Jank kaže:
Auuuu umalo da zaboravim ....sledi NASTAVAK moje lovačke priče..........

Vraćao sam se iz škole promrzlih prstiju i crvenih obraza. Da sakriju promrzle prste nisu mogle ni vunene rukavice koje nam je majka plela svake godine. Nismo nikad žurili iz škole�.pogotovu zimi, grudvanje i valjanje po snegu bila je glavna zanimacija u tim hladnim zimskim danima�Kraj šporeta na drva, uvek je bila rezervisana stolica na kojoj je majka sušila našu pokvašenu odeću. I grdila nas gotovo svaki dan a mi deca ko deca obećamo da se više nećemo kvasiti pa sutra, opet po starom. Ispred praga na ulaznim vratima, na šarenoj krpari ležao je balkanski gonič. Odmah sam ga prepoznao, ujakov lovački pas�.Šta li će ujko sad kod nas, danas nije lov, mora da je izašao da prošeta kera. Ubrzo mi je sve bilo jano�Ujak je došao po svoju šubaru��Kad su se sinoć vraćali iz lova, naravno dobro počašćeni zbog ulovljene lisice, nisu išli putem naokolo već su krenuli prečicom. A prečica je vodila preko brda i velike hrastove šume pa nizbrdo preko Vujkove livade. Put ih je vodio pored naše male seoske crkve Svete Petke. Trebalo je preći preko malog ručno pravljenog mostića, bolJe reći brvna a zatim preko Simića njiva do njihovih kuća���Taman smo sišli u Vujkovu livadu, kad se ja okliznuh. Odlete lisica na jednu stranu, šubara na drugu ja na treću stranu a puška s ramena umalo mi ne razbi glavu�, kroz smeh je ujak prepričavao sinoćni događaj�..�tek jutros, kada sam krenuo na posao shvatio sam da mi nema šubare�� .....

slavko75 kaže:




Uploaded with ImageShack.us

nekad davno kad sam mali bio moj me deda u lov vodio i davao mi rakije iz cepa oj unuce vidi sto je lepa. eh kad se setim tih lepih dana. na slici ja i moj deda Petar

Limun kaže:
Pitaće se neko kako sam postao lovac ako oružje nisam smeo da unesem u kuću. E pa ja sam deset godina bio podmladkar i išao u lov sa lovcima naravno bez puške i samo noseći ranac nekom od njih, sve dok nisam počeo da radim i dok sam nisam zaradio za svu opremu koju imam. Naravno sve od obuke za rukovanje oružjem pa do kupovine puške sam odradio u tajnosti da deda i tata ne saznaju,a onda sam ih jednog dana samo stavio pred svršen čin pa nisu imali kud i ja postadoh lovac. I zbog sve te moje muke lov volim i pričam o njemu sa ushićenjem i zbog toga me opasno boli kad vidim neke moje nazovi lovce kako urušavaju nešto što ja volim i borim se za to.

Sremac75 kaže:
B)

Jank kaže:
Nažalost, ....
samo li je malo veći tekst a nas mrzi da pročitamo, .....
Nije važno što taj isti tekst u svakome budi najnežnija osećanja,
najdublje emocije, nešto najlepše što čovek nosi u srcu, neiskvarene dečije misli bistre ko čist planinski izvor.....
e o tome pokušavam da napišem....
DA SE NE ZABORAVI...pa ko voli i ima strpljenja neka pročita.....