E pa ovo sad je već za rubriku 'Verovali ili ne!'!!! Još jedan navodni slučaj lova prepelice sa vabilicama, ovaj put prema izveštajima medija u nezakonitom lovu učestvovali predsednik LD i lovočuvar, sa gostima. Šta se tačno dešavalo, nije poznato, jer je izneta priča samo jedne strane -  Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, i njihovog sekretara. Prenosimo vest lista 'Telegraf' u celosti:

MASAKRIRALI PREPELICE: Predsednik lovačkog društva i lovočuvar pobili silne ptice!

Inspektor je oduzeo 3 vabilice i 14 ulovljenih prepelica i pokrenuo krivičnu prijavu protiv počinilaca. Krivolov je organizovalo lovačko društvo iz Novog Kozjaka, koje radi u sastavu lovačkog udruženja „Srndać“ iz Alibunara.

Inspektor je oduzeo 3 vabilice i 14 ulovljenih prepelica i pokrenuo krivičnu prijavu protiv počinilaca.

- Lokalnim lovcima i gostima iz Beograda krivolov je organizovalo lovačko društvo iz Novog Kozjaka, koje radi u sastavu lovačkog udruženja „Srndać“ iz Alibunara. Lovci su pucali na prepelice sve dok ih u tome nije zaustavila policijska patrola – kaže se u saopštenju.

Marko Tucakov, generalni sekretar Društva za zaštitu i proučavanja ptica Srbije, izjavio je za Telegraf da je prema njegovom saznanju ovo prvi zabeleženi primer u svetu krivolova od strane ljudi koji bi trebalo da se brinu o njihovoj zaštiti.

- Koliko ja znam, nigde na svetu se nije desilo da su u krivolovu uhvaćeni predsednik lovačkog društva i lovočuvar – kaže Tucakov.

U krivolovu su učestovali i nelegalni preparatori divljih životinja.

- Imamo saznanja da je pokrajinski inspektor za šumarstvo i lovstvo, Jovica Bradvarević, početkom septembra ove godine lovačkom društvu iz Novog Kozjaka zabranio lov na prepelice upravo zbog korišćenja vabilica. Da stvar bude gora, jedan od gostiju iz Beograda poznat nam je od ranije kao nelegalni preparator divljih životinja i krivolovac – dodaje se u saopštenju.

IZVOR: www.telegraf.rs

Nadalj: TV snimak akcije otkrivanja elektronskih vabilica

TV ekipa emisije 'Zelena patrola u akciji' je bila u pratnji aktivista Društva za zaštitu ptica i lovočuvara koji su u mestu Nadalj kod Srbobrana otkrili tri vabilice u lovištu i snimali dva lovca kako love dok vabilice rade! Snimak traje skoro pola sata!

Kako se i šta dogadjalo tom prilikom pogledajte na sledećem snimku (klik na link):

https://www.youtube.com

Posle ovakve dokumentarne emisije stvarno bi se moglo postaviti više pitanja: otkud u grupnom lovu samo dva lovca, kad je zakonski minimum tri lovca; da li je iko od ta dva lovca imao uopšte ideju da su u nezakonitom lovu i da li su bili toliko bahati da dozvole sebi da ih još uredno snimaju TV kamere i publika sastavljena od lovočuvara i aktivista zaštitara; povrh svega, jedan od lovaca se, nakon prekida lova od strane lovočuvara, buni što ne može da nastavi lov?!? Nisu nama lovcima krivi aktivisti 'zelenih', krivo je loše poznavanje i nepridržavanje propisa, možda bahatost, možda nerazmišljanje, možda jednostavno želja da 'budu na TV' a ne razmišljaju da su u nezakonitom lovu - mnogo pitanja bez odgovora.

Kakav je epilog ovog dogadjaja?!? Srbijalov ima neka posredna saznanja iz dela organa lokalne samouprave, ali ostavljamo zvaničnicima, aktivistima, TV ekipi i akterima ovog dogadjaja da sami iznesu šta se posle dešavalo.

KOBNI RIKOŠET: Ubio druga u lovu na divlje svinje!

Osnovno tužilaštvo u Petrovcu na Mlavi odredilo je policijsko zadržavanje od 48 sati Petru N.(35) iz Petrovca na Mlavi zbog sumnje da je u nedelju u ataru sela Suvi Do u lovu na divlje svine iz karabina ranio Gorana Gvozdića(46) iz sela Krvije koji je od posledica ranjavanja preminuo.

Petar i Goran sa grupom lovaca krenuli su u lov na divlje svinje. Vreme je bilo tmurno i sa smanjenom vidljivošću. U jednom trenutku Petar je začuo šuškanje u obližnjem šipražju i misleći da je reč o divljoj svinji ispalio hitac.

  Tane je, kako pričaju lovci, udarilo u drvo, napravilo rikošet i u zadnji deo kuka pogodilo Gvozdića. Upomoć su pritekli lovci, stavili povređenog na šatorsko krilo i počeli da ga nose kroz teško pristupačne terene. Pozvana je i Hitna pomoć ali vozilo zbog neprohodnog puta nije moglo da se probije.

 Lovci su povređenog na rukama nosili više od tri kilometra a kada su došli do Hitne pomoći lekari su konstantovali da je Gvozdić podlegao povredi.

Izvor: www.blic.rs

У пет села на Дебелом брду код Ужица срне уништавају летину. "Или оне, или ми", ултиматум је, у најкраћем, са Дебелог брда.

Ко би помислио да срне могу изазвати толико негодовања, укључујући и блокаду пута, ипак спречену обећањем из Општине да ће се проблем решити? А то се десило на Дебелом брду – где у пет села, све до Дрине, срне уништавају летину. Мештани протестују, обраћају се ресорном министарству и траже заштиту.

Акције ловачког удружења сматрају недовољним, одштете премалим, а одредбе Закона о заштити усева од дивљачи – неизводљивим.

"Или оне, или ми", ултиматум је, у најкраћем, са Дебелог брда.

"Дивљач је овде постала домаћа животиња. Има више срна и срндаћа него оваца и народа на овом простору", кажу мештани.

Кажу да нису срномрсци, али да против њих одбране нема. И мерен њиховом муком број тих наоко љупких животиња – далеко је већи од званичних 600 на овом ловном подручју.

"Једино да нам дају неке станове да одавде одемо сви, социјалну помоћ. Оне ће нас иселити", каже Бобан Вујетић из Зарожја.

Испоставило се да су срнама последњих година укусније пољопривредне културе, с пролећа поготово млади изданци, а ограђивање поседа – не само да је око 300 евра за 100 метара жичане ограде – већ, овде кажу, не значи и заштиту.

"Ако је ово држави борба за радна места, мени и мојој породици је ово радно место. Ми једино да тражимо неку социјалу јер ово да сачувамо не можемо никако", каже Љубисав Јагодић из Зарожја.

"Има доста младих људи који су се определили да остану да живе на селу. Не можемо на овај начин опстати", истиче Радојко Алексић из Овчиње.

У ловачком удружењу се, наравно, држе одобреног плана одстрела, подсећају да закон налаже домаћинима да оградом и различитим средствима имања обезбеде, што не раде сви, а да се штете исплаћују по проценама комисије. И има спорова, јер су власници незадовољни, после вештачења, понуђеним износом.

"Незадовољни су, али не оном процењеном него оном која је понуђена. Очекујемо одлуке суда, оне су за нас веродостојне", каже Милан Гавриловић из ловачког удружења "Соко".

"Изузетно је скупо оградити један малињак од 10 до 20 ари, али постоје друге мере – на пример користити неке препарате који одбијају дивљач", каже Миодраг Петровић, судски вештак.

Нису срне једине које праве штету, и нису оне криве – дивље животиње полако освајају запустела планинска имања, а питање опстанка већ је на танкој жици сељачке издржљивости, оптерећено спорошћу у прилагођавању свему што као невоља стиже са неба, а у овом случају и из шуме.

Извор вести са ВИДЕО прилогом: РТС

Revija ZOV: Intervju sa Draganom Todorovićem, predsednikom LU Senta

U reviji ZOV od 05. septembra objavljen je intervju sa Draganom Todorovićem, predsednikom LU Senta, koje već tri godine egzistira samostalno, bez članstva u Lovačkom savezu Vojvodine. Zanimljiva i poučna iskustva su izneta u intervjuu, i preporučujemo tekst za čitanje, naročito članovima uprava lovačkih udruženja. Tekst intervjua prenosimo u celosti:

Ne love se lovačke priče!

Lovci iz Sente prvi su 'probili led' u osamostaljivanju iz podredjenog položaja u Lovačkom savezu Vojvodine. Ovo lovačko udruženje sa severa naše zemlje 'iskočilo' je iz šablona ustaljenih birokratskih 'kandži', uštedelo milion dinara i unapredilo fond divljači u sopstvenom lovištu. Umesto da za lovnu osnovu na period od deset godina kroz članarinu 'debelo' plate Lovačkom savezu Vojvodine, to jest privrednom društvu 'Vojvodjanski lovac', angažovali su ovlašćenog licenciranog projektanta. Višestruko jeftinije, daleko realnije, a sve po slovu zakona.

- Nedavno smo od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dobili rešenje o davanju saglasnosti na lovnu osnovu  za lovište 'Senćanski salaši', kojim gazdujemo - kaže za 'ZOV' Dragan Todorović, predsednik LU 'Senta'. - Našli smo prost i jednostavan način da realno sagledamo stanje i prilike na terenu, a ne da štancovana uputstva o praktičnom gazdovanju dobijamo iz nečije kancelarije. Gola i prazna lovišta rezultat su monopolističkog odnosa Lovačkog saveza Vojvodine prema lovačkim udruženjima. Uz to, novac koji smo uštedeli nije zanemarljiv i uložili smo ga u obogaćivanje fonda divljači i samo lovište.

Todorović ističe da pojedina udruženja nisu u dovoljnoj meri upoznata sa pravima i primenom Zakona o divljači i lovstvu, kao i Zakona o udruženjima gradjana, te da njihovo članstvo u lovačkim savezima nije obaveza za dobijanje lovne osnove. - Mi već tri godine ne uplaćujemo članarinu Lovačkom savezu Vojvodine - ističe Todorović. - Smatramo da je članarina od 1.200 dinara po lovcu neprimerena u uslovima teške ekonomske krize. Sa druge strane nameće se pitanje šta lovačka udruženja dobijaju od LSV i koliko taj savez, kao stručni i savetodavni organ, pomaže svojim članicama. Mi smo bez Lovačkog saveza Vojvodine samo profitirali, nismo posrnuli niti devastirali fondove divljači, jer lovnom gazdovanju pristupamo domaćinski i odgovorno.

Naš sagovornik navodi i da su nedavno iz sopstvenog, kao i novca dobijenog iz Budžetskog fonda za razdvoj lovstva, izgradili savremenu hladnjaču za obradu i privremeno skladištenje mesa odstreljene divljači, a stipendirali su i školovanje dva stručnjaka za lovstvo. - Smatramo da bi sva vojvodjanska udruženja trebalo da budu pod krovom jednog saveza, odnosno Lovačkog saveza Srbije - dodaje Todorović. - Članarina mora da bude ista za sve, i ne veća od 400 dinara. To je prihvatljivo i realno. Postoji verovatnoća da se u Pokrajini osnuje još jedan savez koji bi okupio udruženja koja u lovištima imaju optimalne fondove divljači, pa bi se novoosnovana organizacija bavila problemima lovstva i gazdovanja lovištima, odnosno populacijama divljači, a ne kvazi-naučno-istraživačkim radom, lobiranjem, kadrovskom politikom i - samim sobom.

Srndaći i fazanerija

Uspešan rad LU 'Senta' ogleda se i u ovogodišnjoj lovno turističkoj sezoni na srndaća. - Od planiranih 66, do sada smo odstrelili 40 srndaća, a 14 je bilo trofejnih - naglašava Todorović. - Počinjemo i uzgojni odstrel srna i lanadi. Brojnost prepelica je uvećana u odnosu na prethodnu godinu, a novac koji zaradjujemo od turističkog lova ove atraktivne vrste divljači uložićemo u lovstvo. Zadovoljni smo i radom naše fazanerije, jer brojem i kvalitetom zadovoljavamo sopstvene potrebe, a prodajemo ih i okolnim lovačkim udruženjima.