Izbegavaj da joj bacas plasticne flase,jedan moj kolega je imao vizlu i kad god ga je vodio u setnju i dok ga je obucavao bacao mu pvc flase do kraja zivota taj vizlan je po ataru skupljao flase i nosao za njim da mu ih baca.Najbolje komad drveta umotan u zeciju kozu i to mu bacaj ili goluba.
Jeste svi psi su kao i ljudi individue za sebe, svaki traži svoj pristup , ali je jako bitno da mi vidimo i razumemo njihov govor tela, i ponašanja. Za aportiranje koristim dve stare vunene vojničke čarape . Jednu napunim piljevinom i peskom (otežanje) ne treba prepunjavati , zatim gornji deo viška čarape,zavrnem , pa prevrnem i presvučem donji deo, sledeća čarapa se navlači sa strane gde je prethodna završila , isto je na kraju zavrnem , pa prevrnem i prevučem telo aportoka. Igla i malo konca završavaju posao . Aportok nije tvrd pa pas ne koristi jak stisak, što je kasnije dobrodošlo jer ne gnječi divljač . Uvek imam osušenih fazanskih krila koje ušijem po dva komada na aportok u kasnijim fazama obuke . pre upotrebe prskalicom malo navlažim perje da bi pustilo miris , i sa tim radim i vlečku - traženje po tragu .A i kad bacim aportok u neki gustiš , mlad pas lakše nauči da koristi njuh , umesto samo vid.
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
Nisam joj bacao flašu i tražio da donese, sama je našla u polju dok smo čekali prelet.Naveo sam samo primer evo npr odnela mi je futrolu od male rasklapajuće stolice, vuče me dok sedim za kaiš od redenika koji mi visi na leđima, kad se vratimo iz lova i pustim je u dvorište obavezno uzme neku papuču, hoću da kažem da je još štene željno igre.
Inače što se tiče aporta odrađuje odlično. E sad čini mi se da joj je potrebno upoznavanje sa svakim novim perjem. Prepelicu odrađuje doktorski a prvi susret sa patkom je bio oklevanje, njuškanje pa tek na ponovljenu komandu "aport" je uzela onako blago za krilo i donela. Sledeći put je već to bilo sigurnije i čvršće.
Mislim da će isto biti i sa fazanom zbog drugačijeg mirisa.
Kimi kakva je sad situacija sa kujicom? Momentalno je kod mene šestomesečna kujica koju obučavam za stranca , i koja je pre mesec dana isto počela pokazivati netrpeljivost i strah od drugih pasa, iako je u dvorištu momentalno njih četvero. Ali to je njen čopor, svi ostali su stranci. Nekoliko šetnji po gradu kroz gužvu i nekoliko izlazaka na ono kereće igralište rešili su problem.
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
Mala je stala u marku !!
Pošto sledeće nedelje kreće glavna sezona red je bio da se dovedu hranilišta u red pa je to bila prilika da izvedem Fridu u teren. Dok sam ja punio hranilište ona ga je praznila tj vraćala mi klipove kukuruza, odnela mi je jednu rukavicu ma šou program... ali dobro ipak je to za nju sve igra. Krenemo uredno nazad kad na srnjici od soje fazan(pretpostavljam da je jedan od onih što je ispušten iz volijere pre 10-15 dana) naravno stanem pustim je napolje a ona trk na njega i naravno petao poleće. Sve u svemu još tri-četri puta smo stajali zbog sličnih situacija ali zadnja dva puta nije postojala vizuelna konekcija jer su fazani(koke) bežali u gustiš čim stanem a Fridu sam navodio na mesto ulaska u gustiš. Prvi put je stala sa potpuno spuštenim telom(ne legla) a drugi put sa povijenom prednjom nogom. Oba puta je divljač odletela stim da je prvi put Frida faktički samo zastala na par sekundi pa nastavila kretnju.
Dan-dva kasnije u lovu na patke čak je izrazila agresivnost u vidu režanja i lajanja na jednog 15-omesečnog bretona koji je takođe željan igre. Tih nekih 2-3 sata odlično su se družili mada su i odrađivali. Mladi mužjak je aportirao patku iz vode a Fruda je to ispatila pogledom sa obale. Pomislih da je pravi trenutak da joj bacim patku u vodu(bio sam ubeđen da će je aportirati) na nekih jedva metar od obale ali ćorak... gospođa je pokvasila samo prednje šape i ni makac dalje, hoće da je dohvati, drhti sva ali ne ulazi u vodu. Posle 2-3 minuta bodrenja na kraju je mladi bretonac kao kavaljer opet bućnuo i doneo patku.
Sve u svemu mislim da sam taj problem rešio pogotovo što će se sada loviti u manjim grupama sa manjim brojem pasa a do sledeće sezone i Frida će sazreti. Jedina muka mi je sad što neće u vodu.
Sad je vec i voda hladna pa ker okleva da udje pogotovo mlad, ali prvom prilikom po najvecoj vrucini na biciklo i dobar sprint i tempo dok jezik ne ispadne do zemlje i onda na kanal nema psa koji nece tada uci u vodu.
Pravo kažeš Tomo , sa malom Megy sam odradio vodu kada je imala 4 meseca , znači krajem jula . Vožnja od pola sata autom po najvećoj vrućini , društvo Žuleta i Ake koji obožavaju vodu i posao završen . Istina prvo smo dugo šetali po dunavskom plićacima , voda topla ali ipak osvežava , dovelo je do toga da nije izlazila iz vode , čak je i zaronila kad sam joj bacio povodac da donese , a on potonuo.
DakiNS priložio:
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
To sam naucio od jednog starog lovca nekog deda Marka na zalost pokojni je odavno.Pozalio se njemu jedan mladi lovac kako nece ker da mu ide u vodu i kaze on:Ej derane sad kad upekne zvezda ti lepo keru na povodac pa onda na biciklu i opleti ti najbrze sto mozes i tako dobro ti njega oznoji pa kad on pocne jezicinu po zemlji da vuce,a ti onda na kanal i da vidis kako ce ici u vodi ima sa sve cetri da skace u nju"!Od tada vecina nasih lovaca kad imaju problem da nece pas u vodu da ide primenjuje deda Markov recept!
Svako ima neki svoj metod,ali ako ces mene poslusati,ni slucajno nikakvi sprintovi ni voznja u kolima po vrucini jer postoji realna opasnost od toplotnog udara cak i kod fizicki izuzetno dobro pripremljenih pasa.Svakako je vodu najbolje odraditi u toplijem delu godine,ali nagli skokovi u vodu po visokim temperaturama kako mogu stetiti nama jos vise mogu nasim psima.Posto je normalna telesna temperatura pasa za 1 do 1 i po stepen veca nego nasa,za period privikavanja na vodu najbolje je izabrati vreme kad se i mi u toj istoj vodi osecamo prijatno.Lagane setnje po plitkoj vodi oslobodice psa straha od iste a zelja za donosenjem samo ce nam olaksati da ga posaljemo i u duboku vodu gde ce morati da pliva.Sve mora doci spontano i bez prisile,jer sto Daki voli da kaze"ko se u crkvu tera,taj se Bogu ne moli".
Opet,vodoljubivost je individualna i nasledna osobina kod pasa pa ih ima koji bez razmisljanja ulecu cak i po najvecoj hladnoci(u mojoj avliji i Ares i njegova cerka),dok moj matori Ozzy nece po kisi ni iz kucice da proviri iako mu nikad u lovu voda nije predstavljala prepreku da dodje do divljaci.Ako divljaci nema,nece se pokvasiti vise od kolena cak ni po nejvecim vrucinama.
Kimi,super sto je malena promarkirala.Sad samo sto vise kontakta i mirisa.Smiruj je u marci,pokusaj da je sprecis da sama podize divljac iz marke.Pridji joj polako i bez zurbe i naglih pokreta divljac dizite zajedno(vremenom ces je lako nauciti da to radi na komandu).Preporucljivo je(ali i tesko izvodljivo)da se mladom psu koji tek krece na divljac puca iskljucivo iz marke upravo iz razloga da marku (koja je instinktivna,nesvesna radnja)poveze sa vrhunskim zadovoljstvom plena u ustima(preporucuje se i sto manje promasaja).Jednom kad poveze marku,pucanj i aport za nju ce u lovu sve drugo biti u drugom planu.Tad prestaje igra,flase,rukavice i ostale zayebancije,druge pse nece ni primecivati i tada ces imati pravog partnera u lovu.
Evo i jedan primer koliko lov znaci psima.Negde na pola sezone na prepelice,moja cokoladica je imala svoje prvo teranje.U dvoristu ludnica od cviljenja,laveza,zavijanja,narocito od Aresa koji je saletao kao sumanut.Pretposlednji vikend u sezoni,ja i dvojica kolega bez pasa i odlucim da povedem oboje.U lovackoj uniformi prilazim boksu,,a u dzepu mi povodac da vezem Aresa u slucaju da pocne da je smara.Od momenta otvaranja boksa,dva i po sata na terenu i u autu do kuce nije je ni pogledao.U dvoristu opet po starom,ali dok lovi-lovi i nista drugo na svetu ga ne interesuje.
.
dok pametni popustaju,budale zavladase
što to trpimo.
