Lovački portal SRBIJALOV - Forumske diskusije: GAZDOVANJE ZECOM U AUSTRIJI


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Linkovi
 Knjiga gostiju
 Kontakt
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Kako rešiti sukob izmedju lovačkih saveza na relaciji LSS - LSV?

Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
36% [20 Glasa]

Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
18% [10 Glasa]

Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
34% [19 Glasa]

Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
13% [7 Glasa]

Glasova: 56
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 22.11.2018. 17:13

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


INTERMAKER
Vreme

Pregled teme
Lovački portal SRBIJALOV » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA
 Štampaj teme
GAZDOVANJE ZECOM U AUSTRIJI
nenadx
 ODRŽIVO GAZDOVANJE EVROPSKIM ZECOM U DONJOJ AUSTRIJI

1 Klaus Hackländer, Institute of Wildlife Biology and Game Management, University of Natural Resources and Life Sciences, Vienna, Gregor-Mendel-Str. 33, 1180 Vienna, Austria, klaus. Hacklaender @ boku.ac.at

Sažetak:
Evropska populacija zeca se smanjuje širom Evrope. Opisano je nekolio faktora koji negativno utiču na broj zečeva, kao što su predatori (npr. lisice), ljudske aktivnosti (npr. korišćenje
poljoprivrednog zemljišta, saobraćaj, lov), klima (npr. povećanje padavina) ili bolesti (npr. EBHS). Među njima, intenziviranje poljoprivrede izgleda da je najveći faktor smanjenja broja populacije. Ostali negativni faktori, kao što je predatorstvo ili kišovita proleća, su izraženiji ukoliko su staništa zečeva siromašnija u strukturi i biljnoj raznovrsnosti. Dakle, u optimalnim staništima, negativni faktori su manje moćni. Pored ovih objašnjenja, pokušali smo da analiziramo i neposredne uzroke za
pad broja populacije. Smanjenje broju populacije može biti posledica smanjenja reproduktivnog bilansa ili povećanja mortaliteta mladih. Dakle, pretpostavili smo da su ženke zečeva manje plodne i pokazuju smanjenje plodnosti. Pored
toga, očekivali smo i nižu stopu preživljavanja juvenilnih jedinki. Zečevi su posmatrani u četiri lovišta Donje Austrije, koja su se na osnovu rezultata prebrojavanja međusobno veoma razlikovala
po brojnosti populacija. Dva lovišta su u proleće imala gustinu populacije od oko 50 zečeva/km2 dok su druga dva lovišta u neposrednoj blizini imala duplo više zečeva u proleće. Za analizu
plodnosti ženki prebrojavali smo ožiljke na posteljicama ženki odstreljenih tokom jeseni u periodu od četiri godine. Pronašli smo da nema razlike u prosečnom broju ožiljaka posteljice izmedju
posmatranih lokacija kao i da nije bilo razlike kada se u obzir uzme neka godina ili same interakcije između posmatranih lokacija i godine. Ženka okoti između 10 i 12 mladih zečeva godišnje bez
obzira koja se lokacije posmatra. Zbog toga smo mogli da pokažemo da plodnost nije smanjena u oblastima niske gustine naseljenosti i da su zečevi i dalje simbol visoke plodnosti. Da bismo
proverili stopu preživljavanja mladih, analizirali smo procenat mladih zečeva u jesenjem odstrelu na osnovu težine suvog očnog sočiva. Procenat mladih zečeva je upoređen sa brojem mladih zečeva očekivanih na osnovu ožiljaka materice da bi se utvrdila stopa preživljavanja zečeva starih do godinu dana. Utvrdili smo da je stopa preživljavanja mladih zečeva imala tendenciju da bude
dvostruko veća u oblastima visoke gustine naseljenosti, mada je još uvek niska sa oko 16% stope preživljavanja mladih zečeva. Porast populacije tokom godine (na osnovu prebrojavanja), dakle,
zavisi od preživljavanja mladih zečeva, a ne i plodnosti ženki.
Jedina naznaka zašto se stopa preživljavanja zečeva starih do godinu dana razlikovala između lovišta je jasna razlika u odnosu na zakorovljene parcele. Oblasti niske gustine naseljenosti imale
su znatno niži procenat zakorovljenih parcelakoji je u pozitivnoj korelaciji sa gustinom populacije tokom proleća i stopom preživljavanja mladih zečeva. Predlažemo tri hipoteze zašto zakorovljene parcelemogu biti korisne za mladunce zečeva. 1. Na zakorovljenim parcelama je retka poljoprivredna aktivnost, zbog čega je smanjen rizik smrtnosti usled žetve. 2.Struktura
zakorovljenih parcelaštiti mlade zečeve od predatora, naročito posle žetve žitarica u leto. 3. Zakorovljene parcele obezbeđuju raznovrsnost trava i bilja koja omogućavaju ženkama da proizvedu visoko kvalitetno mleko. Da bi smo testirali ovu drugu hipotezu ustanovili smo dostupnost biljaka na oko 4000 ha, odnosno svako polje i zakorovljena parcela je botanički analizirana četiri puta godišnje u periodu od tri godine. Pored toga smo izvršili odstrel 40 zečeva tokom februara, maja, avgusta i novembra u tri godine zaredom radi analize sadržaja želuca i opisali afinitet prema biljnim vrstama Česonovim izbornim indeksom. Utvrdili smo da zečevi vole zimsku pšenicu i zalihe hrane (šećernu repu i šargarepu) tokom jeseni i zime, ali radije uzimaju biljke sa
zakorovljenih parcela u proleće i leto. Zečevi izgleda aktivno traže neke biljake (naročito Fabaceae) koje pronalaze na zakorovljenim parcelama. Kao što znamo da zečevi proizvode energetski bogato
mleko očekujemo da ove biljke mogu doprineti i brzom rastu mladunaca koji se rađaju sa oko 100g i odbijaju se sa dojke sa oko 1kg.
Da bi procenili uticaj predatora, prebrojali smo grabljivice i vrane tokom kasnog proleća na posmatranim lokacijama. Interesantno je da je, broj viđenih grabljivica po km2 je bio u pozitivnoj
korelaciji sa gustinom zečije populacije i samim time stopom preživljavanja mladih zečeva. Grabljivice privlači visoka gustina zečije populacije, ali ne utiče na njihovu dinamiku , ukoliko je
broj grabljivica ispod određene brojnosti. Nasuprot tome, gustina zečije populacije i broj prebrojanih vrana po km2 bili su negativno povezani.Više vrana - manje zečeva.
Naši rezultati potvrđuju koristi od strategije kombinovanog gazdovanja u kojima je gazdovanje staništima niske divljači najvažniji zadatak, sa uporedom kontrolom brojnosti predatora. Međutim, sama kontrola predatora nije održiva ukoliko su staništa lošeg kvaliteta. Osim toga, poboljšanje staništa niske divljači je ne samo korisno za zečeve, jarebice, fazane i prepelice, već je korisno i za ne-lovne vrste, kao što su ptice, insekti, paukovi i retke biljne kulture. Adekvatnim gazdovanjem zecom i staništima lovci mogu da poboljšaju svoj imidž kao važne grupe za očuvanje biodiverziteta .
Ključne Reči: Održiv, gazdovanje, zec, Austrija
Dobar pogodak
 
Acke
 Jako koristan rad.
Hvala!
 
Neca92
 Sa gazdovanjem populacijom zeca u Srbiji se definitivno mora nešto uraditi, inače ćemo ubuduće da ga gledamo na slikama i youtube-u! Brzo se vraćam
Lovac nije ko vino ne pije i ko ide planinom samo da ubije!
 
moravac 1
 Kako gde ja imam podatke da se u Sumadiji itekako dobro drzi pojedinim lovistima i ima ga u zavidnom broju.Tako da od lovista do lovista i niz faktora koji uticu na zeca...a ne taman posla da neko smanji tu lovokradju i ko kaze da trebada se puca samo dve ili tri nedelje...zasto kada su nam za sve krive lisice,sakali,pesticidi a tek orlovi....strasno.A zamislite da ga ne lovimo kao i jarebicu jedno dve godine?Vec samo predatore...a zaboravio sam oni se ne jedu i ne trose u paprikasima?A da tako malo razmislimo?Kolce Ne bas kao ovi iz Evrope...ali sto da ne...mozda i tamo naucimo nesto.
srbija
 
lovacsajuga
 Jako dobar tekst! Samo da ih je sto vise o dugousku!!
Dejan
 
mrwa22250
 Citaju li ovo upravnici lovista koji ne daju dozvolu za cekanje predatora.Ma da,sta znaju Austrijanci,njihova lovista prazna za razliku od nasih.Pa cuj jos ono o povezanosti broja vrana sa brojem zeca.Nasi su ih "strucnjaci"proglasili za pevacice.Valjda mnogo pevaju pa zecevi popyzde i pobegnu.
Jooooj,dje Evropa,a dje smo miGlavu o zid
Shockdok pametni popustaju,budale zavladase
 
Skoči na forum:

Slične teme
Tema Forum Odgovori Poslednji upis
Gazdovanje divljom svinjom STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 8 12.09.2015. 12:04
Gazdovanje zecom u Vojvodini (1997/2011) STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 14 06.11.2014. 15:58
Smernice za gazdovanje vukom STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 1 02.06.2014. 18:28
Gazdovanje zecom na granici opstanka STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 57 20.03.2014. 22:37
Konkurs za davanje prava na gazdovanje lovištima u Vojvodini PROPISI O LOVU 80 18.02.2013. 09:51
Reklame
REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV
PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.
Online korisnika
Online gostiju: 13
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,443
Najnoviji član: SSG

Poslednje vesti
Bogata ponuda za ljubitelje lova i ribolova na Sajmu u hali „Čair“
УСКРШЊА ЧЕСТИТКА
ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ за Сајам наутике, лова и ...
44. MEĐUNARODNI SAJAM NAUTIKE, LOVA I RIBOLOVA
УРЕДБA О ЦЕНОВНИКУ ОДСТРЕЛА ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИ...

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


tomo vrbas
Offline
· 01.01.2024. 19:30

Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻





avatarPlaninko011
Offline
· 01.01.2024. 17:21

Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).


avatarslavaplana
Offline
· 15.12.2023. 13:46

Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo Cenzurisano što to trpimo.


avatarHunter_lovac
Offline
· 12.12.2023. 23:19

Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:13

Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:10

Pozdrav svima..


Anita Randjelovic
Offline
· 11.02.2023. 15:09

Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?


avatarLovac Stari
Offline
· 05.02.2023. 14:32

Neka ti je laka zemlja Lalo.


avataralex
Offline
· 30.01.2023. 23:30

Zbogom Lalo 💔


avatarslavaplana
Offline
· 30.01.2023. 12:36

Poslednji pozdrav Ivanu Matkovicu-Lali sa Srbijalova.

63,327,892 posete www.srbijalov.com