nidzamotocross kaže:
Podseti me kolega Bigman na jednu istinitu pricu, bilo bi smesno da nije... Naime meni je ispricao otac, bilo je to u vreme kada je on pocinjao da ide u lov. Pocetak osamdesetih.

"Bio je lov na zeca, dan je u pocetku bio oblacan, nimalo sunca, magla na planini, ali tu oko sela je vidljivost bila dovoljna da bi se lov mogao organizovati. Inace radnja se desila na jugu, u Leskovackom kraju. Tog jutra grupica od 7 lovaca je sa psima krenula u lov na zeca. Kerovi su pusteni, jedan zec ubrzo odstreljen, a onda je opet krenulo stektanje gonica, i lovci su morali da se rasporede jedan na jedno, drugi na drugo brdo i tako, da bi lov bio efikasan. Otac jos uvek nije imao pusku, i njega su odredili da stoji na prelazu sa poznatim lovcem deda Mikom, koji je bio vec u godinama, nekih 70 godina. Nosio je naocare kao piksle, ali jos uvek je dobro cuo, i isao u lov sa svojom petlarom ruskom, jednocevkom. Dok su se spustali prema poziciji za cekanje, stektanje je postajalo sve gusce, medjutim i magla je stizala sa planine, i obavijala lovce i gonice. Tako da su se svi vec polako oslanjali samo na sluh. Deda Mika i moj cale su vec bili na poziciji. I napokon, zec je bio podignut. "Cuo sam na brdu do nas prvi pa onda drugi pucanj, i povik odozgo, Mikooo, paziii pravo na vas. Rekao sam deda Miki, i on mi je nervozno rekao, "Cuti sinko, cuo sam, taj ce ovde da zavrsi karijeru". Ker se sve vise priblizavao i odjednom, eto zeca na 40-tak metara iz magle, putem pravo prema nama. Medjutim, gledam u deda Miku, a on i dalje drzi pusku na laktu. Nije ni da mu kazem, skrenuce zec, nije ni da mu ne kazem, precutao sam, misleci da ga pusta pored nas, pa da opali za njim. Ali tek kad je zec prosao pored nas, shvatio sam da ga ovaj nije ustvari ni video. Gurnuo sam ga rukom uz reci "deda Miko, Zeeec!", "Cuti bre sinko, vidim, koje se deres?" Posle tih reci podize pusku u pravcu dolaska zeca, ker je vec bio blizu, i pojavio se iz magle. Dok sam shvatio da ce da puca na kera, bilo je kasno. BAM! Srecom sitna sacma samo je zakacila kera, on je skiknuo i odskocio u stranu, i cvileci pobegao kao oparen. "Cu li ga sinko, kako vreknu, nece t'j daleko, ce ga nadjemo. Nego vis li moja petlarka koje raboti, a ne ovej njine dvocevke, ene kako ga promasi Stanko". Ja sam i dalje bio bez komentara, bilo mi je smesno i ali i cudno. Utom se sa brda cuo povik "Miko koje napravi? Utepa li ga?" "Pa kako ga necu utepam, nego cs samo da ga nadjem u ovuj magletinu,a ti petlarku da kupis, nema ni gol ku*ac od tuj tvoju pritku". Ja sam i dalje bez komentara stajao na poziciji i dalje ne pomerajuci se. A on ode da potrazi zeca. Tek posle par minuta me pozva i ja otrcah do njega, mislio sam da je ker bio mrtav. Medjutim on me pita da mu pomognem oko potrage. Tada sam mu reko "deda Miko, gadjao si kera, zajac pobeze". A on zbunjeno samo rece, "Au crni Milutine". Nije ni minut prosao, iz magle se pojavise "Stanko sa kerom koji je pomalo krivio, i ostali smejuci se" dok je jedan prokomentarisao "A Miko Miko, od tuj tvoju petlaru nema nista, ni jedno kuce ne moz' da utepa". Svi su se smejali, mada nikako nije bila bezazlena situacija. A ker je posle par dana opet bio zdrav i prav. A Mika je od svoje keruse poklonio dva stenca Stanku kasnije, koji su bili izvrsni zecari.

Ta anegdota mi je nekako ostala urezana u secanju.

Kile_ kaže:

Danas mi prica kolega anegdotu sa polaganja lovackog ispita... Ispitivali jednog "starijeg lovca" pocetnika, i jedno od pitanja da zamisli jato gusaka koje leti u obliku strele sa predvodnicom, koju bi gusku pucao i gde?
Lovac: "Pa prvu u plecku".