovac' Milenko Zeremski je bio opravdano odsutan zbog neodložnih obaveza. Javnost je predstavljao Ivan Matković-Lala, administrator Srbijalov portala i izvršni urednik za Vojvodinu magazina ’Predator’.
Na sednici UO LSV je doneto više važnih odluka, a mi ćemo izdvojiti one koje smatramo najvažnijim:
Doneta je odluka o raspisivanju izbora za sve organe LSV. Rok za predaju kandidatura je 14. maj. Kandidati za predsednika i zamenika moraju da skupe potpise podrške 15 LU, za članove UO, Nadzornog odbora i Suda časti po 5 potpisa. LSV trenutno ima 86 članica.
Članski doprinos za vojvodjanske lovce je ostao isti, 900 dinara, sa strukturom 200 din. za LSS, 100 din. za osiguranje lovaca i 600 din. za rad LSV.
Usvojen je statistički finansijski izveštaj za prethodnu godinu, i usvojen finansijski plan za 2021.godinu, na bazi od 11.000 lovaca članova.
Doneta je odluka da se LU Pančevo koje broji oko 400 lovaca primi ponovo u članstvo LSV.
Doneta je odluka o detaljnoj regulaciji izbornog procesa, kako bi se izbegla repriza nekih ružnih dogadjaja na prethodnim izborima.
U diskusiji je više prisutnih kritikovalo i osudilo kao neprihvatljivo ponašanje i poteze predsednika LSS Bratislava Ćirkovića, vezano pre svega za mešanje u predizborne aktivnosti u Vojvodini, ali isto tako i za ometanje posla distirbucije lovnih karata u Vojvodini i pokušaj plasiranja tih karata sa nevažećom overom od strane LSS.
Sve odluke, pa i neke oko kojih je bilo manjih nedoumica, su donete jednoglasno, što potvrdjuje da je u LSV postignut zavidan stepen jedinstva u odlučivanju.
Ovo je samo kratak siže najvažnijih stvari koje su se desile. Detaljnije o svim dešavanjima na sednici UO LSV, od kojih su neka ekskluzivne, možete pročitati ako kliknete na SAZNAJTE VIŠE
'Insajder': Država gazdovanje nad 14 lovišta prepustila privatnim firmama, među njima i firma kažnjena za krivolov i partneri Veselinovića i Radoičića
Novinarsko-istraživački portal 'Insajder' /www.insajder.net/ je objavio tekst novinarke Mine Milanović o dodeli lovišta kojima je gazdovalo JP 'Srbijašume'. Ono što se na veliko šuškalo u lovačkim krugovima sada je dobilo i svoju potvrdu kroz 'Insajderov' članak - ko su stvarni novi zakupci državnih lovišta, kakav je splet interesa i povezanih firmi kojima je Uprava za šume dodelila lovišta, onemogućivši po uslovima konkursa da za ta lovišta konkurišu lovačke organizacije. Navodi u tekstu donekle mogu da rasvetle i nerazumljivo ćutanje Lovačkog saveza Srbije na raspisivanje i rezultate konkursa. Tekst 'Insajdera' prenosimo u integralnom obliku:
'Država gazdovanje nad 14 lovišta prepustila privatnim firmama, među njima i firma kažnjena za krivolov i partneri Veselinovića i Radoičića
Javno preduzeće Srbijašume odustalo je od gazdovanja nad 14 državnih lovišta u centralnoj Srbiji, zbog, kako tvrde, neisplativosti. Umesto njih taj posao će narednih deset godina raditi i privatne firme, a među njima, kako otkriva Insajder, i kompanija ranije prekršajno osuđivana za krivolov kao i firme registrovane za izgradnju puteva i betonskih stubova koje se povezuju sa biznismenima s Kosova Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem.
Konkurs na kojem se ostvaruje pravo na gazdovanje lovištima u centralnoj Srbiji sprovodi Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, a upravo jedan takav raspisan je početkom godine. Tada je niz privatnih firmi dobilo pravo na gazdovanje nad 14 lokacija u Srbiji među kojima su lovišta Šargan, Zlatar, Golija, Brezovica, Miroč, Ozren… Svim ovim lovištima prethodnih deset godina gazdovalo je javno preduzeće Srbijašume.
Ove godine ipak, ovo javno preduzeće odlučilo je da se prijavi samo za 19 lovišta. Razlog je, kako tvrde, njihova procena da im ostala lovišta kojima su prethodno upravljali neće doneti očekivanu dobit.
„Konkursni uslovi su podrazumevali nova ozbiljna finansijska ulaganja u lovišta, što je nama kao preduzeću u poslednje vreme predstavljalo problem, jer i pored ulaganja u brojna lovišta, ona nisu donosila očekivanu dobit. Iz tog razloga na ovom konkursu predali smo dokumentaciju za 19 lovišta i svih 19 dobili na gazdovanje“, dodaju Srbijašume u odgovoru Insajderu.
O kojim se to prihodima i rashodima radi, u Srbijašumama međutim nemaju precizan odgovor navodeći da se ti podaci ne knjiže po lovištima već po gazdinstvima u okviru kojih posluje i po nekoliko lovišta.
„Ipak kada posmatramo ukupan finansijski rezultat po pitanju lovišta kojima smo dosad gazdovali, činjenica je da smo zbog velikih troškova i ulaganja u ova lovišta imali minus od preko 100 miliona dinara u 2020. S obzirom na trenutnu globalnu ekonomsku situaciju koja je uslovljena pandemijom, zaključili smo da šumarstvo više ne može da trpi tolike troškove lovstva u ovakvim okolnostima“, dodaju u Srbijašumama na pitanje zbog čega su odustali od gazdovanja ostalim lovištima.
Kako ističu, jedino gazdinstvo koje je prethodnih godina pozitivno poslovalo u svojim lovištima je Šumsko gazdinstvo Beograd u koje spadaju četiri lovišta - Crni lug, Rit, Trešnja i Lipovačka šuma i za ta lovišta su se ponovo prijavili i dobili na konkursu.
Kome je onda isplativo?
Kako pokazuje istraživanje Insajdera, onaj ko upravlja lovištem zaradu ostvaruje na različite načine. Sam određuje cenu ulovljene divljači, cenu mesa, pa i trofeja i to varira od slučaja do slučaja. Smeštaj i organizovane lovačke ture samo su još neki od vidova zarade.
Sa druge strane, za gazdovanje hiljadama državnih hektara ne plaća se zakup već su obaveze privatnih firmi koje će ubuduće gazdovati državnim lovištima, održavanje i obezbeđivanje tog lovišta, ulaganje u infrastrukturu i divljač koja se na kraju i njima isplati jer od svake ulovljene divljači u lovištu kojem gazduju imaju zaradu. Treba napomenuti i da je prema zakonu onaj ko gazduje državnim lovištima u obavezi da u Budžetski fond za razvoj lovstva uplaćuje naknadu od 10 odsto od planirane količine ulovljene divljači na tom lovištu za jednu lovnu godinu. Taj novac kasnije se može praktično vratiti kroz konkurse koji se raspisuje za raspodelu novca iz Budžetskog fonda za razvoj lovstva.
Ranije osuđivan za krivolov, a dobio da gazduje lovištima
Kako pokazuje analiza Insajdera, umesto Srbijašuma nad 14 državnim lovišta naredne decenije upravljaće niz privatnih firmi, a među njima i firma Vršački ritovi, na čijem ribnjaku je pronađena odstreljena morska utva, strogo zaštićena vrsta ptica u Srbiji. Zbog toga su i firma i njen tadašnji zastupnik prekršajno kažnjeni zbog kršenja Zakona o zaštiti prirode. Takođe, kako se navodi u odgovoru Prekršajnog suda Insajderu, u prostorijama ove firme pronađen je i ubijen orao, takođe zaštićena vrsta, ali je u ovom slučaju postupak relativno zastareo jer nije na vreme prijavljen prekršaj.
Firma Vršački ritovi već godinama je u poslovima lova, a gazduje i na nekoliko ribnjaka.
Analiza Društva za zaštitu i proučavanju ptica Srbije, rađena za potrebe globalnog projekta za zaštitu ptica BirdLIfe International, ovu firmu, odnosno ribnjake kojim upravlja, navodi kao jedno od pet područja u Srbiji na kojima se godinama unazad najčešće beleži krivolov.
Ni analiza ni prekršajne kazne nisu bile prepreka da ova firma na konkursu ostvari pravo gazdovanja na tri državna lovišta – Južni i Severni Kučaj i Brezovica. Svim ovim lovištima prethodno je gazdovalo javno preduzeće Srbijašume, a prema podacima sa njihovog sajta, ova tri lovišta najpoznatija su po lovu na vuka, a mogu se pronaći i srne i jeleni.
Većinski vlasnik firme Vršački ritovi je Ljubomir Stojanović. Upravo on vlasnik je i firme Lovac Co iz Sremčice koja je na gazdovanje dobila još dva državna lovišta – Goliju i Divan. Lovište Golija nalazi se na 20 kilometara od Ivanjice i jedno je od većih lovišta u Srbiji. Prostire se na više od 30.000 hektara, a na ovom lovištu gaji se i lovi divlja svinja i srna, a organizuje se i lov na vuka.
U biznisu sa lovom i partneri Veselinovića i Radoičića
Lov u Srbiji će po svemu sudeći organizovati i, kako otkriva Insajder, poslovni partneri kosovskih biznismena Zvonka i Žarka Veselinovića i Milana Radoičića. Dok se za braću Veselinović u lovačkim krugovima zna da su lovci već godinama, za Radoičića kao i njihove partnere koji su dobili pravo gazdovanja na hektarima državnih šuma, malo lovaca je čulo.
Firma kojoj je Ministarstvo dalo dozvolu da upravlja lovištima je firma C & LC group, inače registrovana za izgradnju puteva i autoputeva i u vlasništvu je Jasmine Savić. Nju sa biznismenima sa Kosova povezuju najmanje dva posla. Naime, ova firma prvo je bila u konzorcijumu sa firmom Inkop Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića na izgradnji Koridora 11, a nedavno je, nakon neobične privatizacije izdvojenih preduzeća EPS-a, ušla i u posao proizvodnje i prodaje betonskih stubova za dalekovode zajedno sa firmom Betonjerka Aleksinac koju su kupili upravo Veselinović i Radoičić. Detaljima ovih neobičnih privatizacija, pa i unosnim poslovima koji su usledili nakon toga, Insajder se bavio u serijalu „Politika kao biznis, država kao partijski plen“.
Firma koja se do sada bavila izgradnjom puteva, a odnedavno ušla u posao sa betonskim stubovima, dobila je pravo gazdovanja državnim lovištima Miroč i Ozren koja se prostoru na više od 30.000 hektara.
Prema javno dostupnim podacima sa sajta Srbijašuma, koje su prethodnih deset godina gazdovale ovim lovištima, Miroč obuhvata ukupnu površinu od 15.335 hektara i nalazi se na području dve opština, Majdanpek i Negotin.
Glavne vrste koje se gaje u ovom lovištu su srna i divlja svinja, a mogu se naći i zeč, jazavac, lisica, vuk, divlja mačka, tvor, šakal, šljuka šumska…
Lovište Ozren prostire se na ukupno 11.296,79 hektara i spada u planinsko lovište. Tamo se mogu naći srna, divlja svinja, kuna slatica, jazavac, sivi puh, divlja patka, prepelica, fazan, vuk, lisica…
Osim ovih zaštićenih vrsta, na lovištu Ozren nalaze se i trajno zaštićene vrste divljači poput risa, vidre i barske šljuke.
U ovaj posao prešao je, po svemu sudeći, i doskorašnji poslovni partner supruge Zvonka Veselinovića. U pitanju je Vladimir Tomašević, jedan od suvlasnika Mozzart kladionice, čija je druga firma Balkan Eko tim iz Prijepolja na konkursu Ministarstva dobila pravo gazdovanja lovištem Zlatar.
Tomašević je ujedno direktor u građevinskoj firmi Ramid čiji je suvlasnik do novembra 2020. godine bila Ljiljana Božović za koju Birn navodi da je supruga biznismena Zvonka Veselinovića.
Srbija duže od decenije čeka strategiju za razvoj lova
Lovni turizam je specifična privredna grana, a prema podacima koje je sredinom prošle godine izneo ministar Milan Krkobabić, u Srbiji postoji veliki neiskorišćeni potencijali u farmskom uzgoju divljači i lovnom turizmu.
Koliko Srbija ne koristi svoj potencijal možda najbolje pokazuje podatak da je prihod od lovnog turizma Srbije poslednjih godina iznosi oko pet miliona evra dok susedi, poput Hrvatske, prihoduju znatno više, odnosno 180 miliona evra godišnje, a Mađari jednu milijardu godišnje. Da država ne pridaje preveliku pažnju ovoj grani pokazuje i činjenica da još nije doneta strategija razvoja lovstva čije donošenje je propisano zakonom iz 2010. godine. Ovom strategijom bi trebalo da bude napravljen okvir za poslovanje svim privatnim firmama koje su nedavno dobile na gazdovanje hektare državnih šuma, odnosno da bude propisano na koji način se reguliše razvoj i ulaganje u divljač. Međutim, bez toga, privatnim firmama sada je dato da same odlučuju kako će i koliko ulagati u državna lovišta kojima gazduju.
Uslovi za gazdovanje lovištima
Donošenje ovog akta predviđeno je Zakonom o divljači i lovstvu usvojenim 2010. koji, između ostalog, propisuje zaštitu, upravljanje, pa i lov divljači u lovištima. Prema ovom propisu, divljač je prirodno bogatstvo i imovina Republike Srbije. U Srbiji postoji oko 350 državnih lovišta. Veći deo nalazi se na teritoriji centralne Srbije, a nešto manji deo na teritoriji AP Vojvodina.
Prema istom zakonu, pravo da gazduju lovištima imaju javna preduzeća, lovačka udruženja kao i privatne firme, a to pravo ostvaruju se na konkursu na period od deset godina. Da bi neko dobio pravo da gazduje lovištem mora da obezbedi odgovarajuću garanciju u vrednosti početnih fondova lovostajem zaštićenih vrsta divljači, stručnu i lovočuvarsku službu kao i da donese program ulaganja u lovište. Još jedan od uslova je i taj da se gazdovanje državnim lovištima ne može dati osobi protiv koje se vodi istražni postupak za privredni kriminal.
Dozvole za gazdovanje lovištima za teritoriju centralne Srbije daje Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za šume, dok te dozvole za teritoriju Vojvodine daje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. Iako u zakonu piše da državnim lovištima mogu upravljati i privatne firme, to u Vojvodini nije slučaj. Gazdovanje lovištima posebne namene dato je isključivo javnim preduzećima i to Vojvodinašumama, javnom preduzeću Fruška Gora i lovištu Vojne ustanove Karađorđevo.
Situacija u centralnoj Srbije nešto je drugačija. Dok se u Vojvodini sa utvrđivanjem državnih lovišta započelo odmah nakon donošenja zakona 2010, lovišta u centralnoj Srbiji ustanovljena su tek krajem decembra prošle godine. Time je otvoren put da se državna lovišta, kojima je do sada gazdovalo javno preduzeće Srbijašume, daju na upravljanje privatnim firmama.'
Pred sam početak nove lovne sezone nazire se i početak jednog mogućeg ozbiljnog skandala oko overe lovnih karata za sezonu 2021./22. O čemu se radi?
Naime, važećim zakonom i pravilnicima je predvidjeno sledeće: nadležno ministarstvo-Uprava za šume štampa i izdaje lovnu kartu; tako odštampanu lovnu kartu preuzimaju distirbuteri – privredna društva registrovana za oblast lovstva ili korisnici lovišta direktno za svoje lovce. Na lovnu kartu se rukom upisuju podaci o lovcu i lovna godinu za koju važi lovna karta, a unos tih podataka svojim pečatom overava isključivo korisnik lovišta. Dakle, to je procedura predvidjena propisima.
Šta se, medjutim, desilo ove godine? Lovački savez Srbije je do pre par meseci bio korisnik lovišta koji je gazdovao lovištima preko lovačkih udruženja, sve do konkursa kojim su lovišta, nakon 10 godina važenja Zakona o divljači i lovstvu konačno dodeljena lovačkim udruženjima direktno, bez posrednika u vidu LSS. Time je LSS izgubio status korisnika lovišta, pa samim tim i pravo da distribuira i overava lovne karte. Ali, kao i uvek, postoji ono ’ali’ koje ’devojci’ sreću kvari. Naime, od prošle godine je u LSS preostao izvestan broj lovnih karata koje nisu bile iskorišćene, pa su te lovne karte razdužene u Upravi za šume, a zatim odmah i ponovo zadužene, kako ne bi propale; medjutim, niko nije obratio pažnju da je na blanko lovnim kartama udaren pečat LSS, što takvu overu sada, posle dodele lovišta, čini vrlo spornom, a validnost lovnih karata dovodi u pitanje. ’NEKO’ je /čitaj: LSS/ ipak takve lovne karte prodavao i time napravio po svemu sudeći ozbiljan karambol. Tačan broj takvih lovnih karata je za sada nepoznat, a pretpostavlja se da ih ima čak nekoliko hiljada, što se može lako videti preko aplikacije i po serijskim brojevima. Šta se dalje dešavalo?
Poznato je da je Vojvodina deo Srbije u kojem se najviše odvija lovni turizam, bilo da su u pitanju domaći lovci ili stranci. Samim tim je Vojvodina i najveći potrošač lovnih karata za komercijalni lov. Prošle godine, dok je LSS još imao status korisnika lovišta, napravljena je aplikacija-kompjuterski program za distribuciju lovnih karata. Izrada tog programa je išla preko LSS, a finansirala ga je Uprava za šume. Sve bi bilo u redu da ’komande’ za aplikaciju nije zadržao LSS, pa je početkom aprila ove godine neko iz LSS dobio ’genijalnu’ ideju da mimo LSV i pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu nadležnog i za lovstvo u Vojvodini prošlogodišnje preostale lovne karte proda vojvodjanskim LU, šaljući samo njima direktno mejlove sa ponudom, istovremeno blokirajući pristup aplikaciji drugima koji su ranije imali uvid. Naravno, nastala je velika zbrka, usijali su se telefoni, a pametnjaković koji je sve to zamesio je ovom fintom uspeo da proda priličan broj spornih lovnih karata. Ko mu je to dozvolio i tolerisao, ili je to uradio na svoju ruku, nije na nama da istražujemo, ali jedno nije sporno: u lovištima se nalazi odredjen, za sada nepoznat broj lovaca /sumnja se na par hiljada/ sa lovnom kartom koju nije overio korisnik lovišta, nego neko ko na to nije imao pravo, a to je LSS. Kada bi hteli da se šalimo sa ozbiljnim stvarima, rekli bi smo da su tako mogli da stave na lovnu kartu i pečat nekog restorana ili kafane, sa istom validnošću. Elem, sirće je prosuto, i sada je na nadležnima iz Uprave za šume i iz vrha LSS da pokušaju kako znaju i umeju da ozbiljnu brljotinu isprave, ako je uopšte moguće. A lovci koji kreću u lov sa tako overenim lovnim kartama /vidi sliku uz tekst/ treba da razmisle da li će im možda neki revnosni lovni inspektor ili lovočuvar ili upravnik lovišta osporiti pravo na lov, a možda čak postoji i opasnost da vlasnik tako overene lovne karte bude u prekršaju koji može da podrazumeva i oduzimanje oružja ako ga zateknu u lovu sa takvom overom? Razmislite o tome, do čega sve može da dodje jer je ’NEKO’ umislio da može da radi šta hoće, pa čak i ono što nije po propisima. Da li je neko uopšte mislio o posledicama petljanja sa lovnom kartom i lagodnim udaranjem pečata kako kome dune i na šta mu dune? Ostaje da se izjasni LSS, šta su to radili i zašto su to uopšte radili? Samo da ne bude opet ’pojeo vuk magarca’, ili ono čuveno ’nismo znali’ – njihova dužnost je da znaju. Uostalom, na lovnoj karti lepo piše 'M.P. korisnika lovišta', tako da izgovora jednostavno NEMA. Najlakše je pokušati inkasirati par miliona dinara za lovne karte, ne misleći o svim mogućim posledicama, kako zakonskim tako i moralnim. Predsednik LSS se zove Bratislav Ćirković, pa pitajte njega sa kojim pravom je LSS i sada overavao i prodavao-distribuirao lovne karte, kad na to nije imao nikakvo pravo. I ko će biti kriv ako neki lovac nadrlja na pravdi Boga, jer je pošteno platio lovnu kartu, a dobio je sa nevažećom overom?
Skupština LSV je na septembarskom zasedanju izvršila smenu predsednika, i za v.d. postavila Sanju Momčilović Bognič, koja je dobila mandat, citiramo za neupućene, da u roku od 6 meseci organizuje vanredne izbore, ukoliko pandemijski uslovi to dozvole. Pre oko mesec dana UO LSV je jednoglasno odlučio da se ti uslovi nisu steklli (zabrana okupljanja), pa je raspisivanje izbora u skladu sa odlukom Skupštine LSV odloženo. Potvrda o ispravnsti takve odluke je i pismeno tumačenje epidemijskih mera dobijeno od nadležnih pokrajinskih organa na zahtev LSV.
Kao i pred svake izbore, tako i pred ove vanredne, podiže se temperatura, traže se kandidati i protivkandidati, sastanči se, telefoni se usijavaju, lobira se, ali sve je to legitimni deo predizborne kampanje. Iako izbori još nisu raspisani, već ima najave ko bi mogli biti kandidati za predsednika LSV: to su pre svih aktuelna v.d. predsednica Sanja Momčilović Bognič sa rezultatima koje je postigla u kratkom roku, ali se kao mogući protivkandidat pojavljuje i direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković. Da li će to tako i biti ostaje da se vidi nakon raspisivanja izbora, pošto je upravo u momentu pisanja ovog teksta javljeno da je republički Krizni štab usvojio odluku o popuštanju epidemijskih mera, čime su se stekli uslovi iz skupštinske odluke da se izbori u LSV održe.
Nastupajući vanredni izbori u LSV nam sada donose i vanredne dogadjaje, a jedan od njih se odigrao 8. aprila, u prostorijama Novosadskog sajma. Naime, domaćin g. Cvetković je održao sastanak po pozivu sa desetak predstavnika vojvodjanskih LU, od kojih je želeo da čuje o problemima lovstva u pokrajini. Medjutim, na iznenadjenje dobrog dela prisutnih, ali i lovačke javnosti, na ovom predizbornom sastanku su bili prisutni i predsednik LSS Bratislav Ćirković, predsednik jugoistočnog saveza Zoran Aleksić, zatim Srdja Dimitrijević iz organizacije ’Safari International’ koja se bavi komercijalnim lovom i koji je bio učesnik u privatizaciji lovišta JP Srbijašume, ali i dva lovca iz Republike Srpske za koje nije najjasnije u kom svojstvu su bili, privatno ili ispred svog saveza.
Šta reći na ovo? Prvi put u nekoliko decenija se dešava da se još u predizbornoj kampanji jedan predsednik LSS svojim prisustvom na nekom sastanku jasno opredeljuje koga bi mogao da podrži na izborima u LSV, iako se on tu ništa ne pita; još manje je jasno šta na jednom pokrajinskom predizbornom sastanku traži predsednik jednog regionalnog saveza sa drugog kraja države? Da odmah budemo jasni: znamo da ovo nije prvi put u prethodnim mesecima da se nešto slično dešava. Umesto da su gospoda predsednici svoje vreme i napore uložili u rešavanje nagomilanih problema u LSS i na jugoistoku zemlje i samo radili svoj posao, oni se bave predizbornim aktivnostima, kadriranjem i izborima u AP Vojvodini?!? Nadamo se da će Cvetković, kao pametan čovek, shvatiti da mu ovakvi postupci uopšte ne pomažu, naprotiv. Vojvodjanski lovci i njihovi delegati će odlučiti na izborima ko će ih voditi, a svako petljanje sa strane, guranje u avanturu i loša podrška nekih kompromitovanih faktora van Vojvodine predstavlja kod velikog broja vojvodjanskih lovaca čist autogol ili ’pucanj u sopstvenu nogu’. Zar nije čudno da se na sastanak o problemima lovstva u Vojvodini ne pozove vrh LSV, a ne neko ko sa Vojvodinom blage veze nema? Zar nije logično pozvati nekog ko je upućeniji, nekog ko zna problematiku i ima rezultate? Merilo nečijeg uspeha na izborima će biti jedino rezultati rada u lovstvu, a ne nečije želje, sujeta ili lična netrpeljivost. Da cirkus bude veći: postavilo se čak i pitanje zašto je probijen rok od 6 meseci za raspisivanje izbora (pandemija), a niko nije postavio pitanje zašto LSS nije održao svoju skupštinu skoro dve godine? Toliko o objektivnosti i licemerju...
Sa druge strane, LSS je posle sprovedenog konkursa za lovišta u centralnoj Srbiji, koji je dočekao totalno nespreman, izgubio status korisnika lovišta, a time i mnoge benefite i poluge upravljanja lovstvom i lovačkim udruženjima. Pristup državnim fondovima je za LSS postao veoma otežan, a upitan je i posao distribucije lovnih karata. Dok je konkurs za dodelu lovišta trajao, LSS i predsednik Ćirković su upadljivo izbegavali da se izjasne o svom stavu povodom toga čak ni nakon pominjanja na skupštinskom odboru za poljoprivredu; nije Ćirković pokušao da posreduje i rešava probleme npr. sa granicama lovišta, čak je ostao nem i na dva javna protesta lovaca u V. Plani – drugim rečima, nije radio svoj posao. Ali se zato eto nadje vremena da se petlja po Vojvodini, što predstavlja pravi presedan u novijoj istoriji lovstva. Umesto ravnopravne saradnje u zajedničkom interesu, vrh LSS ovakvim potezima potencira i provocira podeljenost u LSV i lovstvu Vojvodine, podeljenost koja je, srećom, dolaskom Sanje Momčilović Bognič na mesto v.d. predsednika prevazidjena.
Sva je prilika posle ovog i sličnih dogadjaja da su LSS i predsednik Ćirković, nakon šokovitih promena u lovstvu izgubili kompas i da ne znaju više šta bi i kuda bi. Teška vremena dolaze za LSS, a najmanje što je potrebno jeste povlačenje ovakvih poteza kao što je prisustvo na predizbornim aktivnostima jednog od mogućih kandidata i mešanje u unutrašnje stvari drugog saveza. Sve što treba je samo da svako radi svoj posao!
'Na osnovu dogovora postignutog između Uprave za šume, Pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Lovačkog saveza Vojvodine obaveštavamo Vas, da će ove godine Lovne karte, Uprava za šume deliti preko Sekretarijata poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, a za distribuciju će biti zadužen Lovački savez Vojvodine.
Distribucija bi trebalo da otpočne od 12.04.2021. godine, a za distribuciju će biti zaduženo privredno društvo Lovačkog saveza Vojvodine.'
Navedeno obaveštenje razvejava zbrku koju je medju vojvodjanskim lovačkim udruženjima izazvao dopis poslat iz LSS od pre dva dana, u kojem se navodi da će lovne karte biti distribuirane na isti način kao i prethodne godine. Zanimljivo je da je dopis tog tipa poslat jedino na adrese lovačkih udruženja iz Vojvodine, ali ne i iz drugih delova Srbije, iako su po zakonu ingerencije u oblasti lovstva Vojvodine u nadležnosti pokrajinske , a da članovi LSV svoje članstvo, prava i obaveze u LSS ostvaruju upravo preko pokrajinskog saveza.
Obaveštenjem LSV koje smo preneli je, po svemu sudeći, stavljena tačka na priču o distribuciji lovnih karata, a kako saznajemo, isto obaveštenje je pored objave na sajtu LSV poslato preko e-mejla na adrese lovačkih udruženja u Vojvodini. LSS je i u ovoj priči očito uspeo da još jednom zabije sam sebi autogol brzopletim, nepromišljenim i ishitrenim dopisima bez pokrića, a da li je pokušajem zaobilaženja LSV možda prekršen i Statut LSS, procenite sami.
