Sedamnaesti slučaj za 10 dana, ptice prodaju ekskluzivnim restoranima

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) saopštilo je da su u saradnji sa policijom sprečili krivolov prepelice kod Bačkog Jarka u opštini Temerin, te da je to već 17. slučaj krivolova oktriven od 1. avgusta, kada je počela sezona lova na prepelicu.

- Već od kraja jula krivolovci su širom Srbije postavili desetine zakonom zabranjenih elektronskih vabilica uz pomoć kojih dozivaju ptice u smrtonosne zamke. Za prvih deset dana ovogodišnje lovne sezone otkriveno je čak 17 slučajeva krivolova na prepelice- saopšteno je iz Društva.

Kako navode zaštitari ptica poslednji slučaj zabeležen je u noći između srede i četvrtka, kada su aktivisti Društva zajedno sa policijom, treću godinu za redom sprečili nezakonit lov i masovan pomor prepelice u opštini Temerin u ataru kod sela Bački Jarak.

- Dve vabilice postavljene radi primame prepelica i njihovog masovnog izlova bile su skrivene na parceli požnjevene pšenice oko dva kilometra istočno od naselja. Policijska patrola je na poziv aktivista Društva blagovremeno reagovala i zaplenila nedozvoljenu opremu, a za izvršiocima ovog krivičnog dela se traga- saopšteno je iz Društva.

Zaštitari navode da njihov Tim za borbu protiv krivolova već četvrtu sezonu pronalazi i prijavljuje slučajeve krivolova prepelica i drugih ptica.

- Međutim, i pored velikog pritiska domaće i međunarodne javnosti, uspešnih akcija inspekcije i policije i kažnjavanja obim krivolova na prepelice ne opada, već raste- rekao je Draženko Rajković iz DZPPS.

Podaci ove organizacije pokazuju da se godišnje u Srbiji krivolovi između 125.000 i 175.000 ptica, od čega gotovo polovinu čine prepelice i grlice. One se, kako kažu u DZPPS, švercuju u Italiju gde se prodaju eksluzivnim restoranima.

Izvor: Blic

Žitelji sela Vukomanovo kod Niša žale se da divlje svinje, koje je niško lovačko udruženje pustilo na prostor gde se nalaze njihove njive i bašte, uništavaju useve.

Dragan Jovanović svakodnevno obrađuje njive, vinograd, bašte, ulaže koliko god je potrebno, pa je sada revoltiran zbog štete koju su njegovim usevima nanele divlje svinje.

"Ja sam podigao kredit da bih mogao da kupim đubrivo i seme. Međutim, sada je pričinjena totalna šteta", žali se Dragan Jovanović iz sela Vukomanovo.

U Lovačkom udruženju kažu da su tu naselili dve divlje krmače i dva vepra i proglasili teren zabranjenim za lov, kako bi održali fond te divljači. Poručuju da naseljavanja narednih godina neće biti.

"Takođe smo se osigurali od štete koja je do sada prouzrokovana, u zajedničkoj akciji sa osiguravajućom kućom. Pozivali smo i poljoprivrednike na povremene edukacije – kako da zaštite useve, ali je odziv bio vrlo mali", objašnjava Bratislav Ćirković, predsednik Lovačkog udruženja iz Niša.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su osim lovačkih udruženja, koja su osigurala useve, i vlasnici imanja dužni da se pridržavaju mera za sprečavanje šteta od divljači, kao što su postavljanje ograda i plašilica. Objašnjavaju da svako lovište čine i državne i privatne parcele, a Udruženje samo određuje područje gde će naseliti divljač iz uzgajališta. Dakle, sve je po zakonu – ipak slaba uteha za ove poljoprivrednike.

"Ono se umilelo po kukuruzu, po vinogradu, ne možemo da ih izbrojimo. Štetu sam prijavio Lovačkom udruženju. Oni kažu da ne sme da se ubija divlja svinja, jer je zakonom zaštićena. Da se te divlje svinje presele tamo gde im je mesto. Ne ovde gde mi obrađujemo, nego nadomak sela je planina Seličevica", kažu meštani ovog mesta.

Lovačko udruženje izmestiće hranilice prema planini kako bi se divljač povukla van njiva. A poljoprivrednicima ostaje da se strpe i ne posežu za oružjem, jer je zaprećena kazna za krivolov do milion dinara, a ukoliko se prekršilac uhvati sa odstreljenom divljači – i do tri godine zatvora.

Izvor: RTS

ОДРЖАНА ДРУГА ЛОВАЧКА МАНИФЕСТАЦИЈА У ЧУРУГУ
"Ловац на чеки 2017"

Čim dođe leto, Čokani već znaju - opet kreću iznenadni nestanci struje. Ne traju dugo, trenutak ili dva. Ali najviše čudi razlog - čvorci i grlice koji se skupljaju na visokonaponskim žicama.

Treću godinu zaredom, tokom letnjih meseci Čokani u više navrata dnevno ostaju za trenutak bez električne energije, što im, kako kažu, često prouzrokuje kvarove na električnim uređajima.

Na mnogobrojne žalbe žitelja ove varošice u pogonu EPS-a u Senti nemoćno sležu ramenima, tvrdeći da su za kratkotrajne nestanke struje tokom letnjih meseci krive ptice.

Prema njihovim rečima, česte dnevne nestanke struje u trajanju manje od jedne sekunde, koji su pogubni za sve električne uređaje, izazivaju čvorci i grlice koji se u velikom broju skupljaju na žicama visokonaponske mreže koje prolaze kroz vinograde i njive sa suncokretom!

- Kada ih neko uplaši i velika jata u jednom momentu slete ili odlete sa opuštenih žica, zbog velike vrućine, dolazi do njihovog kontakta, pa osigurači automatski registruju kvar i isključuju struju. Kako taj kvar kratko traje, automatski se vraća struja - objašnjava radnik Elektrodistribucije, koji zbog zabrane davanja informacija ne želi da mu se objavi ime u novinama.

On dodaje da i pored svih obećanja rukovodilaca EPS-a data na veliki broj žalbi predstavnicima Lokalne samouprave u Čoki i privrednicima, koji takođe zbog ovoga imaju velikih problema i štete, do ovakvih kratkotrajnih prekida dolaziće sve dok se ne oberu vinogradi i ovrši suncokret, pa se ptice presele na drugu lokaciju.

- Rešenje je i da se u ovim delovima atara postave podzemni kablovi, ali to je velika investicija, za koju se nema novca - dodaje radnik Elektroprivrede Srbije iz Sente.

Žitelji Čoke ne znaju kome da se obrate za nadoknadu štete na elektro-uređajima nastalim zbog kratkotrajnog prekida u snabdevanju električnom energijom.

- U nedelju 30. jula u toku dana desetak puta je dolazilo do nestanka struje, bilo je puno kvarova, pa su se građani javljali EPS-u - kaže radnik EPS-a iz Sente.

Vinarija traži čuvare-pucače

„Vinoprodukt“ iz Čoke raspisao je oglas za čuvare vinograda od čvoraka. Traže se lovci sa registrovanim oružjem koji bi pucnjevima iz pušaka metkovima bez sačmi plašili ptice. Međutim, meštani se plaše da će to dovesti do još češćih nestanaka struje.

Izvor: Blic

Srbija: 10.000 životinja svake godine su žrtve surovog iživljavanja

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apelovalo je danas na građane da nadležnim službama prijave svaki vid zlostavljanja životinja, ističući da u zemlji oko 1.000 osoba aktivno zlostavlja životinje u takozvanom jamarenju.

To društvo, uz podršku udruženja iz čitave Srbije pokrenulo je internet-kampanju čiji je cilj da informiše građane o jamarenju koje se organizuje širom Srbije iako je zakonom zabranjeno.

Jamarenje predstavlja način lova koji se obavlja uz pomoć obučenih pasa, najčešće terijera i jazavičara.

Zadatak pasa je da isteraju divlju životinju iz jazbine, nakon čega je lovci ubijaju.

U borbi pasa sa divljim životinjama, osim što ove životinje doživljavaju strah, stres, bol i patnju, životinjama se čak kidaju i delovi tela.

Neretko, kako se navodi, divlje životinje se zarobljavaju, drže u nehumanim uslovima, lišavaju hrane i vode i teraju na česte borbe sa obučenim psima.

Prema podacima kojima raspolažu organizacije za zaštitu životinja, čak 10.000 životinja svake godine žrtve su surovog iživljavanja.

Najčešće žrtve jamarenja su lisice i jazavci, a često u ovim nezakonitim aktivnostima stradaju i psi koji se bore s divljim životinjama.

Zakon o dobrobiti životinja zabranjuje zlostavljanje i borbe životinja, dok Krivični zakonik predviđa kaznu do tri godine zatvora i novčanu kaznu za učinioce koji zlostavljaju i ubijaju životinje na nezakonit način ili organizuju borbe životinja.

Izvor: www.b92.net