Kretanje i prisustvo drugih lica (uključujući i decu) sa osobama koja učestvuju u lovu biće zabranjeno, predlaže se u radnoj verziji nacrta izmena i dopuna Zakona o divljači i lovstvu. Pored toga, predlaže se i pooštravanje mera za pravo na lov i dobijanje prava na lovnu kartu, kao i uvođenje obavezne i kontinuirane edukacije lovaca.

Izmene zakona bi obuhvatale i u ukidanje obaveze lovočuvara da nosi oružje, već  bi se to ostavilo kao mogućnost.

Lovočuvar bi bio i ovlašćen da udalji iz lova lice koje ne poštuje mere sigurnosti u lovu ili ili lovi divljač na način ili uz upotrebu oružja i municije suprotno zabranama propisanim  zakonom ili lovi bez lovne karte ili dozvole za lov.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je da počinje izrada Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o divljači i lovstvu.

Predstavnici državnih organa, organizacija, udurženja, privrednih subjekata, stručne javnosti mogu da se upoznaju tekstom radne verzije nacrta i najkasnije do 8. septembra 2023. godine daju svoje komentare, sugestije i predloge.

Ministarstvo je objavilo objavilo radnu verziju ncarta, kao i dokument za razlozima sa donošenje izmena i dopuna.

Predloženim izmenama se na prvom mestu zabranjuje se prisustvo i kretanje drugih lica sa licima koja učestvuju u lovu (uključujući i dece). Obzirom na aktuelna dešavanja u Srbiji, i mnoštvo nesrećnih slučajeva u kojima su učesnici koristili oružje, Ministarstvo navodi da je neophodno bezbednost u lovu podići na najviši mogući nivo, navodi se u objašnjenju.

Zbog toga se predlaže da se u zakon doda stav koji kaže da „u lovu mogu učestvovati ovlašćeno lice korisnika lovišta, vođa grupe i lovci i da je zabranjeno je prisustvo i kretanje drugih lica“. 

Predloženo je i pooštravanje mera za pravo na lov, i dobijanje prava na lovnu kartu, kao i uvođenje obavezne i kontinuirane edukacije lovaca.

Naime, izmenama zakona se predlaže privremena zabrana bavljenja lovom na teritoriji Srbije, čime se, kako se navodi u dokumentu Ministarstva, uvodi odgovornost lica za kršenje zabrana i mera sigurnosti u lovištu obzirom da se u praksi pokazalo da postojeća zakonska rešenja predviđaju mnoštvo kazni za korisnike lovišta, ali skoro nikakvu represivnu meru za sama lica.

U zakon bi zato moga do bude dodat član koji propisuje „meru zabrane lovom“.

Predlog je da meru zabrane bavljenja lovom na teritoriji Srbije Ministarstvo izriče licu koje se ne pridržava mera sigurnosti u lovu ili lovi divljač na način ili uz upotrebu oružja i municije koji su zabranjeni zakonom ili lovi bez lovne karte ili dozvole za lov.

Ministarstvo bi tu meru izricalo na osnovu predloga korisnika lovišta i zapisnika lovočuvara o izvršenoj ili pokušanoj nedozvoljenoj radnji i o izvršiocu.

Zabrana lova može se izreći u trajanju od jedne godine, a u slučaju ponavljanja nedozvoljenih radnji, može se izreći trajna zabrana bavljenja lovom na teritoriji Srbije.

Тakođe, predlog je i da se izmeni član zakona koji se tiče lovne karte. Lovna karta može biti mesečna i godišnja, kao i do sada, sa tim što se detaljnije propisuje ko može dobiti godišnju, a ko mesečnu kartu.

Pravo na godišnju lovnu kartu bi, kako se sada predlaže, imalo lice koje je državljanin Srbije, ako ima položen lovački ispit ili je steklo diplomu srednje ili visoke škole u kojoj je izučavalo predmet iz oblasti lovstva, ako redovno pohađa obuke, ispunjava uslove iz propisa kojima se reguliše oružje i municija (osim za sokolarenje) i nema izrečenu meru zabrane bavljenja lovom.

Pravo na mesečnu lovnu kartu bi imao strani državljanin, ako poseduje važeću lovačku ispravu zemlje čiji je državljanin i ako ispunjava uslove iz propisa kojima se reguliše oružje i municija, kao i državljanin Srbije za komercijalni lov, ako ispunjava uslove koji su predviđeni i za dobijanje godišnje karte.

Ministarstvo je, takođe, iz „razloga zaštite, upravljanja, lova, korišćenja i unapređivanja populacija divljači, ali i smanjenja mogućnosti od širenja zaraze i šteta“ predložilo da površine koje se koriste za vojne namene, više ne budu nelovne površine.

Lovačkom savezu Srbije bi, prema predlogu u radnoj verziji nacrta, bilo povereno da donosi i sprovodi program obuke lovaca (koji sadrži zakonodavni okvir u oblasti lovstva, gajenje i ekologiju divljači, gazdovanje lovištem i organizaciju lova, lovnu kinologiju, kao i postupanje sa oružjem i municijom i druge mere sigurnosti u lovu), da distribuira lovne karte, vodi Кatastar lovišta i Centralnu bazu podataka.

U Кatastar lovišta i u Centralnu bazu podataka upisuju se i vode svi podaci od značaja za planiranje, upravljanje i nadzor nad lovnim gazdovanjem, zaštitom divljači i staništima divljači, „kao i podaci o lovcima, lovnim kartama i izrečenim merama zabrane bavljenja lovom“.

Izvor: novaekonomija.rs

Lov na divlje svinje u Požegi počinje ranije kako bi se sprečilo uništavanje poljoprivrednih zasada

Požega - Meštani požeških sela Tabanovići, Papratište i deo Loreta mesecima muku muče sa divljim svinjama koje haraju selom,

a na meti su poljoprivredne kulture, pre svega kukuruzišta, krompirišta ali i šljivici.

„Od najezdi divljih svinja ali i šteta koje prave to je nemoguće opisati. One ne odustaju dok ne sravne apsolutno sve. Najveći problem je što ih ima preko 200 jedinki i prilično su pripitomljene jer su neke jedinke suprasne krmače i prasiće odgajivali pa puštali u prirodu”, kaže Goran Pavlović iz sela Tabanovići.

Pavlović dodaje da su prošle godine meštani opominjali Lovačko društvo Knjaz Miloš iz Požege da obrate pažnju na njihov problem, ali odgovara ni reakcije nije bilo.

„Mi znamo ko te divlje svinje gaji, ali se o tome ćuti. Sada smo svi nemoćni. Branimo se petardama i udaramo o šerpe i lonce ne bi li ih uplašila buka ali džaba. Pripitomljene, dolaze na pet metara ispred nas. Prijavili su komšije koji su pokušali petardama da spasu useve, pa su privedeni u policijsku upravu kako bi dali izjave, a nakon toga pušteni su kući. Kako da se odbranimo, ne znamo ni sami, svinje štiti zakon, a nas izgleda nema ko”, dodaje Pavlović.

Da divlje svinje jesu hranjene na hranilištima potvrdjuje prvi čovek Lovačkog udruženja iz Požege, Milivoje Novaković jer kako kaže to je obaveza udruženja, a kada je reč o rešenju problema, već se nazire.

„Danas je zasedao Upravni odbor na kome je doneta odluka da se pre vremena započne lov na divlje svinje, tako da će umesto 3. septembra početi u nedelju. Organizovaćemo veći broj lovaca kako bi smanjili brojnost divljih svinja i jednostavno, da ih na taj način rasteramo jer se grupišu na lovištu koje se graniči sa čačanskom teritorijom”, rekao je Milivoje Novaković.

Izvor: www.glaszapadnesrbije.rs

Дивље свиње пустоше поља кукуруза у Пекчаници

Ловци кажу ЗАБРАЊЕНО НАМ ЈЕ ДА ИХ ЛОВИМО

Као да пољопривредници немају довољно проблема, лошу годину, свињску кугу, лоше цене, сада њихове плодове рада упропаштавају крда дивљих свиња.

У краљевачком селу Пекчаница и околним селима, ситуација је алармантна, а људи очајни. О муци која их је задесила за Добро јутро говори Предраг Вељковић, пољопривредник из тог села.

– Дивље свиње улазе у њиве, пустоше их, праве огромну штету. Ни најстарији људи у Пекчаници и околини не памте да су у том броју сишле са планине – одбране од гладних крда нема, лов је пуштен али од тога је слаба вајда.

– Како да се бранимо, пустили су лов, ловци иду али то је слабо, огромна је популација свиња и не могу толико да их побију. У стању су за ноћ од двадесет, тридесет ари до пола хектара да упропасте – огорчен је Предраг Вељковић из овог краљевачког села, напомињући да су људи приморани да неке послове раније одраде.

– Сељаци су приморани да раније одраде силажу иако кукуруз још није за силажу. Боље је да спасу шта могу, нема села у околини које није у проблему. Виђена је крмача са тринаест прасића, а ловци не могу да је убију јер је заштићена, само су успели да је отерају из овог нашег подручја – рекао је Вељковић за Добро јутро. И он ће у њиву да скида кукуруз, како би спасао шта се спасти може.

Izvor: www.dnevnik.rs