Lovački portal SRBIJALOV - Članci: Šakal


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Linkovi
 Knjiga gostiju
 Kontakt
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Kako rešiti sukob izmedju lovačkih saveza na relaciji LSS - LSV?

Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
35% [17 Glasa]

Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
14% [7 Glasa]

Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
39% [19 Glasa]

Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
12% [6 Glasa]

Glasova: 49
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 22.11.2018. 17:13

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


Magazin PREDATOR

SUNTEK Lovačke kamere

INTERMAKER
Vreme

Članci hijerarhijski
Članci glavna strana » Divljač » Šakal

Šakal

Za lovce je šakal nešto slično kao i korov u poljoprivredi. Ako ga ne tamaniš, on će potamaniti sve što stigne. Otkad se pojavio na našim prostorima, sve je brojniji, uprkos organizovanim akcijama da se ne prenamnoži. I štete od njega su sve veće. Uspeo je čak da potisne i oduvek prisutnu štetočinu lisicu. Pogoduje mu i što vuk sve više uzmiče sa naših prostora.
- Prvi šakali na našim prostorima registovani su u istočnoj Srbiji, u Negotinskoj krajini, zatim Pomoravlju i donjem Sremu, posebno uz vodotoke – kaže Aleksandar Pantelić, poznati lovni stručnjak i viši savetnik u Lovačkom savezu Srbije. - Dokaz njihovog prisustva bili su sporadični odstreli, zatim i oglašavanje ''čudne i retke zveri'', o čemu govore slikovito evidencije, izveštaji, lovne hronike, pisani tragovi i svedočenja. Masovnije širenja šakala otpočelo je devedesetih godina. Sada je ova vrsta široko rasprostranjena u Srbiji i obuhvata gotovo polovinu teritorije, izuzimajući zapadne i jugozapadne delove zemlje. Šakal naseljava nadmorske visine do 500 metara, a na planinskim predelima sreću se samo sporadično pojedinačni primerci. Njegovo širenje moglo bi se okarakterisati kao jedna veoma brza i snažna ekspanzija, sa gustinom verovatno najvećom u Evropi. - Razloge veoma uspešnog širenja šakala u Srbiji, koji je sa granice biološkog minimuma nastanio znatnu teritoriju zemlje, nalazimo pre svega u ekološkoj plastičnosti, prilagodljivosti i pragmatičnosti ove vrste – kazuje dalje Pantelić. - To se pre svega može objasniti načinom ishrane ove vrste koja je strvinar i nekrofaga vrsta, a istovremeno i vešt predator, što je čini u pogledu prilagodljivosti, vitalnosti i opstanka, jedinstvenom i uspešnom vrstom u prirodi. Postojanje velikog broja tzv. divljih deponija i neuređenost legalnih deponija, odlaganje uginule stoke i njenih ostataka direktno u prirodu, stvorilo je uslove u kojima im je hrana dostupna u dovoljim količinama, i to naročito u periodu godine kada su životni uslovi pogoršani, a to je zimi.
Širenju šakala doprilelo je i smanjenje vučije populacije. - Povlačenje i nestanak snažnijeg vuka iz regiona pobrđa i dolina reka, načinilo je za šakala jednu idealnu i praznu ekološku nišu, koju je ova vrsta veoma uspešno zauzela – pojašnjava naš sagovornik. - Tome u prilog govori i činjenica da šakala u višim predelima, odnosno planinskom pojasu, gde su brojnosti vukova veće, uopšte nema. Prema odstrelu, šakal je danas, posle lisice, druga po zastupljenosti vrsta u našim lovištima. Ulov šakala sada iznosi oko 700 primeraka registrovanih i evidentiranih na godišnjem nivou.
- Broj je sigurno i veći, s obzirom na to da se gotovo svakodnevno love, i po pravilu uvek i ne prijavljuju, jer se ovoj vrsti, i pored veoma atraktivnog trofeja, ne pridaje veća pažnja – kaže Pantelić. - Ipak, moraju se imati u vidu i koristi ove vrste za prirodu i lovište. Jer, šakal je sanitarac, i ima pozitivnu ulogu u pogledu uklanjanja ostataka uginulih životinja. On daje i veliki doprinos na redukciji mišolikih gldara, zato što oni čine veći deo njegove ishrane. Šakal takođe uklanja bolesne i slabe jedinke lovne divljači, čime obavlja neku vrstu selekcije, što se takođe može smatrati pozitivnim.
U pogledu vetrinarsko - sanitarne preventive, šakal predstavlja i potencijalnu opasnost, zato što može biti prenosilac parazita i zaraza. Trihinelu nosi čak jedna petina populacije šakala, i veoma je podložan raznim bolestima i zarazama, a može oboleti i od besnila.
- Gubici koje trpe populacije šakala, pre svega su uzrokovani lovom – kazuje uvaženi lovni stručnjak. - Zantan broj ugiba i od raznih bolesti, a zabeležene su i brojne žrtve u saobraćaju (gaženje na drumovma ili prugama). U lovu šakal strada na nekoliko načina: u slučajnom susretu, prilikom lova pogonom na divlje svinje ili prilikom lova na sitnu dvljač, zeca i fazana, zatim, čekanjem na mrciništvu i hajkom. Lovi se relativno lako, zbog toga što je veoma plašljiv i podiže se odmah, bez opreza ili zastajkivanja. Veoma efikasan lov je i pomoću pasa goniča, koji ispoljavaju poseban interes i strast da gone svog bliskog rođaka.
Poslednjih nekoliko godina u Srbiji se organizuju i hajke na šakale, najčešće u zimskom periodu, i to u dolinama reka Pek i Mlava, u okolini Kostolca i Požarevca, gde je lovljeno i po 12 šakala u jednoj hajci na relativno malom terenu, što govori o njihovoj enormnoj brojnosti i velikoj gustini populacije.
- U pogledu ishrane, šakal konkuriše lisici – nastavlja naš sagovornik - i kao snažnija i vitalnija vrsta, potiskuje je. Povećanje brojnosti i ulova šakala, gotovo uvek prati i opadanje brojnosti i ulova lisica, što je evidentno na brojnim revirima gde je ova pojava uočena. Usled prisustva silvatičnog besnila, brojnost lisice je varijabilna, što predstavlja prazan prostor za nastanjenje i širenje šakala. Kako stvari sada stoje, šakal je biološki jači i bolje od lisice koristi raznovrsne produkte i uticaje naselja, navika i običaja stanovništva i komunalne neuređenosti.
Deponije
Sve što ljudi neogovorno bacaju u prirodu kao organski otpad - uginule životinje, otpatke od zaklane stoke i živine - šakal koristi i jede. Osim direktne ishrane otpacima, iznutricama, kožama, kostima domaćih životinja, šakali oko deponija imaju i brojne kolonije mišolikih glodara, naročito miševa i sivog pacova.
Bez zaštite
Šakal, kao vuk i lisica, spada u vrste van režima zaštite, što govori da nemaju nikakav status i da se mogu slobodno loviti tokom čitave godine. Postoji i zakonska obaveza korisnika lovišta da preduzima mere redukcije brojnosti ove vrste, s obzirom na to da se radi o predatorskoj vrsti.
Opaka štetočina
Šakal uspešno pronalazi i uništava lanad, pa je preteća opasnost po lovište i lovno gazdovanje, jer smanjuje prirast srneće divljači. Nenadmašan je i u pljačkanju gnezda gotovo svih ptica koje se gnezde na zemlji. Posebno stradaju tek izleženi pilići i jaja, a česte su žrtve i fazanske koke koje leže na jajima. - U vreme podivljavanja i unošenja fazančića u lovište, šakali ih intenzivno love, podučavajući ovim lakim plenom tek stasale mladunce u lovu – pojašnjava Aleksandar Pantelić, viši lovni savetnik u LSS. - Šakal efikasno pronalazi i lovi mlade zečeve, a grupno i organizovano, opkoljavanjem, i odrasle jedinke, u kombinaciji pogona i zasede. Ima podataka i o telesno većim ulovima, kao što je jelenska telad. Od domaće stoke napada manja i nečuvana stada ovaca i koza, ukoliko u njihovoj blizini nema pasa, a takođe i svu pernatu živinu koja mu je dostupna.

Preuzeto iz Revije "ZOV" Tekst posalo Jank

 
Komentari
4475 #1 ProfiHunter
dana 22.09.2016. 22:19
Vecu glupost nisam procitao nego ovu:lovi se veoma lako jer se odmah dize bez opreza i zastajkivanja.
Cudi me da bas niko ovo nije komentarisao jer je sakal apsolutno drugacije nego sto se ovde kaze, a kaze strucnjak.Samo neznam da li je ovaj strucnjak uopste nekog sakala ulovio jer sakal ne da se ne dize lako nego pusta i lovca i kera da mu dodju a i puno puta prodju kraj njega na par metara i uopste se ne diže.
Tako da to nije tacno ni malo, drugo:ne da ne izlazi odmah nego po pravilu uvek na kraju pogona i to ako izadje jer uvek pokusava da se vrati u krug ako moze, bezbroj puta smo sakale lovili pred samkraj pogona i to da su se toliko sporo kretali da se cinilo kao da ih mrzi uopste da idu.
Stvarno ekspertski ekspoze o sakalu, sto se lova tice sve pogresno ili je ovaj sto je pisao mislio ma neke druge sakale, mozda Africke jer nasi se sigurno ne ponasaju kako je opisano.
Upišite komentar
Molim Vas ulogujte se da biste upisali komentar.

Reklame
REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV
PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.
Online korisnika
Online gostiju: 13
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,412
Najnoviji član: los

Poslednje vesti
Ponovo ptičji grip i zabrana lova
Otvoreno pismo
Preminuo je Bernard Loze, počasni predsednik CIC
Povodom tri godine mandata predsednika LSS
Dabar u Dunavu udavljen u mreži

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


avatarVoganjac
Offline
· 24.11.2021. 16:43

Zelim da pozdravim sve kolege ovog foruma i da podelim radosni vest.... Dobio sam nabavku dozvolu i napokon kupujem pusku za dve nedelje😊koliko sam srecan nemogu vam opisati... 💓


avatarbogoljub
Offline
· 02.05.2021. 08:21

Hristos vaskrese


avatardalibor
Offline
· 24.03.2021. 09:49

Pozdrav kolege nakon duzeg vremena iveli 4


avatarLimun
Offline
· 13.03.2021. 20:30

Pozdrav Slavo takođe posle dugo vremena Bye


avatarslavaplana
Offline
· 06.03.2021. 12:42

Dobar dan posle 5god.


avatarbogoljub
Offline
· 10.01.2021. 07:20

Obradoviću srećan rođendan iveli


avatarPlaninko011
Offline
· 07.01.2021. 06:31

Hristos se rodi kolege i da proslavite praznike sa vasim porodicama u zdravlju i sreci.


avatarbogoljub
Offline
· 18.12.2020. 22:17

Srećan rođendan lovci Rodjendan
60,898,856 posete www.srbijalov.com