dajem predlog za jednu zanimljivu temu koja prati sve nas BALANS IZMEDJU LOVA I PRIVATNOG ZIVOTA moze i tema ako vec nepostoji KAKO SAM POSTAO LOVAC
--------------------------------------------------------------------------------
terenac
Evo ovako...odrastao i rodio se na moru, ali gotovo svaki vikend provodio kod djeda i babe u Lici, i to tamo gde vukovi nose poštu!!...i tamo čuo goniče, pa slušao kao pevaju i zaljubio se u lovačke pse,a sve ostalo je došlo samo po sebi!!! Uglavnom sam posle osnovne upisao srednju šumarsku iz jednog jedinog razloga..LOVSTVA!!!B)B)...I tako do dana današnjeg kroz sve šta sam prošao lovstvo i lovački psi su uvek uz mene, evo hvala dragom Bogu već 25 godina!!!
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
ja vragolan i moj deda da nije bilo dede ko zna ,ali sam voleo oruzje kad je lov ja sa dedom i jedva ga namolim da malo pusku nosim ,malo po malo i sad bez lova nikako
Prvi put sam otisao sa tecom u lov i sa njegovim ostrodlakim nemcem Din-om uh kakav je to lov bio svuda divljaci a ja zbunjen sta je ovo pa sto pas stane ovako uffffffff kad se setim.
Pa je onda usledio moj prvi pas Kratkodlaki Jazavicar e to je bilo malo čipavo posto moja majka nije volela pse a otac čuva Srpse visokoletace i jos je Ribolovac on me je razumeo to volis to je tvoj izbor tvoj put idi njime.
Evo sada sam i prvu pusku uzeo ma milina jedna ne moze biti lepse.
Lov je za mene nesto najlepse sto znam i sto postoji u mom zivotu i nijem mi tesko da ustanem bilo kada pa predjem bilo koliko samo da bih osetio onaj jutarnji miris prirode da vidim psa koji drhti da ga pustim sa lanca da se razleti po polju da osetim onu svezinu u grudima i da kazem tu ja pripadam
Kako sam postao lovac?Neznam jel to ima veze sa tim sto mi je deda lovac vec 64god. a njemu vec 85 i jedva ceka pocetak lovne sezone ili sto mi je otac lovac 40 god,a stric 26god,cak i majka mi je bila lovac po meni to je tradicija.Lov sam zavoleo jako mali cak me je deda nosio u rancu kad god bi lovili u blizini kuce,a prvi pravi izlazak u lov je bio davne 87 za Bozic i od tada nikada ni jedan izlazak nisam propustio i ta ljubav prema prirodi,divljaci i lovu svaki danom je sve veca i nadam se da ce se ta tradicija u mojoj porodici preneti i na moju decu!A imam srece sto nisam vezan za kancelariju jer se bavim poljoprivredom tako da sam svaki dan u polju i sta god da radim uvek uzivam u prirodi!A kao mali uvek sam voleo da sedim sa dedom i da slusam price kako su on i njegov otac lovili jarebice i zeceve po kosovu i kako i od cega su pravili dramlije za lov!I velika ljubav prema oruziju,subotnje veceri provedene pored oca dok puni municiju sve je to uticalo da i ja postanem lovac i da mi posle porodice, lov bude najvaznija stvar u zivotu!
Ne postoji određeni datum za koji mogu biti siguran da sam od toga vremena postao lovac. To je nešto što je u čovjeku, od iskona.
Kao što umoran ide da se odmori, kao što žedan pije vodu ili vino, kao što bolesnik traži lijek tako i onaj ko je lovac traži da ode u prirodu i da se stopi sa njom.
Ja sam ipak u nekim ozbiljnijim godinama ali lov je dio mog života. I to lijepi dio života.
Život mi je uljepšala pjesma goniča po srpskim planinama, tada mi je srce kucalo brže i tada sam se osjećao kao kralj.
Mnogu uz koje sam pravio prve lovačke korake nijesu među živima ali oni koji su živi predstavljaju nešto posebno u mom životu. MI nikada nemamo vremena da ćutimo jer uvijek imamo temu za priču. Uz lov zavolio sam planinu i bistre potoke, planinske vjetrove i rose, slane i teške jesenje kiše, zavolio sam i neke ljude ali i dobre planinske goniče.
Naučuio sam da ako čovjek ne voli prirodu i divljač ne može biti lovac. Lovac je čovjek koji u svojoj duši nosi ljubav i za prirodu, za bistre vode, za Surog orla, za sve što živi u prirodi, što leti, trči, gmiže ili pliva.
A najbolji su lovci koji ljubavi imaju na pretek pa je podijele i prema ženi, đeci, pa opet nekoj lijepoj ženi koja ljubavi i nema previše u kući gdje živi... Prema starim roditeljima, koji se počesto pomole Bogu da im oprosti grehove...
Jer lovci su, ipak, ljudi- ponajbolji.
Čuvajmo prirodu jer je ona majka svih nas, čuvajmo je mnogo više nego do sada, čuvajmo je jer će ona bolje čuvati nas...
Eh, mnogo široka i jaka tema. ..
Lov je život iako je ponekad i obrnuto...
Dijana potpuno vas razumem, 12 godina sam radio u vrtiću. 7-8 godina za redom sam bio Deda Mraz za 1200 dece, svako na kolenu za slikanje. Bilo je svega od čupkanja brade , guranja prstića meni u nos ili oko do plača i straha.B)
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
tek sad videh ovu temu! ja sam lovac bio jos u stomaku dok sam rastao,a da su znali da cu biti ovako zaludjen bolje da me nisu doneli na ovaj svet! lovim od malih nogu,sa dedom i caletom sam prve cari lova video u 10-toj godini,pse volim odkad znam za sebe i nikada ne bih isao u lov bez psa,moja prva ljubav su NOD i jos uvek ostali,ada imam dosta pasa u dvoristu! pusku nosim od svoje 16godine (mislim da se ne lazemo niki nece da izdrzi da bude nosac doveka ) porodica me kritikuje jer gotovo svaki zivi dan provodim za lov i kerove i maltene pola dana provedem u brdu u svezem vazduhu i setnji prirodom,smirim dusu od urbanog zivota,i uzivam u radu svojih pasa.
Moj otac nije bio lovac a isto tako ni jedan deda. Međutim od kako znam za sebe opsednut sam vatrenim oružjem. Deda mi je bio oficir i od malena sam u kontaktu sa oružjem. Logičan nastavak ove ljubavi prema oružju je bio lov. Moj teča, a Klajin otac je bio strastveni lovac pa ima deo zasluge za moju ljubav prema lovu. Klaja i ja smo odrasli uz lovačke priče i lovačko oružje.
Kako sam ja postao lovac? Kao dete sam živeo u jednom selu Naupare koje se nalazi na trinaestom kilometru od Kruševca gde je Stefan sin Lazara Hrebeljaovića podigao crkvu. Selo je opasano brdima sa tri strane tako da smo stalno visili po okolnim brdima u potrazi za pečurkama. Mnogi žitelji tog sela su bili lovci pa su nakon lova ispijali pivo ispred seoske prodavnice a mi klinci smo se tu vrzmali i slušali njihove doživljaje iz lova koji su nama bili interesantni. Naravno posle više godina i moj (sada već pokojni) otac je postao lovac ali je u lov išao samo jednu godinu. To nisam smeo da propustim pa sam morao da idem sa njim. Doživljaji tih nekoliko dana su bili nezaboravni. Posle smo se preselili u Kruševac, nastupilo je interesovanje za suvozemni ribolov, pa se na lov i zaboravilo iako sam i tada voleo da izađem u prirodu za pečurke. Nakon više godina moja dva druga s kojim sam se najviše družio su kupili puške i uplatili lov. U prvom lovu uspeli su da ulove čak jednu jarebicu.Nije bilo potrebe za nekim ubeđivanjem, tako da sam odmah uputio zahtev za nabavku oružja i postao lovac iste sezone kad i moji drugovi - samo poslednje nedelje lova. Od te 1992. godine redovan sam član LU ''Kruševac''. Nosio sam do pre nedelju dana bokericu ''Zastava'',a pre nedelju dana sam kupio IŽ27EM sa niklovanom glavom, dve obarače, ejektorima,..., što vam jasno govori da nemam nameru da prekinem sa ovim lepim sportom.
Lov je mjera ljubavi kod svakog čovjeka. Lov znači i zaštiti i uzgojiti, sačuvati, oplemeniti i uživati. Sve prije nego pucati.
Ne postoje dovoljno jasne i dobre riječi koje bi mogle opisati lov i ljubav prema prirodi, psima, divljači, kolegama i ... ali postoji toliko jasna i velika želja da se istraje na tom putu. Bez kompromisa.
"Onaj ko zna i umije da voli privilegovan je"! To ponajprije važi i za lov(ce) i prirodu.
duskov kaže: Lov je mjera ljubavi kod svakog čovjeka. Lov znači i zaštiti i uzgojiti, sačuvati, oplemeniti i uživati. Sve prije nego pucati.
Ne postoje dovoljno jasne i dobre riječi koje bi mogle opisati lov i ljubav prema prirodi, psima, divljači, kolegama i ... ali postoji toliko jasna i velika želja da se istraje na tom putu. Bez kompromisa.
"Onaj ko zna i umije da voli privilegovan je"! To ponajprije važi i za lov(ce) i prirodu.
duskov kaže:
Lov je mjera ljubavi kod svakog čovjeka. Lov znači i zaštiti i uzgojiti, sačuvati, oplemeniti i uživati. Sve prije nego pucati.
Ne postoje dovoljno jasne i dobre riječi koje bi mogle opisati lov i ljubav prema prirodi, psima, divljači, kolegama i ... ali postoji toliko jasna i velika želja da se istraje na tom putu. Bez kompromisa.
"Onaj ko zna i umije da voli privilegovan je"! To ponajprije važi i za lov(ce) i prirodu.
Jedan od clanova koji stvarno zna da me odusevi svojim upisima! Svaka cast!
Lovac nije ko vino ne pije i ko ide planinom samo da ubije!
jednog dana pre dvadeset i koju vise godinu poveo me je otac u lov,tad sam se vratio u rancu, posle se ranac vracao kuci na meni, kasnije uz ranac i sve ostalo, pa puska, i nema vise nazad. sad samo da ja u tom rancu vratim nekog iz lova da zatvorimo krug, pa opet "jovo nanovo".eto svi smo mi lovci i pre nego sto se rodimo, samo sto su neki zaboravili i potisnuli to sto ih veze za one od kojih poticu.
Sasvim slučajno.Moj otac više nije mogao da ide u lov jer su ga strašno bolele noge i tako rešio da mi preda članstvo u LD Zec.Mogao sam i posle odsluženja vojnog roka da se učlanim zajedno sa bratom ali sam imao neku odbojnost prema oružju i vojsci.Pucali su dva puta na mene,samo slučajnošću sam ostao nepovređen od metka pa mi je trebalo nekoliko godina da to prevaziđem.I tako postadoh lovac koji je u svemu lovačkom nadmašio svoga brata starijeg lovca.
Gledala mi Ciganka u dlan i kaže:
- Do 35. godine nećeš imati para i mučit ćeš se.
Ja je pitam:
- A poslije 35.?
A ona će:
- Će se navikneš na to.
Kao mali ziveli samo na salašu. Otac je radio u MUP-u i imali smo lov. pusku, a on nije bio lovac. Na zalost preminuo je (rak), i od njega mi je ostala puska, pa sam odlucio, kad vec imam pusku da krenem da lovim.I tako imam lepu uspomenu na oca,dok lovim. A inace sam lud za oruzjem DD
Ne bih mogao da se setim tacno, kada sam imao prvi susret sa lovom. Mozda onda kada sam dok su svi klinci plakali kada je tata na bratov rodjendan, iz lova doneo zeca, ja pitao oca kroz osmeh "Jel su ga terali Ciga i Gara?" Kad bih dobio potvrdan odgovor, odmah bih istrcao i odneo im neku poslasticu. Odatle prva ljubav prema kerovima. A prema lovu.. Uglavnom je to bilo preko prica oca i dede koje sam zeljno iscekivao nedeljom da se vrate iz lova. I pored smrzavanja na kucnom pragu, zeljno sam pratio vrata kapije, hoce li se otvoriti. Ili cu mozda da cujem lavez pasa, pa se sav pretvorim u uvo. Kad ih napokon ugledam, nije me zanimalo jesu li im puni ranci, zanimale su me reci, lovacke. Sa nekim strahopostovanjem prema toj sili prirode sam do kasno u noc slusao pripovedanja, a cesto i ostajao u suzama kada nisu imali sta da mi ispricaju. Tada mi je uglavnom tata pricao o lepotama prirode i pejzazima koje je video tokom setnje, cesto bi mi i crtao na papiru. Odatle je i nastala ljubav prema prirodi. Ali i kada mi to ne bi pomoglo, onda da bi me utesio iznosio bi mi kutiju sa municijom, i objasnjavao sta i kako. A najvise sam voleo kada bi mi izneo svoju BRNO ZH 301. Tad bi prestale sve suze i plakanje, satima bih pokusavao da je namestim u rame, iako mi nije islo. Odatle su i krenule prve ljubavi prema oruzju. Tada bi sa elanom isao na spavanje, jer sam znao da cu da u snovima prozivim one prica o zecevima i divljim svinjama. Secam se maskenbala u vrticu, trebalo je da ja budem lovac. Obukao sam mali prsluk sa pregradama za metkove, uzeo tatin sesir, navukao cizme. Kako sam se samo ponosno prosetao medju devojcicama iz vrtica. Vec onda sam shvatio da je lov vitestvo, i danas se osecam isto uzviseno kada me u sumi obasjaju prvi zraci zimskog sunca, koji se jedva probiju do zamrzle zemlje. Jos uzvisenije se osecam kada pustim kera sa lanca. A najveci sam kada se zacuje pesma, a preda mnom se ukaze prilika iz onih klinackih snova. I ne mora da se nadje u rancu, bitno da sam je video, da sam osetio najvecu silu na svetu. A to je priroda. I svakog nedeljnog jutra cu biti jos uzviseniji kada sav u zelenom, sa sesirom u rukama, dok ostali mladi spavaju jos uvek pod utiskom diskoteka, izgovorim reci nase lovacke molitve "Jesam, i moja puska i moj pas".. Voleo bih da svi mladi mog godista lov shvataju na ovaj nacin. Voleo bih da shvate da lov nije sinonim za ubijanje neduznih zivotinja. Voleo bih da i oni stariji shvate da nije sve u mesu. Voleo bih da svi mi lovci budemo ono sto u stvari i jesmo. Spojnica izmedju prirode i coveka. Kada bi svi ljudi posedovali osobine pravog lovca. Svet bi bio drugaciji. Hrabrost, mudrost, dobrota i vitestvo. To je LOV.
''Kao ptica koja jebez krila, Srbija bibez goniča bila''
Ako želiš da izbegneš budale, ne radi ništa, ne pričaj ništa i budi ništa.
...i tamo čuo goniče, pa slušao kao pevaju i zaljubio se u lovačke pse,a sve ostalo je došlo samo po sebi!!! Uglavnom sam posle osnovne upisao srednju šumarsku iz jednog jedinog razloga..LOVSTVA!!!B)B)...I tako do dana današnjeg kroz sve šta sam prošao lovstvo i lovački psi su uvek uz mene, evo hvala dragom Bogu već 25 godina!!!
živim za njih, moji psi su moj život, lov bez njih nije lov!
ja sam lovac bio jos u stomaku dok sam rastao,a da su znali da cu biti ovako zaludjen bolje da me nisu doneli na ovaj svet! 
Engleski poenter 
što to trpimo.
