RUSKOM POSLANIKU ODUZET POSLANIČKI MANDAT

Na plenarnoj sednici Državne dume Rusije poslanici su prihvatili zahtev za oduzimanje poslaničkog imuniteta članu Komunističke partije (KPRF) Valeriju Raškinu, koji je osumnjičen za nezakonit lov na losove.

U celini, dobijeni dokazi eksplicitno ukazuju da je Valerij Fedorovič Raškin izvršio krivično delo nezakonit lov i to tako što je delo izvršila grupa lica po prethodnom dogovoru i pri čemu je koristila motorno vozila, te prouzrokovala veliku štetu, izjavio je ruski tužilac general Krasnov na plenarnoj sednici, preneo je TAS S.

Za to delo propisana je novčana kazna od 500.000 do 1.000.000 rubalja (6.700 do 13.500 dolara) ili zatvor do pet godina uz zabranu obavljanja određenih funkcija do tri godine.

Извор: www.srbijadanas.com

Ptičji grip ponovo - usledile zabrane lova u Novom Sadu i Beočinu

Kao da nije dovoljno što se već duže vreme Srbija bori sa epidemijom afričke kuge svinja u dobrom delu države i obustavama lova na ovu krupnu divljač, sada se ponovo pojavio i zapretio ptičji grip H5N1, što automatski znači obustavu prometa i pomeranja domaćih ptica ali i obustavu lova na bilo koju ptičju vrstu u zaraženim ili ugroženim delovima.

Prvo su polovinom oktobra u Zemunu pronadjeni uginuli labudovi kod kojih je potvrdjena zaraza, a najnoviji podaci od pre par dana govore da je u Novom Sadu bilo uginuća labudova od ptičjeg gripa, pa je prema merama zaštite obustavljen lov u krugu od 10 km od mesta pronalaska uginule jedinke.

Druga uginula jedinka je pronadjena na Dunavu, pretpostavljamo nešto uzvodnije od Novog Sada, tako da je lov na ptice obustavljen i u opštini Beočin.

Kako nezvanično saznajemo nadležne inspekcije šalju korisnicima ugroženih lovišta rešenja o obustavi lova na ptice /fazani, patke.../. Ove informacije koje smo objavili su nezvanične, mada je Radio televizija Vojvodine objavila pre par dana tu vest, što možete pogledati klikom na link: https://rtv.rs/sr_lat/

Proglašenjem ugroženih područja korisnici lovišta i gradjani su dužni da se pridržavaju mera i uputstava koje je još pre nekoliko godina donela Uprava za veterinu.

Apelujemo na sve lovce, uzgajivače živine i gradjane da svaki slučaj pronalaska uginule ili očito obolele jedinke ptica prijave nadležnim organima, kako bi se sprečilo širenje bolesti. Ako se ne daj Bože ptičji grip proširi, onda će ostati praktično samo mogućnost lova na predatore - lisicu i šakala. Loše vesti i loša godina za lovce.

Otvoreno pismo

Slavoljubu Dragišiću, vlasniku i glavnom uredniku magazina ’Predator’

Kao dosadašnji član-volonter redakcije magazina ’Predator’ u kojem su moji tekstovi objavljivani od prvog broja, i kao osoba čiji su tekstovi u prethodnim godinama neretko bili noseći u pojedinim brojevima magazina, osećam potrebu da se Tebi, ali i lovačkoj javnosti, obratim otvorenim pismom, izazvan objavljivanjem teksta u rubrici ’Pisma čitalaca’ u novembarskom broju, gde se kao čitalac svojim iskrivljenim vidjenjem dešavanja na i oko Svetske izložbe lovstva oglasio Marko Pavlović iz Kragujevca. Ista osoba se nalazi u impresumu redakcije ’Predatora’ i njegove stručne tekstove sam do sada sa zadovoljstvom čitao. Dakle:

1. Ja lično, kao prvi na spisku članova redakcije i kao izvršni urednik za Vojvodinu (interna funkcija) niti sam znao za pomenuti tekst, niti sam bio upoznat da će taj tekst biti objavljen, niti odobravam takav način obraćanja - samo po sebi je  paradoks da se član redakcije obraća javnosti kao čitalac, a ne kao autor.
2. Konstatacije iznete u tekstu objavljenom na pune dve strane (privilegija koja se daje samo udarnim tekstovima) u najvećem delu su pogrešne, a neke od njih potpuno lažne! To se naročito odnosi na konstataciju da trofeji divljači na Svetskoj izložbi iz AP Vojvodine nisu bili obeleženi markicama, uz pitanje da li je to zbog grba Srbije na markicama – zlonamerno i vrlo opasno navodjenje čitalaca na pogrešne zaključke. Izazivanje animoziteta i uticanje na sud javnosti pomoću laži nije nešto u čemu želim da učestvujem na bilo koji način.
3. Još opasnije i bizarnije su lažne optužbe na račun Lovačkog saveza Vojvodine i javnih preduzeća za nekakav separatizam – takve optužbe može da napiše, zastupa ili objavi samo čovek zaslepljen nekim drugim motivima osim novinarskih, lovačkih ili profesionalnih (govorim o struci u lovstvu).
4. Ništa manje nije opasan deo teksta u kojem se Vojvodina naziva ’regijom’ iako je Ustavom prepoznata kao Autonomna pokrajina, a setom omnibus zakona je deo izvršnih nadležnosti uključujući i one za lovstvo prenet sa republičkog na pokrajinski nivo.

Ne želim dalje da nabrajam gomilu gluposti u stilu ’rekla-kazala’ koje se pominju u tom spornom tekstu. Ono što želim u ovom pismu da istaknem: u znak oštrog neslaganja sa zaokretom u uredjivačkoj politici, a izazvan selektivnim stavom prema istini, pogrešnim pristupom odredjenim temama i trapavim ulaskom na polje dnevne politike, istupam iz sastava redakcije i zahtevam da se moje ime briše iz impresuma. Ovu moju odluku sam Ti saopštio i usmeno telefonom, a da sam u pravu što tako postupam pokazala je naša dalja telefonska konverzacija i prepiska u kojoj si čak izrekao i stavove koji opasno smrde na šovinizam. Koji su motivi takvog Tvog zaokreta i ’salto mortale’ u ponašanju mislim da znam, kao što mislim da prepoznajem ko su još akteri i sufleri ovog dogadjaja sa ’pismom čitalaca’, koji poprima obrise ozbiljne afere i čiji rasplet sa nestrpljenjem očekujem, ali to više ne zavisi od mene.

Zbog svega navedenog (a i dosta toga što nisam naveo) smatram da si, kao vlasnik i glavni urednik ’Predatora’ debelo odstupio od izvornih uredjivačkih i lovačkih načela zbog kojih sam do sada, evo već 10 godina, iz sve snage podržavao rad redakcije i pomagao Ti na svaki način potpuno volonterski, bez ikakve naknade bilo koje vrste.

Ivan Matković, Novi Sad

Preminuo je Bernard Loze, počasni predsednik CIC

Svet lovstva naše planete je ostao zatečen vešću da je 31.oktobra 2021. preminuo Bernard Loze, počasni predsednik CIC, jedan od svetski najpoznatijih lovnih radnika. Rodjen je 4. septembra 1946. godine.

Bernard Loze je za predsednika CIC izabran na generalnoj Skupštini 2009. godine.

Bio je čovek koji je praktično ceo svoj život posvetio lovstvu i strateškim ciljevima u čijem postavljanju je i sam učestvovao: razvijanju i unapredjenju lovstva širom sveta i održivom korišćenju prirodnih resursa-divljih životinja, prikupljanju naučno utemeljenih činjenica o lovstvu i očuvanju divljih životinja, kao i održavanju kulturnog nasledja proisteklog iz lova i lovačke tradicije. Bio je veliki Gospodin Lovac, sa manirima diplomate koji je svojim stavovima, ponašanjem i delima bio uzor.

Bernard Loze je uvažavao i lovstvo Srbije, a poslednji put je bio gost u Srbiji pre nekoliko godina.

Svojim sledbenicima Bernard Loze je ostavio CIC kao najvažniju i najmoćniju svetsku asocijaciju lovaca, koja ima i svoju stolicu u Ujedinjenim nacijama, sa potencijalom da snažno utiče na očuvanje, unapredjenje i održivo korišćenje prirode i njenih resursa širom sveta.

Bernard Loze je živeo i radio zbog prirode i za prirodu, u skladu sa nazivom upravo završene Svetske izložbe lovstva :  ’ONE WITH THE NATURE’ – ’JEDINSTVO SA PRIRODOM’.

Odlaskom Bernarda Lozea nastaje veliki i teško nadoknadiv gubitak u svetu lovstva, a i šire.

NEKA MU JE VEČNA SLAVA I HVALA

I gde smo sada?

Kada je pre tri godine na izborima u LSS posle debakla Šormaza za predsednika izabran Bratislav Ćirković, očekivanja i obećanja su bila da će sa novom garniturom stvari doći na pravu meru. Došlo je vreme da se posle tri godine mandata podvuče crta. Hvaliti nećemo, sigurni smo da će Ćirković umeti sam sebe da hvali, ali ćemo zato akcenat staviti na strateška pitanja koja niti su rešena niti ima izgleda da se reše, barem ne u 2022. izbornoj godini za LSS. Idemo redom:

• Rak-rana svih vlasnika oružja, a posebno lovaca, je rigidan Zakon o oružju, naročito diskreciono pravo policije da nekom bez obrazloženja uskrati pravo na držanje oružja ili oduzima već registrovano oružje. LSS je bio učesnik u radnoj grupi koja je trebala da se izbori za ukidanje spornih odredbi, ali se već duže vreme ništa ne dešava, niti se pominje nastavak rada, dok se i dalje oružje oduzima, mada nešto manje nego ranije, ali i dalje bez obrazloženja.
• Drugi segment na kojem je aktuelni (još uvek) predsednik LSS potpuno zatajio je rad na izmenama Zakona o divljači i lovstvu. Tu je još manje uradjeno nego u vezi ZOM, posebno po pitanju stručne i lovočuvarske službe. Štaviše, verovatno pod pritiskom samozvanih zaštitara usledile su dodatne zabrane lova (jarebica, grlica) i ograničenja (prepelica).
• Treći segment na kojem je vrh LSS potpuno omanuo je sistem odlučivanja i upravljanja savezom. Poslednja skupština je održana u junu 2019. godine, i od tada dve i po godine ’ni mukajet’. Iako su drugi savezi uspeli da održe svake godine svoje skupštine (u periodima smirivanja pandemije), LSS je uredno propuštao svaku priliku da tu obavezu izvrši. Zašto? Da dilema bude još veća – upravo je ovih dana, kad svakodnevno umire na desetine a zaražava se na hiljade ljudi održana svečana Skupština LSS povodom 125 godina postojanja, pa zaista treba biti maštovit i naći razuman odgovor zašto svečane Skupštine mogu biti održane a redovne ne mogu? Naravno da postoji ogorčenje u lovačkoj javnosti, što pokazuje i učešće delegata na svečanoj Skupštini – prisutno je bilo malo više od trećine lovačkih predstavnika. Džaba slikanje sa ministrima i trčkanje po kabinetima ovim ili onim - stiče se utisak da vrh LSS izbegava da se suoči sa svojim članstvom i da položi račune za svoj rad, evo već treću godinu!
• Broj članova u lovačkim organizacijama nezadrživo opada, a prosek starosti raste. Deklarativna zaklinjanja u podmladjivanje i povećanje brojnosti članstva ostaje samo na rečima, a trendovi su sve lošiji.
• Kako LSS predstavlja svoje članstvo u zemlji i inostranstvu, najbolje se moglo videti na Svetskoj izložbi u Madjarskoj, gde na Skupštini CIC (svetske lovačke asocijacije) nije bilo delegacije Srbije, iako je formirana! Na samom štandu Srbije na izložbi, LSS su desetak dana predstavljali mladjana vlasnica agencije za kancelarijske usluge i jedan lovočuvar! A predstavljanje lovstva Srbije su uspešno odradjivali drugi, jer je predsednik LSS verovatno imao prečih obaveza. Ni jedan trofej nacionalni prvak o kojima po zakon brigu vodi LSS nije bio izlozen!
• Organizaciono je LSS u solidnom haosu, jer nema odluke da li je LSS savez saveza, ili savez LU. Pre će biti da se radi o jednom frankenštajn sistemu gde su pomešane babe i žabe, pa se dešava nonsens da neko LU koje ima 450 članova a u LSS je preko pokrajinskog ili regionalnog saveza, bude preglasano od strane dva LU koja su direktni članovi a zajedno imaju 200 članova! Lovne oblasti koje bi trebalo da isprave ovu nepravdu funkcionišu samo izuzetno, a i to je pitanje kako. Obećanje o donošenju novog Statuta LSS je nestalo sa radara, kao i izbori po tom novom Statutu! Kad se tome doda izostanak predstavnika LSV iz organa i tela LSS onda je još jasnije da se vrh LSS izgleda vodi maksimom ’Šta me košta da obećam!’.
• LSS je potpuno nespreman dočekao posle 10 godina direktnu dodelu lovišta korisnicima. Umesto da su u LSS po ugledu na pametnije (LSV i LSCS) formirali službu koja će zaista biti servis lovaca, ceo savez se sveo na predsednika, zaposlenu sekretaricu, zaposlenog inženjera pred penzijom, i angažovanu po ugovoru mladjanu srednjoškolku vlasnicu agencije za kancelarijske usluge (šta god to značilo). Za postojanje i troškove rada tih ljudi u LSS se odvaja iz lovačkih džepova oko 15 miliona dinara, plus svi ostali prihodi – izdavanje poslovnog prostora, prihodi iz budžeta, itd. (sve skupa 38 miliona) a najmanju stavku predstavlja prihod ostvaren uslugama LSS (izrada dokumentacije npr.) – ta stavka je toliko simbolična da se može svrstati u statističku grešku, jer ne dostiže bukvalno ni promil ukupnih prihoda! Baš zbog svega rečenog se osnovano može postaviti pitanje smanjenja visine članarine za LSS.
• Umesto da služi lovcima i lovačkim organizacijama, LSS se, sudeći prema finansijskom izveštaju, pretvorio u ’protočni bojler’ gde lovci svojim parama finansiraju komociju nekolicine ljudi. Kao ilustracija: samo troškovi goriva za službeni auto iznose preko 6.500 evra, što znači da se u LSS mesečno u proseku sprži goriva za oko 550 evra, ili oko 400 litara!!! Ako službena Škoda SuperB (kupljena nova) troši 7 l/100 km, ova računica kaže da se mesečno prelazi u proseku blizu 6.000 km, ili 200 km dnevno, radnim danom i vikendom, svecom i praznikom!!! Za troškove službenih putovanja dato je ogromnih oko 15.500 evra, i to u godini kad nije bilo Skupštine, a bilo je samo par sednica drugih organa LSS! Na mesečnom nivou u proseku je na službena putovanja išlo oko 1.300 evra (podaci su iz fin.izveštaja za 2020.)!! A šta se dobilo zauzvrat? Da bi bolje opisali: cela članarina za LSS npr. lovaca iz jugoistočnog saveza nije dovoljna da pokrije samo gorivo i službena putovanja u LSS! Još bolje poredjenje: pomenuta članarina jedva može da pokrije trošak od oko 2,5 miliona dinara za administrativne i druge intelektualne usluge koje pruža, pretpostavljamo, i angažovana mladjana saradnica predsednika LSS – prosek preko 200.000 mesečno! Aferim!!!
• Posebna priča su prihodi od izdavanja prostorija LSS u zakup: ako su te prostorije vlasništvo svih članova, lovaca Srbije, zbog čega se onda prihodi od te imovine ne podele svim članovima saveza? Nije zgrada ničija dedovina da bi prisvajao sve prihode i za čudjenje je da je uprava u kojoj sede predstavnici lovačkih organizacija to prihvatila, bez da iko postavi pitanje preraspodele tih prihoda. Dok LU članice saveza grcaju u problemima kako da premoste godinu, dotle LSS ostvaruje višak prihoda od 8 miliona dinara! Aman!!! Eto to se dešava kad nema skupštinske kontrole i kada se LSS ’raspištolji’ i počne da postoji zbog sebe, a ne zbog članstva.