Jank kaže:
Auuuu umalo da zaboravim ....sledi NASTAVAK moje lovačke priče..........

Vraćao sam se iz škole promrzlih prstiju i crvenih obraza. Da sakriju promrzle prste nisu mogle ni vunene rukavice koje nam je majka plela svake godine. Nismo nikad žurili iz škole�.pogotovu zimi, grudvanje i valjanje po snegu bila je glavna zanimacija u tim hladnim zimskim danima�Kraj šporeta na drva, uvek je bila rezervisana stolica na kojoj je majka sušila našu pokvašenu odeću. I grdila nas gotovo svaki dan a mi deca ko deca obećamo da se više nećemo kvasiti pa sutra, opet po starom. Ispred praga na ulaznim vratima, na šarenoj krpari ležao je balkanski gonič. Odmah sam ga prepoznao, ujakov lovački pas�.Šta li će ujko sad kod nas, danas nije lov, mora da je izašao da prošeta kera. Ubrzo mi je sve bilo jano�Ujak je došao po svoju šubaru��Kad su se sinoć vraćali iz lova, naravno dobro počašćeni zbog ulovljene lisice, nisu išli putem naokolo već su krenuli prečicom. A prečica je vodila preko brda i velike hrastove šume pa nizbrdo preko Vujkove livade. Put ih je vodio pored naše male seoske crkve Svete Petke. Trebalo je preći preko malog ručno pravljenog mostića, bolJe reći brvna a zatim preko Simića njiva do njihovih kuća���Taman smo sišli u Vujkovu livadu, kad se ja okliznuh. Odlete lisica na jednu stranu, šubara na drugu ja na treću stranu a puška s ramena umalo mi ne razbi glavu�, kroz smeh je ujak prepričavao sinoćni događaj�..�tek jutros, kada sam krenuo na posao shvatio sam da mi nema šubare�� .....

Jank kaže:
Auuuu umalo da zaboravim ....sledi NASTAVAK moje lovačke priče..........

Vraćao sam se iz škole promrzlih prstiju i crvenih obraza. Da sakriju promrzle prste nisu mogle ni vunene rukavice koje nam je majka plela svake godine. Nismo nikad žurili iz škole�.pogotovu zimi, grudvanje i valjanje po snegu bila je glavna zanimacija u tim hladnim zimskim danima�Kraj šporeta na drva, uvek je bila rezervisana stolica na kojoj je majka sušila našu pokvašenu odeću. I grdila nas gotovo svaki dan a mi deca ko deca obećamo da se više nećemo kvasiti pa sutra, opet po starom. Ispred praga na ulaznim vratima, na šarenoj krpari ležao je balkanski gonič. Odmah sam ga prepoznao, ujakov lovački pas�.Šta li će ujko sad kod nas, danas nije lov, mora da je izašao da prošeta kera. Ubrzo mi je sve bilo jano�Ujak je došao po svoju šubaru��Kad su se sinoć vraćali iz lova, naravno dobro počašćeni zbog ulovljene lisice, nisu išli putem naokolo već su krenuli prečicom. A prečica je vodila preko brda i velike hrastove šume pa nizbrdo preko Vujkove livade. Put ih je vodio pored naše male seoske crkve Svete Petke. Trebalo je preći preko malog ručno pravljenog mostića, bolJe reći brvna a zatim preko Simića njiva do njihovih kuća���Taman smo sišli u Vujkovu livadu, kad se ja okliznuh. Odlete lisica na jednu stranu, šubara na drugu ja na treću stranu a puška s ramena umalo mi ne razbi glavu�, kroz smeh je ujak prepričavao sinoćni događaj�..�tek jutros, kada sam krenuo na posao shvatio sam da mi nema šubare�� .....

Jank kaže:
Od kada znam za sebe jedva sam čekao da svrati moj ujak nedeljom sa drugarima onako usput iz lova, dok su oni u kući sa mojim roditeljima pili kafu, veoma često moj otac bi kuvao rakiju, mezilo se suvo meso i kiseli kupus iiii.....uh neću više hvata me neka jeza.....u dvorištu sam se igrao sa najboljim tada balkanskim goničima i posavcima, gledao sam u lovačko oružje okačeno o ekser ispod trema.........i....i....i maštao.....da jednoga dana postanem lovac......