Od 2024. godine ponovo lov na muflone i jelene lopatare u “Subotičkim šumama”
SUBOTICA - Nakon što je JP „Vojvodinašume“ obnovilo matični fond muflona i jelena lopatara, od 2024. godine ponovio je moguć lov na ovu divljač u „Subotičkim šumama“.
Za tim vlada veliko interesovanje lovaca iz zemlje i inostranstva, a da bi ponuda bila još bogatija planirana je izgradnja uzgajališta u „Hrastovači“ i na „Makovoj sedmici“ kod Subotice sa ciljem uzgoja i prodaje žive divljači drugim lovištima u Srbiji i regionu.
Mufloni sa peska i jeleni lopatari brend su lovišta posebne namene „Subotičke šume“. Nakon što je njihova brojnost spala na biološki minimum kao posledica migrantske krize, JP „Vojvodinašume“ investiralo je 100.000 evra u obnovu matičnog fonda, a Budžetski fond za razvoj lovstva AP Vojvodine sa 20 miliona dinara pomogao je u obnovi oštećenih i izgradnji novih ograda oko lovišta koje je sa 517 povećano na 764 hektara.
„Danas ovde živi oko 140 muflona i mi očekujemo dalju progresiju, odnosno rast populacije, s obzirom da je i ograđena površina lovišta značajno veća. Što se tiče jelena lopatara, koji su druga po važnosti gajena vrsta, a čije brojno stanje je sa 100 jedinki 2015. godine krajem 2020. godine bilo palo na svega 15, sada ih ponovo ima 100”, kaže Branislav Stankov, izvršni direktor lovstva u JP “Vojvodinašume”.
Nakon obnove matičnog fonda divljači koja je uvezena iz Češke i Slovačke, u lovištu „Subotičke šume“ od 2024. godine ponovo će otpočeti komercijalni odstrel jelena lopatara i čuvenih „muflona sa peska“, za čime vlada ogromno interesovanje lovaca.
„Lovci ne samo iz Srbije već i iz inostranstva, a koji su i bili najčešći i najbrojniji posetioci ovog lovišta, sa velikom željom su očekivali mogućnost da se ovde vrate. Zato mi praktično već sada možemo da ugovaramo lovove ne samo za 2024. već i 2025. i 2026. Godinu! To ilustruje koliko je velika tražnja za lovom u “Subotičkim šumama”, ističe Branislav Stankov, izvršni direktor lovstva u JP “Vojvodinašume”.
JP „Vojvodinašume“ planira da 2024. i 2025. godine, uz podršku Fonda za razvoj lovstva AP Vojvodine, investira 15 miliona dinara u izgradnju uzgajališta muflona u „Hrastovači“, a jelena lopatara na „Makovoj sedmici“ kod Subotice sa ciljem uzgoja i prodaje žive divljači drugim lovištima u Srbiji i regionu čime će „Subotičke šume“ ponovo zauzeti značajno mesto na lovno-turističkoj mapi Evrope.
Preporuka građanima je da ne ulaze u zaštićeno područje Specijalnog rezervata Slano Kopovo kod Novog Bečeja, jer su do sada čuvari prirode ovde pronašli više od 70 uginulih ždralova, čiji ostaci su uklonjeni na propisan način
Novi talas avijarne influence, poznatije kao ptičji grip, stigao je i u Srbiju, a ovog puta najugroženiji su ždralovi, piše RTS.
Žarište je u Mađarskoj gde je do sada izbrojano oko 10.000 uginulih ždralova, dok se u Srbiji ptičji grip pojavio na mestima koje ove ptice koriste za odmor prilikom preleta ka jugu. Kako navodi Javni medijski servis, postoji velika opasnost da se virus prenese na domaću živinu.
Preporuka građanima je da ne ulaze u zaštićeno područje Specijalnog rezervata Slano Kopovo kod Novog Bečeja, jer su do sada čuvari prirode ovde pronašli više od 70 uginulih ždralova, čiji ostaci su uklonjeni na propisan način. Stručnjaci apeluju na građane da obaveste nadležne ukoliko im iznenada ždral sleti u dvorište ili ih vide u naseljima da nemaju želju da polete.
To je obično prvi znak da su zaraženi. Do sada je na lokalitetima uz Tisu, u Kapetanskom ritu, okolini Čoke, Slanom Kopovu, Rusandi pronađeno oko 500 uginulih ždralova. U ovakvim situacijama ugroženi su i odgajivači domaće živine, koji treba da podignu mere opreza i zaštite svojih jata
Podsetimo, u oktobru u kanalu Vizelj u Borči, uginulo je 50 labudova. Uprava za veterinu, utvrdila je da su labudovi bili zaraženi ptičijim gripom, i to područje proglasila zaraženom zonom.
Uskoro ponovo komercijalni lov u Subotičkim šumama
Od naredne godine u lovištu "Subotičke šume", koje je poznato po visokotrofejnim jedinkama jelena lopatara i muflona, ponovo će početi komercijalni odstrel čuvenih "muflona sa peska".
To je izjavio direktor JP "Vojvodinašume" Roland Kokai.
On je podsetio da je tokom trajanja migrantske krize od 2015. do 2022. godine, ograđeni deo lovišta, u kome se nalazi matični fond te dve glavne gajene vrste, bio izložen svakodnevnom uznemiravanju, sečenju ograde i neovlašćenim prolascima migranata.
Došlo je do izlaska iz ograđenog dela lovišta određenog broja jelena lopatara i muflona, zbog čega je odlučeno da se uvezu genetski selekcionisane jedinke, uglavnom iz Češke i Slovačke.
"Unosom jedinki obe vrste, matični fondovi jelena lopatara (Dama dama) i muflona (Ovis areas musimon) su obnovljeni i vraćeni na nivo 2015. godine", rekao je Kokai.
On je dodao da matični fond muflona u lovištu "Subotičke šume" iznosi više od 140 jedinki, a jelena lopatara oko 100.
Ukupna površina ograđenog dela lovišta bila je 517 ha, a dužina spoljne ograde je iznosila 9,7 km. Ograđeni deo lovišta sada je povećan na 764 ha, a urađeno je novih 5 km spoljne ograde i rekonstruisano 4 km. Preostalo je još naredne godine da se rekonstruišu 2 km spoljne ograde, čime bi kompletna spoljna ograda bila ponovo funkcionalna.
Ukupno je za nabavku iz uvoza matičnog fonda uloženo u periodu od 2020. godine oko 100.000 evra i za rekonstrukciju postojeće i izgradnju novih ograda oko 20.000.000 dinara, za šta su sredstva obezbeđena delom preko konkursa Budžetskog fonda za razvoj lovstva AP Vojvodine, a delom su sopstvena sredstva JP "Vojvodinašume".
Kokai je najavio da će u 2024. i 2025. godini biti započeta i završena izgradnja uzgajališta divljači "Hrastovača" (mufloni) i "Makova 7" (jelena lopatara) za potrebe uzgoja, selekcionisanja i prodaje žive divljači drugim korisnicima lovišta u Srbiji i u regionu.
Vrednost ovih investicija će biti oko 15.000.000 dinara, koji će se takođe sufinansirati sredstvima iz Fonda za razvoj lovstva AP Vojvodine.
Prestanite da pravite divlje deponije, to privlači predatore
Memedovića pitali kako spasiti stada od šakala - on je imao konkretan odgovor
Čajetina - Prethodnih dana Srbiju je obišla vest o ekspanziji šakala u zlatiborskim šumama, ali problem sa ovim divljim zverima očigledno imaju i stanovnici ostalih delova Srbije. Jedan zabrinuti građanin upituo je pitanje kako se zaštiti od predatora i Jovanu Memedoviću, dokazanom ljubitelju prirode i životinja, a on je imao konkretan odgovor.
- Naravno da postoji rešenje, sve može da se reši i bez trovanja. Lov reguliše populaciju štetočina, ali evo par boljih rešenja, ali za naš narod naizgled mnogo težih. Uklanjanje postojećih i prestanak stvaranja novih divljih deponija , jer to privlači šakale bliže selu i stadu, napisao je Jovan Memedović na svojoj facebook stranici Sasvim prirodno.
On je dodao da je takođe jedno od rešenja za suzbijanje štetočina i sterilizacija, kao i odgovorno vlasništvo pasa.
Ne možete baciti psa između dva sela, a ne očekivati da se čopor istih pojavi kod ovaca. Pastiri i psi čuvari su takođe neophodni, ali malo ko danas želi ovim da se bavi, a psi su na kratkom lancu. Jedno od rešenja bilo bi i postavljanje električnih ograda, takozvane pastirice, napisao je Memedović na facebook stranici.
što to trpimo.
