Čajetina: zaštitari ne biraju način da napadnu lovce!

U Čajetini je pre nekoliko dana u okviru dečjeg vrtića jedan od roditelja mališana, lovac, deci predstavio lov i lovce kroz kraće predavanje, u okviru kojeg je, obučen u svečano lovačko odelo, deci prikazao i nekoliko preparata trofeja, uključujući i jednu prepariranu kožu vuka, kojeg ima u tom delu Srbije. Jedna akcija koju bi svaki normalan čovek i svaki pravi lovac pozdravio i podržao, jer se kroz lov uči ne samo o divljači, nego i da se poštuje i čuva priroda. Lovački savez Srbije je upravo to i uradio pa je na svom Fejsbuk profilu objavljena priča, zajedno sa fotografijom.

Medjutim, ova akcija je izazvala pravu kanonadu i žestoku neprimerenu reakciju samovanih zaštitnika životinja, koji su na najgori mogući način ne birajući reči u komentarima napali svaki vid edukacije dece koji je povezan sa lovom! To je otišlo toliko daleko da je LSS uklonio tu objavu sa svog FB profila, da bi se strasti smirile.

Neverovatno je do kojih granica su u stanju da idu usijane zaštitarske glave - umesto da prepoznaju vrednost edukacije, oni po starom: 'lovci uče decu da ubijaju životinje'!?!

Hiljaditi put ponavljamo za gluve zaštitarske uši i isprane zaštitarske mozgove: lov nije ni u kom slučaju 'ubijanje' divljači - lov je pre svega uzgoj i nega divljači, briga o staništima divljači, zaštita prirode, a tek onda odstrel kroz plansko gazdovanje! Lov je bila prva i dugo vremena jedina aktivnost čoveka u preživljavanju još od praistorije - da su onda postojali zaštitari, možda ni ljudskog roda ne bi bilo, izumrli bi od gladi? Pomodarstvo u nekakvom zaštitarskom delovanju je u dosta slučajeva samo paravan za trošenje para dobijenih od sponzora najčešće iz inostranstva, koji iz nekih svojih interesa finansiraju napade na lovce.

Podsetićemo da je deo lovaca sa Srbijalov portala sačinio Enciklopediju za lovački podmladak, pa posle ovoga možda možemo očekivati da i mi budemo meta napada, po zaštitarskom suludom rezonovanju.

O ovom napadu na lovce u vezi predavanja u obdaništu izveštava portal B92, uz prilog TV Prva. TV prilog o reakciji zaštitara možete pogledati klikom na link:
https://www.b92.net/

Šid: smenjen dosadašnji predsednik LU Dragan Gutić

Sa malim zakašnjenjem (eto, i nama se dešava!) donosimo vest da je dosadašnji predsednik LU ’Srem’ iz Šida Dragan Gutić smenjen sa te funkcije!

Pored funkcije predsednika LU ’Srem’ Šid, Dragan Gutić obavlja i funkciju predsednika Skupštine Lovačkog saveza Vojvodine. Svojom smenom u matičnom LU, Gutić je praktično izgubio pravo da predstavlja šidske lovce u Skupštini LSV i da glasa u njihovo ime, ali nije izgubio mesto predsedavajućeg Skupštine LSV. Dakle, sednicu Skupštine će verovatno moći da vodi, ali neće imati pravo glasa.

Posle smene koja se desila tokom februara meseca, novo rukovodstvo je počelo da pravi presek zatečenog stanja, koji još uvek traje. Nezvanično saznajemo da postoje indicije o ozbiljnim dugovanjima koja isplivavaju posle Gutićeve smene, ali treba ipak sačekati konačan izveštaj, pa izaći sa detaljima.

Predsedavanje Skupštinom LSV za vreme mandata Dragana Gutića će ostati upamćeno po brojnim varnicama koje je imao sa pojedinim delegatima koji nisu uvek odobravali poteze rukovodstva, ali pre svega po stalnim latentnim sukobom sa zamenikom predsednika LSV Beukovićem. Ništa manje zapažena je bila Gutićeva promašena uloga u vodjenju delegacije LSV na Skupštini LSS 2017. godine, u vezi zamene vojvodjanskih predstavnika u Upravnom odboru LSS, kada je Gutić neslavno napustio malu grupu vojvodjanskih delegata koje je trebao da predvodi (od 26 delegata došlo je svega 11) tokom jednog od glasanja, i otišao. Tada je, podsetimo, Šormaz preveslao celu Skupštinu LSS obećanjem da će u roku od 90 dana sprovesti u delo odluku vojvodjanskih lovaca o zameni svojih predstavnika, i naravno, slagao. Takodje, 2018. godine na Skupštini LSV, prilikom izbora kandidata za predsednika LSS, Gutić je imao svojevrsnu solo tačku u tumačenju Statuta LSV. Posle te sednice Skupštine LSV otpočeo je i otvoren sukob na relaciji LSS-LSV, koji još nije dobio epilog.

Nismo sigurni da se u vodjenju Skupštine LSV Dragan Gutić baš najbolje snašao u ulozi koju je obavljao, iako ne možemo reći da se nije trudio. Kako stvari stoje, predstojeća izborna Skupština LSV zakazana za 6. april će po svemu sudeći biti i oproštajna za Gutića. Bez baze i podrške matičnog LU, bez harizme, bez nekih rezultata, ali sa hipotekom koju izgleda vuče iz matičnog LU, teško da će moći da prikupi dovoljno podrške delegata za neku novu funkciju u savezu.

Bački Monoštor: broje divljač, ali i uredjuju lovište

Mart mesec  je vreme kada lovci odlažu svoje puške i prihvataju se drugih važnih poslova u lovištima kojima gazduju, a jedan od najvažnijih je prolećno brojanje divljači. Tako su i u Bačkom Monoštoru, mestu u sombroskoj opštini, lovci tamošnjeg lovačkog društva u nedelju 10.03. pristupili akciji brojanja zeca. Rezultati nisu ohrabrujući, tako da monoštorski lovci ni ove godine neće loviti zeca.

Medjutim, pored akcije brojanja divljači, 40-ak lovaca ovog  LD u gornjem Podunavlju su rešili da i svoje lovište malo urede, pre svega izlokani nasip (bent) koji  vodi kroz njhovo lovište do  lovačkog doma i obližnjeg vikend naselja, ali i da prikupe rasuto smeće duž nasipa, koje su nemarni i nedogovorni gradjani pobacali.

Od MZ su lovci dobili pun kamion lomljenog crepa namenjenog popunjavanju rupa  na putu. Sami su obezbedili alat i kolica za rad, kao i džakove za sakupljanje smeća, i po grupama radili svako svoj deo planiranog posla. (klik na sliku za uvećanje)

Niko nije birao posao ili se mrštio, nego su udarnički, bez obzira na godine i titule, ponovo radili u službi prirode, ekologije i opšteg dobra. Nasip je dobrim delom uredjen, rupe popunjene, a prikupljena je puna prikolica džakova smeća , koje je odneto na deponiju i tako barem delimično uredjeno lovište. Lep primer akcije i za druge lovačke organizacije.

Naravno, na kraju radne akcije je sledovao obrok za učesnike, ovaj put pasulj na lovački način.

Vest i sliku poslao naš kolega IvicaL

Kikinda: Kuda idu divlje svinje?

Kako piše list Blic, a prenosi novosadski informativni portal 021, posle obavezujućeg uputstva Ministarstva poljoprivrede, Uprave za šume, da se u pograničnim lovištima prema Rumuniji zbog pojave afričke kuge svinja izvrši odstrel populacije ove divljači na biološki minimum, korisnici lovišta su počeli da vrše odstrel, ali to izgleda uopšte ne ide onako kako je zamišljeno. Poznato nam je da su odgovorni u JP Vojvodinašume organizovali nekoliko lovova na divlje svinje, poštujući naložene mere nadležnih, odstreljeno je koliko je poznato oko 20 jedinki, ili nešto više. Takodje su i uprave LU u pograničnim mestima krenuli na teren, ali gle čuda, odjednom divljih svinja nema, odnosno, nema izveštaja o odstrelima? Da li to lovci neće da love? Ili šta? U tekstu koji prenosimo se pominje da su se krmače sa prasićima zavukle, što bi moglo donekle da prodje kao objašnjenje, ali gde su nazimad i veprovi? Logično pitanje bi bilo - a o tome smo već pisali i na Srbijalov a i u magazinu Predator - da po zvaničnim podacima o brojnosti divljači nešto jako ne štima. Primer: ako je neko lovište prijavljivalo da ima 200 jedinki divljih svinja, da bi dobijali odstrelne kvote što veće, posle instrukcije iz ministarstva oni bi morali da odstrele 100 jedinki /50%/ od bojnosti, a oni u ataru imaju jedva 80 jedinki na koje je već toliko pucano da nema šanse da im pridješ? Da nije i to nerealno stanje brojnosti jedan od razloga što odstrel na biološki minimum ne ide po planu? Sve je moguće. Ali da lovci ne mogu da nadju gde su divlje svinje, barem po tragovima, to deluje malo bizarno. Požari u lovištima pomeraju divljač, ali ne više od desetak kilometara, pa ako ih nema u jednom lovištu, onda mora da su u susednom, logično, divlje svinje ne lete. Po datom obrazloženju, ispada da je ceo pogranični pojas prema Rumuniji goreo, pa da ni papka nema? Možda je ova pojava AKS i instrukcija ministarstva nehotice ogolila pravu sliku brojnog stanja barem divljih svinja? Neka nam Banaćani oproste na direktnosti, ali ova pitanja koja smo postavili bi trebala da dobiju prave odgovore.

Prenosimo članak u celosti:

Kikinda: Neuspešan masovni odstrel divljih svinja, lovci ne mogu da ih nađu

Novi Sad: Burna sednica UO LSV oko prava na kandidaturu za izbore

Nakon što je UO LSV krajem decembra raspisao redovne izbore u vojvodjanskom lovačkom savezu, krenuo je izborni proces, koji je podrazumevao pre svega prikupljanje potpisa podrške za kandidate. Statut predvidja da za predsednika i za zamenika predsednika pretendent treba da prikupi 15 potpisa LU članica saveza, dok je za funkciju člana UO ili NO potrebno prikupiti 5 potpisa, nakon čega se do 15. marta trebaju Skupštini proslediti liste verifikovanih kandidata.

Naravno, nije trebalo puno vremena da se sazna ko želi da se kandiduje za čelna mesta i organe uprave LSV. Kao jedan od kandidatskih tandema za najviše funkcije u savezu su figurirali Novak Andrić iz Zrenjanina za predsednika i dosadašnji predsednik LSV Aleksandar Milovančev za zamenika; drugi tandem je dosadašnji zamenik Miloš Beuković za novog predsednika, i predsednica prvog Damskog lovačkog kluba iz Bečeja, Sanja Momčilović-Bognič za zamenika predsednika LSV.

Kako to obično i biva u predizbornim kampanjama, pored javnog agitovanja, vodila se ona mnogo prikrivenija, a rekli bi smo i neetička kampanja u kojoj se neretko koriste sve metode kako bi se postigao cilj. Izvodjači radova u toj prikrivenoj kampanji nikad nisu sami kandidati, nego tu vrstu rabote obavlja drugi ešalon ’jurišnika’, koji kasnije, po završetku izbora, svoje zasluge gledaju da ’naplate’ nekom funkcijom, povlašćenim statusom ili na ko zna koji način. Dakle, vodjenje politike ’na naš način’ u esencijalnom smislu, gde je opšti interes često samo maska za parcijalne interese. Žrtve takvog načina vodjenja politike nekad budu i sami kandidati, pošto ’jurišnici’ svojim neodmerenim ili bahatim istupima mogu da izazovu i efekat bumeranga, koji se obije o glavu onome za koga 'jurišnik' radi, mada u krajnjoj liniji radi ipak samo za sebe.

Tako je bilo i ovog puta; sa terena su nam stizale informacije koje naravno nije bio moguće proveriti (niko neće da stane imenom i prezimenom iza priča), o svim mogućim vrstama agitovanja koje vam mogu pasti na pamet. Elem, kao jedna od varijanti da se eliminiše konkurencija nekom je palo na pamet da potegne jednu nedovoljno preciznu odredbu Statuta, čl.34 tačka 10, koja kaže da se, prevedeno, u organ uprave – Upravni odbor – ne može kandidovati više od dva puta zaredom. Ništa sporno, ali tu su se odmah našli tumači odredbi po sistemu ’dva pravnika, tri tumačenja’, koji su zaključili da to važi i za predsednika i zamenika, koji su samo po funkciji članovi UO, iako se kandiduju ne za člana UO, nego baš za odredjenu inokosnu funkciju predsednika, odnosno zamenika. Govorimo o Statutu čija je izmena dva puta propala zbog nedostatka potrebnog kvoruma. O predsedniku i o zameniku postoje posebne tačke tog člana Statuta, ali hajde da ne izigravamo mi pravnke, koga zanima neka pogleda.

Nije trebalo biti mnogo pametan pa zaključiti da se takvo prošireno i kreativno tumačenje odnosi na osporavanje mogućnosti kandidature pre svega Miloša Beukovića, ali ne samo na njega, taj utisak je prosto bilo nemoguće izbeći. Upravni odbor je zbog toga zatražio mišljenje svoje Komisije za pravna pitanja, koja je posle svoje sednice preglasavanjem donela mišljenje da se takva kandidatura ne može uvažiti, i to mišljenje prosledila Upravnom odboru, koji je danas imao svoju sednicu sa burnim tokom, gde su ukrštani argumenti svih vrsta. Kao krajnji ishod sednice UO LSV jeste odluka da se ne prihvati mišljenje Komisije za pravna pitanja – što li su je i pitali, mogli su odmah sami odlučiti kao što jesu - i da se predsednik ili zamenik predsednika MOGU kandidovati za neku drugu funkciju u upravi više od dva puta zaredom, čime su otvorena vrata za Beukovićevu, i slične kandidature.

Nije nikakva tajna da je saradnja izmedju dosadašnja dva čelna čoveka LSV, dva profesora, Milovančeva i Beukovića, bila pre svega protokolarna i svedena na onoliko koliko se mora. Iako smo više puta pisali i govorili da je prvi put u istoriji da su na čelu saveza dva visoka intelektualca, profesora, jedan kao uticajni političar i privrednik a drugi kao priznati uticajni stručnjak i lovni radnik, i da je ta činjenica obećavala prosperitet, do toga nije došlo, a razloge zašto se tako desilo najbolje znaju oni sami. Ne želimo da verujemo da je samo sujeta u pitanju, ali ne isključujemo ni taj razlog.

Kako to obično biva, dok se dvojica ne dogovore, treći koristi. Zato ne treba gubiti iz vida da je kao jedan od glavnih izvodjača radova u ’onoj’ diplomatiji u korist jedne od strana u izborima bio direktor Vojvodjanskog lovca doo Milenko Zeremski, koji zaista prečesto koristi svoj uticaj stručne službe na vodjenje politike, koju treba da vodu Upravni odbor u skladu sa odlukama Skupštine LSV. Umesto da se drži struke i da se ne petlja u politiku, Vojvodjanski lovac se pretvorio maltene u paralelnu strukturu LSV, pa se prečesto nije znalo gde prestaje domet uprave LSV, a gde počinje struka – dobijena je jedna nedefinisana špricer-mešavina koja je izgleda najviše u glavu udarila direktora firme, jer je UO LSV predstavljao skupštinu Vojvodjanskog lovca koja je tolerisala svašta, pa čak i višegodišnje kašnjenje u izradi lovnih osnova za lovišta, glavnog planskog dokumenta, čime su neka LU dovedena u situaciju da lov izvode mimo zakona. Vrlo loši finansijski rezultati poslovanja firme nisu predstavljali prepreku da se umesto u struku i posao, ćerka firma sve dublje petlja u politiku. Imajući ovo  u vidu, posle današnje odluke UO LSV,  mogli bi smo figurativno reći da je u današnjoj utakmici izmedju timova Beukovića i Milovančeva najviše izgubio Zeremski koji bi trebao da je samo publika. Niko u LSV niti u stručnoj službi nije glup, naprotiv, i posle današnjeg indikativnog izjašnjavanja članova UO LSV ponovo možemo da kažemo da će aprilski izbori u LSV biti ujedno i svojevrstan referendum o sudbini Vojvodjanskog lovca doo, koji svojim dosadašnjim radom i rezultatima u vojvodjanskom lovstvu daje dobrane razloge da se preispita postojanje te firme i njihov način obavljanja stručnih poslova u lovištima – brojnost divljači u Vojvodini, ali i brojnost lovaca članova LSV koji je u konstantnom padu već godinama, kao i višegodišnji loši finansijski rezultati rada te firme delegatima treba da budu reper kad budu odlučivali. Ishod postaje sve izvesniji.

Ono što po svaku cenu treba izbeći, bez obzira na rezultate izbora, jeste dalje propadanje LSV i dalje osipanje članstva. Sve je tačnije ono poredjenje izneto pre nekoliko godina na Skupštini LSV, da je savez od luksuznog broda kruzera postao čamac na vesla, a mi bi smo dodali da je uz to postao i bušan, a dobar deo veslača umesto da vesla, igra pikado.

Izborna Skupština LSV je zakazana za 6. april, u amfiteatru Poljoprivrednog fakulteta, na istom mestu gde su održani izbori pre 4 godine. Nosimo se mišlju, ne bez osnova, da predložimo da se za lovce  Poljoprivredni fakultet preimenuje u Waterloo, a ostaje da se vidi ko će od kandidata dobiti ulogu Vojvode od Velingtona, a ko će proći kao Napoleon. Ko ne razume metaforu, neka malo prelista istoriju, a može i Google da mu pomogne.