Пригодном свечаношћу, поред бројних гостију, у хотелу „Еуро Гај“, 21. септембра, обележено је 120 година организованог лова Ловачког удружења „Владан Милошевић“ из Кнића.

    Свечаност је започела уз здравичарски ловачки поздрав и сплетом игара ученика овдашње школе, а затим се присутнима обратио председник Ловачког удружења Ненад Јеремић, поздрављајући све госте и указујући на овај велики јубилеј ловства, који је био и остао темељ развоја у прелепим гружанским пределима.

    Томица Радосављевић, председник Ловачког савеза Централне Србије, говорећи о добрим и снажним путевима ловства у овом крају, истакао је, да добар и домаћински рад међу ловцима Кнића, представља путокоз и другим ловачким удружењима у овом Савезу. Затим је, у име Ловачког савеза Централне Србије уручио највиша ловачка одликовања највреднијим ловцима као и плакете институцијама које су кроз деценије давале допринос унапређењу лова.

    Затим се у име Ловачког савеза Србије, обратио председник Братислав Ћирковић, и државни секретар у Министарству пољопривреде, који је поздрављајући домаћине и госте, истакао посебан значај и улогу овог Ловачког удружења у унапређењу лова и ловства на просторима Републике Србије. Рекавши, да се сваки добар рад уме ценити и вредновати, што се, данас, види широм ловишта Груже, па и шире.

    После поздрава присутнима, председник Ћирковић, уручио је најбољим ловцима, које су предложиле ловачке секције, златне, сребрне и бронзане ордене Ловачког савеза Србије, а додељена је и Плакета овог Савеза.

    На крају свечаности, у име локалне самоуправе и домаћина ове јубиларне манифестације, пригодним речима обратио се председник Општине Кнић, Срећко Илић, истичући да су ловци овог гружанског краја главни иницијатори и покретачи бројних акција и манифестација које стално доприносе развоју и сталном успону како ове организације, тако и њихових села и читавог овог краја, а тиме и Србије.

    Затим, је настављено са лепом народном свечаношћу и весељем, а читаво време на великом екрану емитоване су слике лова и ловства Груже.

 Св. М.

Извор: www.lovackisavez.rs

   Већ, традиционално, сваког 9. септембра, ловци Крагујевца и Ловачког савеза Централне Србије, одржавају парастос краљу Милану Обреновићу, творцу организованог ловства у Србији и великом заштитнику лова и ловаца Краљевине Србије.

   Наиме, ловци Крагујевца, изградили су Спомен чесму у Манастиру Дивостин, за сећање на краља Милана, који је дао предлог да се у Крагујевцу образује Прва ловачка дружина и тиме поставе темељи новог начина лова. Свечано откривање спомен чесме обавио је краљ Александар Обреновић.

    Од тада, са прекидима у ратним и поратним годинама, служен је парастос краљу Милану.

  
   Подударност датума је и са оснивањем Крагујевачке ловачке дружине, 9. септембра 1877. године.

Извор: www.lovackisavez.rs

Spašeno lane iz vatrene stihije

U požaru na planini Troglav, prilikom gašenja požara u kojem su učešće uzeli i lovci Lovačkog udruženja "Kraljevo" iz Kraljeva, 3. septembra 2024. godine pronađeno je bespomoćno lane.

Tri kraljevačka lovca (Stevan, Đorđe i Nikola Banjanac) spasili su lane od vatrene stihije.

Sada se nalazi u prihvatilištu za srneću divljač u Bogutovcu, gde će se oporaviti i porasti, a onda pustiti nazad u prirodu.

Izvor: www.lukraljevo.org

Glava V ovog Zakona definiše pojmove „lovno područje i lovište“, te je u članu 36 ove glave propisano da su nelovne površine 1) naseljena mesta i parkovi u naseljima, 2) plantažni voćnjaci i vinogradi, rasadnici i druge šumske i poljoprivredne površine koje su ograđene ogradom kroz koju dlakava divljač ne može da prolazi; 3) objekti za lečenje, odmor i rekreaciju, 4) aerodromi, groblja, javne saobraćajnice, aktivni površinski kopovi i druge komunalne površine; 5) površine koje se koriste za vojne namene; 6) površine koje su na udaljenosti manjoj od 200 metara od naselja i stambenih i pomoćnih objekata izvan naseljenog mesta, dvorišta seoskog domaćinstva, dvorišta industrijskih objekata; 7) farme divljači i parkovi divljači; 8) ostale površine i objekti na kojima je u skladu sa drugim propisima zabranjen lov.

Glava VIII ovog Zakona definiše pojmove „šteta i naknada štete“, pa je u članu. 88. stavu 1 ove glave propisano da pravno, odnosno fizičko lice kome je divljač prouzrokovala štetu ima pravo na naknadu štete samo ako je preduzelo propisane mere za sprečavanje štete od divljači; stavom 2. da štetu koju u lovištu prouzrokuje lovostajem zaštićena divljač dužan je da nadoknadi korisnik lovišta; stavom. 3 da štetu koju prouzrokuje trajno zaštićena divljač dužno je da nadoknadi Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine; stavom 4 da štetu koju prouzrokuje vuk na teritoriji na kojoj je trajno zaštićen dužno je da nadoknadi Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine; stavom 5 da štetu koju prouzrokuje vuk na teritoriji na kojoj je lovostajem zaštićen dužno je da nadoknadi Ministarstvo, ukoliko su korisnik lovišta i oštećeno lice preduzeli propisane mere za sprečavanje štete; st. 6 da štetu koju van lovišta prouzrokuje lovostajem zaštićena divljač dužno je da nadoknadi Ministarstvo, a na teritoriji Autonomne pokrajine nadležni pokrajinski organ, ukoliko je vlasnik, odnosno korisnik površina van lovišta preduzeo propisane mere za sprečavanje štete.

U praksi sudova nisu retki parnični postupci, pokrenuti tužbama fizičkih ili pravnih lica, vlasnika motornih vozila, kojima traže naknadu materijalne štete, koja je nastala kao posledica udesa vozila i divljači na putu.

Kao lica koja tužioci označavaju kao tužene i smatraju ih odgovornim za naknadu nastale štete su korisnici lovišta (najčešće su to lovačka udruženja, ali to može biti i JP „Srbijašume“ u zavisnosti od lokaliteta-katastar lovišta) ili Republika Srbija.

Jedna od dilema koja se javlja u ovim parničnim postupcima je ko je odgovoran za nastalu štetu i koje su to odrednice kojima se sud rukovodi u pogledu razjašnjenja tog pitanja.

Razgraničenje u pogledu opredeljivanja lica koje je odgovorno za nastalu štetu, nastaje definisanjem bitnih činjenica, mesta nastanka štetnog događaja i vrste divljači koja je učestvovala u udesu.

Prema Zakonu o divljači i lovstvu, odredbi člana 21, ministar nadležan za poslove lovstva i ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine, sporazumno proglašavaju, između ostalog, vrste divljači koja je zaštićena lovostajem i koja je trajno zaštićena. U tom smislu, na snazi je Pravilnik o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta divljači „Službeni glasnik RS“, br. 9/2012, 55/2015, 67/2015, 75/2016, 92/2021).

U velikom broju slučajeva, do štete na putu dolazi usled iznenadne pojave srne, kao lovostajem zaštićene vrste divljači.
Kod definisanja mesta nastanka štetnog događaja, opredeljujuće je, u pogledu toga da li je za nastalu štetu odgovoran korisnik lovišta ili Republika Srbija (odnosno prema kome bi tužilac trebalo da usmeri tužbu) okolnost da li se radi o auto-putu ili drugoj vrsti puta – opštinski put, državni put i sl. (Zakon o divljači i lovstvu koristi termin „javna saobraćajnica“).

Najčešće, nije sporno da li je do udesa došlo na auto-putu ili putu neke druge kategorije (javnoj saobraćajnici). Dilema se, neretko, javlja kod opredeljivanja mesta nezgode u smislu pojmova koje Zakon o divljači i lovstvu koristi kao kriterijum razgraničenja. Da li je put na kome se desila nezgoda nelovna površina ili površina van lovišta.

U praksi nisu retke situacije da oštećena lica, polazeći od činjenice da put ne predstavlja, faktički, površinu na kojoj se lovi, pogrešno zaključujući da se radi o površini van lovišta, smatraju da bi trebalo tužiti Republiku Srbiju.

U situaciji kada se udes dogodio na javnoj saobraćajnici (opštinski put, državni put), dakle na površini koja je Zakonom o divljači i lovstvu definisana kao nelovna površina, za naknadu štete, ukoliko je pričinjena od strane lovostajem zaštićene vrste divljači, odgovoran je korisnik lovišta (lovačko udruženje koje gazduje tim lovištem, JP „Srbijašume“).

Ovo zbog toga što je pojam nelovna površina, koju čini i javna saobraćajnica, definisan u glavi V Zakona, a koja definiše pojmove „lovno područje i lovište“.

To dalje upućuje na zaključak da javna saobraćajnica predstavlja površinu koja čini sastavni deo lovišta, kao jedne celine (koje čine lovne površine kao i nelovne površine, zajedno), a ne površinu van lovišta. Usled pogrešnog tumačenja ovih pojmova, nisu retke situacije u praksi da se javna saobraćajnica smatra površinom van lovišta, te oštećeno lice kao tužilac, usmeri tužbu prema Republici Srbiji, što je pogrešno.

Napred navedeno se ne odnosi na situacije kada je štetu pričinila trajno zaštićena divljač, s obzirom na to da je tada, bez obzira na mesto nezgode, za štetu odgovorna Republika Srbija, ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine. U tim slučajevima jedini opredeljujući kriterijum je vrsta divljači. Isto važi i kada je štetu pričinio vuk.

Dalje, za štetu koja je posledica udesa koji se dogodio na auto-putu, u kome je učestvovala divljač, prema napred citiranim odredbama Zakona, tužbu bi trebalo usmeriti na Republiku Srbiju, ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, kao odgovorno lice. Ovo zbog toga što se auto-put definiše kao površina van lovišta, kao i površine užeg područja gradova u Republici Srbiji bez prigradskih naselja.

Ovim tekstom se ne dira u druga pitanja koja se mogu pojaviti kao značajna u parničnim postupcima za naknadu štete, u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja, u smislu odredaba Zakona o obligacionim odnosima.

Jelena Zimonjić (Autorka je sutkinja Višeg suda u Kragujevcu)

Izvor: www.danas.rs

Orlovo oko: Najmoćniji vid u životinjskom carstvu

Orlovo oko se ističe kao najmoćniji optički aparat u životinjskom carstvu. Ova impresivna ptica grabljivica ima sposobnost da uoči zeca na udaljenosti od čak 3,2 kilometra. Sa vidom koji je osam puta jači od ljudskog, orao može da primeti i najmanje pokrete svog plena iz neverovatnih visina.

Dok ljudski vid, iako vrlo razvijen, nije ni blizu ovakvim sposobnostima, orao koristi svoje izuzetne oči ne samo za lov već i za orijentaciju u prostoru. Ova sposobnost mu omogućava da bez greške cilja svoj plen i da ga ulovi s neverovatnom preciznošću.

Pored toga što su njihove oči anatomski prilagođene za tako oštar vid, orlovi poseduju specijalizovane ćelije u mrežnjači koje im omogućavaju da razlikuju boje i uočavaju kontraste bolje nego bilo koji drugi sisar. Ovo je od vitalnog značaja za preživljavanje u divljini, gde je preciznost ključna za uspeh u lovu.

Za sve ljubitelje prirode i entuzijaste divljih životinja, fascinantno je znati da orlovo oko ostaje jedno od najimpozantnijih čuda prirode. Njihova sposobnost da vide svet na način koji je za nas ljude nezamisliv, čini ih pravim kraljevima neba.

Izvor: www.infokg.rs