Novosadski informativni portal 021.rs doonosi vest o hapšenju veterinarskog inspektora i šefa odseka Raškog okruga zbog traženja i primanja mita! Vest prenosimo u celosti (http://www.021.rs):

VIDEO: Uhapšeni veterinarski inspektor i šef odseka zbog traženja i primanja mita

Presedan: sednica UO LSS u privatnoj kući!

Šormaz, Tihi, Prle i ostali otpisani u epizodi 'Hoće mi se, može mi se!'

Juče, 31.01.2018., napravljen je novi,  još jedan u nizu presedana i neobjašnjivih postupaka koji obeležavaju mandat Dragan Šormaza na mestu predsednika LSS.

Naime, g. Šormaz je, vodjen samo njemu poznatim razlozima, zakazao i održao sednicu Upravnog odbora LSS u jednom selu u blizini Smederevske Palanke, u privatnoj kući čiji je vlasnik jedan lovac! Sednici UO LSS nisu prisustvovali, koliko nam je poznato, predsednik LSV Milovančev, i predsednik NO LSS Braca Ćirković, oba zbog boravka u inostranstvu.

U danu kada je, zahvaljujući Srbijalov portalu, javnost obaveštena o postojanju presude Apelacionog suda kojim je LSS ostao bez prava svojine nad zgradom u Beogradu gde mu je sedište, održana je sednica UO LSS na kojoj po dnevnom redu uopšte nije bilo predvidjeno da se diskutuje o tom gubitku prostorija u sedištu saveza, održana je sednica UO u maniru ilegalaca Tihog, Prleta, čika Joce i ostalih filmskih likova iz serije 'Otpisani', koji sastanče po privatnim kućama i dogovaraju dalje akcije. Sada se pojavljuje i novi lik, kodno ime Tetreb...

Verujemo da se retko ko, posle onolikih gafova, iznenadjuje Šormazovim postupcima, ali zaista je za čudjenje je da se dugogodišnji lovački funkcioneri, pojedini za zavidnim lovačkim znanjem, iskustvom i stažom, odazovu jednom ovakvom pozivu, gde se navodi da o mestu sastanka informacije mogu dobiti od predsednika telefonom! Možda im diktirao GPS koordinate, ili ih navodio, možda u stilu 'udješ u selo, druga kuća desno, pitaš Djuru, lozinka je 'Ruzvelt', odziv 'Trumanova jaja', pa će te onda odvesti do mesta sastanka?

Nadamo se da su članovi UO LSS iz cele Srbije fino vaspitani i da ne žele da brukaju svoj savez, i da su kao takvi bili svesni da se u nečiju privatnu kuću prvi put ne ide praznih ruku, pa da su domaćinu kojeg nikad pre nisu videli poneli barem flašu pića i kafu, a za domaćicu bombonjeru i buket cveća, za sitnu dečicu (ako ih ima) čokolade ili Kinder jaja. Možda su, razmišljamo, trebali biti u pozivu upozoreni da eventualno ponesu i kućne papuče ili patofne, ako se domaćini izuvaju ispred ulaza da i gosti, poštujući praksu domaćina, ne idu u čarapicama po kući? Zamišljamo šta bi bilo da je neko od članova UO poranio na mesto sastanka, pa omaši kuću i nekom zabezeknutom neupućenom civilu šumadincu objašnjava da je došao na sastanak... Varijacija na temu ima koliko hoćete!

Dalje razmišljamo, odakle nekom ideja da drži sednicu UO LSS u privatnoj kući? Šta bi bilo da je, hipotetički, domaćin neki nezgodan lik 'kratkog fitilja', pa da recimo ne simpatiše frizuru nekog od članova UO, i u pola sastanka saopšti tom članu da ide napolje iz njegove kuće, njegovo je, može mu se? Ili, evo ne mora biti frizura u pitanju, možda se domaćinu ne dopadne nečija diskusija, i lepo ga izbaci iz svoje kuće, njegova kuća, može mu se?! Ili mu jednostavno padne mrak na oči, pa prekine sednicu i ceo UO razjuri napolje? Verujemo da je domaćin bio gostoljubiv, i da se potrudio da lepo ugosti lovačke funkcionere, to bi uradio svaki normalan čovek svom gostu, ali držati sednicu UO maltene u ilegali, e pa to već zahteva neko objašnjenje. Šta da je neko od sredstava informisanja hteo da izveštava sa sednice UO? Kako da udje u privatnu kuću? Dakle, koji mogu biti motivi da se baš u kući osobe XY održi sednica UO LSS? Dobro vino, odlično pečenje, hladno pivo, domaće meze, ili možda nešto peto? Pa nije valjda da su članovi UO LSS alavi na pečenje i piće? Ne verujemo da jesu, valjda nema takvih, dakle onda, šta je motiv? Ne znamo! Evo pokušali smo da vodjeni logikom otkrijemo motiv za izbor mesta sastanka, ali nismo uspeli.

Neki nedobronamern i zli jezici su već prokomentarisali ovo rečima: 'Privatni UO u privatnoj kući!'... Drugi su ovaj postupak nazvali 'Putujući cirkus', a pominjan je ne znamo u kom kontekstu i čuveni Monti Pajton (da li ga je Šormaz poznavao? )! Ali poznat je već sarkazam tih zlih jezika koji uporno podmeću klipove u točkove razvoja našeg lovstva, pa njih (zle jezike) treba zanemariti, jelte, šta oni znaju... Treći su pitali da li se posebno naplaćuje slikanje sa članovima UO? Četvrti, oni najgrdji, su predložili da Šormaz sledeći UO zakaže u zoo vrtu da upoznaju divlje životinje, a centralni deo sednice da bude ispred kaveza sa majmunima, koji ionako ne mogu razumeti govor ljudi, a kamoli nebulozne priče! Itd, itd... Znate već lovački smisao za humor! Koga uhvate u mašinu, nek' mu Bog dragi pomogne...

Možda bi Šormaz mogao da kaže neku reč o tome i objasni kako organizovati sednicu UO u privatnoj kući, pa da krene licitacija i prikupljanje ponuda za sledeći UO? Znajući kakvih sve ljudi ima, ne bi nas čudilo da bi ponuda bila veća od mogućnosti članova UO da drže sednice diljem naše domovine!

Šok: LSS ostao bez svojine nad zgradom u Beogradu??

SRBIJALOV lovački portal objavljuje fotografije presude Apelacionog suda u Beogradu, donete 30.11.2017., kojom je odlučeno da objekat gde je sedište Lovačkog saveza Srbije u Beogradu, zgrada u ulici Alekse Nenadovića 19-21, pripada državi, tj. opštini Vračar.

Odlukom Apelacionog suda potvrdjena je ranija odluka prvostepnog suda.

Pored toga, odlukom Apelacionog suda obavezuje se Lovački savez Srbije da snosi troškove postupka u ukupnoj visini od oko 600.000 dinara, i to pod pretnjom izvršenja.

Tužba za utvrdjivanje vlasništva je podneta na osnovu Zakona o udruženjima gradjana, gde su udruženja gradjana morala da dokazuju da su imovinu sticali iz sopstvenih sredstava, a u presudi koju objavljujemo piše da LSS ni u prvostepenom postupku a ni u žalbi nije priložio dokaze da je to učinio - kako, zašto, nije nam jasno? Čak se u tekstu presude Apelacionog suda u jednom delu konstatuje da je tužilac-LSS, tj. njegovi zastupnici, 'iznosio paušalne dokaze', što je nedovoljno - i da nikakvi dokazi nisu prezentovani kojima bi se dokazala tvrdnja da su lovci članovi LSS učestvovali u izgradnji zgrade od 1959.-1962. godine, svojim članarinama i kreditom podignutim od banke. Kako je zidana zgrada LSS šturo se može naslutiti iz dokumenta iz arhive sajta LSS, iz 2006. godine http://www.ekolss.com/zakoni/amandman_zakon_o_udruzenjima.htm, kada je u pripremi bio Zakon o udruženjima, gde piše, citiramo:

'Zgrada lovačkog doma u Beogradu, na kojoj pravo korišćenja imaju Lovački savez Srbije i Lovački savez Jugoslavije, sa po jednom polovinom, građena je od 1959. do 1962. godine, sopstvenim sredstvima saveza, od doprinosa svih lovaca tadašnje Jugoslavije i kredita koji su vraćeni banci.
Zgrada je izgrađena na mestu na kome su se, od osnivanja Lovačkog saveza Srbije, nalazile i prostorije koje su bile vlasništvo ovog Saveza, (Lovački savez Srbije je asocijacija 212 lovačkih udruženja, iz cele Srbije, u koja je neposredno učlanjeno 95.000 članova-lovaca, a Savez, kao i mnoga udruženja, postoji već 110 godina, osnovan je 1896. godine).'.

Tužba za utvrdjivanje prava svojine je podneta za vreme mandata Zorana Popovića kao predsednika LSS, a postupak je preuzeo i spor po žalbi izgubio sadašnji predsednik Dragan Šormaz - ni jedan ni drugi, prema tekstu presude, NISU PRILOŽILI DOKAZE POTREBNE U SPORU.

Posebna priča je kako je moglo da se desi da (uprkos glasinama) informacija o presudi Apelacionog suda doneta 30.11.2017. čak tri meseca ne bude prezentovana lovačkoj javnosti - da li je to neko pokušao da prikrije od lovaca činjenicu da smo, po svemu sudeći, izgubili zgradu koju su gradilE neke prethodne generacije? Čijom zaslugom je došlo do toga, pročitajte i zaključite sami iz presude koju smo jedva nekako uspeli da dobijemo. Zašto članovi UO LSS nisu do sada informisani o ovome? Zašto ni jedan organ LSS nije obavešten o ovome? Ima li ljudi koji su znali za ovo sve, a ćutali su? Zašto lovci nisu informisani o ovome preko sajta LSS, ili preko glasila LSS, nego je objavljen hvalospevni novogodišnji intervju predsednika LSS, frapantno 'ružičast'? Zašto nije data zvanična informacija kad Apelacioni sud na svom sajtu objavljuje samo one presude koje smatra bitnim za široku javnost ili za pravnu struku? Mnogo pitanja za naše predstavnike u upravi LSS. Ko je odgovoran?

Istine radi, kao teoretska mogućnost ostaje pokretanje revizije postupka, ali teško je verovati da će Kasacioni sud, posle dve presude, prvostepene i žalbene u apelacionom postupku u kojem ništa od navoda tužbe za svojinu nije dokazano, odlučiti da udje u postupka revizije.

Ostavljamo pravnicima da tumače detalje i posledice ove presude; izvesno je da LSS sada ne može više da potražuje pravo na svojinu nad zgradom, i da je praktično podstanar, gde će ukoliko ostane na istoj adresi možda morati da plaća zakup za prostor po tržišnoj ili povlašćenoj ceni, ili će se, ukoliko vlasnik opština Vračar, tako odluči, morati da se seli?

BRAVO MAJSTORI.

Kako će se sve ovo završiti, zaista ne znamo, ali da će biti dobro, neće. Lovci kojima smo predočili presudu Apelacionog suda su bili u šoku.

Pažljivo pročitajte presudu Apelacionog suda klikom na SAZNAJTE VIŠE, pre nego bilo šta komentarišete, i bilo koga možda stavite na stub srama: lovačke funkcionere, advokate, lovce, organe saveza, sticaj okolnosti, istorijske dogadjaje...

Kotor Varoš, Republika Srpska: jubilarni 5. Damski lov na vuka

Polovinom januara u Kotor Varoši, Republika Srpska, održan je jubilarni dvodnevni 5. po redu medjunarodni Damski lov na vuka. Ova manifestacija se sad već po tradiciji održava svakog januara. (klik na sliku za uvećanje)

Ovaj put učešće u druženju i lovu uzele su lovkinje iz više zemalja regiona: Srbija, BiH, Hrvatska, Slovenija, Madjarska, Slovačka i Bugarska, ukupno oko 60 dama koje su uz pomoć lovaca domaćina iz Lovačkog udruženja ’Uzlomac’ Kotor Varoš, predvodjeni predsednikom udruženja Nedeljkom Glamočakom pokušali da dodju do vrlo cenjenog trofeja vuka. Na žalost, vremenski uslovi im nisu išli na ruku, pa su se vukovi, pokrenuti hajkom, izvukli pod okriljem magle od strelaca na dočeku.

Drugog dana lova lovkinje su se okušale u lovu na divlje svinje, u nižim predelima gde magle nije bilo i lov je bio uspešan: odstreljene su tri divlje svinje od kojih je jedan bio vepar vrlo pristojnih dimenzija.

Kao posebno zanimljivu informaciju i rezultat ovog susreta treba istaći da je formiran inicijativni odbor za osnivanje prvog Damskog kluba Republike Srpske, što svakako treba pozdraviti, a za očekivati je da će ostali aktivni damski klubovi iz regiona dati svu potrebnu pomoć i podršku za osnivanje još jednog kluba lovkinja. Pomoć svih lovačkih udruženja gde su većina muškarci se džentlmenski podrazumeva!

IPARD fondovi EU šansa i za oporavak lovstva Srbije

Do 2020. godine EU obezbedila Srbiji preko 23 miliona eura bespovratnih sredstava za razvoj ruralnog turizma i pratećih usluga!

Pred samu novu 2018. godinu raspisan je javni poziv za dobijanje sredstava iz IPARD fondova za nabavku traktora i mehanizacije u poljoprivredi, i to je bila jedna od udarnih vesti u medijima tih dana. Medjutim, pored tog konkursa, u pripremi je i konkurs za dodeljivanje bespovratnih sredstava za unapredjenje ruralnog razvoja, konkretno za razvoj ruralnog (seoskog) turizma i pratećih usluga! Naravno da se u ovoj oblasti prepoznaju lovačke organizacije, koje ne bi smele da propuste priliku da konkurišu, i da dobijenim sredstvima stvore smeštajne kapacitete za lovce turiste, izgrade ili urede nove lovnotehničke objekte, ili unaprede postojeće koji su u funkciji lovnog turizma. Dakle, strateški poduhvat koji se izvodi u srednjeročnim okvirima, do pet godina.

Hajde malo da uputimo neupućene: skraćenica IPARD znači Instrument for Pre-Accession Assistance for Rural Development (Instrument za predpristupnu pomoć za ruralni razvoj). Ukupan iznos pomoći Srbiji preko IPARD programa Evropske unije za sve namene iznosi čak 230 miliona evra do 2020. godine. U okviru ovog programa pomoći EU ima nekoliko sektora, a onaj koji je zanimljiv za lovce i lovačke organizacije se nalazi pod oznakom Mera 302, gde je za investiranje većeg broja poslova i usluga, kao i za razvoj ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima kroz razvoj poslovnih aktivnosti, sa mogućnošću otvaranja novih radnih mesta predvidjeno 23 miliona evra! Svima je jasno da je lovni turizam neizostavni deo razvoja ruralnih područja, koji, uz razvoj ostalih povezanih proizvodnih i uslužnih delatnosti, u velikoj meri doprinosi poboljšanju kvaliteta života i smanjenju raseljavanja stanovništva iz ovih sredina. Mere IPARD programa su vrlo precizno osmišljene i podrazumevaju prethodno ispitivanje sredine u koju se ulaže, kofinansiranje, jasne i transparentne procedure za upravljanje sredstvima fonda i nadzor nad sprovođenjem programa. Znaju stranci dobro u šta vredi ulagati i koje su to komparativne prednosti Srbije u obasti ruralnog razvoja  koje zaslužuju ulaganja, pa se ruralni turizam kod njih visoko kotira – naša priroda je još uvek relativno ekološki očuvana u odnosu na neke druge države, u fondovima divljači imamo pojedine vrste koje su u Evropi pred istrebljenjem ili su nestale, a i ako ih ima, iz veštačkog uzgoja su; smeštajni kapaciteti su nedovoljno iskorišćeni, zapušteni, van funkcije ili ih uopšte i nema; lovno tehnički objekti kao prateća infrastruktura za lovni turizam su u većini slučajeva dotrajali ili oštećeni i potrebna im je adaptacija, ili ih nema u potrebnom broju; neprestana migracija stanovništva u velike gradove ostavlja pusta sela i čitave predele gde bi se itekako moglo raditi na razvoju ruralnog turizma i otvaranju radnih mesta gde bi se mladi zaposlili (na žalost, kada se pomene turizam, 90% ljudi pomisli na letovanje na moru, a nije tako!). O kakvoj i kolikoj pomoći se radi biće jasnije ako se kaže da je ukupan iznos našeg Fonda za razvoj lovstva na godišnjem nivou trideset puta manji od iznosa koje IPARD program, u Meri 302, predvidja za ruralni turizam! A kada pominjemo radna mesta, neke ekonomske računice govore da (grubo rečeno) otvaranje jednog radnog mesta košta 5-8.000 evra – tako bi po ovoj računici samo preko IPARD programa Mera 302 moglo da se zaposli preko 2500 ljudi u lovnom i ruralnom turizmu i u pratećim uslugama!

Dakle, šta je potrebno da se ova sredstva koja su već opredeljenja od strane EU za ruralni razvoj i razvoj ruralnog turizma dobiju i iskoriste? Potrebni su pre svega kvalitetni programi i ideje, ali je potrebno i poznavanje procedure a pre svega osećaj za realnost i sporovodivost projekata – treba biti svestan prirodnih potencijala lovišta, svojih kadrovskih potencijala, tehničkih resursa i mogućnosti, pa onda tek ‘sa obe noge na zemlji’ krenuti u realizaciju neke ideje i projekta. Treba imati na umu da EU fondovi, pa ni IPARD, ne daju sredstva ‘na časnu reč’ (možda će neki pomisliti da će moći da ‘piršuju’ po fondovima EU kao što se to radilo neki put po domaćem Fondu za razvoj lovstva); ali - ne, neće moći, jer IPARD pažljivo meri i odmerava kako će se sredstva plasirati, da li se troše rezonski i svrsishodno. Dakle, improvizacija i muljanja nema. Ozbiljan biznis plan zasnovan na realnim činjenicama jeste conditio sine qua non (neophodan uslov) uspešnosti projekta. Kao svojevrsnu meru obezbedjenja i, rekli bismo, podele odgovornosti, IPARD bespovratno dodeljuje do 65% vrednosti odobrenog projekta, što uopšte nije malo, naprotiv! Kako se može uspešno raditi uz pomoć EU fondova, pokazao je nedavno primer ‘Vojvodinašuma’, gde je uz pomoć EU IPA fondova izvršeno najveće pojedinačno naseljavanje jelena u lovištu Morović kod Šida.

Pored svega navedenog, IPARD program zahteva strogo poštovanje procedure, i tu je najveća mogućnost greške. Svaka ‘greška u koracima’ automatski može da znači odbacivanje projekta, ma kako kvalitetna projektna ideja bila. Disciplina i urednost se takodje cene, a IPARD je obezbedio i konsultante koji pomažu zainteresovanima da greške ne prave.

I tu sad dolazimo do onoga što nazivamo ‘naša posla’: razmislimo, realno, koliko ljudi u upravama lovačkih udruženja, koji kao pravna lica imaju mogućnost učešća, ima kapacitet da samostalno iznese jedan takav projekat, kada većina ljudi ni ne zna šta je IPARD, a kamoli da poznaje procedure? Mali ih je broj sposobnih, ali ima i za to leka, i tu bi ključnu ulogu morali da preuzmu naši učmali lovački savezi (u kojima se neki od rukovodilaca ne ističu baš idejama, vrednoćom i agilnošću, ali im slatkorečivosti i neispunjenih obećanja ne fali): savezi bi, smatramo, trebali da angažuju upućene predavače i konsultante koji su već imali iskustva sa IPA i IPARD projektima, da organizuju seminare (regionalne) o načinu apliciranja za IPARD sredstva, i pozovu članove uprava LU (koji uglavnom o ovome ne znaju mnogo, ili ne znaju ništa) koji će se kroz seminar edukovati šta i kako raditi, ali i da izrade neku brošuru ili priručnik koja će pomoći lokalnim udruženjima da ovladaju materijom. Sve to košta nekih para, ali je taj trošak zanemariv ako se ima u vidu mogući benefit kroz dobijanje sredstava iz IPARD. Dakle, prvo edukacija, pa izbor ideja, rad na izradi projekta i biznis planova uz pomoć onih koji znaju, i rezultat neće izostati.

Vreme teče, 2018. godina je počela i aktivacija programa IPARD Mere 302 sledi tokom godine. Uvereni smo da bi lovačka udruženja i lovački savezi već sada morali da počnu da razmišljaju o tome šta bi mogli da urade kada bude objavljen javni poziv za dodelu sredstava, a dotle bi već trebalo biti spreman sa idejama i razradjenim projektima (a ne 'uoči Božića gojiti prase' uz rizik da se neko obruka sa na brzinu sklepanim projektima koji bi bili odbačeni).

'Srbijalov' lovački portal i lovački magazin 'Predator' (u svom sledećem broju početkom februara) su ovim tekstom i iznetim informacijama napravili prvi korak i obavestili lovačku javnost šta će da se desi tokom narednog perioda; ostalo je na vama, gospodo lovci, da svoje čelnike (i one sposobne, a naročito one nesposobne i lenje) pritisnete da se konačno prihvate posla – velika šansa je tu, pred nama, a da li ćemo umeti da je iskoristimo, zavisi samo od nas! Nadamo se da se neće ponoviti priča iz nekih drugih oblasti da sredstva ostanu neiskorišćena jer nije bilo kvalitetnih projekata, pa ispadnemo neozbiljni i smešni u očima onih koji bi da nam pomognu. Ili još gore, da na samo pominjanje projekata i poštovanje procedure dobijemo komentar kvazistručnjaka: 'Ma ko će to da radi, BRE!?'.

Više detalja o samim projektima koji će se finansirati možete pogledati na Internet stranici u odeljku posvećenom IPARD Meri 302: https://ipard.co.rs/ipard-mera-302.html

IPARD agencija je otvorila i dve svoje kancelarije u Srbiji, i to u Novom Sadu i Kruševcu, gde su zaposleni IPARD konsultanti. Adrese, brojeve telefona i imena konsultanata takodje možete pronaći na sajtu IPARD: https://ipard.co.rs/konsultanti-ipard.html