Medjunarodna izložba pasa svih rasa CACIB Bečej 2021.
U Bečeju će, u organizaciji kinološkog društva Bečej, u subotu 5. juna biti organizovana prva ovogodišnja izložba pasa svih rasa u Srbiji, CACIB Bečej.
Nakon pauze u organizaciji izložbi zbog pandemije COVID 19 koja je najzad počela da posustaje, stekli su se uslovi da se ponovo krene sa izložbama i takmičenjima. Bečejsko kinološko društvo je prvo probilo led sa organizacijom svoje tradicionalne CACIB izložbe koja je ranijih godina privlačila veik broj uzgajivača i vlasnika pasa sa svojim ljubimcima, a Bečejci su se uvek pokazali kao dobri organizatori i domaćini na odličnom prostoru u Gradskom parku.
Osnovne informacije o izložbi:
Ocenjivanje pasa počinje u 10:00 h. Krajnji rok za prijavu pasa je 02.06.2021. Cena kotizacije je 2000 dinara za domaće izlagače ili 40€ za strane izlagače. Broj žiro računa za uplatu 170-30017016000-54 Cena kotizacije za prijavu na dan izložbe je 2500 dinara.
Izašao jubilarni 100. broj lovačkog magazina Predator!
Od danas, 1. juna, na kioscima se pojavio jubilarni 100. broj magazina Predator.
Za svo ovo vreme izlaženja Predator se trudio i uspevao da opstane i ostane aktuelan, informativan, inovativan u predlaganju nekih rešenja za probleme u lovstvu, ali i da se bavi zaštitom pre svega interesa lovaca i interesa divjači, posvećen očuvanju održivog lovstva. Nismo kao redakcija izbegavali 'vruće teme', nismo nikom išli 'niz dlaku' i trudili smo se da stvari nazovemo pravim imenom, i da onako narodski 'popu kažemo pop, a bobu kažemo bob', što će reći - dobro smo pohvalili, a loše osudili. Vrlo često je Predator bio taj koji je razotkrivao svakojake marifetluke u lovstvu i bio inicijator sitnijih ili krupnijih promena. Od samog početka, i to treba reći, Predator je imao podršku i saradnju dela ljudi sa Srbijalov portala, pa se neretko dešavalo kao u narodnoj pesmi: 'što propusti Deli Radivoje, dočekuje Mali Radojica', da neki tekstovi iz Predatora budu preneti na Srbijalov portal, i obrnuto. Ovo kažemo sa ponosom.
Naravno, da nije vernih čitalaca, lovaca koji razumeju problematiku lovstva, ili onih koji su aktivni barem u jednoj oblasti (uzgoj divljači, balistika, lovna kinologija, povećanje učešća žena, rad sa podmlatkom, a u poslednje vreme sve aktuelnija ekologija), Predator ne bi bio ono što danas jeste: regionalni lider u lovnom informisanju.
Daleko od toga da je sve u ovih 100 brojeva bilo 'med i mleko'; oni koje je Predator uzeo pod svoj mač kritike često su pokušavali da zagorčaju život, ne birajući način, pre svega glavnom uredniku, a zatim i vidjenijim članovima redakcije. Na sve pritiske, ogovaranja, podmetanja, na sve izmišljotine usmerene ka rušenju rejtinga, redakcija Predatora je odgovarala još predanijim radom i kritičkijim tekstovima sa argumentima. U tome smo imali podršku pa i zaštitu lovaca čitalaca i pretplatnika, i na tome im posebno zahvaljujemo. Štaviše, deo informacija nam je stizao upravo od običnih lovaca, koji su nam ukazivali na probleme, koje smo posle u redakciji obradjivali - to je jasan znak velikog poverenja u Predator, ali i merilo uticaja. Svesni takve odgovornosti, nikad nismo izneverili poverenje ili 'prodali veru za večeru', i tako će i ostati. Kao što je nekad pola u šali a pola u zbilji pre pojave Predatora medju onim nečasnim u lovstvu bila kletva 'Dabogda Srbijalov pisao o tebi', sada se slično tome ali sa još većom težinom govori za Predator.
U jubilarnom 100. broju Predatora izmedju ostalog možete pročitati:
Uvodnik glavnog i odgovornog urednika Slavoljuba Dragišića
'Više od lovokradje', tekst posvećen nesvakidašnjem hvatanju biznis lovokradice zvučnog prezimena
'Upozorenje resornim službama R. Srbije' - šta se to (ne) dešava sa afričkom kugom svinja u Braničevu
'Problemi srpskog lovstva' - autorski tekst predsednika LSS Ćirkovića
'Izmene ZOM' - ima li novosti?
Ekološka aktuelna tema: 'Eksploatacija litijuma' - šta to znači za biodiverzitet
'Kršenje zakona o zaštićenim područjima - i Crkva umrežena' - ko to nemilice seče šumu po Fruškoj Gori?
... i još dodatnih tekstova posvećenih aktuelnim temama, koje najavljuju vruće leto.
Potražite svoj primerak jubilarnog broja magazina Predator na kioscima.
Svima koji su telefonom, mejlom, ili na bilo koji drugi način čestitali jubilej magazina Predator, redakcija upućuje zahvalnost, sa porukom: 'Čitamo se!'.
U petak 29. maja u Novom Sadu je održana sednica Upravnog odbora LSV. Na dnevnom redu je kao najvažnija tačka bila utvrdjivanje lista kandidata za vanredne izbore na svim funkcijama u savezu. Sednici UO je bilo prisutno 10 članova, a predsedavala je v.d. predsednika Sanja Momčilović-Bognič. Prisutan je bio i predsednik Skupštine LSV Dragan Gutić, i direktor firme 'Vojvodjanski lovac' Milenko Zeremski. Javnost je predstavljao Ivan Matković, izvršni urednik magazina Predator za Vojvodinu i administrator Srbijalov portala. Da podsetimo, vanredni izbori se održavaju nakon smene prethodnog predsednika Novaka Andrića septembra prošle godine.
Preskočićemo formalne stvari kao što su usvajanje zapisnika sa prethodne sednice, i fokusiraćemo se na dve tačke koje su bile najbitnije: pored pomenutog utvrdjivanja liste kandidata za organe i tela saveza, veoma je bila burna rasprava oko osiguranja korisnika lovišta od šteta, ali je bilo i govora o jednoj sudskoj presudi gde je LSV tužen kao izdavač svog glasila gde je glavni i odgovorni urednik bio Jeremija Trifunović zbog spornog objavljivanja jedne fotografije (o tome ćemo kasnije). Na sednici je usvojen i izveštaj o poslovanju ćerke firme 'Vojvodjanski lovac'.
Detaljan izveštaj sa sednice možete pročitati ako kliknete na SAZNAJTE VIŠE
U četvrtak, 20. maja, u Beogradu je održana sednica Upravnog odbora LSS. Nećemo se ovde baviti onim o čemu se sastančilo – to neka LSS zvanično obavesti javnost jer mu je to dužnost, nego ćemo se baviti onim što nije pominjano, i što očigledno nekima još uvek nije došlo do vijuga, a to je trenutni položaj LSS u lovstvu, njegova dalja perspektiva i olako tretiranje ili čak i ignorisanje gorućih problema u LSS za koje izgleda nema ideja a ni volje za rešavanje.
Podjimo redom: u tačkama dnevnog reda sednice UO LSS nije uopšte pominjano održavanje Skupštine saveza, iako je od prethodne prošlo bezmalo dve godine – dakle, uprava saveza dve godine radi bez odobrenog plana rada, finansijskog plana, bez odluka o usvajanju izveštaja o radu i finansijskog izveštaja i bez polaganja računa za uradjeno ili neuradjeno. Ako se u prethodnoj 2020. godini zbog pandemije donekle moglo razumeti zašto nije održana sednica Skupštine (mada je bio jedan period kada se moglo to obaviti) za sadašnje vreme kada su mnoge ograničavajuće mere ukinute ili ublažene, teško da bi se moglo razumeti zašto se ne zakazuje Skupština, tim pre što je rok za podnošenje zvaničnog finansijskog izveštaja prema državi 30. jun, ako se ne varamo. Zbog čega onda vrh LSS izbegava da sazove Skupštinu, kada uslovi postoje?
Idemo dalje: pre par meseci država je konačno nakon 10 godina u potpunosti na celoj teritoriji sprovela Zakon o divljači i lovstvu i uradila ustanovljenje i dodelu lovišta i u centralnoj Srbiji sklopivši ugovore o korišćenju lovišta direktno sa lovačkim udruženjima. Time je LSS izgubio status korisnika lovišta, a u centar pažnje su došla LU, koja mogu a ne moraju da budu članovi saveza. Da li u vrhu LSS razmisljaju o mogucem osipanju clanstva, kad i ovu temu zaobilaze? Naravno, ako imaju interes, udruženja će ostati u članstvu, a ako nemaju, niko ih ne može naterati. Praktično, sada se u centralnoj Srbiji dešava repriza dogadjaja iz AP Vojvodine od pre 10 godina, kada je u kratkom roku skoro prepolovljeno članstvo vojvodjanskog saveza, da bi se sa teškom mukom taj trend zaustavio, i donekle preokrenuo, uz pomoć jake stručne službe. Čini se da vrh LSS ništa nije naučio na vojvodjanskom primeru, čak štaviše, u LSS nije obnovljena stručna služba, ugašena za vreme Velikog lovca Šormaza, koja bi mogla da bude servis lovačkim udruženjima. Ne, u LSS sada postoji svega nekoliko ljudi koji osim evidencije o članstvu praktično nemaju dodira sa dešavanjima na terenu. Pokušaji sa uvodjenjem katastra lovišta u LSS su propali a i nisu u opisu posla saveza, a distribucija lovnih karata nije u zakonskom okviru poslova LSS kao udruženja gradjana, nego privrednog društva koje u LSS ne postoji. Da li neko misli da će stvari u i oko LSS po inerciji ostati onakve kakve su bile? O nekom unapredjenju lovstva teško da bi moglo da se govori, osim ako se u unapredjenje ne računa ne baš jeftino renoviranje prostorija saveza i kupovina luksuzne Škode Superb. Zašto ovo kažemo? Pa zato što ništa osim beskonačnog sastančenja i natezanja nije uradjeno na izmenama rigidnog Zakona o oružju koji je zavio u crno i mnoge lovce, ali isto tako nema pomaka u izmeni nekih odredbi Zakona o divljači i lovstvu, koje bi se mogle poboljšati, naročito u delu oko stručnih službi, i o čemu je bilo mnogo reči pre par godina. Crpljenje para iz državnog Fonda za razvoj lovstva (ili nekog drugog) za neke imaginarne projekte nije put ka realnom napretku. Dakle, šta je to onda LSS učinio za napredak lovstva posle kraja Šormazovog mandata? Evo ostavljamo da sami razmislite.
Iole upućenom čoveku je jasno da LSS posle dodele lovišta više ne može biti ni funkcionalno ni organizaciono ono što je bio; Statut LSS je prevazidjen, donet je još početkom Šormazovog mandata, ali su se okolnosti dramatično promenile od tada. Predlog rešenja koji bi LSS pretvorio u formu ’savez saveza’ još uvek nije doživeo jasno opredeljivanje svih lovačkih glavešina, a tavorenje u organizaciono prevazidjenoj formi samo će dodatno generisati trvenja na relaciji pokrajinski i regionalni savezi sa jedne – LSS sa druge strane, jer su im interesi, pre svega finansijski, različiti. Dakle, ključno pitanje je: centralizacija ili decentralizacija? Ako se ima u vidu da se radi o dobrovoljnim udruženjima gradjana, onda je jasno da LSS tu glatko gubi u perspektivi, jer se više niko ne može naterati na učlanjenje - biće član samo ako ima konkretnu korist. Jednostavno, samo je stvar vremena kada će članstvo postaviti osnovano pitanje ’a šta mi to dobijamo za uplaćenu članarinu?’, i eto problema. Vojvodjani su tu školu skupo platili.
I sad posle ovih nekoliko stvari koje smo izneli, dolazimo do naslova ovog teksta. Naime, kako saznajemo iz više izvora, na dnevnom redu sednice UO LSS je bila i tačka dnevnog reda o obeležavanju 125 godina postojanja LSS; lepa godišnjica, svaka čast. A u sadašnjoj situaciji, kada je stanje u lovištima Srbije takvo kakvo jeste, kada LU kubure da funkcionišu kako-tako normalno, da li je primereno doneti odluku i potrošiti cifru od 5 miliona dinara, ili prevedeno, preko 40.000 evra na obeležavanje jedne godišnjice, od čega lovci neće imati nikakve vajde, tim pre što je pre pet godina već pominjani bivši predsednik Šormaz na gala obeležavanje 120 godina LSS potrošio oko 8 miliona dinara.
Pa hajde onda umesto da sazovemo Skupštinu i rešavamo probleme, daj da slavimo ničim izazvani, a smislićemo već čime ćemo da se pohvalimo na proslavi.
Skupštinski odbor za poljoprivredu: najavljena posebna sednica posvećena lovstvu!
Na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije koja je održana 10.05., na dnevnom redu su bili razmatrani aktivnosti i rezultati rada svih Uprava Ministarstva za poljoprivredu, pa i Uprave za šume koja je nadležna za lovstvo. Medjutim, iz nekog razloga direktor Uprave za šume se nije pojavio na sednici, odnosno, kako je rekao predsednik Odbora poslanik Marijan Rističević, 'nije se udostojio da dodje', pa je samim tim izostalo podnošenje izveštaja o lovstvu. Predsedavajući Rističević je posebno naglasio da je trebalo da se čuje od Uprave za šume šta se to dešavalo povodom ustanovljenja i dodele lovišta u centralnoj Srbiji, uz osvrt da uskoro nešto slično može da se počne dešavati i u Vojvodini (dosadašnji ugovori o dodeli lovišta počinju da ističu na jesen). Takodje je Rističević želeo da se Odboru podnese izveštaj i pojašnjenja u vezi ovogodišnjeg spornog načina distribucije lovnih karata (o ovom problemu je upravo portal Srbijalov pisao pre mesec dana). Naglašeno je da je na jednoj od prethodnih sednica upravo direktor Uprave za šume preuzeo odgovornost da je ustanovljenje i dodela lovišta uradjena po Zakonu. Sada je dodatno apostrofiran i posao oko lovnih karata. Za očekivati je da će nastavak dešavanja biti prilično buran, pošto ima mnogo nejasnoća i spornih momenata za koje je teško naći racionalno objašnjenje od izvršne vlasti koje bi zadovoljilo zakonodavca kao najvišu instancu.
Imajući u vidu da se direktor Uprave za šume nije pojavio da podnese izveštaj, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu Rističević je najavio posebnu sednicu tog Odbora posvećenu isključivo lovstvu i dešavanjima oko lovišta i lovnih karata, ali i oko pitanja vezanih za novčane tokove baš oko lovnih karata. Nije rekao u kom roku ili kada bi ta posebna sednica bila održana, ali je naglasio da se očekuje prisustvo direktora Uprave za šume. Pominjanjem lovnih karata i distribucije, pored Uprave za šume indirektno je prozvan i Lovački savez Srbije, koji je bio aktivni sporni učesnik u tom poslu. Sva ova dešavanja oko problema u lovstvu su, eto, eskalirala do mere da zahtevaju posebnu sednicu najvažnijeg (kako kaže Rističević) Odbora u Skupštini Srbije.
Snimak sednice Odbora za poljoprivredu i šta je još rečeno i nagovešteno možete pogledati ako kliknete na sledeći link (deo posvećen lovstvu počinje na 17:50 minutu snimka):
