daki ovaj se šunja noću po forumu,a mi nemožemo na lorist ni pod razno,kad god pokušam da se ulogujem neće,moraću da odvojim 220 dinara da kupim lorist na trafici i onda na tenane
Vuki kaže:
Momci uzivajte u zivotu ,citajte Lorist vise cete saznati,a gledajuci TV Lorist ostvarice Vam se buduci snovi ,laka noc
@Hemingway
Ne mogu da verujem da si čekao da svi odu na spavanje pa da se procurvaš sa jednim upisom i uz to izreklamiraš nešto sa čime se svi sprdaju!
Mislim da bi najbolje bilo da vam tamo u prvoj emisiji gostuje ona mačka....ona je nekako ostavila najjači pečat od svih radio emisija!
Ovo govori sve o tebi i o mizeriji koju predstavljaš!
Zato nas čitaju a sa vama se sprdaju i potkusuruju!
Ja kada sam imao šta da kažem na tom admin forumu ja sam pisao samo onda kada je bar dva admina bilo na mreži.
I onda sam vas ismevao toliko da ste morali da me banujete!
E tako to vi radite!
PS
Čuo sam da se Milutin orđević interesuje oko pretplate za lorist....zašto baš lorist, ....koliko to košta.....ko nas je uvukao....td!
Udri me, ubi me, kožu mi deri, odavno ja sam spreman da mrem, opsuj mi oca, mater, i sve po spisku, samo mi nemoj dirati SREM.
"Ko se iskreno bori za pravdu i istinu, mora biti spreman da se žrtvuje!"
"Dođu, tako, vremena, kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!'' - Ivo Andrić
"Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da ga damo...? Ako je njihovo, zašto ga otimaju...? A ako već mogu da ga otmu ne znam sta se vec toliko ustručavaju... ?"
Indjijanac kaže:
daki ovaj se šunja noću po forumu,a mi nemožemo na lorist ni pod razno,kad god pokušam da se ulogujem neće,moraću da odvojim 220 dinara da kupim lorist na trafici i onda na tenane
Indjijanac ne bacaj pare uzalud nemaš šta da pročitaš što već nije napisano a na forumu, danima nekoliko skoro beznačajnih tema, slike iz prirode, oglasi i slično -burno da zaspeš
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
Vuki kaže:
Momci uzivajte u zivotu ,citajte Lorist vise cete saznati,a gledajuci TV Lorist ostvarice Vam se buduci snovi ,laka noc
Hoće li biti crtaća na toj TV, pre spavanja? Ili bajki za laku noć?
Mislim da ste ipak prikladniji za bajke...
A možda da uvedete emisiju 'Babe na prelu' i 'Štrikanje vune', pošto ste nas sa Srbijalov tako okarakterisali? Ili da recimo uzmem sebi za pravo, da počnem da delim epitete i karakteristike po svom nahodjenju?
Za urednika emisije 'Babe na prelu' predlažem:
Indjijanac kaže:
daki ovaj se šunja noću po forumu,a mi nemožemo na lorist ni pod razno,kad god pokušam da se ulogujem neće,moraću da odvojim 220 dinara da kupim lorist na trafici i onda na tenane
Pa to je desetak patrona, čoveče? Kud u taj trošak da ideš?
Za one kji hoce da citaju i imaju obzira prilikom pravljenja tekucih godisnjih planova za sitnu divljac,jos jednom da ponovimo oprezno: Kao sto vidimo, situacija se ni za pedalj nije promenila u svim dekadama pa i u vremenu sadasnjem 21. veka, pritisci coveka na postojece fondove divljaci, vode ka procesu devastacije, gazdovanjem na bioloskom minimumu, pa i fizickom istrebljenju mnogih vrsta divljaci sa izraubovanih prostora.
Ako sagledamo situaciju brojnog stanja prolecnih prebrojavanja, zeca po okruzima, tj. opstinama Srbije, vidimo da je gustina populacije zeca od 5 do 15 jedinki na 100 ha, u Macvanskom i Kolubarskom okrugu.Nesto bolja u Podunavskom od 12 do 14 zeca na 100 ha.
Drasticno losa u Branicevskom gde se krece od 4 do 11 zeca na 100 ha.Pomoravlje i Sumadija su sa relativnom brojnoscu od 6 do 14 zeca na 100 ha, iako skoro sva lovista pripadaju prvom i drugom bonitetnom razredu sa potrebnom nosivom gustinom populacije od 20 do 40 zeca na 100 ha.Takodje, Nisavski, Zajecarski i Borski okrug su daleko ispod kapaciteta stanista sa zabrinjavajucim stanjem brojnosti od 3 do 10 zeca na 100 ha.
Prbolem koji postoji prestavlja dugogodisnji dekadentni sindrom, koji se odrazava kao hronicna bolest gazdovanjem minimalnim fondovima na granici rentabiliteta i opstanka vrste.
Mnogi evropski strucnjaci dali su minimlanu granicnu brojnost zeca ispod koje se ne moze gazdovati i planirati odstrelni zahvat, vec se mora tretirati, pod strogim rezimom zastite do njene rehabilitacije populacije.Te brojke su prema nasim strunjacima [Selmic V i Ristic Z. minimalna prolecna gustina je 8 zeca na 100 ha.
Ceski lovni strucnjaci Oldrih Kucera i Frantisek Havranik u svom najnovijem izdanju Zec, juce, danas, sutra 2006 god. govore da je minimalna gustina populacije sa kojim se moze planirati na granici relitabilnosti, 10 zeca na 100 ha.Takodje naglasavaju da je kriticna prolecna gustina za odrzivi razvoj i opstanak populacije 5 do 6 jedinki na 100 ha, jer je pri gustini 5 na 100 ha, godisnji prirast ravan 0, pri cemu dolazi do drasticnog propadanja maticnog fonda.Kod malih brojnosti od 10 do 14 jedinki na 100 ha, u normalnim godinama moze se ocekivati godisnji prirast u proseku od 10 do 50 %.Pri ovakvom prirastu kod malih brojnosti prolecnih gustina populacije ostrelni zahtav se krece od 10 do 15 %prol.brojnosti..Takodje normiranje prolecnih gustina po bonitetnim razredima dala je I.Semizorova1987. za I bonitet lovista iznad 31 zeca,,II bon. 25-30zeca ; IIIbon.17-24,9 i IVbon.8-16,9 zeceva na 100ha lpp.,pri ovim vrednostma orjentaciono se racuna s koeficijentom ocekivane produkcije 0,3-0,8 na celokupnu populaciju.Kucera 1983,navodi pri planiranju odstrela ,ako je brojnost vise manje uravnotezena i gustina veca od 20 zeceva na 100ha moguc je odstrel do 40% prolecne brojnosti,ako je gustina zeca 8-15jedinki na 100ha nesme se vise prekoraciti odstrelni zahvat od 20%prol.broja,a ako je gutina ispod 7 zeca na 100ha,brojnost je na kriticnoj granici opstanka i lov se nesme sprovesti. Razmatrajuci optimalne populacije zeca lovacki savez Hrvatske je u svojim uputstvima za bonitiranje 1987 godine, dao visine mati~nog fona od I do V bonitetnog razreda za nizijska lovista od 30 do 15 jedinki.Za brdska lovista I bonitet 27 zeca do V boniteta 13 jedinki i za planinska lovista iznad 600mnv.u 2 razreda, maticni fond u prvom bonitetu je 12, a u drugom 8 jedinki.
Dakle saglasno stavovima strucnjaka iz svih zemalja,mozemo zakljuciti da limitirajuca prolecna gustina populacije zeca ispod koje se ne sme sprovoditi lov i planirati ostrelni zahvat je 8 zeceva na 100 ha u planinskim ,10 zeceva u brdskim i 12jedinki za nizinska lovista u maticnom fondu lovno produktivne povrsine i realnom godisnjem prirastu ispod 50 %.
Statistički podaci. To je ustvari skup relativno tačnih podataka koji nakon statističke obrade daju neprecizne podatke koji čak mogu da dovedu do zablude u pogledu brojnosti.
Mnogo tačniji podaci za plansko gazdovanje zeca dobijaju se dinamikom razvoja populacije zečije divljači, kao i metodom utvrđivanja broja mladih u ukupnoj populaciji, po dr.Volcu.
Bio sam na jednom simpozijumu "Zec i jarebica u savremenim agroekosistemima" koji je organizovao prof M. Beuković, a svoje izlaganje su imali i tadašnji predsjednik Lovačkog saveza Češkomoravskog g. Jožef Hromas i predsjednik Italijanskog lovačkog saveza g. Mario Spanjezi. Izvinjavam se ako nisam imena pravilno napisao, ali pišem po sjećanju, a to je bilo prije desetak godina.
Dakle saglasno stavovima strucnjaka iz svih zemalja,mozemo zakljuciti da limitirajuca prolecna gustina populacije zeca ispod koje se ne sme sprovoditi lov i planirati ostrelni zahvat je 8 zeceva na 100 ha u planinskim ,10 zeceva u brdskim i 12jedinki za nizinska lovista u maticnom fondu lovno produktivne povrsine i realnom godisnjem prirastu ispod 50 %.
Kolega Vuki, pod uslovom da nisi iz neke "Resavske škole" (takve stručnjake vidjam svaki dan u medijima, ma lipsaće mi krave jer više ne znam ko ih hrani, moja ili ONI), pomozi brate lovcima Vlasotinca.
Zeca je sve manje i manje. Faktori raznovrsni i mnogostruki: nesavestan čovek, nesavesni šakali, lisice, KUNE, divlje i PITOME mačke i ostale dlakave i pernate "krupne dzveri", .......!
Kaži mi majstore, koliko uzimaš za ruke, odnosno da li bi (naravno za neku razumnu novčanu naknadu) hteo da nam pomogneš. Prvo u realnom brojanju ove i druge divljači (uz uvažavanje konfiguracije terena i trenutne svesti lovaca ovoga kraja),zatim u odgovarajućoj edukaciji lovaca i na kraju u koordiniranju budućih potrebnih aktivnosti, kako bi došli do prolećne populacije zečeva od 8-10-12/100 ha.
Vuki, mora se uvažiti realnost svakog pojedinačnog lovišta. Teoriju treba primeniti u praksi, sa rezultatom iz 1 u 1.
Dakle saglasno stavovima strucnjaka iz svih zemalja,mozemo zakljuciti da limitirajuca prolecna gustina populacije zeca ispod koje se ne sme sprovoditi lov i planirati ostrelni zahvat je 8 zeceva na 100 ha u planinskim ,10 zeceva u brdskim i 12jedinki za nizinska lovista u maticnom fondu lovno produktivne povrsine i realnom godisnjem prirastu ispod 50 %.
Kolega Vuki, pod uslovom da nisi iz neke "Resavske škole" (takve stručnjake vidjam svaki dan u medijima, ma lipsaće mi krave jer više ne znam ko ih hrani, moja ili ONI), pomozi brate lovcima Vlasotinca.
Zeca je sve manje i manje. Faktori raznovrsni i mnogostruki: nesavestan čovek, nesavesni šakali, lisice, KUNE, divlje i PITOME mačke i ostale dlakave i pernate "krupne dzveri", .......!
Kaži mi majstore, koliko uzimaš za ruke, odnosno da li bi (naravno za neku razumnu novčanu naknadu) hteo da nam pomogneš. Prvo u realnom brojanju ove i druge divljači (uz uvažavanje konfiguracije terena i trenutne svesti lovaca ovoga kraja),zatim u odgovarajućoj edukaciji lovaca i na kraju u koordiniranju budućih potrebnih aktivnosti, kako bi došli do prolećne populacije zečeva od 8-10-12/100 ha.
Vuki, mora se uvažiti realnost svakog pojedinačnog lovišta. Teoriju treba primeniti u praksi, sa rezultatom iz 1 u 1.
Kolega
Sprovesti brojanje zeceva(divljaci) u brdsko-planinskim i planinskim lovistima i doci do realnih podataka je, bar po meni,mozda gresim, samo teorija,praksa je nesto drugo, prvenstveno zbog razloga koje je naveo kolega Gedza,konfiguracija terena i svest lovaca,pa sve i da su lovci svesni i da se sprovede akcija brojanja opet bi po mom misljenju bili dobijeni nerealni podaci.Kolko sam ja upoznat, procena brojnog stanja odredjene vrste divljaci(zeca) u lovistima ovakvog tipa se vrsi odokativno(slobodnom procenom) sto opet nije metoda kojom bi se (priblizno) stekla prava slika o broju jedinki odredjene vrste divljaci pa se nadovezuje pitanje...Kolika je trenutna gustina populacije zeca na jugu Srbije,kolika je bila recimo pre 20 god. i da li je neko, nekada, vrsio ispitivanja ili su podaci uzimani preko LD koja su slobodnom procenom +,-,ili po broju odstreljenih jedinki iz godine u godinu, odredjivali brojnost i stabilnost populacije zeca i koliko su ,uopste, tacni i dosadasnji podaci(ako ih ima) i sta je ponajvise uticalo na pad(povecanje) brojnosti?
Uporedjujuci brojnost zeca u sredisnoj Srbiji u predhodnim decenijama ,vidimo da se gazduje tako da brojnost varira na granici rentabilnosti i odrzivog razvoja populacija.Ovakvo stanje uslovljeno je neadekvatnim i nesavramenim rezimom izlovljavanja ,koji je neuskladjen sa stvarnim realnim godisnjim prirastom kao empirijskom velicinom,vec se odredjuje na osnovu apsurdne prognoze koeficijenata unapred za tekucu sezonu,kao i samom nacinu lova tako sto se na jednoj povrsini lov vrsi vise puta u toku sezone ,a ne iskljucivo samo jednom u toku cele sezone ,sa uskladjenim intenzitetom zahvata na jedinici povrsine 100ha,prorprcionalno prolecnoj gustini i utvrdjenom realnom prirastu.
Ako se slozimo sa konstatacijom da veliki broj nasih lovista i regiona ima maticni fond zecije divljaci ispod normalnog kapaciteta,pa caki na granici bioloskog minimuma ,onda je jasno da svaki lov predstavlja prekomerno izlovljavanje.
Ostvarivanje zajednickog cilja zastite i povecanja brojnosti zecijih populacija ,uslovljava neophodnu potrebu uvodjenja i primene orginalnog naucnog metoda odredjivanja prirasta i stepena racionalnog nacina gazdovanja i koriscenja na svim lovnim podrucjima Srbije.Kako je ovakav nacin rada i gazdovanja na osnovu utvrdjenog stvarnog realnog prirasta i gustina zecijih populacija u Vojvodini dao za poslednjih 30 godina izuzetne rezultate samim postovanjem i sprovodjenjem, predlazemo kao amandman da se ovakav nacin rada primeni kroz novi Zakon o lovstvu u celoj Srbiji za koji bi bile zaduzene poljoprivredne strucne sluzbe ,opremljene i umrezene na celoj teritoriji republike.
Vuki kaže:
... predlazemo kao amandman da se ovakav nacin rada primeni kroz novi Zakon o lovstvu u celoj Srbiji za koji bi bile zaduzene poljoprivredne strucne sluzbe ,opremljene i umrezene na celoj teritoriji republike.
Na koga to misliš, kada pišeš 'predlažemo'? U čije ime ti to pišeš, kada govoriš u množini? Poljoprivredne stručne službe da vode računa o populaciji zeca? A šta onda treba da rade stručne službe LU i saveza, i Komora?
Amandman na usvojeni zakon?
Mislim da si promašio - moguća je samo izmena usvojenog zakona, amandmani se podnose na predlog zakona, da ti čika Lala objasni proceduru. Da nije ovo neki tekst, koji je pisao neko, još dok je predlog ZODL bio u proceduri, pa ga sad iznosiš, ili još gore, možda prepisuješ?
Izuzetni rezultati gazdovanjem zeca u Vojvodini? Jel ti to mene zezaš? Pa brojnost zeca u Vojvodini je u opadanju!
Ko je ono pominjao politikantstvo?
Promašen upis - puno reči, koje, kad malo 'razgrneš', gube smisao.
Što ne bi ovakve bisere mudrosti pisao na onom najprvom forumu? Nemaš publiku, ili šta?
Ili te spopalo da predeš vunu sa babama?
Ovaj upis posvećen je Hemingveju.
Ne volim likove koji pišu pod tuđim nikovima i u tuđe ime ,i ako se nastavi ubuduće ovakvo pisanje sledi banovanje naloga člana Vuki
Vuki kaže:
.......Kako je ovakav nacin rada i gazdovanja na osnovu utvrdjenog stvarnog realnog prirasta i gustina zecijih populacija u Vojvodini dao za poslednjih 30 godina izuzetne rezultate samim postovanjem i sprovodjenjem, predlazemo kao amandman da se ovakav nacin rada primeni kroz novi Zakon o lovstvu u celoj Srbiji za koji bi bile zaduzene poljoprivredne strucne sluzbe ,opremljene i umrezene na celoj teritoriji republike.
Vuki, kažeš "predlažemo" neznam ko ste to vi??? Loš Vam je predlog da lovstvom u Celoj R. Srbiji rukovode "poljoprivredne stručne službe". Lovstvom rukovode, odnosno upravlja šumarska struka, šumarski tehničari i dipl.ing. iz onih oblasti koji su nastavnom planu i programu imali predmet lovstvo.
Danasnja brojnost i stanje populacija svih osnovnih vrsta(zeca,jarebice i fazana,kao i srne,jelena,divokoza) zasticene lovne divljaci u Republici Srbiji je nezadovoljavajuca,kriticna i daleko ispod stanisnih potencijala.
Posebno zabrinjava sadasnja brojnost i nepovoljan trend opadanja i promena stanja populacija najznacajnijih vrsta sitne divljaci.Podaci o brojnosti ,kao i uvid stanja situacije jesenje lovne sezone pokazuje da je sadasnja brojnost svih osnovnih vrsta divljaci daleko od moguce i da u proseku iznosi 40-50% od predvidjene normirane optimalne brojnosti u lovistima.
Fondovi srnece divljaci za koju na podrucju Srbije postoje optimalni prirodni uslovi sa nosivim kapacitetom od 8-12grla na 100ha,nedovoljno i neravnomerno je rasporedjena i prisutna po lovistima sa smanjenim gustinama populacije i poremecenim odnosom polova,predstavlja jedva 1/3 moguce i potrebne brojnosti u Republici.Stanje sitne divljaci je jos drasticnije i alarmantnije.
Na ovakvo stanje divljaci pored nemarnog i neadekvatnog odnosa korisnika u lovnom gazdovanju uticao je i oporavak i invazija predatora pod rehabilitujucim uticajem dvogodisnje vakcinacije predatora avio-metodom.Avio-vakcinacijom rehabilitovane su populacije lisica i svih vrsta iz roda pasa,kao i povecanje predatora iz roda kuna.Proslogodisnja procena brojnosti populacije sakala u Bugarskoj-prolece-2013,iznosila je 44570 primeraka,dok je u Srbiji oko 20000jedinki sa tendencijom rasta i popune ekoloske nise u planinskim krajevima.Populacija lisice je rehabilitovana i moze se proceniti da se za dve godine tretmana vakcinom u trostrucila u odnosu na sakala,sto nam pokazuju lovci na predatore ,koji su u protekloj sezoni imali odstrel od vise desetina primeraka u svojim revirima u proseku 1,4/100ha.Takodje u planinskim lovistima u kojima su organizovana mrcinista za pracenje i lov vuka ,u toku jedne noci pojavi se 15 do 18 lisica.Stanje populacije vuka u Bugarskoj na prolecnom brojanju 2013god.iznosilo je 2300primeraka,a kod nas u Srbiji procenjuje se brojnost i do 1200jedinki sto je 4 puta vise od normalnog.Ako predatorima dodamo u lovistoma i njihovog srodnika psa lutalicu,kojih u Bugarskoj ima 31000,a u Srbiji da je i polovina ovog broja mnogo je za nasu napacenu i uznemirenu plemenitu divljac.
Sadasnje savremeno gazdovanje populacijama divljaci,zahteva kontinuiran rad na ocuvanju brojnosti vrsta ,sa pravovremenim delovanjem na kompleks negativnih faktora na malim povrsinama lovista,uskladjeno sa vise zakona koji prate gazdovanje lovistem.Radi rasudjivanja vaznih cinjenica u gazdovanju neophodno je zbog postovanja principa,navesti pojmove iz struke i Zakona iz oblasti lovstva:
-Odrzivo gazdovanje-gazdovanje,koje ne vodika dugorocnom smanjenju:brojnosti,genetskoj raznovrsnosti i areala njihovih populacija,odrzavajuci njihov potencijal,radi zadovoljenja potreba i teznji,sadasnjih i buducih generacija.
-Bonitet ili kvalitet nekog lovista-stanista je zbir prirodnih uslova,kao osnovnih faktora od kojih zavisi opstanak i dalje razmnozavanje odredjene vrste divljaci u lovistu.
-Optimalni fond - optimalna brojnost populacije,odredjene vrste divljaci,dobijena na osnovu utvrdjenog boniteta lovista,koja na povrsini lovista osigurava maksimalni prirast.
-Maticni fond-osnovni fond divljaci je brojnost populacije odredjene vrste divljaci utvrdjene na pocetku lovne godinerebrojavanjem-stvarni maticni fond i bonitiranjem-bonitetni maticni fond odredjen zbirom ekoloskih elemenata stanista.
-Ekonomski kapacitet lovista-predstavlja onaj maksimalni broj divljaci na odredjenoj lovno produktivnoj povrsini,koja po svojim uslovima obezbedjuje zdravu i kvalitetnu populaciju divljaci,najpovoljnijeg odnosa polova i maksimalnog godisnjeg prirasta,cije ce brojno stanje,ciniti minimalne ekonomske stete sumarstvu i poljoprivredi.
-Lovna osnova -planski dokumenat na osnovu koga se vrsi zastita i gajenje divljaci,uredjivanje i odrzavanje lovista,lov i koriscenje divljaci.Ona je planski projekat,kojim se tezi ka ostvarivanju ka ostvarivanju projektovanih,optimalnih fondova i kapaciteta na osnovu kvaliteta lovista i brige coveka,a po vrstama divljaci za period od 10godina.
-Osetno smanjena brojnost neke vrste lovostajem zasticene divljaci u lovistu,po Zakonu o lovstvu-sl.RS.br.39/93 iz 1993god,definisana je Naredbom o lovostaju divljaci,sl.gl.RS.br.(44/93, 60/93 i 101/2002)kojom se propisuje zabrana lova tj.lovostaj traje cele godine,shodno cl.9 i to u slucajevima:
1.Za vrste krupnih sisara i poljskog zeca za koje se utvrdi (prolecnim prebrojavanjem),da je osnovni-maticni fond divljaci u lovistu manji od 50% od optimalnog fonda utvrdjenog planskim dokumentom gazdovanja lovistem.
2.Za vrste ptica-jarebica poljska i kamenjarka,za koje se utvrdi da je osnovni fond divljaci u lovistu manji od 70% od optimalnog fonda utvrdjenog planskim dokumentom gazdovanja lovista.
Sa aspekta biologije populacije, njena stabilnost vrste odredjuje se na osnovu bioloskih pravila IUCN klasifikacije.Za sve vrste divljih zivotinja dati su kriterijumi opsteg populacionog statusa brojnosti vrste sa kretanjem populacionog trenda
Populacioni trend brojnosti i areala : 0 – stabilna populacija,bez uocljivih promena sa variranjem brojnosti : cca +/_do 25% od optimalne brojnosti
Trend (+1) predstavlja umereni porast populacije +26-50% , a
Trend (+2) predstavlja nagli porast populacije sa povecanjem brojnosti +51% od optimalnog
Negativni trendovi smanjenja brojnosti kakvi su kod vise vrsta divljci u Srbiji prema IUCN klasifikaciji su:
Trend (-1) predstavlja umereno opadanje populacije od cca -26-50% od optimalnog fonda
Trend (-2) predstavlja naglo opadanje populacije sa preko -51% od optimalnog fonda
Prema tome minimalna brojnost populacije divljaci u lovistu je ona utvrdjena brojnost u odnosu na projektovanu-normalno brojno stanje, ciji maticni fondovi pokazuju trend umerenog do naglog opadanja populacije i predstavljaju granicnu vrednost za opstanak,ocuvanje i odrzivi razvoj jedne vrste,ispod koje ne mozemo planirati lovno gazdovanje i koriscenje .Ta granicna vrednost odrzivog gazdovanja u slucaju planiranja nasom lovnom divljaci predstavlja brojnost od 70% od optimalnog fonda utvrdjenog planskim dokumentom gazdovanja lovistem.
Zakon o lovstvu iz 1993 za narusene populacije divljaci u lovistima imao je svoj stav i clan.9 koji je glasio :”Ako se u lovistu osetno smanji brojnost neke vrste lovostajem zasticene divljaci,korisnik lovista duzan je da obustavi lov te divljaci i preduzme mere radi uspostavljanja broja divljaci utvrdjenog u lovnoj osnovi ( kapacitet lovista).”
Novodoneseni Zakon o divljaci i lovstvu ia 2010god.,imao je pre poglavlja Zastite divljaci,mnogo prece i bitnije clanove i odredbe ,tako da je nekadasnji cl.9 ,zamenjen cl.27 u odeljku Mere za uspostavljanje optimalne brojnosti,koji glasi:cl.27 –“Ako se u lovistu smanji brojnost neke vrste lovostajem zasticene divljaci ispod minimalne brojnosti utvrdjene za tu godinu planskim dokumentom,korisnik lovista duzan je da obustavi lov te vrste divljaci i preduzme mere radi uspostavljanja optimalne brojnosti te vrste divljaci utvrdjene u lovnoj osnovi.”
To znaci na primer a je bonitiranjem odredjen optimalan fond o 4800 zeceva u lovistu na lpp i ako smo na kraju 2013god.po planskom dokumentu u Lovnoj osnovi po zavrsetku lovne sezone imali brojno stanje 4100zeceva , da je to i minimalna brojnost osnovnog fonda 01.04 2014 godine na lpp od 30000ha ,i da brojnost utvrdjena prebrojavanjem u prolece 2014godine ne sme biti manja od brojnosti osnovnog fonda predvidjene Lovnom osnovom za 2014 godinu.Odnosno da isti primer prevedemo na gustinu populacije koja je u ovom slucaju bonitiranjem odredjena na 16 zeca na 100ha,a mi po zavrsetku sezone 2013/2014 u prolece 2014 po planskom dokumentu treba da imamo minimalnu brojnost 13,67zeca na 100ha , a mi smo prebrojavanjem utvrdili 8 ili 11 zeceva na 100ha,korisnik lovista je duzan da obustavi lov te vrste divljaci i preduzme mere radi uspostavljanja optimalne brojnosti te vrste utvrdjene u lovnoj osnovi.
Sadasnja situacija i trend kretanja populacije zeca,jarebice i fazana u Srbiji nam govore da moramo reci “zbogom oruzje” i mnogo vise rada i truda usmeriti na rad u lovistima ne samo strucnih sluzbi vec svih clanova i to prevashodno na zastiti i edukkaciji upotrebe i kontrole primene hemijskih sredstava(pesticida ,herbicida i rodenticida) u poljoprivredi.Medjusobnom kontrolom primene kod samih clanova , suseda i ostalih mestana u selima u kojima zivite.Edukativnim predavanjima Poljoprivrednih strucnih sluzbi i kontrolom inspekcijskih organa u primeni na samim njivama.U okviru godisnjih planova treba planirati zasejavanje remiza i krmnih njiva za divljac ,koje ministarstvo moze da subvencionise kao sto se radi Ceskoj republici i kod registrovanih polj.gazdinstava.Takvim radom zimska prehrana je obezbedjena i rasporedjena po lovistima sa mnogo manje trosenja finansijskih sredstava.I jedna od vaznih mera je celogodisnje suzbijanje agresivnih predatora na normalan broj.
Isti clan27 Zakona,odnosi se i na krupnu divljac.Da izuzmemo Vojvodinu u kojoj sva lovista imaju srnecu divljac i njome gazduju planski,sasvim je druga situacija na jugoistoku i jugozapadu Srbije.U ovim krajevima mnoga udruzenja nemaju registrovanu srnecu divljac u svojim lovnim osnovama ,kao da ne postoji na tolikoj povrsini,te stoga njome planski i ne gazduju i nisu ni u kakvoj obavezi prema ovoj vrsti.Ako saberemo te povrsine od Pirota do Vranja kao i jugozapadnu Srbiju ,vidimo da one cine oko ¼ lovnih povrsina na kojima se ne gazduje srnecom divljaci.Sta je prava istina ,da srnece divljaci ima u odredjenoj brojnosti sa trendom rasta populacije,da se njome ne gazduje i da predstavlja kolateralnu stetu u jesenjim lovovima na d.svinje i zeca,zbog pasa i potraznje mesa na trzistu.Prisustvo srnece divljaci na teritoriji od 25%povrsine lovista u ovim delovima Srbije predstavlja gubitak maticnog fonda od nekoliko desetina hiljada grla,postojece divljaci koja se nigde ne knjizi u evidencijama,a njihov prirast je poklon planinsko-sumskih Bogova.
Slicna situacija je i sa jelenskom divljaci koja se takodje ne vodi u planskim dokumentima u mnogim lovistima Lovackih udruzenja Istocne i jugoistocne Srbije.Samim tim vec vise decenija ovoj divljaci se ne pridaje nikakav znacaj i ona ne povecava svoju brojnost i ako ima priliv duz cele istocne granice nase zemlje iz susednih zemalja Rumunije i Bugarske, vec je vlastodrzci lovista odrzavaju na bioloskom minimumu.Prema ranijim programima razvoja lovstva Srbije moguca brojnost jelenske divljaci na potencijalnim stanistima iznosila je 23000grla,dok sadasnja brojnost ispod Save i Dunava ne prelazi 1500grla.
Sadasnje stanje gazdovanja i brojnosti divljaci je posledica neadekvatnog odnosa drzave prema pitanjima svojine nad divljaci,prava gazdovanja nad divljaci ,kao i svojinskih prava nad povrsinama lovista u kojima se gaji i koristi divljac ,kao i nedefinisanog statusa lovstva kao privredne grane i lovstva kao socijalnog faktora za zadovoljenje licnih potreba pojedinaca i razvoja ruralne sredine.Savremeno gazdovanje lovistima u svim zemljama u okruzenju ozvaniceno je i krunisano Nacionalnom strategijom razvoja lovstva u sledecim dekadama.U skladu sa evropskim trendovima i svetskim konvencijama ,Strategija razvoja lovstva Srbije,mora da predstavlja multi funkcionalan dokument,regionalno sveobuhvatan i planski usaglasen rasprostranjenjem vrsta i organizaciono pravno uredjen ,cime bi se definisao status lovstva na svim privrednim i drustvenim nivoima.
Lj/M/
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
ĆIRKO PA JEL TI NEZNAŠ DA U INDJIJU IMA DJUNGLA?
ili ONI), pomozi brate lovcima Vlasotinca.
rebrojavanjem-stvarni maticni fond i bonitiranjem-bonitetni maticni fond odredjen zbirom ekoloskih elemenata stanista.
što to trpimo.
