Lovački portal SRBIJALOV - Forumske diskusije: Gazdovanje zecom u Vojvodini (1997/2011)


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Linkovi
 Knjiga gostiju
 Kontakt
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Kako rešiti sukob izmedju lovačkih saveza na relaciji LSS - LSV?

Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
36% [20 Glasa]

Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
18% [10 Glasa]

Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
34% [19 Glasa]

Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
13% [7 Glasa]

Glasova: 56
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 22.11.2018. 17:13

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


INTERMAKER
Vreme

Pregled teme
Lovački portal SRBIJALOV » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA
 Štampaj teme
Gazdovanje zecom u Vojvodini (1997/2011)
nenadx
 ANALIZA GAZDOVANJA POPULACIJOM ZECA U VOJVODINI U PERIODU OD 1997 – 2011. GODINE
Beuković, M.,1*Popović, Z. ,2Đorđević, N.2
Sažetak:
U cilju istraživanja gazdovanja populacijom zeca u Vojvodini, u periodu 1997–2011. godine,
obrađeni su podaci o prolećnoj brojnosti, gustini populacije, odstrelu, stepenu korišćenja, broju uzoraka i očnih sočiva dostavljenih na ispitivanje, % mladih zečeva u odstrelu, na osnovu kojih su davane preporuke u smislu obustave lova, korekcije odstrela i lova po planu gazdovanja. Na osnovu ovih istraživanja utvrđeno je da je brojnost populacije zeca u Vojvodini stabilna sa izraženom cikličnošću. Prosečno proletnje brojno stenje iznosilo je 262.048 zečeva. Gustina populacije zeca u Vojvodini je prosečno 13,20 jedinki/100 ha. Prosečni godišnji odstrel zeca u Vojvodini za poslednjih 15 godina je 38.403 jedinke Stepen korišćenja populacije zeca u posmatranom periodu iznosio je prosečno 14,65%. Prosečan procenat mladih zečeva u posmatranom period iznosio je 56%, što je ocenjen kao „vrlo dobar“. Za poslednjih 15 godina korisnicima lovišta, je prosečno godišnje predloženo u 6,16% lovnih revira obustava lova, a u 25,48% lovnih revira korekcija plana odstrela u smislu smanjenja, dok su u 55,04% slučajeva lovili po planu. Bez obzira na cikličnost populacija zeca u Vojvodini je stabilna i pod kontrolom je korisnika lovišta, zahvaljujući preporukama baziranim na kontinuiranim ispitivanjem starosti zeca na osnovu težine osušenih očnih sočiva iz prvih jesenjih lovova.
Ključne reči: zec, brojnost, stepen korišćenja, % mladih, očno sočivo,
Uvod
Zec (Lepus europaeus Pall.) je jedna od najrasprostranjenijih i najlovljenijih divljači u Evropi [4]. Kao
prvobitna divljač stepskih prostranstava zec se vremenom, i razvojem poljoprivrede prilagodio agroekosistemu. Najbrojnije zečije populacije su u poljoprivrednim reonima[18]. U Srbiji najbolja staništa za zeca su ravničarski predeli, pre svega u Vojvodini [3]. Po Beukoviću i Marinkoviću [2] intenziviranjem poljoprivrede izmenjena su tiCenzurisanona staništa za zeca, pre svega drastičnim povećanjem površina pod ratarskim kulturama, na kojima je intenzivna upotreba pesticida, a u isto vreme i smanjenjem površina pod krmnim biljem što smanjenje mogućnost kvalitetne ishrane zeca [9]. Racionalno korišćenje zečijih populacija i mikropopulacija je jedan od najvažnijih oblika zaštite zeca u pogoršanim ekološkim uslovima [5], [8], [13], [6] i koji je potpuno i isključivo u rukama korisnika lovišta[1].
Utvrđivanje starosti zečeva moguće je odrediti na osnovu okoštavanja kvržice na donjem delu lakatne
kosti, kao i na osnovu stanja suzne kosti [22]. Zbog nedovoljne pouzdanosti obe ove metode koristi se metoda određivanja starosti na osnovu težine očnog sočiva [20]. Metoda se zasniva na činjenici da očno sočivo raste u toku celog života i da očno sočivo mladih jedinki sadrži dosta vode čiji se procenat sa starošću smanjuje[21]. Andersen i Jensen [20] su prateći težine suvih očnih sočiva zečeva poznate starosti utvrdili graničnu težinu između zečeva starosti u prvoj godini i starijih koja iznosi 280 mg. Istu graničnu vrednost utvrdili su za Zapadnu Nemačku Rick, Kabon-Račinski i Račinski za Poljsku, Hel i Herz za Čehoslovačku. Graničnu vrednost od 260 i 280 mg utvrdili su Heltai i Kovač za Mađarsku dok je Pepin [11] za Francusku ustanovio da ona iznosi 250 mg. U Vojvodini je Šelmić [20] na velikom kolektiranom materijalu (10.999) očnih sočiva odredio graničnu vrednost od 277,5 mg. Na našim prostorima istraživanja starosne strukture uveo je je prof. dr Vojislav Jovanović 1967. godine, [22] potom su istraživanja nastavili prof.dr Vukoman Šelmić i mr Dara Đaković. Od 1967. godine permanentno do
danas ova istraživanja se rade u Vojvodini, počelo je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a potom nastavljeno u Lovačkom savezu Vojvodine.
Više od 40 godina, od svih korisnika lovišta u Vojvodini za vreme lovne sezone kolektiraju se oči
odstreljenih zečeva (po jedno oko od svakog zeca), nakon čega sledi obrada uzorka po unapred utvrđenom postupku. Na bazi ovih istraživanja i podataka o prolećnom brojnom stanju zečeva, kao i podataka o odstrelu iz prethodne godine utvrđuje se stanje mikropopulacije zeca i na osnovu toga daju preporuke korisnicima lovišta o eventualnoj reviziji.
1 Miloš Beuković, vanredni profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija;, 2 Zoran Popović, redovni profesor, Nenad Đorđević, redovni professor, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Zemun, Srbija;
Autor za korespodenciju: Miloš Beuković, vanredni profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovića 8,
21.000 Novi Sad, Srbija; E-mail: ; Telefon: +381 63 510-332.Međunarodni simpozijum o lovstvu, »Savremeni aspekti održivog gazdovanja populacijama divljači«
Zemun-Beograd, Srbija, 22. – 24. jun, 2012 9 planova odstrela[17]. U lovištima sa malom gustinom populacije, a visokim realnim prirastom mora se voditi računa da se racionalnim izlovljavanjem broj zečeva približi kapacitetu lovišta [15], [12]. Lovišta koja imaju veliku gustinu populacije u odnosu na kapacitet mogu imati mali realni prirast i relativno dobru jesenju brojnost, što se ponekad dešava [14]. Pošto procenat mladih zečeva u jednoj populaciji varira iz godine u godinu obzirom da zavisi od mnogo biotskih i abiotskih faktora [7], [13], [16] stoga se posle obavljenih prvih lovova I obavljenih ispitivanja dostavljaju preporuke korisnicima lovišta o daljem korišćenju populacije zeca u odnosu na planirani obim za tekuću godinu [4]. Preporuke su za svaki lovni revir u lovištu i one glase: 1) lov po planu, 2)
obustava lova, 3) korekcija plana lova, 4) mali i nepotpun uzorak.
Uvođenje metode probnih lovova u plansko gazdovanje populacijom zeca u Vojvodini uvedeno je
1980 i predstavlja značajan korak napred u korišćenju populacijono-dinamičkih istraživanja u lovnom
gazdovanju [4], [23].
Materijal i metod rada
U cilju istraživanja stanja populacije zeca u Vojvodini na ukupnoj površini od 1.985.626 ha, u
petnaestogodišnjem period od 1997–2011. godine obrađeni su podaci o proletnjem brojnom stanju, prosečnoj gustini, ukupnom odstrelu, stepenu korišćenja, broju pregledanih očnih sočiva, % mladih zečeva za svih 57 lovišta lovačkih organizacija. Obrađeni su podaci za ukupno 131.252 očna sočiva iz svih lovnih revira u Vojvodini Navedeni podaci su zvanični podaci iz lovne evidencije Lovačkog saveza Vojvodine i rezultati ispitivanja očnih sočiva. Metoda određivanja starosti zečeva na osnovu težine suvih očnih sočiva zasniva se na činjenici da očno sočivo raste tokom celog života. Kod mladih zečeva očno sočivo sadrži dosta vode koja se sa starošću smanjuje. Po modifikovanoj metodi (Šijački i Đaković 1997) očne jabučice zečeva se po dobijanju sa terena iz prvih jesenjih lovova odmah čiste i drže u 10% rastvoru formalina radi fiksacije, zatim se suše u termostatu 3 dana na temperaturi od 37 C i potom mere na preciznoj Metlerovoj vagi. Na osnovu mase raspoređuju se u 6 dobnih razreda i to: < 100 mg zečevi stari do 3 meseca, od 100 -200 mg 3 – 6 meseci, od 200 – 280 mg starost do 1 godine, od 280 -310 mg stari 1 – 2 godine, od 310 – 370 mg 2 – 3 godine i > 370 mg stariji od 3 godine. U praktičnoj primeni se koriste dva dobna razreda i to zečevi do 1 godine starosti gde je masa očnog sočiva do 280 mg i stariji od 1 godine gde je masa preko 280 mg. Ocena % mladih utvrđena je u sledećim granicama <50% slab, 51% -55% dobar, 56% - 64% vrlodobar i >65% odličan. Statistička obrada rezultata je urađena programskim paketom „Statistica 10“ (StatSoft, Inc. 2011), [19] i tom prilikom primenjen je metod regresione analize, u kome su izračunavani prosti keficijenti korelacije (R) između zavisne promenljive (brojnosti zečeva u tekućoj godini) i potencijalne nezavisne promenljive (brojnost zeca iz prethodne godine I odstrel zeca iz prethodne godine).
Rezultati istraživanja i diskusija
Prema podacima u Tabeli 1. uočava se da je brojnost populacije zeca je u Vojvodini stabilna sa izraženom
cikličnošću, što se još bolje vidi u Grafikonu 1. Prosečna brojnost populacije zeca za posmatrani period od 15 godina je 262.048 zečeva.
Tabela 1. Brojnost, gustina, odstrel, stepen korišćenja populacije zeca u Vojvodini po godinama
Godina Brojnost Gustina Odstrel Stepen korišćenja,%
1997 263.570 13,27 39.115 14,84
1998 252.540 12,72 33.637 13,32
1999 215.554 10,86 30.175 14,00
2000 250.614 12,62 27.698 11,05
2001 204.528 10,30 26.148 12,78
2002 222.522 11,21 25.753 11,57
2003 254.786 12,83 33.846 13,28
2004 288.419 14,53 41.003 14,22
2005 285.806 14,39 49.198 17,21
2006 300.971 15,16 50.030 16,62
2007 289.897 14,60 47.012 16,22
2008 261.540 13,17 51.926 19,85
2009 275.909 13,89 50.389 18,26
2010 291.302 14,67 33.516 11,51
2011 272.760 13,73 36.598 13,42
Prosek 262.048 13,20 38.403 14,65
Najveća brojnost populacije zeca u Vojvodini zabeležena je 2006. godine, i iznosila je 300.971 zec, dok je
najmanja brojnost zabeležena u 2001 godini od svega 204.528 zečeva. Statističkom analizom utvrđena je standardna devijacija (veličina varijacije) brojnosti zečeva za 15 godina od 29.303 zeca. Prosečna gustina populacije zeca, u Vojvodini (Tabela1. i Grafikon 2.), za posmatrani period od 15 godina iznosila je 13,20 jedinki/100 ha. Najveća gustina populacije zabeležena je u 2006. godini, iznosila je 15,16 zečeva, dok je najmanja gustina zabeležena u 2001 godini, i iznosila je svega 10,30. Statističkom analizom utvrđena je standardna devijacija (veličina varijacije) gustine populacije zečeva za 15 godina od 1,48
zeca.
Grafikon 1. Brojno stanje i odstrel zeca u Vojvodini
Prosečni godišnji odstrel zeca, u Vojvodini, za posmatrani period od 15 godina iznosio je 38.403
jedinki. Najveći odstrel zabeležen je 2008. godine od 51.926 zečeva, dok je najmanji odstrel ostvaren u 2002.godini od svega 25.753 zeca (Tabela 1. i Grafikon 1.). Statističkom analizom utvrđena je standardna devijacija (veličina varijacije) odstrela zečeva za 15 godina od 9.345 jedinki. Proletnje brojno stanje zeca iz prethodne godine ima statistički značajan uticaj na brojnost zeca unarednoj godini, pri čemu je korelacija pozitivna r = 0,61, što predstavlja značajnu povezanost. Odstrel zeca iz prethodne godine takođe ima statistički značajan uticaj na brojnost zeca u narednoj godini, dok je koeficijent korelacije pozitivan i na granici između značajne i visoke povezanosti r=0,70.
0
5
10
15
20
Gustina
Grafikon 2. Gustina populacije zeca u Vojvodini od 1997. – 2011. godine
Koeficijent determinacije dobijen multiple regresionom analizom iznosio je R2=0,50, čime se može
objasniti da 50% promena koje nastaju u populaciji zeca (posmatranoj tokom 15 godina) su posledica brojnosti populacije zeca iz prethodne godine kao i odstrela iz prethodne godine. Prema podacima u Tabeli 1. i Grafikonu 3. vidi se da je stepen korišćenja populacije zeca, u posmatranom periodu od 15 godina, iznosio prosečno 14,65.%. Upoređujući to sa istraživanjima o korišćenju populacije zeca u Mađarskoj [10] koji je iznosio prosečno 27,4% ovo je jako nizak stepen korišćenja. Najveći stepen korišćenja populacije zeca u Vojvodini zabeležen je u 2008. godini od 19,85%, a najmanji stepen korišćenja u 2000. godini od svega 11,05%. Statističkom analizom utvrđena je standardna devijacija stepenakorišćenja zečeva za 15 godina od 2,6%.
0
5
10
15
20
25
Stepen korišćenja,%
Grafikon 3. Stepen korišćenja populacije zeca u Vojvodini od 1997. – 2011. godine
Tabela 2. Broj uzoraka, pregledanih očiju i % mladih zečrva u Vojvodini po godinama
Godina Broj uzoraka Pregledano očiju % mladih Ocena
1997 236 7.341 62 Vrlo dobar
1998 240 7.658 54 Dobar
1999 226 7.139 62 Vrlo dobar
2000 244 8.656 54 Dobar
2001 264 8.581 61 Vrlo dobar
2002 242 8.482 59 Vrlo dobar
2003 269 8.691 55 Vrlodobar
2004 260 8.235 59 Vrlo dobar
2005 287 9.301 62 Vrlo dobar
2006 296 10.029 50 Slab
2007 268 9.459 55 Vrlodobar
2008 295 10.020 54 Dobar
2009 300 10.227 59 Vrlodobar
2010 276 8.371 38 Slab
2011 278 9.062 53 Dobar
Ukupno 3981 131.252
Prosek 265 8.750 56 vrlodobar
Prema podacima u Tabeli 2. uočava se da je prosečan broj uzoraka dostavljenih na ispitivanje, za protekli period od 15 godina, iznosio 265. Najviše uzoraka očnih sočiva dostavljeno je u 2009. godini ukupno
300, dok je najmanje uzoraka dostavljeno u 1999. godini 226 uzoraka. Ukupan broj dostavljenih očnih sočiva na ispitivanje starosti, za 15 godina, iznosio je 131.252 što prosečno godišnje iznosi 8.750 očna sočiva. Najviše očnih sočiva na ispitivanje dostavljeno je u 2009. Godini 10.227 očiju, a najmanje je dostavljeno u 1999. godini 7.139 očiju.
Na osnovu podataka u Tabeli 2. i Grafikonu 4. vidi se da je prosečan procenat mladih zečeva, u posmatranih 15 godina, iznosio je 56%, što je ocena vrlo dobro. Najlošiji procenat mladih zečeva zabeležen je u 2010. godini od svega 38% i ocenjen je kao slab, a najbolji procenat od 62% konstatovan je u 1997., 1999. I 2005. Godini i ocenjen kao vrlodobar.
Grafikon 4. Učešće mladih zečeva u odstrelu, %
Tabela 3. Preporuke za korišćenje mikro populacije zeca po lovnim revirima, %
Godina Lov po planu Obustava lova Korekcija plana Mali i nepotpun uzorak
1997 33,47 8,90 27,12 30,51
1998 30,42 9,58 35,42 24,58
1999 31,86 6,64 30,97 30,53
2000 25,83 15,16 42,21 16,80
2001 51,52 7,58 25,75 15,15
2002 53,73 9,09 28,51 8,67
2003 57,26 7,06 26,39 9,29
2004 68,85 1,15 16,54 13,46
2005 73,87 2,44 11,15 12,54
2006 67,90 3,38 22,64 6,08
2007 79,48 2,61 10,45 7,46
2008 79,66 2,03 7,46 10,85
2009 86,00 2,33 8,33 3,34
2010 18,12 13,41 63,40 5,07
2011 67,63 1,08 25,90 5,39
Prosek 55,04 6,16 25,48 13,32
Prema podacima u Tabeli 3. i Grafikonu 5. uočava se da je za poslednjih petnaest godina korisnicima
lovišta, po lovnim revirima, u Vojvodini prosečno godišnje predloženo u 6,16% lovnih revira obustava lova u odnosu na planirani odstrel. Najviše obustava lova predloženo je u 2000. godini u 15,16% lovnih revira, dok je najmanje predloženo u 2011. godini u svega 1,08% lovnih revira.
Korekcija plana odstrela u odnosu na godišnji plan gazdovanja populacijom zeca u smislu smanjenja,
za proteklih petnaest godina, predložena je prosečno u 25,48% lovna revira. Najviše predloga za korekciju plana odstrela bilo je u 2010. godini u 63,40% lovnih revira, dok je najmanje predloga za smanjenje odstrela zabeleženo u 2008. godini u 7,46% lovnih revira
Grafikon 5. Preporuke za korišćenje populacije zeca u Vojvodini Korisnici lovišta u Vojvodini, za posmatrani period od petnaest godina, od 1997. do 2011. Godine prosečno u 55,04% lovnih revira lovili su po planu gazdovanja populacijom zeca. Najmanje preporuka za lov po planu gazdovanja zabeleženo je u 2010. godini u svega 18,12% lovnih revira, dok je najviše preporuka za lov po planu gazdovanja bilo predloženo u 2009. godini u 86,00% lovnih revira. Zbog nepotpunih podataka i malog uzorka u prosečno 13,32% lovnih revira nije se mogla dati pouzdana preporuka.
Zaključak
Na osnovu analize gazdovanja populacijom zeca u Vojvodini u periodu od 1997 do 2011. godine mogu se izvesti sledeći zaključci:
- Brojnost populacije zeca je u Vojvodini je stabilna sa izraženom cikličnošću, i prosečno je 262.042
jedinke.
- Brojnost zeca iz prethodne godine ima statistički značajan uticaj na brojnost zeca u narednoj godini,
- Gustina populacije zeca u Vojvodini, za posmatrani period, je prosečno 13,20 jedinki/100 ha.
- Prosečni godišnji odstrel zeca za posmatrani period, iznosi 38.403 jedinki.
- Odstrel zeca iz tekućoj godini ima statistički značajan uticaj na brojnost zeca u narednoj godini.
- Stepen korišćenja populacije zeca, u posmatranom periodu, iznosio je prosečno 14,65%.
- Prosečan procenat mladih zečeva, iznosio je 56%, što je ocenjeno sa „ vrlodobar“.
- U posmatranom periodu, je prosečno u 6,16% lovnih revira predlagana obustava lova, u 25,48%
korekcija plana odstrela u smislu smanjenja, dok su u 55,04% lovnih revira predlagan lov po planu.
- Polovina promena populacije zeca u Vojvodini za poslednjih 15 godina može se objasniti kao posledica
brojnosti populacije zeca iz prethodne godine i odstrela iz prethodne godine (R2=0,50).
Na osnovu svega može se zaključiti da je brojnost populacije zeca za poslednjih 15 godina u Vojvodini
stabilna, i da je pod kontrolom korisnika lovišta. Ovo je rezultat racionalnog gazdovanja baziranog na
kontinuiranim ispitivanjem starosti zeca na osnovu težine očnog sočiva u ciju davanja predloga o planu lova zatekuću godinu, a sve u cilju očuvanja brojnosti populacije u narednoj godini.
Zahvalnost
Autori se zahvaljuju Ministarstvu prosvete i nauke Republike Srbije koje je finansiralo ovaj rad u
okviru projekta TR-31009.
Literatura
[1] Beuković M, Šelmić V, Jović D, Vapa, M, Puzović M, Pantelić A, et al, Dugoročni program razvoja lovstva Vojvodine 2000-2010. godine. Novi Sad 2000. [2] Beuković M. Marinković B. Simpozijum Zec i jarebica u savremenom agroekosistemu, Zbornik radova Lovački savez Vojvodine 144-126,1997. [3] Beuković M., Bošnjak B., Popović Z.,
Simpozijum «Veterinarska medicina, stočarstvo i ekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane« St. 111. Herceg Novi 2007, [4] Beuković, M., Beuković, D., Popović, Z., Perišić, P., XXIII savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa,26.-27.02.2009, Institut PKB Agroekonomik, Beograd. Zbornik naučnih radova, Vol 15. br.3-4: 173-179, 2009a. [5]
Beuković, M., Popović, Z. Maletić, V., Beuković, D., Đaković Dara, IV International symposium of livestock production, proceedings. Pp. 232, 2009b. [6] Beuković M., Beuković D., Popović Z, Đorđević N. Simpozijum stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, divčibare 20-27 jun 2010, Zbornik kratkih sažetaka 136. 2010. [7] Beuković, M., Tepavac, K., Beuković, D., Đorđević, N., Popović, Z., Đorđević, M., 22 nd
International symposium «Safe food production», Trebinje, Bosnia and Hercegovina, 19-25 June, 2011. Proceedings, 19-21,
2011a. [8] Beuković, M., Beuković, D., Đorđević, N., Popović, Z., Đorđević, M., 22nd
International symposium «Safe food production», Trebinje, Bosnia and Hercegovina, 19-25 June, 2011. Proceedings, 16-18, 2011b. [9] Beuković, M., Đorđević,
N., Popović, Z., Beuković, D., Đorđević, M., Contemporary Agriculture, 3-4, 403-413, 2011c. [10] Katona K, Biro Zs,
Szemethy L, Demes T, Nyeste M,;Acta zoologica academiae scientiarum Hungaricae, 56, 89-101, 2010. [11] Pepin D., 17.
Congr. Int. Union Game Biol., Brusseles, Part 2, 553-560, 1985. [12] Pintur K, Popović N, Alegro A, Severin K, Slavica A,
Kolić E, Vet. arhiv 76, 199-209, 2006. [13] Popović Z, Gajić I, Bogdanović V., 5. kongres ekologa Jugoslavije, Beograd,
22-27. septembar 1996., Zbornik sažetaka, 74. 1996. [14] Popović Z, Bogdanović V, Gajić I, Savetovanje u Prokuplju i
Kikindi 1995. godine, Lovački savez Jugoslavije, Zbornik radova, str. 121-132, 1995. [15] Popović Z, Bogdanović V, Gajić
I.; V Kongres Ekologija Jugoslavije, Beograd, Proceedings, 32, 139-144, 1997. [16] Popović, Z., Đorđević, N., Beuković,
M., Beuković, D., Đorđević, M., Jahorina, Bosnia and Hercegovina, 10-12 November, 2011. Proceedings, 111-113, 2011a.
[17] Popović, Z., Đorđević, N., Živković, D., Beuković, M., Beuković, D., Đorđević, M., XVI međunarodno naučno-stručno
savjetovanje agronoma Republike Srpske „Prirodni resursi u funkciji razvoja poljoprivrede i ruralnog područja“, Trebinje,
22-25.03.2011. Zbornik sažetaka, 92. 2011b. [18] Slamečka J, P Hell, R Jurčík., Acta Sc. Nat. Brno 31, 21-28, 100-103, 1997. [19] StatSoft, Inc., 2011, Electronic Statistics Textbook. Tulsa, OK: StatSoft. WEB:
http://www.statso.../textbook/ [20]
Šelmić V., Simpozijum Zec i jarebica u savremenom agroekosistemu, Zbornik radova Lovački savez Vojvodine, Novi Sad, 1-32, 1997. [21]
Šelmić V i Đaković D., Simpozijum Zec i jarebica u savremenom agroekosistemu, Zbornik radova Lovački savez Vojvodine, Novi Sad, 127-134, 1997. [22]
Šijački N i Đaković D; Simpozijum Zec i jarebica u savremenom agroekosistemu, Zbornik radova Lovački savez Vojvodine, Novi Sad, 148-156, 1997. [23] Vapa M.
i Šelmić V.; Simpozijum Zec i jarebica u savremenom agroekosistemu, Zbornik radova Lovački savez Vojvodine, Novi Sad, 33-55, 1997.
Dobar pogodak
 
Lala
 Prethodni tekst se bavi populacijom zeca do 2011. godine. Bilo bi vrlo zanimljivo videti podatke i analizu za 2012. i 2013. godinu; baš večeras je prof. Ristić u TV emisiji izneo podatak da je populacija zeca za dve godine u Vojvodini opala za ogromnih 60%!!!!
Nije dato objašnjenje ovakvog drastičnog opadanja brojnosti populacije zeca, osim što je pomenuto da je u celoj Evropi zabeležen pad brojnosti, ali ne toliko frapantan kao kod nas.
Bogu 'fala, što sam Lala Smile
 
IvicaL
 Letos sam se ponadao da se brojnost oporavlja. Loveci lisice posmatrao sam zeceve u simpaticnom broju i radovao se,... Medjutim sada ga ne vidimo ni za leka.
Da li je u pitanju otrov kojim se bukvalno natapaju njive ili sta?
Bojim se da se brojnost zeca vise nikad nece vratiti na staru slavu
Sad
lala, pa sta
 
mrwa22250
 Slicno se desava i kod mene u Ridjici,a razlog je verovatno total kojim se prskaju strnjista posle zetve.Ove godine je situacija malo bolja iiako ga ne lovimo zeca ima dosta pa dogodine treba ocekivati rast brojnosti.Verovatno je razlog tome velika kolicina padavina,pa su strnjista posle prskanja ubrzo ponovo zazelenela.Inace na nesrecu,u vreme kad se strnjike prskaju totalom,one predstavljaju omiljeno hraniliste zecevima pa su gubitci neminovniSad
Shockdok pametni popustaju,budale zavladase
 
Cadara
 Moje LD u Nedeljuu 36 lovaca, lovljen ritski teren, dosta pašnjaka, puno trske, prljav teren (neobrani kukuruzi) kružni lov, palo 18 zečeva i 5 lisica, pucano na još 5 lisica koje su probile obruč. Tako da je to dosta loše. Iako teren nije za zeca, ranije smo uvek imali u lovu svi zeca a bilo je uvek 50-tak lovaca. Lisica za medalju, jako puno, na tom terenu ima i Šakala ali nije viđen ni jedan.
 
nenadx
 Većina lovaca se pri smanjenju brojnosti zeca jednostrano usredsredi na ilegalni lov i naš mentalitet, svest...,a mišljenja sam da je kradja lako rešiva u uredjenom društvu.... Veoma čest primer poznat u dugom period je dao Ivical, kada se dobri rezultati iz reproduktivnog perioda znaćajno umanje u jesen, a uzrok koliko mi je poznato nije lovokradja....Uz to verovatno se nadosta prostora kod nas gazduje zecom na ivici minimuma brojnosti. Možda bi bilo dobro da svako LU odvoji odredjeni prostor koji ga karakteriše i tu nelovi zeca u dugom nizu godina,te analizira šta se dešava .....ali I tada uzroke opadanja ili povećanja brojnosti neke vrste divljači treba sagledavati multidisciplinarno ..,te vremenski,prostorno....,a na osnovu istraživanja i rezultata se donosi daljnja strategija ka očuvanju ili povećanju populacija. Recimo, primetićete neke kontradiktornosti, ili preciznije različite stavove.. medju ovih par postavljenih radova o zecu..Tako naši kažu da je prostor sa intezivnom poljoprivredom kod nas najbolji prostor za zeca, dok su u Austriji suprotne tvdnje itd...,....što znači da neko greši ili koristi parcijalno parametre za analizu.....
Lala je u pravu, statističke konstatacije su ponekad nedovoljne, a razlozi i rešenja prekopotrebni. Hemikalije, obolenja, predatori isl, na različite načine višestruko negativno utiču na populacije zeca, a kada tome dodamo i odstrel ma koje vrste, naravno da je ugrožen, ali lovci sami mu nemogu dugoročno mnogo pomoći..Naime obustava lova daje rezultate, ali iako privremeno pomaže populaciji suštinski nerešava problem I nepodržava stremljenja lavaca.... Nadam se da će jednog dana naša država shvatiti da je veće ulaganje u lovstvo strateški potez, a lovci čak I u duhu tradicije našeg naroda, moguća bitna karika očuvanja biodiverziteta......
Dobar pogodak
 
Cadara
 Od kada na njivama nema više ko da okopava suncokret, kukuruz i druge useve zeca ima sve manje i manje i tu nemože više da me ubedi nikakav stručnjak, niti istraživanja. Svemu tome kao šlag na torti sve više predatora (pasa lutalica) koji su počeli i ljude da ubijaju i jedu po nekim gradovima, pročitajte najnovije vesti, pa do Lisica i Šakala koji zbog oralne vakcinacije više ne oboljevaju od besnila u 99% slučajeva, lovaca sve manje, zakoni sve rigorozniji, papirologija tolika da mi treba posebna torba za dokumenta, nema toliko rada i zalaganja lovaca u lovištu... najmanje je tu neki krivolov ili nezakonit lov, ima i toga ali to u Vojvođanskim lovištima ne pije vodu za brojnost zeca. Dešava se i dešavalo da u lovu na fazana nesavesni lovci odstrele po nekog zeca, ali sada na početku sezone ti nemaš zeca na terenima gde nije lovljen nekoliko godina, mi prošle nedelje 2 pune godine nismo lovili zeca na tom terenu pa je rezultat blago rečeno katastrofa...
 
Acke
 Cadara, sama obustava lova nema efekta ako se ne uklone negativni uticaji koji su prethodno doveli do smanjenja populacije.

Mene trenutno veoma interesuje zec, tako da bih voleo da čujem što više primera uspešnih ili neuspešnih mera za oporavak populacije zeca.
 
duskodugousko
 Verovatno sam pogresio temu ali na ovom forumu i na jos nekim mestima procitao sam da su uzgajanje i reprodukcija zeca u zatocenistvu skoro nemoguci i uglavnom neuspesni, pa bih na tu temu da podelim iskustva jednog naseg kolege i ono sto sam imao priliku da vidim i cujem i to bas u svojoj neposrednoj okolini. Naime, jedan nas kolega i veliki ljubitelj zivotinja vec dugo godina je neuspesno pokusavao da uzgaja divlje zeceve u zetocenistvu.. Pre nekoliko godina to mu je i poslo za rukom pa sam imao priliku da budem njegov gost i da se uverim u to. Covek je od nekoliko maticnih jedinki koje nisu u srodstvu, uspeo vremenom da dodje do brojke od 60 mladih zeceva po jednom kocenju svih zecica. Maticne jedinke su zatvorene u zamracenim kavezima u zatvorenoj prostoriji u kojoj nema svetla, dok su mladi zecevi pusteni da slobodno trckaraju po podu te zatvorene prostorije u kojoj se mogu sakriti iza raznih paleta i dasaka koje su zbog toga tu i ostavljene. Prilikom hranjenja nas kolega uvek nosi istu odecu i ne dozvoljava nikome da ulazi u prostorije u kojoj su zecevi. Zecevi su sacuvali svoj instikt te sam imao priliku da vidim kako mladi zecevi odmah po pustanju u prirodu hitro beze i traze odgovarajuci zaklon.
Fiat iustitia pereat mundus(Neka bude pravda pa nek' i svet propadne)
 
mrwa22250
 

Acke kaže:
Cadara, sama obustava lova nema efekta ako se ne uklone negativni uticaji koji su prethodno doveli do smanjenja populacije.

.

Upravo tako,a to najbolje vidimo po brojnosti poljske jarebice koja se ne lovi duzi niz godina a brojnost je u stalnom opadanju(govorim za Vojvodinu).Sto se tice nesavesnih lovaca,problem je sto tuku zeca od otvaranja na prepelice pa do kraja lova na patke,a to je 7 meseci pa i tu steta nije zanemarljiva.Po ko zna koji put ponavljam da se moje loviste sa tri strane granici sa Madjarskom u kojoj je upotreba hemije u poljoprivredi mnogo veca nego kod nas,a mehanizacija ispred nase dve svetlosne godine.I pored svega toga sa njihove strane patrolne staze zooloski vrt,a kod nas srednja zalost(nije lose kao u nekim drugim atarima,ali daleko ispod optimalnog broja narocito zeca i srnece divljaci).Pomenutoj populaciji (krivo)lovaca fazan nije toliko interesantan pa njega imamo u izobilju ali krzno im jaaaaako bode oci,pa ga nemilice tamane.Sad
Shockdok pametni popustaju,budale zavladase
 
Neca92
 ika
http://www.youtub...YbU#t=166s
Lovac nije ko vino ne pije i ko ide planinom samo da ubije!
 
Acke
 Zeca su trebali da pošalju na analizu. Bez obzira koliko delovalo očigledno da je uginuo od trovanja.
 
nidzamotocross
 Inače ovo se isto skoro desilo mom kolegi sa seterom, čovek isprskao strnjšte, ko zna čime(kaže kolega da je nosio vojnu gas masku), on pustao psa baš tu, ker je ušao u strnjište i počeo da pada i da peni, uspeo je nekako da ga odvede kod veterinara ali bilo je kasno, ker uginuo sutradan, a uzrok - trovanje od nepoznate supstance. Zar ovo ne može da se dogodi i čoveku, a kamo li zecu?
''Kao ptica koja je bez krila, Srbija bi bez goniča bila''


Ako želiš da izbegneš budale, ne radi ništa, ne pričaj ništa i budi ništa.
 
Cadara
 Ja vam kažem od kada se više ne okopavaju usevi zeca sve manje i manje. Hemijska sredstva koriste 90% nestručni ljudi koji pojma nemaju kakva su to sredstva, a da nepričam o mnogim koja su u EU zabranjena za upotrebu a ovde se koriste kao dobar dan. Padaju i ljudi i umiru ali polagano, sve vrste karcinoma, mladi ljudi obolevaju .... prijatelj od mog oca je radio u zadruzi kao traktorista, ali jadnik samo je prskao njive, kao to su mu dali šefovi da radi i on je tu bio najbolji, završio je u ilovači ali uz teške muke poslednjih par godina života, na kraju nije više mogao da prepozna nikoga ni rođenu decu, a nije imao puno godina....
 
Skoči na forum:

Slične teme
Tema Forum Odgovori Poslednji upis
Konkurs za raspodelu sredstava Budžetskog fonda za razvoj lovstva RS u lovnoj 2011/2012 PROPISI O LOVU 55 27.07.2019. 16:12
Gazdovanje divljom svinjom STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 8 12.09.2015. 12:04
Sindrom evropskog zeca u Vojvodini STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 1 23.10.2014. 23:13
GAZDOVANJE ZECOM U AUSTRIJI STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 6 23.10.2014. 19:56
Smernice za gazdovanje vukom STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 1 02.06.2014. 18:28
Reklame
REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV
PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.
Online korisnika
Online gostiju: 12
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,443
Najnoviji član: SSG

Poslednje vesti
Bogata ponuda za ljubitelje lova i ribolova na Sajmu u hali „Čair“
УСКРШЊА ЧЕСТИТКА
ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ за Сајам наутике, лова и ...
44. MEĐUNARODNI SAJAM NAUTIKE, LOVA I RIBOLOVA
УРЕДБA О ЦЕНОВНИКУ ОДСТРЕЛА ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИ...

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


tomo vrbas
Offline
· 01.01.2024. 19:30

Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻





avatarPlaninko011
Offline
· 01.01.2024. 17:21

Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).


avatarslavaplana
Offline
· 15.12.2023. 13:46

Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo Cenzurisano što to trpimo.


avatarHunter_lovac
Offline
· 12.12.2023. 23:19

Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:13

Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:10

Pozdrav svima..


Anita Randjelovic
Offline
· 11.02.2023. 15:09

Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?


avatarLovac Stari
Offline
· 05.02.2023. 14:32

Neka ti je laka zemlja Lalo.


avataralex
Offline
· 30.01.2023. 23:30

Zbogom Lalo 💔


avatarslavaplana
Offline
· 30.01.2023. 12:36

Poslednji pozdrav Ivanu Matkovicu-Lali sa Srbijalova.

63,327,917 posete www.srbijalov.com