Zabrinjavajući podaci o stanju prirode na Zemlji

Kako piše redakcija na srpskom BBC, prenosi novosadski portal 021, u prirodi na zemaljskoj kugli dolazi do dramatičnih i upozoravajućih promena. Lovci su u svojim lovištima svedoci jednog dela tih promena u smislu smanjenja fondova divljači i uništavanja staništa. Promene  koje se dešavaju na globalnom nivou treba da uključe sve alarme. Već danas nove generacije lovaca mogu samo da slušaju priče 'kako je nekad bilo', i da samo maštaju o onom lovu o kojima im veterani pričaju, i da gledaju slike od pre samo par decenija. Svakom ko ima malo duži lovački staž ne mogu da promaknu promene u lovištima. Lovačke organizacije, realno, malo rade u odnosu na mogućnosti na očuvanju biodiverziteta. Uništavanje staništa, prekomerna hemija u poljoprivredi, krivolov i prekomeran lov, paljevine, totalna nebriga... Rezultat je vidljiv. Prst na čelo, dok ne bude kasno. Setimo se da je, npr., '70.-'80. godina jarebice pa i šljuke u Vojvodini bilo u izobilju, a danas ih ima samo u sporadično.

Prenosimo članak u celosti, i molimo kolege da ga pročitaju sa dužnom pažnjom:

Priroda i čovek: Ljudi uništavaju planetu - u poslednjih 50 godina dve trećine manje divljih životinja

U obimnom izveštaju organizacija je upozorila da se „katastrofalni pad" ne smanjuje.

Ističe se i da čovek uništava prirodu kao nikada do sada u istoriji.

Tanja Stile, izvršna direktorka WWF, izjavila je da ljudi pale šume, prekomerno love i uništavaju predele, što dovodi do smanjenja broja divljih životinja.

„Uništavamo svet - jedino mesto koje nazivamo domom - rizikujući svoje zdravlje, sigurnost i opstanak na Zemlji. Priroda nam sada šalje očajnički poziv u pomoć, a vreme ističe", dodala je.

Šta ovi brojevi znače?

Stručnjaci iz celog sveta su pratili i prikupljali podatke o hiljadama različitih vrsta ptica, riba, sisavaca, vodozemaca i gmizavaca u staništima širom planete.

Uočili su da od 1970. godine populacija više od 20.000 vrsta sisara, ptica, vodozemaca, reptila i riba, beleži prosečan pad od čak 68 odsto.

Ovaj pad je direktna posledica ljudskog ponašanja širom sveta, izjavio je doktor Endrju Teri, direktor u Zoološkom vrtu u Londonu.

„Ako se ništa ne promeni, populacija divljih životinja će, sasvim sigurno, nastaviti da pada, što može da dovede čitav divlji svet do izumiranja i da ugrozi ekosisteme od kojih zavisimo", dodao je.

Nestanak prirodnih staništa, kao i trgovina divljim životinjama, takođe su neki od uzroka smanjenja njihovog broja.

Neki novi dokazi sugerišu da bi čovek mogao da preokrene čitavu stvar - da prestane da krči šume i tako smanjuje prirodna staništa životinjama, kao i da promeni način na koji proizvodi i konzumira hranu.

Britanski TV voditelj i prirodnjak, ser Dejvid Atenboro, rekao je da bi Antropocen, geološko doba tokom kojeg je ljudska aktivnost došla do izražaja, mogao biti trenutak da postignemo ravnotežu sa prirodnim svetom i postanemo čuvari naše planete.

„To će zahtevati sistematsku promenu u načinu na koji proizvodimo hranu, stvaramo energiju, upravljamo okeanima, koristimo materijale", rekao je on.

„Ali, iznad svega, neophodno je da promenimo način na koji gledamo prirodu - da umesto sadašnjeg stava da je 'lepo što postoji', treba da je shvatimo kao najvećeg saveznika u nastojanjima da upostavimo ravnotežu na planeti".

Kako se mere gubici u prirodi?

Merenje raznolikosti celokupnog života na Zemlji je složeno, sa nizom različitih kriterijuma.

Zajedno, oni pružaju dokaze da se biodiverzitet uništava brzinom bez presedana u ljudskoj istoriji.

Ovaj izveštaj koristi indeks koji ukazuje na to da li populacija divljih životinja raste ili opada. Ne  govori o broju izgubljenih vrsta ili izumiranju.

Najveći pad beleži se u tropskim oblastima. Latinska Amerika i Karibi prednjače - ugroženo je čak 94 procenata divljih životinja, pre svega gmizavaca, vodozemaca i ptica.

Istraživanje objavljeno u časopisu "Nejčr sadžest" (Naturesuggest) ukazuje na to da ljudi moraju da promene način na koji proizvode i konzumiraju hranu, uključujući i ishranu sa manjim uticajem na životnu sredinu.

Stručnjaci ukazuju i na to da aktivnosti organizacija za zaštitu prirode neće same po sebi biti dovoljne da bi se zaustavio ovaj negativan trend, već da treba da se uključe i drugi, pre svih prehrambena industrija - kako proizvođači, tako i potrošači.

Slonovima je uzgrožen opstanak - preti im gubitak staništa

Šta nam ostala merenja pokazuju o gubicima u prirodi?

Na crvenoj listi ugroženih vrsta životinja u svetu nalazi se čak 116.000 vrsta, a od toga 31.000 vrsta preti izumiranje, podaci su Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) koja obuhvata 130 zemalja.

Međunarodna komisija naučnika zaključila je 2019. godine da jednom milionu vrsta (500.000 životinja i biljaka i 500.000 insekata), preti nestanak i to za samo nekoliko desetina godina.

Ujedinjene nacije će narednog utorka objaviti najnoviju procenu stanja u prirodi.

Izvor: https://www.021.rs/story/BBC/252976/Priroda-i-covek-Ljudi-unistavaju-planetu-u-poslednjih-50-godina-dve-trecine-manje-divljih-zivotinja.html

Još jedna zaštitarska predstava

Na informativnom portalu novosadskog radija 021 objavljen je tekst pod naslovom 'U Srbiji se svake godine u krivolovu ubije 60.000 prepelica'. Tekst prenosi izjave i stavove naših omiljenih zaštitara iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije - DZPPS, koji se sve više, i pored dobronamernih upozorenja, bave manipulacijama javnošću i stvaranja atmosfere animoziteta prema lovcima u celini. Sve bi sa tekstom bilo u redu da se, kao i nebrojeno puta do sada, u medijskim obraćanjima zaštitara ne barata paušalnim osudama lovaca i proizvoljnim navodjenjem brojki, bez ikakvog pokrića, u stilu 'što veća cifra i veća laž, to bolje'. Tekst možete pročitati klikom na link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/252383/U-Srbiji-se-svake-godine-u-krivolovu-ubije-60000-prepelica.html

Hajde da postavimo par pitanja našim vrednim i revnosnim zaštitarima, ali ne samo njima, nego i onima koji ih finansiraju, ponekad i budžetskim parama namenjenim razvoju lovstva:

1. Na osnovu čega se javno iznosi tvrdnja o 60.000 'ubijenih' prepelica u krivolovu, i još 45.000 legalnih, svake godine? Ko je ustanovio te cifre, ko je to prebrojao, i kojom metodologijom?

2. Da li DZPPS i mediji koji prenose njihova saopštenja, izmišljotine, laži i nebuloze, imaju dokaze za iznete javne tvrdnje u naslovu i u tekstu?

3. Koliko jedinki odstreljenih prepelica su nadjene ove godine u navedenih 46 slučajeva krivolova i pronalaska nedozvoljenih vabilica?

4. Koliko krivolovaca je zatečeno u navedenih 46 slučajeva?

5. Koliko prijava je podneto i koliko postupaka pred nadležnim organima je pokrenuto povodom krivolova prepelica? Koliko slučajeva iz ranijih godina je dobilo epilog?

6. Da li će DZPPS odgovore na navedena pitanja objaviti u medijima ili u izveštaju o pravdanju utroška 700.000 dinara budžetskih sredstava samo iz ove godine namenjenih razvoju lovstva, koje su oni na neki način dobili da bi eto otkrili 56 vabilica - 12.500 dinara /preko 100 evra/ su spiskali da bi našli jednu vabilicu?

7. Kolike su odstrelne kvote prepelice za otvorena lovišta u Srbiji, a koliko se odstreljuje; koliki procenat lovaca članova lovačkih organizacija uopšte i lovi prepelicu?

Ovo su samo neka od pitanja koja zahtevaju zaštitarske odgovore, da bi ove veselnike neko uopšte shvatao za ozbiljno. Podatke, gospodo, i dokaze, pa da pričamo. Svaka dalja rasprava sa njima je bespredmetna sve dok javno iznose neproverene i lažne cifre. Neozbiljno i infantilno gadjanje ciframa samo potvrdjuje da bi i nadležni iz Zavoda za zaštitu prirode, Uprave za šume i svi ostali koji im daju vetar u jedra, ali i mediji koji se utrkuju da im daju na važnosti, morali da se malo preispitaju. Još su sveža sećanja na kojekakve kvaziprojekte koje su zaštitari navodno sprovodili /mapiranje tetreba u Srbiji, npr., ili brojanje lještarki/, a nismo videli izveštaj o tome, iako su potrošene budžetske pare. O tome se ćuti, kao što se ćuti i o ostalim kanalima finansiranja sa diskutabilnim rezultatima rada. Ako je nekom cilj medijsko ocrnjivanje lovaca i kompletna zabrana lova, onda je suludo da se sredstvima za razvoj lovstva finansira sprovodjenje takvih ciljeva.

Da ne bude da smo jednostrani: krivolova je bilo od kad postoji organizovano lovstvo, i biće ga, kao što i u svakom društvu ima kriminala. Pravi lovci se decenijama bore protiv krivolovaca i lovokradica, manje ili više uspešno. Isti je slučaj i sa vabilicama - ponegde se koriste, i svake godine lovačke organizacije upozoravaju da se to ne radi. DZPPS mora da nauči jednu stvar: nisu oni ti koji treba da otkrivaju mlaku vodu, niti da izigravaju lažnu savest društva, naročito ne o tudjem trošku. Lovci su svoje probleme rešavali, i rešavaće ih i dalje, a ovakvo ponašanje DZPPS samo otežava pravim čestitim lovcima borbu protiv krivolova. Zašto?

E pa, razmislite sami.

Novi-septembarski broj magazina Predator na kioscima

Od četvrtka 03.09.2020. na kioscima će u prodaji biti novi septembarski broj magazina Predator. I pored letnjeg zatišja u dešavanjima u lovstvu, pažljivim čitanjem mogu se uočiti problemi, ali i rešenja. Izgleda će se vrlo brzo potvrditi pravilo da posle zatišja dolazi bura, a redakcija Predatora, koja je veoma dobro informisana, će se potruditi da sva dešavanja isprati na pravi način, i da razotkrije sve zakulisne radnje pojedinih aktera u lovstvu Srbije.

Informisanje lovaca je odavno već rak-rana lovstva Srbije, i u tom smislu je magazin Predator, uz portal Srbijalov, jedan od retkih, ako ne i jedini koji verodostojno informiše, kao svojevrstan vid hronike sunovrata lovstva u Srbiji, kojem se još ne vidi kraj.

U novom broju možete izmedju ostalog pročitati:

- sramna prodaja knjige deljene lovačkom podmlatku

- afrička kuga svinja:neminovne sankcije

- aktuelni problemi

- izmene Zakona o oružju i municiji

- korišćenje nedozvoljene municije

- lov na jelene u vreme rike

- 'Opinel' noževi

- Iz zbirke lovačkih priča: Div medju borovima

- Ekologija: Dunav umesto mora

- 'Vazduplohovom' iznad orlovog gnezda

- Crveni alarm u srpskom lovstvu

- Galerija ulova

Potražite svoj primerak Predatora na kioscima, budite u toku sa dešavanjima, i sačuvajte DOBAR POGLED.

JP Vojvodinašume: otpočela sezona lova na jelensku divljač

Ova godina će ostati upamćena kao godina pandemije COVID 19, koja je uzdrmala sve segmente ljudskih aktivnosti, pa i lov. Posle očajno loše sezone lova na trofejnog srndaća, koja je maltene izostala zbog mera borbe protiv pandemije, došlo je vreme za početak lova na jelensku divljač, poznato kao vreme rike jelena, kada se odrasli mužjaci bore za naklonost košuta, i kada se odstreljuju najtrofejniji primerci.

Sezona je, dakle, otpočela, i čini se da će lovni radnici imati razloga za blagi optimizam. Tu pre svega mislimo na lovne radnike u Vojvodini, koja je najbogatija sa jelenskom divljači, a posebno na lovišta JP Vojvodinašume, u kojem sektorom za lovstvo rukovodi poznati lovni stručnjak, posebno za jelensku divljač, mr Branislav Stankov. Ranije smo već pisali o nekoliko akcija naseljavanja te divljači pre svega iz lovišta u Rumuniji, odakle je uvezeno dosta grla kojim je ’osvežena krv’ i povećan fond jelenske divljači u vojvodjanskim lovištima (Morović, Vršačke planine...), ali i omogućeno da se odredjen broj grla iz Vojvodine naseli u neke druge delove Srbije (reintrodukcija).

Ne čemu se zasniva blagi optimizam kada je u pitanju ova lovna sezona? Odgovor leži u nekoliko stvari: prvo, dobrim gazdovanjem je popravljena trofejna struktura jelena, a drugo, situacija sa COVID 19 u Srbiji se očito polako smiruje i mere se ublažavaju, čime se otvara mogućnost dolaska lovaca turista. Treća stvar: jedni od naših glavnih konkurenata na tržištu lova na krupnu divljač, Madjarska, je upravo od danas donela odluku o zatvaranju granica, čime je automatski dobar deo elitne lovne klijentele preusmeren na druge strane, pa i u Srbiju. Poklopilo se da se tražnja za jelenskim trofejima u Srbiji naglo povećala, a da su naši lovni radnici prilično spremno dočekali taj momenat, i da itekako imaju šta da ponude lovcima koji su spremni da odvoje vrlo ozbiljne svote novca da bi sebi omogućili neki kapitalni trofej jelena. Imali smo prilike da vidimo fotografije iz lovišta izvanrednih trofejnih grla jelena koji su planirani za odstrel ove sezone, i ne sumnjamo da će izbirljivi klijenti moći da pronadju trofej po svojoj meri. U skladu sa tim, JP Vojvodinašume ima osnova da očekuje značajan prihod od ove vrste lovnog turizma, kojim će se moći kompenzovati propuštena sezona lova na drugu divljač, zbog pandemije.

Kao ilustracija svega što smo naveli: već prvog dana lovne sezone u podunavskom lovištu u Plavni je odstreljen kapitalni jelen u zlatnoj medalji čija je preliminarna ocena 215 poena (klik na sliku za uvećanje)! A uverili smo se da ovaj trofej nije najjači od planiranih za ovogodišnji odstrel za lovne turiste. Dakle, ima mesta za blagi optimizam, i izgleda da u JP Vojvodinašume dolazi vreme da se realizuju rezultati višegodišnjeg planskog rada i domaćinskog gazdovanja.

Svilajnac: još jedna pogibija lovca!

Današnji dan, nedelja pre podne, je bio koban za još jednog lovca, koji stradao tokom lova. Slično kao i u prethodnoj vesti od pre nedelju dana iz Gadžinog Hana, i ovaj put u Svilajncu tragedija se verovatno dogodila tokom lova na divlje svinje u ovo doba godine, kada je preglednost u lovištu značajno umanjena zbog bujne vegetacije, i kada se zahteva dodatna opreznost, kako zbog okolnosti tokom lova tako i zbog dalekometnih i vrlo ubojitiih zrna koja se koriste u ovom lovu.

Prenosimo pisanje medija o ovom dogadjaju:

'SVILAJNAC, JAGODINA