Lovački portal SRBIJALOV

Jank kaže:
Odavno nismo ništa napisali u ovoj temi, Priča iz ugla jednog dečaka: Pa eto sledi moja nova LOVAČKA PRIČA.....da se ne zaboravi..

Sutra će ujko svratiti iz lova, obećao je ako ne bude kiše, reče majka jednog dana. Video sam gde iz pušnice donosi suvo meso, i suva rebarca, tako je uvek bilo kada nam je ujak dolazio, bilo u goste, bilo kad se vraćao iz lova. Uvek je u kući bila nekako vesela atmosvera kada su nam dolazili ujaci a kako i nebi, ljubav sestre prema braći, majka je prenosila na nas, svoju decu. Voleo sam ja i drugog ujaka ali ujaka Boru, velikog lovca iz mog rodnog kraja sam posebno voleo, dali zbog njegove dobrote, da li zbog lova....neznam, znam samo da mi se taj mio lik ponovo vraća i posle toliko godina. Ujutru sam rano ustao, gledao kroz prozor, često onako u džemperiću istrčavao napolje nebi li ugledao ujaka i njegovu družinu. Zašto se ne obučeš, prehladićeš se, majka je stalno govorila. Ne znam ni koliko puta sam istrčao napolje dok jednom nisam čuo štektanje lovačkih goniča tu najlepšu pesmu lovačkih pasa koji se koriste u planinskom lovu. Nedugo zatim iz pravca Bećinog potoka pojavio se ujak, sa puškom okačenom o rame a iz ranca su se mogla videti dva uva... Opet je ulovio zeca, eno vire mu uši iz ranca, šaputao sam u sebi. Sa druge strane nekako u isto vreme pojavio se i Brka, još jedan naš rođak i takođe veliki lovac. Kao i uvek, oružje i ulov ostajao je okačeno o klin pod tremom ispred kuće. I dok su se oni gostili ja bi se igrao sa kerovima i zagledao oružje i lovinu. Da li će mi ujak ostaviti zeca, pitao sam se u sebi, nekako mi se ta misao stalno vrzmala po glavi. Iz kuće se čuo veseli žamor, širio se miris kuvanog kupusa, suvog prženog mesa i tek ispečene proje ali to me nije zanimalo. Nisam mogao da se odvojim od ujakove položare i mašte da i ja jednom kupim isto takvu. Bližio se rastanak, vidim gde naši gosti polako izlaze iz kuće, svoje pune rančeve zabacuju na leđa, svi se lepo pozdravismo, sa ujakom ode i onaj zec koga sam toliko želeo. Ma nema veze uloviću i ja kojeg zeca kada budem odrastao.
Zimski dani su kratki, mrak veoma rano obavije usamljene seoske kuće. Majka je postavljala sto, spremali smo se za večeru, kada je zalajao naš Šarko, pas čuvar koji je već bio pušten s lanca. Majka je upalila spoljno svetlo i iz mraka se pojavio moj ujak. Odkud ti? Pitala je majka. Evo doneo sam vam nešto, predao je majci, veliku šarenu vunenu torbu. A u torbi je bila kesa crvenih zimskih jabuka kolačara, flaša sveže pomuženog mleka i uređeni zec isti onaj koji je jutros virio iz ranca.