Šok: LSS ostao bez svojine nad zgradom u Beogradu??

SRBIJALOV lovački portal objavljuje fotografije presude Apelacionog suda u Beogradu, donete 30.11.2017., kojom je odlučeno da objekat gde je sedište Lovačkog saveza Srbije u Beogradu, zgrada u ulici Alekse Nenadovića 19-21, pripada državi, tj. opštini Vračar.

Odlukom Apelacionog suda potvrdjena je ranija odluka prvostepnog suda.

Pored toga, odlukom Apelacionog suda obavezuje se Lovački savez Srbije da snosi troškove postupka u ukupnoj visini od oko 600.000 dinara, i to pod pretnjom izvršenja.

Tužba za utvrdjivanje vlasništva je podneta na osnovu Zakona o udruženjima gradjana, gde su udruženja gradjana morala da dokazuju da su imovinu sticali iz sopstvenih sredstava, a u presudi koju objavljujemo piše da LSS ni u prvostepenom postupku a ni u žalbi nije priložio dokaze da je to učinio - kako, zašto, nije nam jasno? Čak se u tekstu presude Apelacionog suda u jednom delu konstatuje da je tužilac-LSS, tj. njegovi zastupnici, 'iznosio paušalne dokaze', što je nedovoljno - i da nikakvi dokazi nisu prezentovani kojima bi se dokazala tvrdnja da su lovci članovi LSS učestvovali u izgradnji zgrade od 1959.-1962. godine, svojim članarinama i kreditom podignutim od banke. Kako je zidana zgrada LSS šturo se može naslutiti iz dokumenta iz arhive sajta LSS, iz 2006. godine http://www.ekolss.com/zakoni/amandman_zakon_o_udruzenjima.htm, kada je u pripremi bio Zakon o udruženjima, gde piše, citiramo:

'Zgrada lovačkog doma u Beogradu, na kojoj pravo korišćenja imaju Lovački savez Srbije i Lovački savez Jugoslavije, sa po jednom polovinom, građena je od 1959. do 1962. godine, sopstvenim sredstvima saveza, od doprinosa svih lovaca tadašnje Jugoslavije i kredita koji su vraćeni banci.
Zgrada je izgrađena na mestu na kome su se, od osnivanja Lovačkog saveza Srbije, nalazile i prostorije koje su bile vlasništvo ovog Saveza, (Lovački savez Srbije je asocijacija 212 lovačkih udruženja, iz cele Srbije, u koja je neposredno učlanjeno 95.000 članova-lovaca, a Savez, kao i mnoga udruženja, postoji već 110 godina, osnovan je 1896. godine).'.

Tužba za utvrdjivanje prava svojine je podneta za vreme mandata Zorana Popovića kao predsednika LSS, a postupak je preuzeo i spor po žalbi izgubio sadašnji predsednik Dragan Šormaz - ni jedan ni drugi, prema tekstu presude, NISU PRILOŽILI DOKAZE POTREBNE U SPORU.

Posebna priča je kako je moglo da se desi da (uprkos glasinama) informacija o presudi Apelacionog suda doneta 30.11.2017. čak tri meseca ne bude prezentovana lovačkoj javnosti - da li je to neko pokušao da prikrije od lovaca činjenicu da smo, po svemu sudeći, izgubili zgradu koju su gradilE neke prethodne generacije? Čijom zaslugom je došlo do toga, pročitajte i zaključite sami iz presude koju smo jedva nekako uspeli da dobijemo. Zašto članovi UO LSS nisu do sada informisani o ovome? Zašto ni jedan organ LSS nije obavešten o ovome? Ima li ljudi koji su znali za ovo sve, a ćutali su? Zašto lovci nisu informisani o ovome preko sajta LSS, ili preko glasila LSS, nego je objavljen hvalospevni novogodišnji intervju predsednika LSS, frapantno 'ružičast'? Zašto nije data zvanična informacija kad Apelacioni sud na svom sajtu objavljuje samo one presude koje smatra bitnim za široku javnost ili za pravnu struku? Mnogo pitanja za naše predstavnike u upravi LSS. Ko je odgovoran?

Istine radi, kao teoretska mogućnost ostaje pokretanje revizije postupka, ali teško je verovati da će Kasacioni sud, posle dve presude, prvostepene i žalbene u apelacionom postupku u kojem ništa od navoda tužbe za svojinu nije dokazano, odlučiti da udje u postupka revizije.

Ostavljamo pravnicima da tumače detalje i posledice ove presude; izvesno je da LSS sada ne može više da potražuje pravo na svojinu nad zgradom, i da je praktično podstanar, gde će ukoliko ostane na istoj adresi možda morati da plaća zakup za prostor po tržišnoj ili povlašćenoj ceni, ili će se, ukoliko vlasnik opština Vračar, tako odluči, morati da se seli?

BRAVO MAJSTORI.

Kako će se sve ovo završiti, zaista ne znamo, ali da će biti dobro, neće. Lovci kojima smo predočili presudu Apelacionog suda su bili u šoku.

Pažljivo pročitajte presudu Apelacionog suda klikom na SAZNAJTE VIŠE, pre nego bilo šta komentarišete, i bilo koga možda stavite na stub srama: lovačke funkcionere, advokate, lovce, organe saveza, sticaj okolnosti, istorijske dogadjaje...

Kotor Varoš, Republika Srpska: jubilarni 5. Damski lov na vuka

Polovinom januara u Kotor Varoši, Republika Srpska, održan je jubilarni dvodnevni 5. po redu medjunarodni Damski lov na vuka. Ova manifestacija se sad već po tradiciji održava svakog januara. (klik na sliku za uvećanje)

Ovaj put učešće u druženju i lovu uzele su lovkinje iz više zemalja regiona: Srbija, BiH, Hrvatska, Slovenija, Madjarska, Slovačka i Bugarska, ukupno oko 60 dama koje su uz pomoć lovaca domaćina iz Lovačkog udruženja ’Uzlomac’ Kotor Varoš, predvodjeni predsednikom udruženja Nedeljkom Glamočakom pokušali da dodju do vrlo cenjenog trofeja vuka. Na žalost, vremenski uslovi im nisu išli na ruku, pa su se vukovi, pokrenuti hajkom, izvukli pod okriljem magle od strelaca na dočeku.

Drugog dana lova lovkinje su se okušale u lovu na divlje svinje, u nižim predelima gde magle nije bilo i lov je bio uspešan: odstreljene su tri divlje svinje od kojih je jedan bio vepar vrlo pristojnih dimenzija.

Kao posebno zanimljivu informaciju i rezultat ovog susreta treba istaći da je formiran inicijativni odbor za osnivanje prvog Damskog kluba Republike Srpske, što svakako treba pozdraviti, a za očekivati je da će ostali aktivni damski klubovi iz regiona dati svu potrebnu pomoć i podršku za osnivanje još jednog kluba lovkinja. Pomoć svih lovačkih udruženja gde su većina muškarci se džentlmenski podrazumeva!

IPARD fondovi EU šansa i za oporavak lovstva Srbije

Do 2020. godine EU obezbedila Srbiji preko 23 miliona eura bespovratnih sredstava za razvoj ruralnog turizma i pratećih usluga!

Pred samu novu 2018. godinu raspisan je javni poziv za dobijanje sredstava iz IPARD fondova za nabavku traktora i mehanizacije u poljoprivredi, i to je bila jedna od udarnih vesti u medijima tih dana. Medjutim, pored tog konkursa, u pripremi je i konkurs za dodeljivanje bespovratnih sredstava za unapredjenje ruralnog razvoja, konkretno za razvoj ruralnog (seoskog) turizma i pratećih usluga! Naravno da se u ovoj oblasti prepoznaju lovačke organizacije, koje ne bi smele da propuste priliku da konkurišu, i da dobijenim sredstvima stvore smeštajne kapacitete za lovce turiste, izgrade ili urede nove lovnotehničke objekte, ili unaprede postojeće koji su u funkciji lovnog turizma. Dakle, strateški poduhvat koji se izvodi u srednjeročnim okvirima, do pet godina.

Hajde malo da uputimo neupućene: skraćenica IPARD znači Instrument for Pre-Accession Assistance for Rural Development (Instrument za predpristupnu pomoć za ruralni razvoj). Ukupan iznos pomoći Srbiji preko IPARD programa Evropske unije za sve namene iznosi čak 230 miliona evra do 2020. godine. U okviru ovog programa pomoći EU ima nekoliko sektora, a onaj koji je zanimljiv za lovce i lovačke organizacije se nalazi pod oznakom Mera 302, gde je za investiranje većeg broja poslova i usluga, kao i za razvoj ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima kroz razvoj poslovnih aktivnosti, sa mogućnošću otvaranja novih radnih mesta predvidjeno 23 miliona evra! Svima je jasno da je lovni turizam neizostavni deo razvoja ruralnih područja, koji, uz razvoj ostalih povezanih proizvodnih i uslužnih delatnosti, u velikoj meri doprinosi poboljšanju kvaliteta života i smanjenju raseljavanja stanovništva iz ovih sredina. Mere IPARD programa su vrlo precizno osmišljene i podrazumevaju prethodno ispitivanje sredine u koju se ulaže, kofinansiranje, jasne i transparentne procedure za upravljanje sredstvima fonda i nadzor nad sprovođenjem programa. Znaju stranci dobro u šta vredi ulagati i koje su to komparativne prednosti Srbije u obasti ruralnog razvoja  koje zaslužuju ulaganja, pa se ruralni turizam kod njih visoko kotira – naša priroda je još uvek relativno ekološki očuvana u odnosu na neke druge države, u fondovima divljači imamo pojedine vrste koje su u Evropi pred istrebljenjem ili su nestale, a i ako ih ima, iz veštačkog uzgoja su; smeštajni kapaciteti su nedovoljno iskorišćeni, zapušteni, van funkcije ili ih uopšte i nema; lovno tehnički objekti kao prateća infrastruktura za lovni turizam su u većini slučajeva dotrajali ili oštećeni i potrebna im je adaptacija, ili ih nema u potrebnom broju; neprestana migracija stanovništva u velike gradove ostavlja pusta sela i čitave predele gde bi se itekako moglo raditi na razvoju ruralnog turizma i otvaranju radnih mesta gde bi se mladi zaposlili (na žalost, kada se pomene turizam, 90% ljudi pomisli na letovanje na moru, a nije tako!). O kakvoj i kolikoj pomoći se radi biće jasnije ako se kaže da je ukupan iznos našeg Fonda za razvoj lovstva na godišnjem nivou trideset puta manji od iznosa koje IPARD program, u Meri 302, predvidja za ruralni turizam! A kada pominjemo radna mesta, neke ekonomske računice govore da (grubo rečeno) otvaranje jednog radnog mesta košta 5-8.000 evra – tako bi po ovoj računici samo preko IPARD programa Mera 302 moglo da se zaposli preko 2500 ljudi u lovnom i ruralnom turizmu i u pratećim uslugama!

Dakle, šta je potrebno da se ova sredstva koja su već opredeljenja od strane EU za ruralni razvoj i razvoj ruralnog turizma dobiju i iskoriste? Potrebni su pre svega kvalitetni programi i ideje, ali je potrebno i poznavanje procedure a pre svega osećaj za realnost i sporovodivost projekata – treba biti svestan prirodnih potencijala lovišta, svojih kadrovskih potencijala, tehničkih resursa i mogućnosti, pa onda tek ‘sa obe noge na zemlji’ krenuti u realizaciju neke ideje i projekta. Treba imati na umu da EU fondovi, pa ni IPARD, ne daju sredstva ‘na časnu reč’ (možda će neki pomisliti da će moći da ‘piršuju’ po fondovima EU kao što se to radilo neki put po domaćem Fondu za razvoj lovstva); ali - ne, neće moći, jer IPARD pažljivo meri i odmerava kako će se sredstva plasirati, da li se troše rezonski i svrsishodno. Dakle, improvizacija i muljanja nema. Ozbiljan biznis plan zasnovan na realnim činjenicama jeste conditio sine qua non (neophodan uslov) uspešnosti projekta. Kao svojevrsnu meru obezbedjenja i, rekli bismo, podele odgovornosti, IPARD bespovratno dodeljuje do 65% vrednosti odobrenog projekta, što uopšte nije malo, naprotiv! Kako se može uspešno raditi uz pomoć EU fondova, pokazao je nedavno primer ‘Vojvodinašuma’, gde je uz pomoć EU IPA fondova izvršeno najveće pojedinačno naseljavanje jelena u lovištu Morović kod Šida.

Pored svega navedenog, IPARD program zahteva strogo poštovanje procedure, i tu je najveća mogućnost greške. Svaka ‘greška u koracima’ automatski može da znači odbacivanje projekta, ma kako kvalitetna projektna ideja bila. Disciplina i urednost se takodje cene, a IPARD je obezbedio i konsultante koji pomažu zainteresovanima da greške ne prave.

I tu sad dolazimo do onoga što nazivamo ‘naša posla’: razmislimo, realno, koliko ljudi u upravama lovačkih udruženja, koji kao pravna lica imaju mogućnost učešća, ima kapacitet da samostalno iznese jedan takav projekat, kada većina ljudi ni ne zna šta je IPARD, a kamoli da poznaje procedure? Mali ih je broj sposobnih, ali ima i za to leka, i tu bi ključnu ulogu morali da preuzmu naši učmali lovački savezi (u kojima se neki od rukovodilaca ne ističu baš idejama, vrednoćom i agilnošću, ali im slatkorečivosti i neispunjenih obećanja ne fali): savezi bi, smatramo, trebali da angažuju upućene predavače i konsultante koji su već imali iskustva sa IPA i IPARD projektima, da organizuju seminare (regionalne) o načinu apliciranja za IPARD sredstva, i pozovu članove uprava LU (koji uglavnom o ovome ne znaju mnogo, ili ne znaju ništa) koji će se kroz seminar edukovati šta i kako raditi, ali i da izrade neku brošuru ili priručnik koja će pomoći lokalnim udruženjima da ovladaju materijom. Sve to košta nekih para, ali je taj trošak zanemariv ako se ima u vidu mogući benefit kroz dobijanje sredstava iz IPARD. Dakle, prvo edukacija, pa izbor ideja, rad na izradi projekta i biznis planova uz pomoć onih koji znaju, i rezultat neće izostati.

Vreme teče, 2018. godina je počela i aktivacija programa IPARD Mere 302 sledi tokom godine. Uvereni smo da bi lovačka udruženja i lovački savezi već sada morali da počnu da razmišljaju o tome šta bi mogli da urade kada bude objavljen javni poziv za dodelu sredstava, a dotle bi već trebalo biti spreman sa idejama i razradjenim projektima (a ne 'uoči Božića gojiti prase' uz rizik da se neko obruka sa na brzinu sklepanim projektima koji bi bili odbačeni).

'Srbijalov' lovački portal i lovački magazin 'Predator' (u svom sledećem broju početkom februara) su ovim tekstom i iznetim informacijama napravili prvi korak i obavestili lovačku javnost šta će da se desi tokom narednog perioda; ostalo je na vama, gospodo lovci, da svoje čelnike (i one sposobne, a naročito one nesposobne i lenje) pritisnete da se konačno prihvate posla – velika šansa je tu, pred nama, a da li ćemo umeti da je iskoristimo, zavisi samo od nas! Nadamo se da se neće ponoviti priča iz nekih drugih oblasti da sredstva ostanu neiskorišćena jer nije bilo kvalitetnih projekata, pa ispadnemo neozbiljni i smešni u očima onih koji bi da nam pomognu. Ili još gore, da na samo pominjanje projekata i poštovanje procedure dobijemo komentar kvazistručnjaka: 'Ma ko će to da radi, BRE!?'.

Više detalja o samim projektima koji će se finansirati možete pogledati na Internet stranici u odeljku posvećenom IPARD Meri 302: https://ipard.co.rs/ipard-mera-302.html

IPARD agencija je otvorila i dve svoje kancelarije u Srbiji, i to u Novom Sadu i Kruševcu, gde su zaposleni IPARD konsultanti. Adrese, brojeve telefona i imena konsultanata takodje možete pronaći na sajtu IPARD: https://ipard.co.rs/konsultanti-ipard.html

VAŽNO SAOPŠTENJE ZA JAVNOST SRBIJALOV ADMIN TIMA! 

Na društvenoj mreži Fejsbuk, pre svega na stranicama posvećenim lovu i lovstvu, ali i na profilima pojedinaca, već izvesno vreme kruži jedna fotomontaža koja se može okarakterisati i kao neslana šala, ali i kao pokušaj podmetanja i pravljenja problema nekima od administratora SRBIJALOV portala.

Naime, NEKO je zloupotrebio fotografiju iz lova na kojoj su dva administratora SRBIJALOV portala: Lala i DakiNS, i to tako što je fotomontažom na Lalina ramena stavio lice Predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a na ramena DakijaNS stavio lice ministra inostranih poslova Ivice Dačića!

Kolege lovci koji su lovili sa Lalom i DakijemNS su prepoznali garderobu i opremu koju imaju i nose u lov, prepoznali su psa sa slike a nekoliko kolega se čak i priseća gde je fotografija načinjena, pa su nam (svaka čast na kolegijalnosti!) javili šta se dešava. Takvu fotomontažu NEKO masovno deli (šeruje) po Fejsbuku, a izgleda i po drugim društvenim mrežama, pa i preko Vibera putem mobilnih telefona. Orginalna slika je načinjena pre oko 5 godina, da bi sada bila zloupotrebljena.

Moramo priznati da je fotomontaža tehnički vrlo vešto uradjena, i da je to uradio neko ko ima dosta dobru opremu i ko poznaje tehniku fotomontaže. Takodje moramo priznati da nam uopšte nisu jasni motivi zašto bi se neko bavio ovakvim glupostima, i sa kojim ciljem? Posle pojave ove fotomontaže desio se i masivan sajber napad na sajt portala SRBIJALOV koji je oboren nekoliko dana, tako da verujemo da su i napad i fotomontaža došli iz iste kuhinje, o čemu nameravamo da obavestimo nadležne državne organe.

Ako se neko ne slaže sa postojanjem i načinom rada portala Srbijalov, i sa stavovima koji se ovde oznose, ponavljamo: Srbijalov lovački portal je otvoren za sva mišljenja i stavove bez obzira na razlike, naravno u skladu sa zakonima Srbije. Ko god želi može svoje mišljenje i stav izneti ovde; bavljenje podmetanjima i lažnim fotografijama više govori o onima koji se time bave nego što će naškoditi Srbijalov portalu i njegovim administratorima.

Molimo kolege  lovce koji na svojim privatnim profilima ili na stranicama lovačkih grupa imaju takvu fotomontažu da istu uklone (za svoje dobro), a bili bi smo zahvalni kada bi nam administratori lovačkih stranica sa Fejsbuka javili datum kada se ta fotomontaža pojavila kod njih, i eventualno da nam jave ko je osoba koja je to postavila. Kao kolege lovci Lala i DakiNS jesu uvek za dobru šalu i na svoj i na tudj račun, ali ova fotomontaža prelazi granice zdravog humora, i zalazi u neke druge sfere. Naravno fotomontažu imamo ali je nećemo objaviti ovde, samo ćemo reći da su na slici dva lovca, jedan odstreljen fazan i jedan lovački pas breton, na livadi okruženoj šumom.

SRBIJALOV ADMIN TIM SE OGRADJUJE OD SADRŽAJA FOTOMONTAŽE O KOJOJ JE REČ; SA TOM FOTOMONTAŽOM I SA DELJENJEM ISTE PO DRUŠTVENIM MREŽAMA NEMAMO NIKAKVE VEZE I NE ŽELIMO DA SE NAŠ PORTAL I NJEGOVI ADMINISTRATORI DOVODE U VEZU SA OVIM NEČASNIM DELOM.

VAŽNO OBAVEŠTENJE ČLANOVIMA I GOSTIMA POVODOM OBARANJA SAJTA SRBIJALOV PORTALA

U večernjim časovima u petak, 19.01.2018. godine, izvršen je direktan i masivan sajber napad na sajt lovačkog portala SRBIJALOV. Napad je prouzrokovao tzv. 'obaranje' sajta Srbijalov i onemogućio pristup članovima i gostima sadržaju portala. Čak je u jednom momentu zbog takvog napada došlo u pitanje i funkcionisanje celog servera u Nemačkoj, gde je hostovan sajt Srbijalov portala.

Tajming napada je očito pažljivo odabran: u toku su velike rasprave oko promena u lovnom  zakonodavstvu, gde se učesnici radne grupe slažu 'kao rogovi u vreći', sa neizvesnim ishodom u kom pravcu i kada će promene krenuti, a SRBIJALOV portal ima svoj uticaj i ulogu u lovstvu, a naročito poverenje lovaca; drugo, u toku je vrlo jaka kampanja samozvanih zaštitara protiv lovaca, ovaj put izgleda i orkestrirana, a Srbijalov je do sada više puta raskrinkao izmišljotine i nebuloze zaštitara; treće, tajming napada je bio petak uveče, pred vikend, i na Bogojavljenje, uoči jedne od najvećih srpskih slava Svetog Jovana, kada po tradiciji, kako se kaže, pola Srbije slavi slavu a druga polovina im ide u goste, pa se valjda računalo da neće biti nikog da na vreme reaguje.

Odmah po uočenom napadu i obaranju sajta, sistem administratori i server administratori su pristupili otkrivanju metode napada,  eliminisanju mogućnosti daljih napada i oporavku sajta. Zbog ozbiljnosti napada ceo postupak oporavka sajta portala SRBIJALOV je potrajao do ponedeljka rano ujutro, dakle, tri noći i dva dana su IT stručnjaci, kako sa SRBIJALOV portala tako i iz kompanije koja drži server, pokušavali i na kraju i uspeli da reanimiraju sajt portala SRBIJALOV da bude ponovo u funkciji. Medjutim, nakon par časova normalnog rada, ponovo je došlo do poremećaja u funkcionisanju, ali je promptno reagovano i sajt je vraćen u funkciju u roku od nekoliko sati.

Ono što posle svega možemo da obećamo jeste da će Admin Tim Srbijalov portala učiniti sve, uz pomoć IT experata, da ustanovi odakle je išao pravac napada, jer je nemoguće da jedan portal u tehničkom smislu besprekorno funkcioniše godinama, a onda da odjednom 'poludi' bez ikakvog povoda i intervencije lica koji hostuju i održavaju sajt u funkciji. Napad je došao spolja, ciljano, a možemo sa velikom dozom sigurnosti da kažemo da je motiv bio NEČIJA želja da se SRBIJALOV ućutka. Na nečiju žalost, pokušaj ućutkivanja je neuspešan, kao što će i svaki sledeći biti – 'preživeo' je SRBIJALOV u svom postojanju nekoliko napada, od onih amaterskih do ozbiljnih napada i obaranja od strane albanskih hakera, ali ovaj poslednji napad je zaista bio jedan od do sada najozbiljnijih.

Potrudićemo se da ako ikako bude moguće pronadjemo ONOG ili ONE koji su napad izveli, a još više smo zainteresovani da saznamo ko je idejni tvorac, nalogodavac i mogući finansijer napada – kako reče admin Lala: 'postavljanje nekog sajta košta 100 novaca, a obaranje nečijeg sajta košta barem deset puta više'. Članovi Srbijalov Admin Tima posebno žele da zahvale našem kolegi INTERMAKERU na neprospavanim noćima i ogromnom trudu koji je uložio da stvari dodju na svoje mesto.

Sa druge strane, ovakvi ozbiljni napadi pokazuju i dokazuju da SRBIJALOV portal ima vrlo značajan uticaj na dešavanja u lovstvu Srbije, i da NEKO izgleda želi da nas ućutka po svaku cenu kako bi našuticaj bio eliminisan! Nećemo biti neskromni ako uzmemo slobodu da možemo reći i da smo jedan od najozbiljnijih, najuticajnijih i najažurnijih i u regionu.

SRBIJALOV ADMIN TIM SE IZVINJAVA ČLANOVIMA I GOSTIMA NAŠEG PORTALA ZBOG OVE PAUZE U RADU, IZAZVANE NEČIJOM ZLOM NAMEROM.

ISTOVREMENO ZAHVALJUJEMO SVIMA ONIMA KOJI SU PRUŽILI PODRŠKU PORTALU SRBIJALOV, BILO PREKO DRUŠTVENIH MREŽA, TELEFONOM ILI SMS, PUTEM E-MAILA ILI NA NEKI DRUGI NAČIN!