Digitalizacija u LSS – nastavak priče o spornim momentima

Posle pisanja Srbijalov portala o spornim momentima u dodeli distribucije lovnih karata LSS-u, i posle pravljenja i primene aplikacije za distribuciju lovnih karata u Srbiji, nije dugo trebalo čekati na reakciju nadležnih.

Naime, na e-mail adrese lovačkih udruženja u Srbiji je stigao dopis iz LSS, u kojem se korisnici lovišta obaveštavaju da je potrebno da urade još pet stvari (po obrascima priloženim u dopisu):

-          Potrebno je popuniti spisak o licima čiji se podaci obradjuju prilikom dodele lovnih karata za Poverenika za zaštitu ličnih podataka

-          Potrebno je da svaki lovac koji je dobio lovnu kartu potpiše izjavu o saglasnosti za obradu ličnih podataka

-          Potrebno je da korisnik lovišta donese odluku o imenovanju lica za zaštitu podataka, koji će biti odgovoran za ceo proces

-          Potrebno je svakom licu čiji se podaci obradjuju predočiti zakonsku mogućnost da uskrati pravo da neko obradjuje njegove podatke

-          Potrebno je da organi LU usvoje Pravilnik o zaštiti ličnih podataka koji je priložen.

Sve navedeno pokazuje da je itekako bilo osnova za kritiku načina sprovodjenja dobre ideje o digitalizaciji distribucije lovnih karata, koja je objavljena na Srbijalov portalu. Kao i obično, opet smo pogodili u centar problema. Očito je da se sa distribucijom brzalo, očito je da su napravljeni ozbiljni zakonski i bezbednosni propusti, pa se sada, post festum, pokušava ispeglati brljotina, pre svega zadovoljenjem odredaba Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kako bi se neko ’oprao’ od kršenja Zakona.

Mejdutim, osnovni problem nije rešen, a to je: po kom osnovu je LSS dobio pravo da, mimo ZODL, distribuira lovne karte? Da ne zaboravimo-proveravamo navode da li je LSS distribuirao i markice za divljač, i da je te poslove verovatno radila na odredjeno vreme novozaposlena osoba, izgleda bez potrebnih kvalifikacija!? I još veći problem: zbog čega je svakom licu koje se prijavi na aplikaciju za lovne karte omogućeno da vidi kompletnu bazu podataka svih lovaca u Srbiji koji su uzeli lovnu kartu preko lovačkih organizacija, pa je time stvoren ogroman rizik od kompromitacije podataka o više desetina hiljada ljudi? Da zlo bude veće, izgleda da u samoj aplikaciji postoji mogućnost naknadnog menjanja ili brisanja unetih podataka, a nejasno je da li svako ko se uloguje može da menja sve? Dakle, nedovoljno je razradjen bezbednosni aspekt aplikacije, brzopleto je, uprkos upozorenjima, pušten u opticaj softver koji nije dovoljno isproban i analiziran. Od dobre ideje došlo se do loše realizacije, a hvalisanja onih koji su kumovali ovakvom rešenju prešla su u ćutanje i naknadne pokušaje ispravljanje ozbiljnih propusta. Kako stvari stoje, sva je prilika da priča o lovnim kartama, distribuciji i aplikaciji nije završena, i da će se o tome itekako još govoriti.

Imajući u vidu šta se sve sada traži od korisnika lovišta, ne možemo da se otmemo utisku da se u ovo naknadno ispravljanje propusta uključio još neko osim LSS – verovatno neki državni organ. Kako god bilo, sada se preko ledja korisnika lovišta prelama delimično ispravljanje procedure, ne baš mali posao se svaljuje na ljude u LU, pa će predsednici, sekretari, lovočuvari i upravnici lovišta umesto da rade svoj posao u LU i u lovištu, rešavati tudje brljotine, jureći lovce jednog po jednog da se potpisuje i usvaja, jer su lovne karte uglavnom već podeljene, a podaci o ličnostima već obradjeni. Eto do čega dovede brzopletost, nepromišljenost, pa i neodgovornost.

Odgovor Uprave za šume u vezi projekta zaštitara za prepelice

Posle nedavnih dešavanja u vezi pokušaja aktivista DZPPS da nenajavljeno i bez kontrole ulaze u lovišta i da vrše radnje osmatranja i praćenja divljači o kojima korisnik lovišta nije obavešten, na osnovu Zakona o informacijama od javnog značaja iz Upra ve za šume je dobijen odgovor koji donekle rasvetljava misteriju oko projekta monitoringa prepelice, i finansiranja istog.

Objavljujemo pitanja koja su poslata Upravi za šume, i njihov odgovor, iz kog se vidi da su odobrena sredstva za projekat 'Utvrđivanje rasprostranjenosti i gustine gnezdilišne populacije prepelice (Coturnix coturnix) u poljoprivrednim predelima Srbije u cilju izrade akcionog plana za upravljanje vrstom' gde bi zaštitari valjda trebalo da daju predloge za upravljanje vrstom. Možda bi adekvatniji naziv projekta bio 'Kako koza čuva kupus', sa obzirom na poznatu težnju zaštitara da se lov na prepelice ali i na druge migratorne vrste ptica zabrani. Nenajavljene i neodobrene aktivnosti zaštitara u lovištima nisu način za sprovodjenje projekta, i korisnici lovišta imaju pravo da uskrate takve aktivnosti u lovištima kojima gazduju. U tom smislu, stvarno je van pameti otvarati mogućnost da zaštitari daju smernice korisnicima lovišta kako i šta treba raditi oko lovnih vrsta ptica - čemu onda stručne sužbe korisnika lovišta, čemu onda planska dokumenta i sve ostalo što prati lov? Uostalom, pročitajte sami pitanja i odgovor:

Poštovani,

Nakon pojave raznih tekstova u javnosti,
upućujemo Vam nekoliko pitanja od javnog značaja, te odgovore očekujemo u zakonskom roku.

1. Da li su DZPPS dobili sredstva iz ministarstva, pošto tvrde da rade projekat “Monitoring prepelice”?
2. Na kom konkursu je odobren taj njihov projekat?
3. Koliki iznos su dobili?
4. U kojim lovištima rade projekat?
5. Zašto korisnici lovišta u Srbiji nisu obavešteni o projektu?

Unapred zahvalni na odgovorima.

Odgovor Uprave za šume:

Poštovani,

Odsek za planiranje i održivi razvoj u lovstvu pripremio je sledeći odgovor po Vašem zahtevu:

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije iz Novog Sada je po osnovu Konkursa za raspodelu sredstava Budžetskog fonda za razvoj lovstva Republike Srbije u 2019. godini („Službeni glasnik RS”, broj 50/19) zaključilo ugovor o finansiranju radova predviđenih projektom pod nazivom „Utvrđivanje rasprostranjenosti i gustine gnezdilišne populacije prepelice (Coturnix coturnix) u poljoprivrednim predelima Srbije u cilju izrade akcionog plana za upravljanje vrstom”

Ugovoreni iznos sredstava za navedeni projekat je 730.000,00 dinara, a dinamika isplate ugovorenih sredstava je definisana da se realizuje periodično, odnosno nakon dostavljanja periodičnih izveštaja o izvršenim aktivnostima.

Ugovorom nisu precizirana lovišta u kojima će Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sprovoditi projektne aktivnosti, već je to ostavljeno njima da u saradnji sa korisnicima lovišta i trenutnim okolnostima sprovode ugovorene projektne aktivnosti.

Ukoliko se javi potreba korisnici lovišta u kojima je planirano da se sprovode projektne aktivnosti mogu biti obavešteni o tome.

U slučaju potrebe za dodatnim pojašnjenjima zahtev možete uputiti rukovodiocu Odseka za planiranje i održivi razvoj u lovstvu, gospodinu Aleksandru Radosavljeviću.

Srdačan pozdrav,

Dušica Usanović

Digitalizacija u LSS – lovne karte i sporni momenti

Tokom proleća 2020. godine LSS je pokrenuo posebnu aplikaciju za distribuciju lovnih karata, preko koje se lovne karte trebuju, uz dostavljanje spiska lovaca i njihovih ličnih podataka. Ideja dobra, digitalizacija je nešto što nas svakako čeka u svakom segmentu života, i nešto čemu treba težiti jer olakšava i ubrzava obavljanje nekog posla, pa i podele lovnih karata.

Medjutim, kao što se često dešava, u sprovodjenju ideje dodje do problema koji donekle obesmisle celu priču. Idemo redom:

-          Po Zakonu o divljači i lovstvu, lovnu kartu izdaje Ministarstvo poljoprivrede, a distirbuciju lovne karte mogu da obavljaju isključivo privredna društva registrovana za delatnost lovstva (ZODL, član 7.). Dakle, LSS kao i bilo koji drugi savez nije privredno društvo nego udruženje gradjana, i samim tim ne može da radi poslove distribucije. Poslovi koje može da radi neki savez striktno su odredjeni zakonom (ZODL, član 8.). Dakle, već u startu je postavka pogrešna, zaobidjene su odredbe  Zakona o divljači i lovstvu. Javna preduzeća (JP), Nacionalni parkovi, i privredna društva koja su osnovana od strane lovačkih saveza mogu da rade te poslove, a zašto ne rade, to je pitanje za one koji odlučuju, i koji su se upustili u diskutabilan posao sa zakonske strane. Uprava za šume bi morala da objasni na osnovu kog člana ZODL je distribuciju lovnih karata ustupila LSS-u, da li je to poveren posao, i da li posao prkupljanja i obrade ličnih podataka može da radi udruženje gradjana za račun države?

-          Sama aplikacija za distribuciju lovnih karata je naručena i plaćena od strane LSS, i funkcionalna je sa tehničke strane. Medjutim, ono što ’devojci sreću kvari’ je vrlo osetljivo pitanje zaštite podataka o ličnosti. Naime, svaki lovac koji podnese zahtev za izdavanje lovne karte u nekom LU trebao je da potpiše izjavu da dobrovoljno prihvata da se njegovi podaci prikupljaju i obradjuju, i to čak 5 godina nakon potpisivanja od strane, LU, LSS i Ministarstva. I to nije sporno, propisi predvidjaju takvu mogućnost. Ali u praksi se preko pomenute aplikacije svi podaci o svim lovcima koji su dobili lovne karte u Srbiji mogu videti od strane svakog ko uz šifru pristupi aplikaciji, a takvih ljudi je u ovom momentu više stotina! Dakle, jedan čovek, npr., iz Subotice može preko aplikacije da vidi sve podatke o lovcima iz Niša, i obrnuto. Čovek iz Prijepolja može da vidi podatke o lovcima iz Beograda, itd. Šta je sve moguće uraditi sa zbirkom ličnih podataka o 60.000 lovaca u Srbiji možemo samo pretpostaviti – ti podaci u pogrešnim rukama su pravo blago, neprocenjivo za neke koji bi te podatke rado upotrebili za svoje svrhe. Sama aplikacija ne može da registruje ko je od nekoliko stotina ljudi sa pristupom npr. odštampao kroz banalnu ’print screen’ komandu spiskove lovaca, sa svim njihovim podacima, uključujući i najvažniji JMBG! Dakle, rizik od kompromitacije ličnih podataka preko ove aplikacije je veoma velik, a sami podaci su nedovoljno zaštićeni i dostupni većem broju ljudi iz LU širom Srbije (procena: 200-300). Već se čuju glasovi negodovanja zbog ovakvog rešenja, pa čak i najave tužbi sudu zbog kršenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Da priča bude kompletna, distribucija lovnih karata preko aplikacije ne obuhvata lovne karte koje dele Javna preduzeća i Nacionalni parkovi. Predsednik LSS Ćirković je o ovim primedbama obavešten, sa akcentom na zaštitu ličnih podataka, ali komentar je bio ’neka ostane ovako’, uz opasku da ako neko podatke kojima pristupa neovlašćeno učini dostupnim drugima, krši zakon. Nije bilo komentara na činjenicu da je upravo LSS svojom aplikacijom otvorio pitanje rizika i mogućnost zloupotrebe! Da budemo jasni: nije problem prikupljanje i obrada podataka zbog lovne karte, problem je zaštita tih podataka! Naš predlog je bio da ovlašćeno lice iz LU koje unosi podatke može da ima uvid samo u podatke koje je uneo, a ne u celokupnu bazu podataka o lovcima u Srbiji; takvo softversko ograničenje nije neka prevelika mudrost, samo je potrebna volja da se to uradi i da se rizik od kompromitacije cele baze podataka svede na minimum. Za sada nema najava da će se to uraditi i kada, a šta dotle? Cifra o 60.000 JMBG sa imenima i prezimenima je vrlo skupa stvar, a iole upućeniji znaju za postojanje svojevrsnog ’crnog tržišta’ ličnih podataka na Interenetu. Da li bi bilo koji lovac u Srbiji bio srećan da, ne daj Bože, jednog dana sazna da su njegovi lični podaci zloupotrebljeni i korišćeni u ko zna koje svrhe? Ili, drugi primer: da li bi neke organizacije samozvanih zaštitara bile srećne da dobiju podatke i JMBG o svim lovcima članovima LSS? Podsećamo: JMBG sadrži u sebi podatke o datumu rodjenja, o opštini, i još neke, pa je uz ime i prezime vrlo lako zlonamernima da naprave džumbus, i nekom pojedincu, ali i i celoj lovačkoj populacijia u Srbiji. Lovci kao obučeni vlasnici oružja imaju svoju ulogu i u sistemu odbrane zemlje. Pa vi vidite.

Nije tu kraj: po našim informacijama sa terena, jedan deo lovaca uopšte nije od svog LU dobio na potpis dokument kojim dozvoljava prikupljanje i obradu ličnih podataka, a koji se ima čuvati u arhivi LU!!! E u tim slučajevima se može govoriti i o neovlašćenom prikupljanju i obradi lličnih podataka, što je krivično delo!

Na potezu su su Uprava za šume i LSS, a vi lovci bacite neki put pogled i oko sebe šta se dešava, a ne samo na mušicu cevi. Bolje to uraditi na vreme, nego da nas sutra boli glava zbog olakog pristupa problemu.

(Dez)Informisanost iz LSS

Tokom epidemije COVID-19 u Srbiji i lovci su isakazali solidarnost, pa su podržali gest LSS, LSCS, LS JiS i novog Lovačkog saveza Zapadne Srbije kada su ovi savezi uplatili donaciju Ministarstvu zdravlja. Vest o tome je objavljena na sajtu LSS (http://www.lss.rs/vesti/lovacki-savez-srbije-se-pridruzio-borbi-protiv-covid-19-donacija-za-nabavku-neophodne-medicinske-opreme/), i javnost je nepodeljeno podržala taj postupak.

Medjutim, odmah po objavljivanju, upalo je u oči da LSV, predvodjen Novakom Andrićem, nije (na svoju sramotu!) uzeo učešće u ovoj akciji! Na društvenim mrežama je bilo oštrih reakcija lovaca, a naročito vojvodjana koji su opravdano reagovali jer su zbog svog rukovodstva ispali nesolidarni. Kasnije se ispostavilo da za ovu akciju osim predsednika LSV Andrića niko iz uprave LSV nije ni znao, jer nisu bili obavešteni od strane onog koji je to morao da uradi – predsednik (još uvek!) Novak Andrić.

Ali nije samo to poenta ove priče; naime, u novom broju magazina Predator osvanula je vest poslata iz LSS (klik na sliku uz tekst) u kojem se, na volšeban način, pored stvarnih učesnika akcije pojavljuje i LSV, ničim izazvan, koji sa tom konkretnom akcijom nema nikakve veze, niti je učestvovao, niti je uplatio neka sredstva Ministarstvu zdravlja! Ponavljamo: vest je poslata iz LSS, sa najodgovornijeg mesta!

Postavlja se pitanje odakle bilo kome pravo da vesti objavljene na zvaničnom sajtu LSS frizira, prepravlja ili doradjuje, i da ih kao takve, slobodno možemo reći poluistinite ili lažne, dostavlja medijima? Takvim postupkom se pre svega javnost dovodi u zabludu, dovodi se redakcija medija u neprijatan položaj, ali se istovremeno potkopava kredibilitet vrha LSS, kako u ličnom smislu, tako i u smislu kredibiliteta funkcije. Kako će onda neko sutra poverovati u LSS kao izvor informacija, ako se kreiraju poluistinite ili lažne vesti? Dalje: potpuno su nejasni motivi onoga koji je prekrajao vest i kao lažnu, neistinitu ili poluistinitu je poslao u medije. Šta se mislilo postići ovim potpuno nepotrebnim i glupim gestom, to zna valjda samo onaj koji je takvu vest prosledio: predsednik LSS Bratislav Ćirković. Šta mu je ovo trebalo u životu, šta je želeo da postigne i da li je zaista toliko neoprezan i uljuljkan u funkciju da je mislio da niko ništa neće primetiti, nije nam poznato, a možda posle svega ni njemu nije jasno zašto je to uradio. Kako god, ostala je masna fleka na imidžu i predsednika Ćirkovića, i samog LSS kojeg zastupa.

Aferim, predsedniče!

Magazin Predator, novi broj

Posle pauze od dva meseca,  zbog vanrednog stanja u državi, ponovo je pred čitaocima novi broj lovačkog magazina Predator. Novi broj je danas, 21.05.na kioscima, u novom formatu sa povećanim brojem strana, i sa kvalitetnijim papirom. I pored svega što nam se dešavalo u prethodnim mesecima, redakcija Predatora je odlučna da ide napred i da se održi kao lider u informisanju lovaca u regionu, i da lestvicu lovnog novinarstva podigne za još jedan stepen naviše.

U novom broju Predator se i dalje bavi gorućim temama iz oblasti lovstva, razotkriva loše stvari, ali i pohvaljuje dobre, podstaknut pitanjem 'UMEMO LI DA UČIMO' iz vlastitog iskustva. Neke od tema u novom broju:
- LSS - zaustaviti ekološki sunovrat

- nezaobilazna tema 'Preregistracija oružja'

- LSV - lutanja u magli

- LSS - svi predsednikovi ljudi

- Lov srndaća . odlaganje sezone

- Zubr u Srbiji

- Obavezna upotreba plašilica

- Prihrana divljači

- ZOM, razoružavanje pa otimanje imovine

- CACIB Beograd

- Lovokradja u Žagubici i Svrljigu

i još mnogo tema i vesti iz lovstva, balistike, kinologije.

Potražite svoj primerak magazina Predator na kiosku!