Fond za razvoj lovstva - zašto kasne konkursi za dodelu sredstava?

Od kada je u skladu sa Zakonom o divljači i lovstvu formiran budžetski Fond za razvoj lovstva (republički i pokrajinski) korisnici lovišta su uplaćivali sredstva u taj fond, iz kojeg su se posle toga na konkursu prikupljena sredstva raspodeljivala za odredjene namene po projektima. Odobreni projekti korisnika lovišta (lovačka udruženja, JP, NP) i ostalih koji nisu korisnici lovišta u Srbiji su za svoje projekte dobijali epitet da su 'od značaja za lovstvo Srbije'. Nećemo ovaj put o tome kakvi su sve projekti kršteni 'značajnim za lovstvo', to je tema za dublju analizu.

Ono što ovom prilikom želimo da potenciramo jeste činjenica da ove, 2016. godine, još uvek nije raspisan konkurs za dodelu sredstava iz Fonda za razvoj lovstva, ni iz republičkog ni iz pokrajinskog! Iako je godinama unazad praksa bila da se konkurs za dodelu sredstava iz Fonda za razvoj lovstva raspisuje u prvoj polovini godine, uz odredjeni rok za dostavu projekata, ove godine konkursa još uvek nema. Zainteresovani za učešće u konkursu kao razlog pretpostavljaju da je do kašnjenja došlo zbog ovogodišnjih izbora i da se čeka formiranje nove Vlade Srbije, što može biti razlog, ali kako onda recimo objasniti činjenicu da se, prema informacijama sa sajta Uprave za šume, uredno u okviru Ministarstva poljoprivrede, Uprave za šume, potpisuju i realizuju ugovori za sredstva iz takodje budžetskog Fonda za šume, dok iz istog ministarstva i iz iste uprave koja je nadležna i za lovstvo nema ni najava o raspisivanju konkursa za dodelu sredstava za lovstvo!? Nije moguće da jedan fond funkcioniše normalno, dok drugi stoji, iako su oba fonda u nadležnosti istih ljudi u državnoj administraciji. Štaviše, ako republička vlada nije još formirana, Vlada AP Vojvodine jeste formirana i funkcioniše uredno. Pa zašto onda bar u Vojvodini nema konkursa, kad je pokrajinski Fond za razvoj lovstva samostalan, a u njega se slivaju sredstva prikupljena u pokrajini? Nema objašnjenja, ili bolje rečeno, nije poznato objašnjenje.

Podsetimo ponovo da se Fonda za razvoj lovstva puni direktno sredstvima koje lovci uplaćuju na ime naknade za lovnu kartu i to u visini od 1000 dinara po lovnoj karti. Takodje, direktan priliv u Fond za razvoj lovstva predstavljaju sredstva koja se uplaćuju na ime naknade za korišćenje divljači - lovačka urduženja plaćaju 10% vrednosti planiranog odstrela divljači, dok javna preduzeća i nacionalni parkovi u tu svrhu izdvajaju i uplaćuju  5% vrednosti paniranog odstrela divljači prema godišnjem planu gazdovanja lovištem. Obračunati iznos naknade za lovne karte se uplaćuje početkom ili u prvom kvartalu odjednom za celu godinu (nije moguće dobiti lovne karte bez uplate), dok se iznos naknade za korišćenje divljači uplaćuje u dva dela: 30% naknade se uplaćuje u prvoj polovini godine, dok se ostatak od 70% uplaćuje do kraja godine.

Imajući ovo u vidu jasno je da je priliv predvidjenih sredstava u Fond za razvoj lovstva uglavnom ostvaren (osim onih 70% naknade za korišćenje divljači), pa je tim pre još čudnije zašto konkursa nema, pa nema? Korisnici lovišta su u svojim planovima računali na ta sredstva, kolika god da su, sa namerom da ih upotrebe za ulaganja u lovišta pre svega, osim ako izuzmemo neke apstraktne projekte koji su više vezani za razne analize, metodologije, uskladjivanja i sl., gde su korisnici sredstava iz Fonda za razvoj lovstva neretko bila pravna lica koja nisu korisnici lovišta, i koji u taj Fond nikad nisu ni dinar uplatili, ali su itekako koristila sredstva koja lovci i lovačke organizacije i drugi uplaćuju u Fond, i gde je realno teško egzaktno proveriti i odmeriti vrednost apstaktnih projekata i njihov doprinos razvoju lovstva u Srbiji. Iz tog razloga se u forumskim diskusijama na Srbijalov portalu još ranije pojavila ideja da pravo korišćenja sredstava iz budžetskog Fonda za razvoj lovstva imaju samo oni koji taj fond i pune svojim uplatama, pa i ako im treba neka analiza ili metodologija i sl., onda neka korisnik lovišta angažuje one koji mogu da odrade posao koji im je potreban. Da li je ta ideja vredna razmatranja i sprovodljiva ili nije, to treba da procene nadležni, mišljenja smo da jeste barem za razmatranje. Ako pretpostavimo da je Fond za razvoj lovstva formiran i kao jedan vid solidarne pomoći medju korisnicima lovišta i način da se deo budžetskih sredstava vraća onima koji su uplaćivali naknade gde bi se siromašnije sredine i lovišta pomogle da se lovstvo kod njih brže razvija, onda je zaista nejasno zašto se iz tog fonda finansira puno stvari čiji pozitivan uticaj teško može u ovom momentu da se vidi.

Sa obzirom da smo već ušli u avgust mesec i da je do kraja godine ostalo još 4 meseca, može se postaviti i pitanje kada će uopšte moći da se realizuje ovogodišnji konkurs. Nakon raspisivanja konkursa (o čemu još uvek nema ni najava) postoji odredjeni rok za konkurisanje (15-30 dana najčešće). Nakon dostavljanja projekata za konkurs, formira se komisija koja pregleda prispele projekte i daje svoje mišljenje o tome, a i za iole ozbiljniji pregled projekata je potrebno vremena; posle toga se prave ugovori i pozivaju predlagači projekata da pristupe potpisivanju ugovora što opet traje barem desetak dana. Tek nakon toga može doći do realizacije prvih uplata po odobrenim projektima - sve ovo pod uslovom dastvari teu kao podmazane. Ta konkursna procedura realno traje oko 2 meseca minimum, pa stvarno treba staviti prst na čelo i razmisliti da li će korisnici lovišta uopšte imati vremena da planirane radove ove godine u lovištima za koje nameravaju da konkurišu i stignu da realizuju?

Objašnjenja nadežnih nema, kao što nema ni najava kada će biti konkursa.

Одржан први састанак Међувладине радне групе о противправном убијању, хватању и трговини птицама селицама на Медитерану

Недавно смо овде на порталу пренели вест да су Уједињене нације формирале Међувладину радну групу о противправном убијању, хватању и трговини птицама селицама на Медитерану. Србија као рубни део медитеранског басена свакако осећа утицај нелегалног лова и хватања птица селица, без обзира где се те нелегалне активности одвијају. Мишљења смо да иако је тај утицај уочљив у популацији селица, сам нелегалан лов у Србији као земљи преко које иде један део миграције птица има миноран утицај на бројност популације тих птица. Прво што појединачни примери незаконитог лова не одсликавају све ловце, а друго, зато што невелик број ловаца уопште се и бави било каквим ловом на птице селице - велика већина ловаца је заинтересованија за крупнију дивљач-крзнашице. Треба само погледати податке о легалном одстрелу ловних птица селица па ће бити јасно да се у Србији одстрели можда свега 1% укупног европског одстрела нпр. грлица или препелица! Дакле Србија, њене ловачке организације, државни органи и српски ловци нису проблем, суштина проблема је негде другде. Ловачке организације у Србији јесу заинтересоване за сузбијање нелегалних активности око птица селица и из разлога ловног туризма, јер је Србија била и још увек јесте занимљива ловно-туристичка дестинација за многе ловце туристе. На жалост, постоје појединачни примери да неки инострани ловци злоупотребљавају гостопримство у Србији и да у сарадњи са појединцима на локалу (било да су ти локалци ловци или не) пуцају на све па и заштићене врсте птице, које понекад покушавају да илегалним каналима изнесу из Србије. Нисмо успели да сазнамо или откријемо разлог због чега се не спроведе ригорознија контрола по виђенијим ресторанима у европским градовима где се на менију често налази и понуда разних птица селица, од којих се неке врсте сматрају деликатесом! Докле год постоји потражња (легална или нелегална) по ресторанима за одстрељеним или ухваћеним птицама, увек ће бити и оних који ће се на било који па и најморбиднији начин трудити да ту тражњу задовоље. Јавна је тајна да у десетковању птица селица предњаче становници приобаља Медитерана, укључујући ту можда и неке делове земаља бивше СФРЈ, а посебно су активни становници северноафричких држава.

Ловци и сви други који се баве природом морају да схвате да је покренута велика глобална акција под окриљем УН да се заустави пад бројности птица селица било да се ради о незаконитом лову одстрељивањем, или хватањем птица на друге начине (мреже поклапајуће или вертикалне, лепак, замке...) који су далеко убитачнији по птице од пушака. На жалост, у Србији су поједине 'заштитарске' организације дозволиле себи да у борби против незконитог лова користе и сами врло спорне (са законског становишта) начине и средства, бацајући акценат на СВЕ ловце као кривце, уместо да су се окренули истраживању и откривању покушаја незаконитог лова у Србији који би можда могли и да се окарактеришу као организован међународни криминал, као и заштите станишта од прекомерне или нестручне употребе агрохемије у Србији, станишта које птице селице на свом путу користе као одмориште. Полутужно или полусмешно делују бомбастични новински наслови и текстови у којима се на велика звона удара откривање неколицине људи који су уз помоћ вабилице одстрелили нпр. 10 препелица (а било је баш таквих вести), и онда се то помпезно представља као велики успех заштитара! Наравно да је за осуду сваки незаконит лов, али не сме се генерализовати и појединачни случајеви преносити на све ловце. На срећу, осим појединачних мањих инцидената у претходним годинама, последњи велики случај међународног шверца одстрељених птица се у Србији десио пре неких 15-ак година у афери 'Балканске птице'; од тада су криминалци након што су откривени, или престали да размишљају о Србији као подручју којим би се бавили, или су из опреза своје активности свели на минимум.

Преносимо вест коју је објавила Међународна ловачка организација ФАЦЕ о првом састанку Међународне радне групе (превод урадио Србијалов Админ Тим):

Први састанак новоформиране Међувладине радне групе о противправном убијању, хватању и трговини птицама селицама на Средоземномљу (МИКТ) одржана је у Каиру, Египат од 11-15. јула 2016.
На састанку су представници Влада и низа других заинтересованих страна радили на развоју свеобухватног програма рада за радну групу до 2020. године.
МИКТ усваја приступ нулте толеранције према противправном убијању, хватању и трговини птицама селицама (ИКБ). Да би ово било успешно, МИКТ захтева пуну и проактивно подршку на националном нивоу свих заинтересованих страна. ФАЦЕ (међународна ловачка асоцијаца) има дугогодишњу политику нулте толеранције на  криминал у вези дивљачи, укључујући ту и незаконито убијање, јер то једноставно није лов.
Др Дејвид Скалан, директор ФАЦЕ за  очување, који је присуствовао састанку одржао је презентацију која дефинише различите активности које чланови ФАЦЕ к спроводе у медитеранском региону у борби против ИКБ (илегал килинг бирдс-незаконито убијаннје птица). То укључује учешће ловаца у добровољном ангажовању, јавну осуду ИКБ од стране ловачких удружења, организацију различитих образовних иницијатива и промоцију необавезујућих повеље, као што су Европска повеља о лову и биолошкој разноврсности.
Надаље, ФАЦЕ ће саветовати Радну групу о томе како да мобилише пуну подршку ловачких организација / ловаца у региону Медитерана.

Белешка:
МИКТ признаје "улогу правног и одрживог лова птица са одрживим приходима и очување станишта и улогу ловне заједнице у промоцији и подстицању поштовања закона и праксе одрживог лова";
ФАЦЕ такође прати Туниски Акциони План 2013-2020 (под Бернском конвенцијом) о сузбијања нелегалног убијања, хватања и трговине дивљим птицама.

Извор: http://www.face.eu/

Današnji broj lista 'Kurir' ponovo piše o Draganu Šormazu, predsedniku LSS

Današnji broj dnevnog lista 'Kurir' ponovo se bavi pisanjem o presedniku LSS Draganu Šromazu. U kratkom prethodnom periodu u 'Kuriru' (a i u drugim medijima) je pisano o diskutabilnim potezima i izjavama koje je predsednik LSS činio, i koje su dizale priličnu prašinu u lovačkoj (i ne samo lovačkoj) javnosti. Najnoviji tekst, jedan u nizu u poslednje vreme o Draganu Šormazu, bavi se prošlogodišnjim(2015.) konkursom za dodelu sredstava iz budžetskog Fonda za razvoj lovstva i odobrenim sredstvima u visini od 11 miliona dinara za projekat pod nazivom 'Usaglašavanje rada lovačkih organizacija u Srbiji sa Zakonom o divljači i lovstvu i pratećih pravilnika'.

Kako piše 'Kurir', LSS i Dragan  Šormaz su lane tražili čak 17,5 miliona dinara iz budžetskog Fonda za razvoj lovstva, a odobreno im je 'samo' 11 miliona. Dodajemo je taj iznos u tom momentu predstavljao po nekim procenama čak blizu 20% ukupno predvidjenih sredstava u Fondu za razvoj lovstva za tu 2015. godinu za sve lovačke organizacije u Srbiji (lovačke saveze, lovačka udruženja korisnike lovišta, JP i Nacionalne parkove). Takodje, kako piše 'Kurir', 11 miliona dinara je odobreno za projekat uskladjivanja rada lovačkih organiizacija više od pet godina nakon stupanja Zakona na snagu, iako je rok za uskladjivanje bio propisan na 18 meseci. Podsetićemo da Fond za razvoj lovstva (i republički i pokrajinski) direktno svojim uplatama pune korisnici lovišta (lovačka udruženja sa 10% vrednosti odstrela divljači, Javna preduzeća i Nacionalni parkovi sa 5% vrednosti odstrela), a posebno još lovci pojedinci svojim uplatama od 1.000 dinara za naknadu za obaveznu lovnu kartu koju izdaje Ministarstvo poljoprivrede. Ako se barata cifrom da u Srbiji zajedno sa AP Vojvodinom ima oko 80.000 lovaca (od toga četvrtina u AP Vojvodini), onda se samo po osnovu naknade za lovnu kartu prikupi oko 80 miliona dinara, tj. oko 60 miliona u Srbiji bez pokrajinskog Fonda.

Ima još dosta zanimljivih stvari u ovom članku iz 'Kurira' koje vredi pročitati, i čiju sliku iz današnjeg broja novina objavljujemo uz ovu vest, pa preporučujemo da pročitate tekst u novinama.

POST EDIT: u medjuvremenu na internet stranici 'Kurira' objavljen je ovaj članak. Možete pročitati klikom na link: http://www.kurir.rs/

Pokrenuto potpisivanje 'on-lajn' peticije za izmenu Zakona o oružju i pratećih pravilnika

Nakon što je u martu mesecu ove godine stupio na snagu novi Zakon o oružju i municiji i prateći podzakonski akti - pravilnici, u lovačkoj javnosti su se povećale tenzije i digla se velika prašina zbog novih propisa. Naročito nezadovoljstvo i ogorčenje su izazvali prateći pravilnici, pre svega pravilnik o zdravstvenoj sposobnosti i pravilnik o uslovima za držanje oružja (uprostili smo nazive), koji su bili kap koja je prevršia čašu nezadovoljstva kod lovaca i drugih vlasnika oružja.

Posle burne reakcije javnosti na nove propise, konačno su reagovali i lovački savezi (koji su nekim čudom ostali nemi kada se o propisima raspravljalo u procesu donošenja). Tako su lovački predstavnici kontaktirali nadležana miinistarstva (Ministarstvo zdravlja i MUP), kako bi se barem pravilnici hitno izmenili, a u budućnosti i neki delovi zakona. Pravilnici koji prate ZOM (Zakon o oružju i municiji) su takvi da će svojim rigidnim odredbama i primenom dovesti do desetkovanja broja lovaca, teško će pogoditi proizvodjače, uvoznike i trgovce lovačkim oružjem i municijom, dovešće do drastičnog pada članstva u lovačkim organizacijama i time ugroziti opstanak korisnika lovišta, a neće ni malo doprineti smanjenju krivičnih dela uz pomoć oružja! Statistika i činjenice su neumoljive: svega 2% nasilnih krivičnih dela uz pomoć oružja se načini sa legalnim oružjem. Da zlo bude veće, ovim propisima će biti oštećena i sama država Srbija, jer će priliv u budžet po osnovu lova i prometa oružjem i municijom biti višestruko smanjen! Jednom rečju: ovakvi propisi su čisti autogol vlasti! Kod nekih lovaca i vlasnika oružja ogorčenje ide čak dotle da ima stavova da vlast želi po svaku cenu da razoruža narod, u čijoj tradiciji postoji težnja da se ima oružje.

Na žalost, ulazimo u šesti mesec važenja novih propisa, ali i pored obećanja nadležnih i prećutne ili verbalne konstatacije da su lovci u pravu, još uvek nema na vidiku nekih zvaničnih izmena i promena u propisima - i dalje je sve u sferi obećanja, a na snazi su i dalje propisi čija upotrebna i praktična vrednost se osporava.

Imajući to u vidu, grupa lovaca entuzijasta koji su povezani zajedničkim hobijem na društvenoj mreži Fejsbuk kao profil 'Lovci Srbije' sa preko 10.000 članova, pokrenuli su inicijativu za on-line potpisivanje peticije za što hitniju izmenu propisa koji ne doprinose boljitku u društvu i lovstvu i svojim odredbama ne štite opšti interes, nego ga, naprotiv, ugrožavaju. Tako grupa lovaca zaljubljenika u lov i prirodu priikom pokretanja peticije poručuje i sledeće: 'Da vidimo koliko nas stvarno ima , i da li nas uopšte ima.  Da vidimo možemo li nešto da uradimo u smislu sakupljanja dovoljnog broja potpisa za pokretanje zvanične inicijative sa sudskom overom potpisa a sve u cilju stavljanja van snage i izmena donetog Zakona o oružju i municiji i pratećih pravilnika i podzakonskih akata.'

Želeći da doprinese što masovnijoj podršci ovoj peticiji Srbijalov Admin Tim poziva sve lovce, sve članove Srbijalov portala i sve goste ovog portala da svojim potpisom podrže peticiju o izmeni propisa o oružju koji su izazvali opšti odijum javnosti. Jednostavnom procedurom ćemo pokušati zajedno da izvršimo dodatni pritisak da nadležni što pre donesu predložene izmene propisa, jer život ne može da čeka administraciju da se konačno smiluje i ispravi svoju grešku napravljenu u ovako loše napisanim propisima.

Peticiju možete podržati svojim potpisom klikom na sledeći link: http://www.peticije24.com

Ujedinjene nacije formirale radne grupu za borbu protiv nezakonitog lova na ptice selice u Mediteranskom basenu!

Na sajtu Deutsche Welle objavljen je članak-intervju u vezi novoformirane Radne grupe Ujedinjenih nacija za borbu protiv krivolova migratornih vrsta prica. Formiranje Radne grupe je delom isforsirano kampanjom koju je vodila NVO 'BirdLife International', čiji su članovi i neki od domaćih zaštitarskih organizacija. Da podsetimo, 'BirdLife International' je potpisnik Sporazuma sa lovačkom medjunarodnom organizacijom FACE (čiji je član i Lovački savez Srbije), baš u vezi održivog lova.

Iako će se u svom radu novoformirana Radna grupa UN baviti pre svega nelovačkim grupama ljudi koji hvataju ili ubijaju ptice selice, jedan deo problema koordinator Radne grupe UN vidi i kod lovaca. Osnovano ili ne, procenite sami. Svaki lovac koji poštuje divljač i prirodu je svakako protiv masovnog uništavanja čitavih jata ptica selica uz pomoć mreža, pisano je o tome na Srbijalov portalu. Takodje svaki normalan lovac je protiv nezakonitog odstrela zaštićenih vrsta ptica, i o tome smo pisali na forumu, i pozdravljali akcije stručnih službi i policije u hvatanju prekršilaca,neretko stranih državljana. Šta nas lovce u Srbij kao ivičnoj zemlji Mediteranskog basena čeka posle ovog poteza UN? Pročitajte pažljivo intervju, pa ćete мoći da steknete utisak kuda će sve ovo da vodi. Evo teksta pomenutog intervjua:

Нова радна група УН-а за борбу против лова птица селица

Више од 20 милиона птица селица се сваке године незаконито убије и тргује њима у медитеранском басену. Нова радна група УН је направљена тако да се ухвати у коштац са овим проблемом. Питали смо координаторку Цармен Навес да нам нешто више каже о томе.
Птице селице лете милионе километара између њихових терена за размножавање и зимских станишта. Али по доласку у Европу, неке се сусретну са непријатаним  крајем у рукама ловаца, који убијају милионе водених птица, птица певачица и грабљивица сваке године.
Сада, Конвенција Уједињених нација о миграторним врстама је основала радну групу за заштиту ових птица - од којих су неки већ угрожени. Радна група је управо завршио свој први састанак икада, у Каиру.

DW: Како ће нова радна група радити у борби против илегалног лова птица?

Carmen Naves: Група је састављена углавном од државних званичника, представника из сваке од приморских земаља у Медитерану, а такође и једног  броја посматрача, укључујући и међународне организације, невладине организације, агенције Уједињених нација, итд. Радна група ће се у основи фокусирати на спровођење закона и у ту сврху ће обезбедити средства за земље у борби против илегалног убијања птица у својим земљама.

DW: О којим птицама посебно говоримо?

Постоји велики број угрожених врста. Све оне су птице селице, који мигрирају нарочито у јесен и пролеће. У јесен мигрирају из Европе у Африку, а затим у пролеће се враћају у Европу путују како би се легле. Према студији Бирдлифе Интернатионал, процењена је да се 25 милиона птица селица убије сваке године. И то је само скромна процена.

DW: То је веома висок број. Да ли говоримо о птицама које се намерно убијене или птица убијених јер су погодили далековод или су укључени у неку врсту незгоде?

Не, ми говоримо о намерним убиствима, намерној акцији која иде против међународног закона. Царински органи су кључни у борби против илегалне трговине птицама певачицама. Различите методе убијања птицa се користе, укључујући и хватање са 'магла' мрежама. То су мреже које се постављају на самој обали поред мора. Птице нису у стању да их виде. То је једноставан начин да се ухвати велики број птица. Птице ухваћене у мреже онда обично умиру веома споро и болно. Ту је и метод лепљења. Ради се уз помоћ једне врсте лепка преузетог из дрвећа који се затим прошири на гране дрвећа, тако да птице које слете на грану бивају заробљене. Опет, то је веома болан и спор метод убијања птице. Неке птице су такође упуцане.

DW: Па зашто људи раде ово?

Постоји неколико разлога. Као прво, постоји комерцијална сврха и егзистецијални разлог - људи лове ове птице или као храну или да их продају као украсне птице за кавезе. У медитеранском региону висок број заробљених птица певачица заврши у кавезима где умиру постепено, тако да су посебно погођене овим проблемом. Ту је и културна компонента. Лов птица је традиционална пракса вековима. У многим земљама у региону, то је као спорт. Више од 25 милиона птица селица су убијене сваке године, према новој студији од БирдЛифе Интернатионал

DW: Радна група тражи решење у правним аспектима, али постоје и стварни волонтери који излазе и покушавају ухватити те људе. Како то функционише?

Ово значи јачање акције полицијских снага. Требамо хитну акцију у овом тренутку због великог броја птица селица које се убијају сваке године. Радна група ће такође помоћи обуку судија и полицајаца -  такође је важно и да се повећају казне.

Carmen Naves је координатор Међувладине радне групе за противправно убијање, заробљавање и трговину птицама селица на Медитерану.

Izvor orginalnog teksta na engleskom: http://m.dw.com/