Štete od divljači: da li su baš uvek krivi samo lovci?

Velike probleme u radu lovačkih organizacija predstavljaju tri stvari: krivolov (lovokradja), šteta od divljači u saobraćaju i naknada šteta koju divljač načini na usevima (štete od divljači). Krivolov direktno umanjuje fondove divljači, a naknada šteta direktno umanjuje lovačke novčane fondove. Krivolovom se bavimo već dugo vremena na posebnoj forumskoj temi, a štetama od divljači se uglavnom bave uprave lovačkih organizacija i nadležni sudovi, kada poljoprivrednici podnesu tužbe (osnovane ili neosnovane) za naknadu šteta na usevima od divljači. Štete od divljači u saobraćaju su posebna priča. Dosadašnja praksa sudova je uglavnom bila takva da su skoro redovno presudjivali u korist vlasnika useva, a naknada šteta i sudski troškovi su dovodili neretko u teške probleme lovačke organizacije.

Povod za ovaj tekst je presuda Apelacionog suda iz Niša iz novembra meseca 2018. godine, kojom je odbijen zahtev za naknadu za kompletnu načinjenu štetu na usevima od divljači, kojom je utvrdjeno da postoji i odgovornost vlasnika useva koji takodje, pored lovaca, mora da preduzme odredjene mere zaštite useva od divljači. Dakle, štetu će, pored lovaca, morati da snosi i vlasnik useva, jer nije preduzeo mere koje propisuje Pravilnik o merama za sprečavanje šteta od divljači, pa je time doprineo nastanku štete. Pomenuti Pravilnik o merama za sprečavanje šteta od divljači možete pogledati klikom na link: http://www.srbijasume.rs/pdf/mere_stete.pdf

Nadamo se da svi pravni zastupnici (advokati) znaju koji je najbolji način da zastupaju u ovakvim sporovima lovačke organizacije, ali nije na odmet da citiranjem obrazloženja Apelacionog suda iz Niša podsetimo i uprave lovačkih organizacija, i poljoprivrednike, i advokate, šta se može uraditi, naravno, ukoliko sud uvaži iznete argumente. Pravosnažna presuda Apelacionog suda u Nišu može takodje biti jedan od argumenata kako da lovačke organizacije traže objektivno utvrdjivanje odgovornosti, i svoje i tudje. Stepen nečije odgovornosti sud utvrdjuje u svakom pojedinačnom slučaju posebno.

Citiramo:

• Postoji doprinos nastanku štete od divljači, kada vlasnik useva nije preduzeo sve mere predviđene pravilnikom za sprečavanje iste.

Iz obrazloženja:

"Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je tužilja pretrpela štetu, shodno odredbama čl. 154. ZOO, da je ona u uzročno posledičnoj vezi sa propustima tuženog da preduzme potrebne mere u zaštiti njenih useva od divljači, pa je odgovoran za istu, kao korisnik lovišta, shodno čl. 173. ZOO, koji propisuje da šteta nastala od opasne stvari smatra se da potiče od te stvari, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete, po principu objektivne odgovornosti. Takođe je pravilno utvrdio i da je tužilja doprinela da do nje dođe, jer ni ona nije preduzimala sve propisane mere zaštite svojih zasada, shodno čl. 192. ZOO, u vezi čl. 88. Zakona o divljači i lovstvu, kojim je propisano da pravno, odnosno fizičko lice, kome je divljač prouzrokovala štetu, ima pravo na naknadu samo ako je preduzelo propisane mere za njeno sprečavanje.

Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je pobijana presuda nezakonita, jer prvostepeni sud nije na pravilan način utvrdio visinu štete, niti odmerio doprinos tužilje, koji je veći od nađenih 30%. Ovo stoga što su veštaci poljoprivredne struke, koji su tokom postupka sačinjavali svoje nalaze i mišljenja o vrsti i količini uništenih biljaka, tj. klipova kukuruza, od strane divljih svinja, na parceli tužilje, usaglasili u pretežnom delu osnovne i bitne parametre za pravilno utvrđenje nastale štete, na osnovu čega je jedan od njih samo dao matematičku vrednost pričinjene štete, kojoj tuženi nije prigovorio. Takođe je i doprinos tužilje pravilno cenjen, s obzirom da je ona preduzimala neke od mera predviđenih Pravilnikom o merama za sprečavanje štete od divljači, a koje se tiču vezivanja pasa, korišćenja vidljivih plašila i mehaničkih sredstava, periodičnog paljenja guma i povremenog korišćenja plinskog topa, ali da one nisu kvantitativno propratile potrebe da se to efikasno učini."

(Presuda Apelacionog suda u Nišu, Gž 1315/2018 od 15.11.2018. godine)

Nadamo se da će ovaj tekst pomoći lovcima i lovačkim organizacijama u nekim budućim sporovima sa poljoprivrednicima oko naknada štete, jer, od kada je divljači i useva od tada ima i šteta, pa i sudskih sporova. Možda je najbolje da se u slučaju nastanke štete od divljači vlasnik useva i korisnik lovišta dogovore o visini naknade ako je nesporno da je divljač načinila štetu, bez pokretanja sudskog spora? Nije daleko od pamet pretpostaviti da ima nesavesnih vlasnika useva koji tužbama za naknadu štete pokušavaju da sebi pribave dodatni prihod na teret lovaca?

Novi broj magazina Predator

Od četvrtka, 1. februara, na kioscima u regionu će se pojaviti novi broj magazina Predator, lidera u informisanju o dešavanjima u lovstvu.

Najnoviji broj donosi po običaju obilje zanimljivih tema i informacija iz svih oblasti vezanih za lov i lovstvo; lovna politika, aktuelna dešavanja, analizitički tekstovi, balistika, divljač, kinologija, galerija ulova... Za svakog ponešto iz oblasti koja nekog zanima.

U ovom broju izdvajaju se teme:

- moguće izmene Zakona o divljači i lovstvu u 2019.

- aktuelna tema: zimski lov na predatore: saveti i iskustva

- projekat naseljavanja divokoza

- kalendar kinoloških izložbi za 2019. godinu

- uvodna kolumna urednika Predatora

Preporučujemo da pročitate.

Afrička kuga divljih svinja izaziva haos u Evropi!

Kako smo već pisali o afričkoj kugi divljih svinja (ili kako neki kažu 'svinjsi grip' u žargonu), mnoge zemlje u kojima je došlo do otkrivanja ove neizlečive bolesti su prinudjene da preduzmu drakonske mere kako bi se širenje smrtonosne zaraze za životinje sprečilo. Posle Poljske, Madjarske, Češćke, Bugarske, pa Hrvatske, Francuske, Belgije, Nemačke, sada je i Danska morala da pokrene veliki posao - postavljanje ograde duž cele svoje granice sa Nemačkom, a sve u cilju zaštite divljih svinja, ali ne samo njih nego i domaćih svinja, jer afrička kuga može uništiti dobar deo prehrambene industrije koja se oslanja na sirovinsku bazu populacije domaćih svinja. Srbija je za sada, na sreću, poštedjena ove pošasti, ali imajući u vidu da se u zemljama okruženja pojavila ta bolest i da se širi, pitanje je vremena i preduzetih mera opreza nadležnih veterinarskih službi da li će to tako i ostati, zbog prirodno širokog radijusa kretanja divljih svinja.

Prenosimo članak BBC redakcije na srpskom jeziku, koji je preneo novosadski radio 021.

'Danska na granici podiže ogradu u borbi protiv svinjskog gripa

Hrvatska: izdata naredba Vlade da se maksimalno smanji broj divljih svinja!

Vlada susedne Republike Hrvatske je polovinom decembra donela Naredbu da se na celoj teritoriji te zemlje pristupi maksimalnom smanjenju brojnog stanja divljih svinja na sve načine, bez ograničenja. Kada ovo kažemo, mislimo na odstrel čak i uz pomoć noćnih nišana! Istom naredbom ukinut je lovostaj za krmače, loviće se svaka jedinka divlje svinje u svako doba, a smanjenje brojnog stanja je naredjeno čak do biološkog minimuma! Rat do istrebljenja?

Razlog za donošenje ovakve odluke je nezaustavljivo širenje afričke kuge divljih svinja u Evropi, a cilj je sačuvati populaciju domaćih svinja od oboljevanja i sigurnog uginuća! Sličnu meru redukcije populacije divljih svinja je prva donela Poljska, a koliko saznajemo, i Češka, Bugarska i Madjarska su takodje donele odgovarajuće naredbe. Izgleda da je djavo odneo šalu, i da se situacija sa afričkom kugom otela kontroli, pošto nije poznato kako lečiti ovu bolest, koja je 100% smrtonosna za svinje. Lovcima u tim državama sada sledi period žestokog lova i odstrela divljih svinja, uz uzorkovanje i uništavanje jedinki. Kakav i koliki je to posao, može se samo pretpostaviti!

Što se Srbije tiče možemo da kažemo da je ispalo da u svakom zlu ima nečeg dobrog! Naime, Madjarska je pre par godina duže cele srpsko-madjarske granice postavila ogradu od žice zbog talasa migranata, a sad se ispostavilo da je baš ta žica sprečila širenje zaraženih divljih svinja iz Madjarske u Srbiju! Sa druge strane, Dunav koji je dobrim delom granica izmedju Srbije i Hrvatske je takodje prirodna barijera. Može se reći da je područje Srema ostalo rizično, jer tamo nema ni prirodnih ni veštačkih prepreka da divlja svinja menja stanište prelazeći graničnu liniju koja ide tačno preko najboljih staništa za divlje svinje (priobalje reka Bosut i Dunav i sremske šume). Kakve će posledice ovih odluka biti po biodiverzitet, ostaje da se vidi, ali će u svakom slučaju doći do poremećaja biološke ravnoteže u prirodi, gde će karnivori (mesojedi) ostati bez jednog izvora hrane (nazimad i prasići divljih svinja), pa će se onda okrenuti ka drugim izvorima hrane (srneća divljač, npr.). Poremećaj lanca ishrane je skoro siguran.

Sa obzirom da je afrička kuga divljih svinja registrovana i u Bugarskoj, jugoistočni deo Srbije može biti u problemu, osim ako lovci Bugarske ne budu revnosni u redukciji divljih svinja. U svakom slučaju, opasnost vreba, jer dovoljno je da par zaraženih jedinki udje na neku teritoriju i da se onda geometrijskom progresijom neizlečiva bolest širi, da zahvati i populaciju domaćih svinja, i onda eto nevidjenog belaja za celu državu!

Naredbu Ministarstva poljoprivrede Hrvatske i mere koje su predvideli radi suzbijanja širenja afričke kuge svinja možete pogledati klikom na link: https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2018_12_115_2281.html

Još jedna TV emisija o preregistraciji oružja - gost je predsednik LSS Ćirković

U nedelju, 27. januara na niškoj TV Belami emitovana je uživo emisija 'Odgovorni' u kojoj se govorilo o aktuelnom produženju roka za 'preregistraciju' oružja, ali i o inicijativi i predlogu za izmenu Zakona o oružju i municiji, koji je zadao velike glavobolje i troškove vlasnicima legalnog oružja u Srbiji.

Gost emisije je bio predsednik LSS Bratisva-Braca Ćirković.

U emisiji je Ćirković izneo niz podataka ali i novosti u vezi izmena ZOM, kao i o taksama i troškovima preregistracije odgovarao je i na pitanja gledalaca u direktnom uključenju. Deo pitanja koja su postavljana su ista ona koja su se postavljala i na forumskoj temi na našem portalu Srbijalov, a odgovore  ćete čuti od samog predsednika LSS kad pogledate emisiju.

Utisak je da je Braca Ćirković vrlo dobro pripremljen otišao u TV emisiju, koja je trajala 40 minuta. Jedina primedba koju bi mogli da damo jeste što nije jači akcenat stavljen na ono čuveno 'diskreciono pravo' policije da nekom uskrati držanje legalnog oružja čak i ako nema učinjenog nikakvog prekršaja ili krivičnog dela! Štaviše, najčešće se kao razlog odbijanja zahteva za držanje oružja ili za oduzimanje navodi sledeće: 'procenjeno je da bi vlasnik oružja mogao u budućnosti biti opasan po sebe ili po druge' - to napišu policijski službenici uprkos podnošenju lekarskog uverenja od strane lekara psihologa koji utvrdi da je podnosilac savršeno normalan! Dakle, praktično, policajac kursista, ili administrativni referent u PU može svojom procenom da poništi nalaz i mišljenje lekara specijaliste psihologa! I da se prilikom toga oslanja na terensku kontrolu kada te neki komšija opanjka zato što ti zavidi, ili zbog bilo čega! Da zlo bude još veće, navedene reči 'opasan po sebe illi po druge' predstavljaju jedan od opisa simptoma za dijagnozu šizofrenije - da li su time policijski službenici eto postalli ovlašćeni da (pret)postavljaju dijagnoze psihičkih bolesti, ili da budu čitači budućnosti? Ustavno pravo svakog gradjanina je da poseduje oružje (ili bilo okoju drugu imovinu), ukoliko nije učinio nikakvo kršenje zakona, i nikakvo diskreciono pravo bilo čije ne može biti jače od Ustava. Zamislite da recimo policija, koja izdaje vozačke dozvole, uskrati nekom pravo na vozačku dozvolu nekom ko nije nikad ni parkirao pogrešno, procenom da će taj neko u vožnji 'biti opasan po sebe ili po druge', a da na drumovima divljaju ljudi koji za sobom imaju gomilu kršenja propisa i nekoliko saobraćajki! Koliko vozača u Srbiji i dalje vozi, iako su, na primer, imali saobraćajku sa smrtnim ishodom nekog od učesnika? Zamislite da vam po tom principu 'diskrecionog prava' neki državni organ (policija) može oduzeti vaš auto zato što proceni da možete biti 'opasni po sebe ili druge' u saobraćaju? Procena je razlog za oduzimanje vlastite imovine? Pa gde to ima?

Preregistracija oružja je upravni postupak, u kojem nadležni organ (policija) donosi odredjeno rešenje. Zakonom o upravnom postupku je predvidjeno da za svako doneto rešenje mora da se navede i obrazloženje, osnov za donošenje rešenja, i pouka o pravnom leku koja omogućava žalbu. Da li iko normalan misli da je nečija nestručna procena budućnosti dovoljna za obrazloženje? Tu odredbu Zakona o oružju vezano za 'diskreciono pravo' treba momentalno ukinuti, i svakom ko nije kršio zakone omogućiti nabavku i držanje oružja, ali istovremeno i debelo pooštriti kazne ukoliko vlasnik oružja krši propise! Jednostavno je rešenje, ali da li ima volje i razuma da se to i primeni, ili je lakše 'procenjivati' ko bi možda mogao biti 'opasan po sebe ili po druge'? Jedina smo država koja ima tu odredbu!

U predlogu izmena Zakona o oružju i municiji, koji je podneo NAOS i LSS, se izmedju ostalog traži ukidanje te odredbe. Da li će to tako i biti, zavisiće od MUP i na kraju od Narodne skupštine u kojoj sede ljudi koje smo mi birali. Lovaca ima 80.000, vlasnika drugog oružja ima oko 500.000, pa eto političarima dobar razlog da stave prst na čelo i da dobro razmisle o predloženim izmenama zakona i o nekim budućim izborima kada i vlasnici oružja glasaju!

Snimak emisije možete pogledati klikom na link: https://www.youtube.com/watch?v=ga_VfymPjV4