Dobrodošli na lovački portal Srbijalov Ovo je mesto za sve ljubitelje lova, prirode i druženja. Cilj nam je da postanemo deo Vaše "lovačke opreme" i da bez nas ne krećete u lov!
Zajedničko interesovanje, mnoštvo ilustrovanih i korisnih informacija, mišljenja i diskusije članova mogu nas samo učiniti boljim lovcima i zaljubljenicima u prirodu.
Postanite i Vi član lovačkog portala SRBIJALOV bez ikakve naknade!
Novi napad na lovce
Novi napad na lovce!
Kao to smo i predvideli posle dešavanja u Crnoj Gori i posle zahteva zaštitarskih NVO za potpunu zabranu lova u toj državi, nije trbealo dugo čekati da se i u Srbiji pokrene nova hajka na lovce i lovačke organizacije. Na TV Prva, na nacionalnoj frekvenciji, u emisiji '150 minuta', koja je emitovana 25.02., gost u studiju je bila Snežana Milovanović ispred udruženja građana "Sloboda za životinje" iz Beograda, dok se putem linka u razgovor uključio Srdjan Kovačević, član stručne službe LU "Kraljevo".
U oba slučaja je povod bio pojedinačni slučaj koji pravi lovci osudjuju (u CG je to ubijanje mečke sa mečićima, a u Srbiji je povod bila fotografija neke žene strankinje koja je u Africi ubila žirafu i izvadila joj srce). Dakle, pojedinačni užasni gestovi su podignuti na opšti nivo, kako bi se kompletno lovstvo osudilo kao, pazi sad - 'psihopatologija', a da se čin odstrela divljači po rečima gošće, kod lovaca poistovećuje sa seksualnim zadovoljstvom?!? I to izjavi jedna 'gospodja'? Zanimljivo stanovište i pravi novitet u zaštitarskim nastupima, zaista! Na žalost,, ovo nisu jedini biseri iz riznice gdje Snežane, pa zato preporučujemo da poslušate kompletno 15-minutno gostovanje klikom na link emisije (prilog o kojem govorimo počinje na 17:50 minutu snimka):
Povodom izjava i stavova u navedenoj emisiji se nekim nedovoljno oštrim, rekli bi smo mlitavim saopštenjem oglasio LSS, koji navodi da neće da vodi medijski rat?!? I to LSS kaže u saopštenju za javnost!? Evo i saopštenja, pa procenite:
LSS:SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVODOM MEDIJSKOG NAPADA NA LOVCE U EMISIJI 150 MINUTA
Imamo obavezu da Vam se obratimo povodom napada i uvreda na lov i lovce u jučerašnjoj emisiji 150 minuta, od strane organizacije koja se bavi zaštitom životinja.
Moramo primetiti da se ovakve stvari ponavljaju u istom vremenskom intervalu tokom godine, što nam ostavlja prostora za sumnju da su ovakvi napadi izrežirani i namešteni.
Pre svega smatramo da dotična gospođa koja je bila gost u emisiji potpuno needukovona pre svega o prirodi, a naročito o lovu, da bi mogla biti adekvatan sagovornik na ovakvu temu. Potenciranje da su lovci osobe sa psihičkim poremećajem je krajnje neprihvatljivo i nedopustivo. Ne postoji ni jedan razlog da Srbija diskutuje na temu komercijalnog lova žirafe u Africi, a još manje da se taj vid lova positovećuje sa lovom u Srbiji.
Lov je jedna od prvobitnih delatnosti čoveka, o tome govori nauka. Lovački savez Srbije je organizacija koja ove godine puni 125 godina postojanja, samim tim to je dokaz koliko dugo postoji organizovano lovstvo u našoj državi. Ogranizacije za zaštitu životinja su se pojavile u prethodinih 15-20 godina i smatramo da većina njih ima jedan jedini cilj, a to je da napada lovce, dok ne postoji nikakav rezultat njihovog učinka na terenu, u prirodi.
O značaju lovaca govore naša dela. Pored naše službe prirodi tu smo da pomognemo i celokupnom društvu. Saradnja sa policijom, vojskom, vatrogascima, gorskom službom, odziva svim vidovima pomoći ugroženom stanovništvu, do prikupljanja sredstava. Naš značaj u nauci je veliki, lovci su karika koja povezuje mnoge sfere sa prirodom. U tome se ogleda naš najveći doprinos.
Nećemo dozvoliti da vodimo medijski rat i igramo igru koju igraju ovakve organizacije, nama je bitno da svojim delima pokažemo javnosti ko smo i koliko možemo.
Istina je da je pred nama dug put modernizacije i neophodnih promena, ali bitno je da mi tim putem koračamo sigurno.
Ovu priliku koristimo i da apelujemo na sve kolege lovce da shvate da je njihovo pojavljevanje u javnosti prikaz slike srpskih lovaca, zato vas molimo da se adekvatno priremate za nastupe, da poštujete etiku i kodeks lovaca kako u lovu tako i van njega, da na pravi način predstavljate ne samo lovce Srbije, već i naše pretke koji su taj status ponosno nosili. Molimo vas da svi zajedno obezbedimo bolju budućnost srpskog lovstva i ostavimo ljubav prema prirodi i našoj deci.
Lovački savez Srbije će uvek biti u službi lovaca!
Šta je sledeće? Saznaćemo, izgleda, vrlo brzo. Dešavanja u lovstvu o kojima za sada nećemo da pišemo, se ubrzavaju. Lovački funkcioneri su dužni da informišu lovce o dogadjanjima, pa evo im prilike da to i urade. Uzgred, sednica UO LSS je zakazana za 04.03., u Nišu, ali medju tačkama dnevnog reda nema ni govora o, npr., upravo završenom konkursu za dodelu lovišta u centr. Srbiji. Sajt LSS nije već neko vreme u funkciji, pa se koristi Fejsbuk za komunikaciju i filtrirana saopštenja. Dotle, sva je prillika da se posle zabrane lova u Albaniji, i sada zahteva za zabranom lova u Crnoj Gori, kriza lovstva preliva i u Srbiju, prvo preko medijske pripreme, a onda je pitanje vremena kada će uslediti i direktan zahtev. A šta kaže LSS? Neće da vodi medijski rat? A ko vam je dao za pravo da u ime lovaca dižete belu zastavu? Ma ima da 'ratujete' za lovce i da 'izginete' ako treba jer ste za to i birani, da ne bi doživeli ovo što su Albanci i Crnogorci doživeli! Ovako kilav i mlitav stav liči na onu narodnu 'pustio bih ja njega ali neće on mene', i dok 'selo gori a baba se češlja', zaštitari će raditi svoje.
Dešavanja u susedstvu: da li nešto slično čeka i lovstvo Srbije?
Crnogorski dnevni list 'Vijesti' doneo na naslovnoj strani najavu 'Ko je pucao u lovstvo', a u sadržaju tekst pod naslovom 'Lovstvo zrelo za reset'. Ova najava i tekst su direktna posledica očito loših dešavanja u lovstvu susedne bratske države, a posebno posle ubijanja mečke sa mečićima u Beranama, o čemu smo pisali pre nekoliko dana. Prenosimo tekst iz lista 'Vijesti' u integralnom obliku, uz napomenu čitaocima da povuku paralelu sa nekim dešavanjima u lovstvu Srbije, i da stave prst na čelo. Neka od najnovijih dešavanja u lovstvu Srbije o kojima će se tek čuti govore da se upravo sada nalazimo na prekretnici, kojim putem će lovstvo pre svega centralne Srbije (s)krenuti, da li će koncept narodnog lovstva uošte opstati, i kako će se ono što se očito pripremalo prethodnih godina završiti u narednom periodu. Ostavljamo nadležnima da informmišu lovačku javnost o dešavanjima, jer sve što bi smo rekli može biti pogrešno tumačeno. Za početak i pripremu, dobro pročitajte tekst koji donose 'Vijesti':
Početi od lovnog obrazovanja
Lovstvo zrelo za reset
Rade Komar decenijama upozorava da je situacija u lovstvu alarmantna i kaže da je aktuelni Zakon o divljači i lovstvu iz 2008. najgori i za oblast lovstva najtragičniji, koji je ikad donijet u Crnoj Gori
Ubijene mečke, srne, divlje svinje, ptice... Iz godine u godinu ista situacija, a “okidač” da o krivolovu progovori i šira javnost i da 62 nevladine organizacije i stotine pojedinaca zatraže moratorijum na lov, je ubijena mečka u Beranama prije nekoliko dana. Sve to je pokrenulo nova/stara pitanja o stanju lovstva u Crnoj Gori, o lovačkim organizacijama i Savezu, o lovcima i krivolovcima, životinjama koje samo na papiru imaju zaštitu i da li se više smije i može čekati sa rješavanjem te problematike.
O ovim i ostalim pitanjima razgovarali smo sa Radom Komarom, čovjekom koji decenijama pokušava da skrene pažnju da je situacija u lovstvu alarmantna i da se mora pod hitno uraditi nešto prije nego što krivolovci pobiju sve životinje. “Nemam nikakav ekskluzivan komentar na to šta se desilo u Beranama, Goliji... Prosto, nemam šta reći, a da to nijesam više puta, uzaludno, rekao ili napisao. Žao mi je. To svakako jeste dramatičan slučaj, ali samo pojedinačan, u odnosu na opšti egzodus divljači po Crnoj Gori. Stotine i hiljade, razne druge krupne divljači se, svi to znaju, neprekidno, nezakonito i nekažnjeno odstreljuje. Ne znam odakle odjednom euforija i dušebrižništvo”.
Prema njegovim riječima, aktuelni Zakon o divljači i lovstvu, koji je donesen 2008. godine, bez opozicije i rasprave, a, kako je istakao, “dilom” unutar većinske koalicije, najgori je i za oblast lovstva najtragičniji zakon ikad donesen u Crnoj Gori.
“Namjera autora i predlagača toga zakona nije bila da uredi i poboljša stanje i reformski zakon iz 1999. godine, već da protivno materiji koju zakon tretira, na neustavan i podmukao način definiše novi status i identitet nevladine organizacije Lovački savez Crne Gore. Bez pravne osnove i saglasnosti njegovih konstituenata. Pored ostalog, ovim zakonom se zabranjuje organizovanje lovaca građana van toga, kako su ga nazvali ‘nacionalnog’ saveza; Savez NVO (lovačkih udruženja) se definiše kao ‘nacionalni savez’ sa javnim ovlaštenjima za koji ne važi Zakon o NVO; odobravanje Statuta Saveza se stavlja u nadležnost ministarstva; propisuje se obaveza plaćanja lovne karte i finansiranje toga Saveza, iako je Ustavni sud prethodno svojom Odlukom, to ocijenio kao neustavno...”, istakao je Komar samo neke od manjkavosti zakona.
Bolest crnogorskog lovstva, prema njegovim riječima, je sistemska i poodmakla i ne postoji instrumentarij koji može izmjeriti sve štete nastale posljednje dvije decenije.
“Danas Crna Gora nema lovstvo, već organizovano istrebljenje divljači za koju država, pouzdano, niti zna koliko je, niti gdje je ima”, kategoričan je Komar.
Podsjeća da se lovstvo, kao društvena djelatnost, u razvijenom svijetu definiše, ali i praktikuje, kao djelatnost uzgoja divljači u slobodnom prostoru i kontrolisanim uslovima, kao djelatnost zaštite divljači, uređenja staništa i lovišta.
“Lov divljači, uključujući i onaj komercijalni, jeste treća, ali i posljednja djelatnost lovstva. U Crnoj Gori postoji samo lov koji se nekontrolisano i sa tehničkim sredstvima koja divljači ne ostavljaju nikakvu šansu, odvija kao istrebljenje. Bez i jedne druge mjere koja čini održivo upravljanje i gazdovanje”. Dodatni problem je, smatra Komar, i to što ugovore kojima je država dala lovišta na upravljanje niti ko kontroliše, niti ko poštuje.
“Organizovana kriminalna grupa, kako bi rekli ovi iz Tužilaštva, već dvije decenije, pod zaštitom ministarstva, nekih službi, nezamislivim zloupotrebama, lažima i falsifikatima, ali i vulgarnim mantrama o nekakvom članstvu, tamo i onamo, koristeći endemsko neznanje i neiskustvo u ovoj oblasti, i socijalna stanja u društvu, ‘upravlja’ crnogorskim lovstvom. U ime države i opšteg nacionalnog interesa. Nijesam ni za kakve ishitrene mjere i moratorijume bez cilja i sadržaja. Ovu oblast, jednostavno treba resetovati, redefinisati i reorganizovati”, smatra Komar.
Ističe da “nikakvo parcijalno ‘popravljanje’ stanja ne može riješiti namjerno ugrađen sistemski deformitet”. Objašnjava da je sve sporno - od državne politike i strategije razvoja lovstva koje nema, preko cjelokupne zakonske i normativne legislative, za koju kaže, da je “nastajala na nekredibilan način i sa ulaznim podacima ‘izgatanim’ po kafanama, do korisnika lovišta, koji su pod potpunim uticajem nenadležnog Lovačkog saveza, umjesto Ministarstva sa kojim su sklopili ugovore o korištenju lovišta”.
“Prvo Strategija, pa ustanovljavanje svih kredibilnih podataka i izrada LIS-a (lovni informacioni sistem), izrada studija i donošenje novog zakona i cjelokupne normativne legislative - od elaborata o ustanovljavanju i kategorizaciji lovišta, programa razvoja lovstva, sve do katastara i godišnjih planova korisnika lovišta. A ljudi koji su se ovim bavili, u Ministarstvu i Lovačkom savezu, konačno moraju biti odstranjeni i krivično procesuirani”.
Početi od lovnog obrazovanja
“Posebnost crnogorskog lovstva je i lovno obrazovanje kojega ovdje nema, ako se zanemari kriminalno ‘polaganje’ lovačkog ispita, neodobreni ‘pravilnici’ i lažno tzv. izdavaštvo. Podatak da Crna Gora nema, valjda, niti jednog lovočuvara ili upravnika lovišta sa stručnim obrazovanjem i sertifikatom, objašnjava ovakvo stanje”, ističe Komar.
Održivost lovstva, u dijelu koji se odnosi na lovnu divljač, moguća je, smatra on, jedino kroz balans izlovljene i unešene divljači u lovišta.
“Kroz proizvodnju i reintrodukciju i nove modele gazdovanja, a budućnost lovstva vidim jedino kao lovno turističku privredu koju će organizovati i voditi struka. Nekakva Agencija za lovstvo i ribarstvo i licencirana Komora inženjera šumarstava i lovstva, mi pada na pamet”.
Dvije decenije od “Gorskih staza”
Prije dvije decenije izašao je prvi crnogorski stručni časopis za ekologiju, turizam, lovstvo, ribarstvo, sportove u prirodi “Gorske staze”, a Komar je bio osnivač i glavni i odgovorni urednik.
“To je bio projekat usaglašen sa tadašnjim, makar deklarativnim, opredjeljenjima crnogorskog društva da prati i primjenjuje najbolje standarde razvijenih sredina i zemalja u oblastima koje se odnose na održivo upravljanje i razvoj svojim prirodnim dobrima. Svakako i sa konceptom razvoja Crne Gore kao ekološke države”, kazao je Komar.
Za deset godina izlaženja tog mjesečnika i saradnje sa drugim medijima u Crnoj Gori, ali i sa regionalnim sličnim projektima, Komar ističe kako su objavili nekoliko hiljada stručnih tekstova, analiza, komentara, a najveći broj je iz oblasti lovstva. Sa časopisom je stalno ili povremeno sarađivalo preko 60 doktora nauka, veliki broj drugih stručnjaka, novinara iz gotovo svih redakcija iz Crne Gore.
“Nažalost, kriminalizacija društva i devijacije u oblastima održivog upravljanja prirodnim resursima, nijesu blagonaklono prihvatale naša ‘pametovanja i čeprkanja’ po nekim atarima, kako smo razumjeli, i ‘jazbina’ je odlučila da se obračuna, i sa časopisom i sa mnom, kao njegovim osnivačem i urednikom”, ističe Komar.
“Gorske staze” prestale su izlaziti 2010. godine, kada nastavljaju još godinu u online varijanti...
“Beskrajno hvala svim saradnicima na ovom projektu i neka ovo jubilarno podsjećanje podstakne neke nove slične inicijative. Da ne bude samo rekvijem mrtvom projektu”, poručio je.
Vojvodina je deo Srbije ali i Evrope koji već duže vreme slovi kao područje sa najmanjom pošumljenosti koja se po (optimističkim) procenama kreće oko 7%, a verovatno i manje. Uništavanje staništa divljači, bespravna seča remiza, zakup pa zatim nedozvoljeno zaoravanje pašnjaka, uništavanje vegetacije duž guste mreže kanala, paljenje tršćaka i strnjišta i vesele igrarije sa hemijskim sredstvima-pesticidima po ataru dovele su do toga da se u Vojvodini i dalje dramatično smanjuju površine koje su bile staništa za divljač, pa se samim tim smanjuje i fond divljači. Struka kaže da bi pošumljenost trebala biti minimum oko 14%, a svedoci smo da je u Vojvodini to duplo manje! Ko je tu na kraju gubitnik? Pa pre svega divljač, čija brojnost opada, zatim država koja je vlasnik lovišta i divljači, a posebno lovci i lovačke organizacije koji su korisnici lovišta, i koji opstanak svojih udruženja umesto da finanasiraju lovnim turizmom po kom je Vojvodina ne tako davno bila poznata, sada opstanak svojih LU plaćaju iz svog džepa, kroz članarinu, da bi opet posle lovne godine bili nezadovoljni fondovima divljači, da se lov neretko pretvori u šetnju polupraznim lovištem. Najglasniji nezadovoljnici budu često upravo oni koji lov ne gledaju kao celinu aktivnosti na gajenju i čuvanju divljači, nego samo kao priliku za pucanje, a tako ne može dugo da traje. Staništa i divljač jesu obnovljivi prirodni resursi, ali brzina kojom nestaju staništa je mnogo veća od brzine obnavljanja fonda divljači.
Svesni ovog problema u pokrajini, na prošlogodišnjem konkursu za sredstva Fonda za razvoj lovstva bila je predvidjena i mogućnosti finansiranja zasada višegodišnjih remiza u lovištima. Jedni od onih koji su ovu mogućnost pametno iskoristili su lovci iz LU Bač, koji su polovinom februara ove godine završili projekat pošumljavanja u ovoj podunavskoj opštini. Kako saznajemo od predsednika LU Bač Borisa Jošića, ovo LU sa oko 150 članova gazduje lovištem od 13.000 ha, koje ima za vojvodjanske pojmove natprosečnu pošumljenost zahvaljujući blizini Dunava, ali i dalje nedovoljnu, posebno imajući u vidu da gazduju i sa krupnom divljači, jelenom i divljom svinjom. Pošumljavanje lovačke vlasničke zemlje je izvršeno sadnicama bresta, divlje kruške, topole, duda i divlje ruže, na površini od dva hektara. Prilikom sadnje pridržavali su se plana i šeme sadnje koji je sačinila struka. Apostrofiran je u razgovoru sa Jošićem problem kontrole korišćenja pre svega državne zemlje u zakupu, što je već pitanje za širu temu.
Kao predlog i ideja za ubrzano obnavljanje remiza predlažemo da se i lokalne samouprave-opštine uključe u projekte pošumljavanja tako što bi zemlju za koju nema interesa za zakup ili nije za obradu ustupili lovačkim organizacijama za sadnju remiza - korist bi bila obostrana, a ne da se finansiranje sadnje remiza odobrava samo za zemlju u vlasništvu LU, što je ograničavajući faktor.
Ne treba sumnjati da će ovakve i slične akcije koje se ovih meseci sve češće dešavaju u Vojvodini dugoročno dati dobre rezultate, pod uslovom da se uništitelji staništa obuzdaju, pre svega kontrolama, ali i prisustvom i nadzorom lovaca i akcijama nadležnih državnih organa. U nedavnom intervjuu sa stručnjacima iz ’Vojvodjanskog lovca’, ćerke firme Lovačkog saveza Vojvodine, naglašeno je upravo pitanje staništa za divljač kao hronični problem lovstva u pokrajini, a oni sigurno, kao i Jošić, znaju šta pričaju.
Lovcima nisu potrebni protivnici i neprijatelji, jer često baš u redovima lovaca postoje pojedinci koji lovstvu i lovačkim organizacijama nanesu više štete nego svi ostali van lovstva zajedno. Najnoviji slučaj koji se desio u Beranama, u Crnoj Gori, kada su neki idioti ubili (namerno koristimo taj izraz) mečku koja je vodila mečiće u prigradskom naselju, je kap koja je izgleda prevršila čašu u susednoj Crnoj Gori, pa je pokrenuta inicijativa da se uvede kompletna zabrana lova na 5 godina! Mečka se navodno probudila iz zimskog sna, i izvela mečiće u potragu za hranom, pa je po magli zalutala i ušla u prigradsko naselje, gde je ubijena, a mečići su se razbežali i nisu pronadjeni - njihova sudbina u ovom uzrastu bez majke je skoro sigurno ravna smrtnoj presudi. Uhapšena su dva lica i odredjen im je pritvor od 72 sata, a još 6 ih je saslušano u vezi ovog dogadjaja. Mediji koji i u Srbiji prenose ovu vest govore o vrlo lošem stanju u crnogorskom lovstvu, o masovnom krivolovu i lovokradji, i uopšteno o javašluku. Zaštitarski NVO sektor, njih oko 60 organiziacija, je iskoristio ovu glupost i idiotluk pojedinaca (blago rečeno) da pokrene inicijativu kod nadležnog crnogorskog ministarstva da se kompletan lov zabrani na 5 godina.
Svaki razuman čovek i lovac osudjuje ovakav postupak da se jedna strogo zašitćena vrsta nadje na nišanu, pri tom vodeći mladunčad. Tako se i Srbijalov portal pridružuje oštroj osudi vinovnika, uz nadu da će nadležni u odlučivanju o zabrani lova u Crnoj Gori umeti da pravilno odmere granicu do koje seže kolektivna odgovornost, kako ne bi časni i čestiti lovci koji su uvek u većini plaćali danak bahatosti, bezobrazluku, idiotluku i gluposti pojedinaca ili grupa.
Ponavljamo: kada bi se časni i čestiti lovci oštrije suprostavili pojedincima koji su insajderi, i kada ne bi bilo na delu poznato oportunističko lovačko ćutanje i lažna solidarnost sa onima koji ne zaslužuju da se nazovu lovcima, onda ne bi smo bili u situaciji da nam se preti zabranama, da nas razoružavaju, da nam se po lovištima i sa lovištima čašćavaju raznorazni likovi kojima je lovačko merilo jedino vrednost pušaka, opreme i džipova, onda bi mogli da drugačije reagujemo. Ovaj put možemo samo da ćutimo i molimo Boga i Sv. Evstatija da ćemo se na vreme opametiti, zadnji je momenat. Nije slučajno da se u ovom momentu dogadjaj iz Berana masovno prenosi u medijima u Srbiji - upućeniji u lovstvo znaju da je u toku konkurs za dodelu lovišta u Srbiji (osim Vojvodine), i da će u vodi koja se ovom konkursnom prilikom zamutila mnogi koji se samo nazivaju lovcima pokušati da ućare, ne birajući sredstva.
Upravni odbor LSV - ’vojvodjanski kruzer’ ponovo plovi!
U petak, 05.02.2021. godine u Novom Sadu je održana sednica UO LSV u proširenom sastavu na kojoj su donete veoma važne odluke koje će, sigurni smo, imati veoma pozitivne efekte na dalja dešavanja u lovstvu Vojvodine i Srbije. Sastanku je prisustvovalo 12 od 14 članova UO, a prisutni su bili i predsednik Skupštine LSV Dragan Gutić i direktor ’Vojvodjanskog lovca’ Milenko Zeremski. Posle višegodišnjeg izostanka prisustva javnosti na sednicama ovaj put je rad UO LSV praćen od strane Ivana Matkovića, administratora Srbijalov portala i člana redakcije magazina ’Predator’.
Dakle, idemo redom: pre svega, posle lanjskih promene na čelu LSV, kada je odlukom Skupštine kormilo saveza preuzela Sanja Momčilović Bognič, situacija se dramatično promenila u pozitivnom smeru. Članovi uprave, koji su do pre samo nekoliko meseci bili skoro beznadežno podeljeni na neke ’naše’ i ’njihove’, sada su nekim čudom potpuno jedinstveni u odlučivanju i u odredjivanju smera u kojem LSV treba da ide, a ocena posmatrača je da ovaj put zaista postoji sloga i volja svih aktera, ideje ali i konkretne mere da se LSV konsoliduje i vrati na stare staze slave, i da se paralelno pomogne članstvu LSV da prevazidje težak period u lovstvu izazvan kako ranijim slabim radom saveza tako i pandemijom korone, koja je dobar deo aktivnosti lovačkih organizacija blokirala ili ograničila. Dakle, pre svega zaslugom čelnice LSV mnogi ’rogovi u vreći’ su složeni, stavovi i ponašanje nekih ljudi su promenjeni, i sada to ponovo postaje jedna jaka i efikasna organizacija koja kreće u dobrom pravcu. Za svega nekoliko meseci od Skupštine u Indjiji broj članova LSV je više nego udvostručen, nekoliko LU se vratilo u savez, uz najavu povratka još više LU koja su ranije, nezadovoljna, napustila savez. Distribucija lovnih karata u Vojvodini je, zahvaljujući posredovanju vrha LSV i uz razumevanje i dobru volju republičke i pokrajinske administracije vraćena na nivo pokrajine, što do sada nije bio slučaj i što je neretko bio kamen spoticanja na relaciji LSS-LSV. Informisanje o radu LSV je zabeležilo poboljšanje, zahvaljujući novom internet sajtu, ali i postavljanju i održavanju Fejsbuk profila LSV. Finansije LSV se konsoliduju, pa će time biti stvoren prostor za nove aktivnosti u korist članstva, ali i da se dostojno proslavi jubilej 100 godina LSV. Ćerka firma saveza ’Vojvodjanski lovac’ se probudila i kao stručna služba počinje efikasnije da radi ono zbog čega je formirana – da pomogne savezu i članstvu u stručnom smislu, ali istovremeno i da ostvaruje dohodak kojim će pokrivati troškove poslovanja i doneti svom osnivaču – savezu – preko potrebna sredstva. Zasluge za ovakve promene ima pre svega v.d. predsednica Momčilović-Bognič, ali i direktor Zeremski kojeg smo mnogo puta do sada kritikovali – došlo je vreme da ga i pohvalimo, kao što su promenu odnosa prema radu pohvalili i predsednica i članovi UO. Predsednik Skupštine LSV Gutić je takodje pohvalno govorio o promenama u atmosferi i radu LSV. Dakle, potpuno jedinstvo je postignuto, što odavno nije zabeleženo. V.d. predsednica LSV je uložila ogromnu energiju da za nekoliko meseci skoro svakodnevnog rada i boravka u savezu postigne odličan rezultat i postavi čvrste temelje za budući rad, a uz jednoglasnu podršku svih relevantnih aktera koju je dobila, kako iz lovstva tako i iz državnih organa, ima praktično odrešene ruke da dobre zamisli i ideje sprovede u delo. Više puta je u diskusijama članova UO pominjana divljač, staništa i članstvo, kao i zaista konstruktivne ideje o rešavanju problema. Za razliku od ranije ’ćutologije’ na sednicama, ovaj put je više od polovine članova UO konstruktivno i koncizno diskutovalo i iznosilo stavove. Posebno su bile zapažene diskusije Mirka Latinovića iz Kikinde, Bogdana Aksića iz Bele Crkve i Jovana Ratkovića iz Indjije. Najavljena je nova sednica UO koja će biti ubrzo održana, izgleda sa još nekim dobrim vestima.
Očekuje se da LSV na svom sajtu i Fejsbuku objavi zvaničan detaljniji izveštaj sa sednice UO. Mi ćemo Izdvojiti samo neke, po našoj oceni najvažnije odluke UO LSV:
UO LSV je doneo odluku da sva LU članovi LSV ubuduće dobijaju sva planska dokumenta i konkursnu dokumentaciju POTPUNO BESPLATNO, nakon uplate članarine!
Pored povratka nekoliko LU, u članstvo LSV se posle dugo vremena vratilo i JP ’Vojvodinašume’, sa tri delegata u Skupštini (gazdinstva Srem, Banat, Bačka)! Povratak je rezultat kontakata i razgovora v.d. predsednice LSV Sanje Momčilović-Bognič i generalnog direktora JP Rolanda Kokaia, uz učešće pomoćnika direktora za lovstvo JP Branislava Stankova.
Doneta je odluka da se formira radna grupa za obeležavanje 100 godina LSV, koja treba da obrazuje Organizacioni odbor. Članovi radne grupe su: Sanja Momčilović-Bognič, Mirko Latinović, Dragan Gutić i Milenko Zeremski.
Na početku sednice UO LSV, predsedavajućoj je uručen poklon – svečana zastava LSV, koja je bila u kolekciji poznatog lovnog publiciste Svete Madžarevića iz Kragujevca, ranije poklonjena Ivanu Matkoviću, koji je uz saglasnost darodavca odlučio da zastavu simbolično, povodom nastupajućeg jubileja LSV, pokloni onome čije znamenje nosi i ko je zaslužuje: aktuelni vrh LSV!
Možda će neki skeptici posle ovog teksta imati sumnju u napisano; pisac ovog teksta je ’ostao bez teksta’, kada se svojim očima uverio kako se sada radi. Zaista, za nevericu, ali na sreću ISTINA JE!
