Меци из илегалних цеви зује са свих страна
Када би се у Србији истовремено испалио само по један хитац из свих илегалних комада оружја, теоријски би настала настала бука од 150 милиона децибела и киша од преко милион оловних куглица, обзиром да се и даље говори о преко милион “цеви” које нигде нису евидентиране.
Сталне заплене на граничним прелазима, али и честа рањавања и убиства ватреним оружјем, поново су отвориле полемику о томе када ће се проблем илегалног наоружања које имају грађани наше земље свести на прихватљиву меру, јер је недопустиво да се свакодневно дешавају инциденти и обрачуни у којима се најчешће користи оружје које нигде није евидентирано.
Убиство шеснаестогодишњака у Београду и рањавање девојчице (15) у Црвенки залуталим метком с једног славља у овом месту, јасан су показатељ да је ватрено оружје лако доступно чак и адолесцентима, али у случају у Црвенки и односа који већина људи код нас има према оружју и пуцању где се сваки значајан догађај прославља рафалима.
Иако су последњих година знатно пооштрени прописи за добијање дозволе за поседовање оружја, тиме је само заустављена легализација оружја без порекла, али је само мањи број људи такво оружје предало полицији и већина илегалних комада је и даље “оптицају”. Развоју шверца и илегалне трговине свим врстама оружја свакако је допринела традиционална приврженост оружју људи са овог подручја, али наравно много више ратови који су нас задесили деведесетих година, после којих је по разним складиштима, али и подрумима и кућама остало на милионе комада разног оружја и муниције. Када је у питању статистика, у овом случају је неумољива, јер у целом свету број случајева употребе ватреног оружја је управо сразмеран степену доступности оружја и броју илегалних комада.
Током ратова деведесетих година, на овом подручју цивили су гомилали оружје које сада, због пооштрених законских прописа о његовом држању, представљају баласт власницима који га се ослобађају продајући га по врло ниским ценама препродавцима или колекционарима. Током ратних година многи су у Србији оружје с ратишта куповали и због врло ниске цене јер се у првој половини деведесетих ручна бомба могла купити за пет, пиштољ за 50, а “калашњиков” за 100 немачких марака.
На данашњем црном тржишту у Србији, цене оружја су од пет до 10 пута веће него у време ратова, али су још увек исто толико пута мање него у државама ЕУ, где је због строгих контрола и закона, јако тешко доћи до неког оружја које нигде није заведено.
Према подацима Центра за контролу малог и лаког оружја (СЕЕСАЦ), Балкан је и даље крцат илегалним оружјем, упркос бројним акцијама за разоружавање које су спровођене у свим државама. Овај Центар је изнео податак да на Балкану постоји више од 4,3 милиона комада разног оружја за које власници немају никакву документацију, од чега се око 1,2 милиона комада налази у Србији. Када се ти подаци узму у обзир, јасно је зашто се у сваком већем граду месечно догоди по неколико пуцњава, као и то да ће их и бити докле год оно буде широко доступно на црном тржишту.
Само током претходне године у Србији је било двадесетак већих и на десетине мањих заплена, а разбијено је и пар група које су организовано шверцовале оружје у Белгију, Холандију, Француску и друге државе Западне Европе. Пошиљке оружја с ових простора, према извештају Интерпола, углавном су намењене балканским клановима у Белгији, Холандији, Данској или Шведској, које традиционално важе за најјаче центре наших криминалаца, али постоје индиције и да део тог оружја завршава у рукама исламских екстремистичких група. Недавно су се представници парламената земаља Западног Балкана окупили у Београду на регионалном форуму посвећеном решавању проблема неконтролисаног промета малог и лаког наоружања како би разменили искуства и усагласили ефикасније мере за решавање овог проблема, који важи за једну од највећих претњи безбедности и стабилности на постконфликтним подручјима. Дводневни скуп, који је одржан у Дому Народне скупштине, отворио је члан Одбора Парламентарног форума о малом и лаком наоружању Константин Самофалов, који је са задовољством констатовао да је у Србији од 2002. из оптицаја избачено око 100.000 комада таквог оружја. Самофалов је навео да, када је реч о Србији, велике вишкове оружја имају и војска и полиција, али да су ресорна министарства учинила знатан напредак на плану безбедног складиштења тих вишкова.
Парламентарце из региона поздравила је и координаторка Уједињених нација у Србији Ирена Ивачкова Солорано, која је рекла да резултати сарадње српских власти и програма УН за контролу лаког наоружања СЕЕСАЦ охрабрују, будући да је из оптицаја у региону Западног Балкана за десетак година из циркулације избачено око 300.000 комада малог и лаког оружја, од чега трећина у Србији.
Н. Перковић
У стану Нишлије 30 пушака,15 сигналних пиштоља, муниција
Нишка полиција ухапсила је јуче Душка П.(53) из Ниша код кога је у стану, на месту његовог пребивалишта, пронашла око 30 пушака у деловима, 15 сигналних пиштоља у деловима и већу количину делова за разне врсте оружја, већи број оквира и више од 400 метака различитог калибра, саопштено је из Полицијске управе.
Осумњичени је делове за оружје продавао преко сајта на интернету „Купујем - продајем”, наводе из полиције и додају да је Душку одређена мера задржавања до 48 сати. Он се сумњичи да је извршио кривично дело недозвољене производње, држања, ношења и промета оружја и експлозивних материја и после истека мере задржавања биће спроведен у надлежно тужилаштво, саопштавају из полиције.
Izvor: Dnevnik, Novi Sad |
