Lovački portal SRBIJALOV

Podunavac kaže:
Mišljenja su o ovome podeljena ali nema potrebe za teškim rečima. O ovome o čemu mi komentarišemo u zadnjih 10-ak postova možda ima i adekvatnija tema. Ili ako nema bilo bi dobro da se otvori. Svako ima svoje mišljenje o ovoj problematici. I smatram da je ovde zakonodavac (u Srbiji) trebao da postavi tačno određene granice u metrima. Zakon o ovome ne kaže ništa (koliko je meni poznato), a kodeks da se ne puca ni preblizu ni predaleko. Što je veoma rastezljiv pojam. Ima onih koji sačmaricama pucaju na zeca i fazana na 10 m (i manje), a i onih koji na visoku divljač pucaju na 400-500 m. Po mom mišljenju ni jedni ni drugi se ne pridržavaju lovačkog kodeksa.
Kao što sam već više puta rekao (pisao) po meni je jedino na divokozu i muflona u planinskim lovištima opravdan hitac na 300 m. U svim drugim lovištima i na svu drugu divljač nije. Sad da ne bude kako je neznam da pucam pa sam protiv da i drugi pucaju. Sa vojnim snajperom sam imao solidnu grupaciju na daljinama između 400 i 600 m, ali mi nikada nije palo na pamet da na tim daljinama pucam u lovu. Nikada nisam pucao ni na 300 m, niti planiram. Po meni je krajnja granica upotrebe lovačke puške i lovačke optike ona na kojoj putanja zrna ne odstupa od linije viziranja više od 10 cm. A to je uglavnom između 200 i 250 m. Za neke ultra razantne kalibre (koji su kod nas raritet) do 300 m, a za neke nerazantne kalibre i ispod 200 m. Na tim se daljinama lako vrši korekcija nišanske tačke i manje su mogućnosti loše procene i promašaja (ili još gore lošeg pogotka).
Za daljine do 300 m kod naših lovaca ima malo kalibara (srednjih) za odstrel visoke divljači, a i jako malo optika namenjenih upotrebi na tim daljinama (sa balističkim turetima ili specijalnim končanicama namenjenim gađanju na 3-4 različite daljine). Za odstrel divljači na 300 m sigurno nije kalibar 8x57 IS, sa optikom koja ima G1 končanicu, koja se nalazi u prvom fokalnom planu.
Kolega Stojkuki kaže da se divi lovcima koji odstrele divokozu na 700 m sa kalibrom 308 Win. Ja im se ne divim. Meni je to odbojno (da ne upotrebim neku oštriju reč). Nek oni pucaju i na 1000 m, ali u papir, a ne u divljač.
Slažem se da je daljinomer korisna sprava i da bi ga trebao imati svaki lovac koji puca na daljinama preko 200 m. I ja planiram da si nabavim jedan, iako ne pucam na daljine preko 200-220 m. Ljubitelj lova lukom i strelom nisam. Volim vatreno oružje i smatram ga adekvatnijim za odstrel divljači od tetivnog oružja.
Što se tiče LR lova smatram da takva stvar u evropi ne postoji (i neće ni zaživeti), zbog ograničenja daljine pri odstrelu pojedinih vrsta divljači. To je opet disciplina koja postoji samo u americi (konkretno USA).
Za dobar pogodak na daljinama od 400 m i naviše je bitno mnogo parametara. Od početne brzine projektila, njegovog pada, nadmorske visine, pritiska vazduha, brzine i pravca vetra, vlažnosti vazduha, teperature vazduha i još koječega. Za to je potreban balistički kompjuter. Divljač neće stajati na istom mestu u nedogled čekajući da se lovac preračuna, podesi optiku i namesti se za hitac. A da ne govorim o daljini od 700 m, gde sve može da bude podešeno savršeno, a da se divljač pomeri baš u momentu povlačenja obarača (opaljenja) pa da bude promašena ili još gore loše pogođena. Jer ni vreme leta projektila od cevi do mete nije zenemarivo na ovim daljinama.
Da rezimiram. Nisam zaostao što se tiče shvaćanja lova, ali više volim siguran odstrel na 100 m sa mehničkim nišanima, nego kockanje na 300 m sa optikom. A zlatna sredina je 200 m sa optičkim nišanom. To je daljina na kojoj je pogodak (relativno) siguran, sa prosečnom puškom, kalibrom i optikom, kakvi su uglavnom u vlasništvu naših lovaca.