DakiNS kaže:
Moram vam ispričati jednu priču iako nije vezana za krađu nego za rastanak. Ratne 91. godine u augustu mesecu poslao sam ženu i sina vojnim konvojem u izbeglištvo, Ostao sam sam sa svojom Akom terijerkom kod kuće, vreme nesigurno puca se na sve strane posebno noću, preko puta moje kuće na parkingu neprijatelj noću pretovara oružije u automobile i razvozi po gradu ,sve stavili granje sa lišćem preko tablica da se ne prepoznaju, kao za inat moju terijerku ne mogu da smirim osetila i čula neobičnu aktivnost u blizini i ne zatvara usta besno laje bez prestanka. To veče bilo je poslednje provedeno u mojoj kući.Vojska nije odreagovala na obaveštenje o oružiju, pa sam sa bratom odlučio da odem bliže kasarni. Aka je ostala u kući, ostavili smo vrata od podruma otvorena pa smo njoj i bratovoj terijerki namestili mesto za spavanje u podrumu i ispod strehe postavili dve kante od jupola da može i kiša da ih puni, zaključasmo kapiju i kroz noć u neizvesnost hoćemo li stići živi do kasarne.Terijerke su ostale u kući . Skoro 4 meseca kasnije još su trajale ulične borbe prilazim kući vidim sva izrešetana od gelera i kuršuma, kapija razvaljena utrčavam oprezno polako kroz kuću koja je opljačkana i u neredu, silazim do podruma prazno ni leša ni kostura ni tragova.Nastavljamo oprezno niz ulicu sve čekajući kada će snajperista zapucati , mani se malo teđe kretati još se nisam oporavio od ranjavanja, posmatramo raskrsnicu prst na obaraču iščekivanje, pogledam na sred raskrsnice moj mali tomos automatik,izgubio sam opreznost polako pognut dožem do njega kad odjednom preteće režanje, pogledam pored tomosa leži moja Aka čuva motor nije me prepoznala pa sve naborala usta i reži,zovnem je ono tišina, ne reaguje ,odjednom verovatno je vetar doneomoj miris do nje skoči i počne trčati u krug oko mene vrišteći kao kad goni svinju,zvuk mi para uši naviru sećanja , opreznost nestala,stojim pomalo pognuto zbog rane na stomaku ne mogu se uspraviti, suze polako naviru ne mogu ih zaustaviti, ruke vise niz telo nemoćan da ih podignem pazim samo da mi snajper ne ispadne. Čučnem ,Aka mi skoči u krilo ,poče da me liže i uporedo bukvalno vrišti od sreće , meni se grlo steglo ne mogu da reč izustim. Čučim milujem je i plačem, ja ratnik tri puta ranjavan, komanovao jedinicom a sada se rasplakao . Brišem suze rukavom sećanja na moje najbliže kojih više nema naviru.Teška tišina me odjednom vrati u stvarnost , Aka drži moju podlakticu zubima kao da se boji da ću je ponovo ostaviti među rafalima i eksplozijama.Ustajem drugari dotrčavaju do mene na oprezu su odvlače me u zaklon iza zgrade, jednostavno nisam bio u stanju da komandujem ,a na svu sreću nije ni trebalo. Sakrivam oči sve gledam u stranu promrmljam nešto zovnem psa i onako pognut krenem prema praznoj kući. Moja Aka preživela je pakao rata trčkala je pored mene sve skačući odjedno potrči uzme komad drveta i donese mi da pokaže da nije zaboravila.Vreme tog 17.Novembra tmurno.

bela kaže:
jedino tetovažu nemogu lopovi da izbrišu, ja nerazumem zašto se to ne primenjuje kod nas. pored toga može da se stavi i čip ako veterinari zahtevaju .

ohotnik kaže:
I jos da kazem sa se lovci i imaoci pasa nezacude kada ce za par godina placati taksu za drzanje od odprilike 80-100 evra Po evropskom standardu a nemamo evropske plate

ohotnik kaže:
Tetovaza je dobra stvar ali je evropskim zakonom o dobrobiti zivotinja zabranjena Nasi su odmah prihvatili taj zakon kada su dobili prilicno veliku donaciju od evropske unije nesecam se koliko To je bilo u vreme kada su nudili cipovanje i vakcinaciju od besnila za 100 dinara A sledece godine samo vakcinacija je kostala kod nas u okolini 640 din I jos da kazem sa se lovci i imaoci pasa nezacude kada ce za par godina placati taksu za drzanje od odprilike 80-100 evra Po evropskom standardu a nemamo evropske plate