Lovački portal SRBIJALOV

ZBOG ZABRANE LOVA IZ 2017, PREDATORI POSTALI PRETNJA PODNO VRŠAČKIH PLANINA

ODLUKOM Ministarstva za zaštitu životne sredine, od 2017, na teritoriji Vojvodine zabranjen je lov na vuka, da bi se sprečilo njegovo izumiranje na ovom području. Lovci iz vršačkog kraja, međutim, tvrde da je tokom minulih osam godina - upravo zbog uvećanog prisustva pomenutih predatora, kod njih drastično smanjen broj plemenite divljači, pa traže da se na Vršačkim planinama ponovo uvede kvota za odstrel.

Sima Miok, iz lovišta LU "Lovac" iz Vršca, kaže da je samo u malom lovnom reviru od 2.100 hektara, u selu Markovac, broj srna sa oko 280 spao na manje od 120. Situaciju i u drugim delovima lovišta smatra - katastrofalnom.

- Trenutno je ovde oko 12 vukova, ne računajući čopore koji nam dolaze sa rumunskih Karpata, naročito tokom jakih zima. Na njihovu brojnost dodatno je uticalo i to što je, pre pet godina, na Vršačke planine vraćena populacija jelena, kojih sada ima i van ograđenog uzgajališta - ističe Miok koji već četiri godine, uz saglasnost Ministarstva, nadgleda vukove.

Kaže, shodno Pravilniku Uprave za šume, vršački lovci imaju pravo na odstrel, ali im Pravilnik ministarstva, koji ima veću "težinu", to zabranjuje, pa godinama traži da se ta dva dokumenta usklade...

- Osim što vukovi prave štetu ovdašnjim stočarima, jer čak i usred dana silaze do poslednjih seoskih kuća, zabrana lova nepovoljno utiče i na lovni turizam, koji ima veliki potencijal u našem kraju, kao i u čitavoj Srbiji - naglašava Miok, ukazujući da je LU "Lovac" do 2017, svake poslednje subote u januaru, organizovao veliki lov na divlje svinje i vukove, za koji su lovci iz Švedske, Mađarske, Italije, Austrije i Nemačke plaćali kotizaciju i godinu dana unapred.

Inače, vukovi sa ovog područja su veći i teži od ostalih populacija svoje vrste, što je potvrdila i analiza lobanja svih odstreljenih primeraka na prostoru bivše Jugoslavije.

DECENIJU DOBRO GAZDOVALI

U VOJVODINI je, pre zabrane, lov na vuka bio moguć samo u Deliblatskoj peščari i na Vršačkim planinama. Miok kaže da je LU „Lovac“ čitavu deceniju uspešno upravljao populacijom te životinje na svom terenu, čime je i broj plemenite divljači bio uvećan. Godišnje su imali pravo na odstrel četiri vuka, ali je najviše bilo odstreljeno po tri. Vukovi sa ovog područja su, inače, veći i teži od ostalih populacija, što je potvrdila analiza lobanja svih odstreljenih vukova na prostoru bivše Jugoslavije.

HRANILIŠTE

LU „Lovac“ više od deceniju ima i registrovano hranilište za vukove u ataru sela Markovac, gde godišnje iznesu oko četiri tone hrane.

Registrovano hranilište u Markovcu

U VOJVODINI je, pre zabrane, lov na vuka bio moguć samo u Deliblatskoj peščari i na Vršačkim planinama. Miok kaže da je LU "Lovac" čitavu deceniju uspešno upravljao populacijom ovih životinja na svom terenu, čime je i broj plemenite divljači bio uvećan.

Iako su godišnje imali pravo na odstrel četiri primerka, u praksi je to bilo najviše tri, a ovdašnji lovci - u ataru sela Markovac - duže od decenije imaju registrovano hranilište za vukove, na koje za 12 meseci iznesu oko četiri tone hrane.

Kad je neko lovac, mora da je dobar čovek

Organizovani lov u južnom Banatu datira još od 1818. godine, kada je osnovana takozvana „Palfijeva kolonija” čiji su članovi bili lovci iz Kajtasova, Mramorka, Banatskog Karlovca, Deliblata, Grebenca i Stare Palanke.

Tako je, skoro osam decenija kasnije, nastao i kajtasovsko-grebenački lovni atar, nakon čega je 1889. godine usledio i prvi javni zakup tog lovišta. Kako je lovstvo odvajkada zastupljeno u Grebencu, tako danas u tom banatskom selu od 700 meštana, stotinak njih se bavi lovom u okviru Lovačkog udruženja „Kapriora”.

– Od 11 lovačkih društava u opštini Bela Crkva, naše je najveće – kaže lovac Todor Caran, koji je ujedno i ribolovac, o čemu smo takođe s njim prodivanili. – Naše lovište je bogato jer se graničimo sa Deliblatskom peščarom, pa imamo sve od fazana do jelena. Međutim, najbogatiji smo sa divljim svinjama, na koje i organizujemo noćne hajke jer su tada najaktivnije.

Kako navodi, lovac se postaje od malena - dobrovoljno.

– Kad mi neko kaže da je lovac, smatram da je dobar čovek – jasan je Caran. – Lovac hrani divljač, nosi joj vodu, voli prirodu... A ko voli prirodu, voli i ljude. Moj otac nije bio lovac, a prve korake sam napravio uz ujaka koji me je podučavao. I moja ćerka Una (11) ide sa nama kad hranimo divljač, pravimo čeke i slično, odnosno kad idemo bez pušaka.

Kada je reč o ribolovu, on je nešto manje zastupljen među Grebenčanima, pa tako ih je dvadesetak aktivnih i strastvenih ribolovaca. Udicu zabacuju u obližnju Dunav-Tisu, na kojoj imaju uređena mesta, ali najbolja riba ide kod šlajza, gde su i vodopadi.

– Nemamo naše udruženje, već svi pripadamo belocrkvanskoj „Neri”. A ovde kod nas najbolje ide šaran – veli naš domaćin, kom se termini lovostaja i prilike za pecanje poklapaju, tako da uvek ima neku akciju tokom godine. – Što se tiče finansija, lov i ribolov su najskuplji sportovi, sve košta. Zato i gledamo da svake godine delimo nagrade za najveće odstrele šakala, pa smo tako obezbedili karabin prvom mestu, pušku drugom i optiku trećem. A u pecanju je sve manje takmičenja, ne znam zašto. Želja mi je da ponovo pokrenem decu da pecaju.

Izvor: dnevnik.rs