Lovački portal SRBIJALOV - Forumske diskusije: Gazdovanje divljom svinjom


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Linkovi
 Knjiga gostiju
 Kontakt
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Kako rešiti sukob izmedju lovačkih saveza na relaciji LSS - LSV?

Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
36% [20 Glasa]

Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
18% [10 Glasa]

Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
34% [19 Glasa]

Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
13% [7 Glasa]

Glasova: 56
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 22.11.2018. 17:13

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


INTERMAKER
Vreme

Pregled teme
Lovački portal SRBIJALOV » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA
 Štampaj teme
Gazdovanje divljom svinjom
nenadx
 ODRZIVO GAZDOVANjE DIVLJOM SVINjOM NA EKOLOSKIM OSNOVAMA STANISTA I ODNOSA VRSTA
Dipl.ing.Ljubisa Marinovic
U mnogim zemljama Evrope poslednjih decenija doslo je do velike ekspanzije divljih svinja na nova stanista I podrucja.Ovo eksplozivno sirenje populacije predstavlja limitirajuci factor poljoprivrednoj proizvodnji ,a visine nastalih steta problem poslovanju korisnicima lovista.Njeno prisustvo u svim ekoloskim nisama I zonama rasprostranjenja divljaci ima negativan predatorski uticaj na odnose medju vrstama do granicnih vrednosti opstanka pojedinih vrsta.Sve ove ekoloske promene I trendovi kretanja divljaci desavaju se proteklih godina u lovistima Srbije ,bez znacajnih reagovanja institucija koje prate lovstvo kao privrednu granu odrzivog upravljanja divljaci u prirodi.
U zavisnosti od stanista na kome zivi divlja svinja ima dnevne potrebe za hranom u kolicini od 4kg po grlu, u razlicitoj zastupljenosti biljne I animalne hrane.U razlicitom godisnjem dobu prenamnozena populacija u vise krda od 10-20 jedinki na odredjenom prostoru postaje ekosistemski problem u znacaju njihovog prehranjivanja.Glavni uticaj d.svinje na zivotnu sredinu ima rivenje prostora sumskih I poljskih stanista po kojima se krece.U Belorusiji prof.KOZLO je procenio da d.svinja od proleca do jeseni dnevno prerije 120m2/dan, sumskih I pasnih povrsina, a da to godisnje iznosi oko 4,5 ha po grlu.On je takodje preracunao za povrsinu Bjalovezskog podrucja od 79000ha, da d.svinje godisnje preriju 1.410.000m3 sumskog zemljista.
To je znacajna vrednost u pogledu humifikacije zemljista I obnovi I podmladjivanju suma ekonomsim plemenitim vrstama, ali u nasim uslovima I pretnja nekontrolisanom sirenju invazivnih korovskih vrsta drveca.Ekoloski ona pri rivenju ima uticaj na smanjenje broja miseva , ali takodje veliki negativan uticaj na ptice pevacice I druge korisne ptice I koke koje se gnezde pri zemlji u sumskim biotopima.
Narociti negativan uticaj odrazava se u borealnim stanistima Tetraonida sp.,gde su po Timofijevu u podrucju Perijeslawsku usled predacije gnezda od strane d. svinja ,brojnosti M.tetreba-ruzevca smanjila za 70%,a V.tetreba-gluhara za 40-45% za godinu dana u prolece 1975god. U Hrvatskim sumama Gorskog kotara Dr.Josip Malnar -2005god.,navodi divlju svinju kao glavnog uzrocnika za nestanak V.tetreba I sumskih koka,unistavajuci im gnezda sa jajima,pilice I nedorasle ptice cime drasticno smanjuje ili unistava prirast, a rivenjem pevalista na 1150mNV,dovodi do trajnog napustanja gnezdjenja I predela.Poredjenjem brojnog stanja d.svinja u Gorskom kotaru(Susnik,2004) I Sloveniji (M.Cas,2010g),za 20godina od 1985-2005 populacija je porasla za preko 300%, a broj V.tatreba u Smrekovij dragi se smanjio na svega 2 jedinke.
U medjusobnim odnosima sa drugim vrstama papkara u lovistu I podrucju d.svinja ima visok stepen konkurentnosti za hranom u jesenjem I zimskom periodu prema srnecoj I jelenskoj divljaci, a u prolece za vreme lanjenja deluje kao predator na tek olanjenoj lanadi I teladi, a veca krda proteruju divljac sa pasnih povrsina, stvarajuci stres I negativan uticaj na grla u razvoju skeletal I rogovlja.Kod muflonske divljaci. narocito u ogradjenim lovistima d.svinje cine osetne stete na smanjenju prirasta, pa cak I do unistenja celokupne jagnjadi,prozdiranjem u prvih 7 dana po rodjenju,sto potvrdjuju nasa iskustva u Istocnoj Srbiji u lovistima Dubasnica I Alija.Preduzimanjem mera totalne redukcije d.svinja, prirast muflonske I lopatarske divljaci se u potpunosti rehabilitovao.
Za sitnu divljac (jarebicu,fazana I zeca),d.svinja postaje predator jer se siri u poljska lovista agriculture I u tako izmenjenim I za nju neprikladnim uslovima po nama, nalazi idealnu zivotnu sredinu sa dovoljno hrane, sklonista I mira , ali ekonomski negativnog efekta I neopravdanog postojanja.U stanistima sitne divljaci ,ona svojim rivenjem po pasnjacima I livadama u manjim I vecim krdima unistava gnezda sa jajima I mlade zeceve,cime znacajno smanjuje prirodni prirast ,zbog cega je njeno prisustvo u takvim lovistima nedopustivo.V.Hanus(1994),navodi nalaz odstreljenog vepra od 80kg,u okolini fazanerije-poligona,koji je u zeludcu imao 12 fazancica starih 6-8nedelja.
Ekoloski negativan uticaj d.svinje na staniste ogleda se u prenosenju korovskih invazivnih biljaka u prirodna stanista planinskih pasnjaka lekovitog bilja,borovnice, maline ,zasticenih biljnih I dr.borealnih vrsta u zasticenim prirodnim dobrima Kopaonika, Golije ,Tare I drugih planina Srbije.
Eksplozija visoke brojnosti d.svinja pracena nesrazmernim stetama u poljoprivredi,kao I stetama u prirodi I uticaju na druge vrste faune ,uslovljena je pucanjem reprodukcionih parametara populacije.Biologija razmnozavanja d.svinja uslovljena je nizom faktora,kao ranije normalno sazrevanje polnih organa I uticajem ekoloskih faktora na njihovu funkcionalnost I povecanu produkciju.Parenje I prasenje se desava malte ne cele godine ,narocito je znacajno kod prasadi I nazimadi od 6-12meseci,koje imaju kasnjenje u reprodukciji tokom leta I dovodi do drugog vrhunca prasenja od juna do septembra.Uticaj pozitivnih eko faktora na vrstu Milard(2004),povezuje sa skracenjem anoestrusa ,uzrokovanim obiljem hrane tokom leta.Eksplozija populacije u svim zemljama Evrope dovela je do povecanog odstrela ,koji u Francuskoj dostize 600 hiljada,u Ceskoj 152 hiljade , Bugarskoj 82 hiljade grla.
Povecanje brojnosti d.svinja zapaza se kontinuirano I kod nas u Srbiji,a takodje I povecanje steta u poljoprivredi ,koje posebno uticu na pozitivno poslovanje korisnika lovista.Velika zelja odredjenog broja lovaca koji love d.svinje, I u potpunosti ne primecuje nestanak sitne divljaci sa istih terena, koje im je crna divljac ekspanzijom zauzela. Neracionalno koriscenje populacije svinja sa narusenim odnosom polova u korist zenskih grla I starosnom strukturom sa ¾ mladih kategorija uslovilo je eksploziju populacije.Takodje neadekvatan nacin lova ,stalnim uznemiravanjem na velikim povrsinama od coveka I predatora podstaklo je ekspanziju populacije migriranjem u cisto poljska lovista.Neispunjenje realnih planova lova,kao I nizak obracun koeficijenta prirasta u planovima ,ostavlja visak divljaci u lovistima svake godine I automatski kontinuirano povecanje populacije iznad normirane brojnosti.Sve ovo dovodi do ne planiranih steta na razlicitim povrsinama u totalnom iznosu I blokadu poslovanja korisnika lovista.
ODRZIVO GAZDOVANJE U REJONIZACIJI STANISTA
Sa gledista odrzivog lovnog gazdovanja mnogim vrstama u lovistu ili podrucju, moramo izvrsiti kategorizaciju uslova I prostora za zivot I razvoj razlicite lovne divljaci.U okviru reoniranih teritorija cije funkcionalne celine I njihove namene imaju presudan znacaj u pogledu mogucnosti gajenja odredjene vrste,uticu na uskladjenost gazdovanja ,pa cak I opstanka razlicitih vrsta divljaci(D.Jovic 1068).
Rejonizacijom prostora za divlje svinje u okviru jednog lovista ili podrucja,definisu se I razlucuju stanista u kojima postoje prirodni uslovi za njihov uzgoj I razvoj.Takodje se definisu stanista u kojima ne postoje prirodni I privredni uslovi I te povrsine se ne mogu smatrati stanistem za d.svinju, jer je opstanak odredjene vrste ugrozen I nemoguc I gde njeno prisustvo ugrozava ostale prirodne I privredne funkcije I delatnosti I narusava njihovu ekonomsku I ekolosku rentabilnost na teritoriji kojoj je namenjena. Na osnovu odredjenog stepena homogenosti uslova zivotne sredine za zivot odredjene vrste divljaci u lovistu,kao zaokruzene celine stanista za d.svinju ,kategorisu se : 1.uzgojno prikladna stanista , 2.uslovno prikladna stanista I 3.neprikladna stanista.
Uzgojno prikladna stanista predstavljaju prirodne zaokruzene celine sumskih kompleksa,koji u okviru areala imaju 40-60% sumovitosti, optimalne I povoljne uslove sredine uceljenih povezanih sumskih kompleksa ,gde su ostale funkcije I delatnosti trajno uskladjene lovnom gazdovanju.Optimalne uslove prikladnih stanista pruzaju ravnicarske hrastove luznjakove sume,povezani sumski kompleksi sladuna I cera ,koji se nadovezuju na brdske bukove I kitnjakove sume sredogorja,sa vecim ucescem sastojina koje plodonose do nadmorske visine do 700m.Odlucujuci factor za ustanovljavanje podrucja I lovista je minimalna povrsina povezanih sumskih kompleksa-celina,pri cemu njihova povezanost nije narusena ,prekinuta, a udaljenost izmedu suma ne prelazi par kilometara.Velicina uceljenog sumskog kompleksa koji u zavisnosti od kvaliteta I starosti suma garantuje optimalne uslove I lovno gazdovanje je od minimum 1500ha za kvalitetne liscarske sastojine, a za ostala sumska stanista srednjeg I slabijeg kvaliteta I odnosa starosti I vrsta iznad 3000ha sumskog prostora sjedinjenih u lovno podrucje od vise desetina hiljada ha.
Uslovno prikladna stanista -predstavljaju ona ciji su prirodni uslovi ocenjeni kao moguci I pripadaju priblizno III bonitetu,gde za opstanak I gajenje odredjene vrste postoji potreba stalnog uskladjivanja lovnog gazdovanja I ostalih delatnosti.Divlja svinja u ovakvim stanistima zahteva stalnu brigu nad ogranicenim brojnim stanjem ,jer njihovo gajenje moze da bude ne celishodno I ne ekonomicno,gde visina pricinjenih steta prevazilazi opste interese ili limitirajuci faktori ogranicavaju produktivnost vrste.U takva stanista spadaju plavljene sume vrbe I topole duz recnih dolina,koje plavljenjem mogu u toku proleca I jeseni izazvati migraciju velikih krda na polja I njive. Takodje tu su I liscarske sume bukve I dr.vrsta u planinskim krajevima iznad 800mNV,bez podstojnog sprata prizemene vegetacije , nepovoljnih hladnih severnih ekspozicija terena I nagiba izrazite inklinacije.Mrazne kape koje se javljaju na planinama Srbije zauzimaju mraznu liniju izmedju 700 – 8oomNV,iznad koje se mraz javlja u prolece do 1.maja, a vegetacija tek u maju pocinje da zeleni I traje do oktobra ,od kada pocinju rani mrazevi I formiranje mraznih kapa , koje gornju polovinu planina vec u novembru okite injem.Limitirajuci factor u gajenju d.svinja ,pored nadmorske visine je dubina sneznog pokrivaca iznad 30cm, a uz ledeni talas I neocekivani raspored padavina I u martu mesecu pricinjava velike gubitke populaciji I ne ekonomicnost gazdovanju. Kriticna stanista u ekonomskom pogledu su I manji sumski kompleksi medjusobno povezani duz strana vodotoka, mozaicno rasporedjeni I isprekidani njivama I prosarani poljima ,gde se ukupna sumovitost lovista krece oko30%. Uslovno gajenje d.svinja na maloj ekoloskoj gustini u ovakvim stanistima ogranicavaju mlade sume koje ne plodonose,kao I sume drugih vrsta bez semena zira I ploda, zatim prisustvo poljoprivrednih kultura, koje se velikom duzinom granice sa izduzenim sumskim kompleksom I predstavljaju izvor hrane za nastanak velikih steta na tim povrsinama I onemogucavaju ekonomsko gazdovanje.
U ne prikladna stanista za uzgoj d.svinja ubrajaju se podrucja I lovista nepravilnog jako izduzenog I uskog oblika , koje svom svojom duzinom izlaze na poljoprivredne kulture.To su podrucja gde je sumski kompleks isprekidan sastavljen od malih sumica,lugova neznatnih povrsina,medjusobno dislociranih I odvojenih poljskim zasadima.U nepogodna stanista ubrajaju se ; -sumski kompleksi planinskih borealnih stanista Tetrebskih vrsta,cistih I mesovitih cetinarskih suma iznad 1000mNV.
-sumski kompleksi mladih liscarskih suma na vecim povrsinama,intenzivni zasadi ,meliorisana degradirana stanista.
-sumski kompleksi degradiranih suma na ispranim plitkim zemljistima I serpentinskom geopodlogom
Ukupno uzevsi neprikladna stanista su ona podrucja I lovista u kojima je ucesce suma ispod 25% povrsine. Na takvim podrucjima plansko gazdovanje d.svinjom u Ceskoj I Nemackoj nije dozvoljeno ,vec se d.svinja smatra nepozeljnom vrstom I lov- odstrel je dozvoljen bez ogranicenja I strukturne dinamike.
Prilikom reonizacije podrucja I podele prostora na prikladna I ne prikladna stanista I kategorizacije uslova za zivot lovne divljaci radi klasifikovanja teritorije, kod ne prikladnih stanista definisu se prirodni uslovi kao granicni I pesimalno-destruktivni, gde je realni prirast neznatan ili jednak nuli , a opstanak odredjene vrste divljaci nemoguc bez intenzivne intervencije coveka ili je loviste zbog ekstremnih faktora nenastanjeno u vecoj polovini godine. U privrednom pogledu ovoj kategoriji pripadaju stanista na kojima privredne funkcije iskljucuju mogucnost gajenja odredjene vreste divljaci , jer njeno prisustvo onemogucuje odvijanje onih delatnosti ,kojima je posmatrana teritorija iskljucivo namenjena.
Tendencija kretanja brojnosti I ulova d.svinja poslednje decenije u mnogim zemljama u okruzenju I kod nas pokazuju trend konstantnog uvecanja.Prosecan ulov u odredjenim oblastima krece se od 27 -45 grla na 1000ha lovista.Predstavicemo vam pregled brojnosti I odstrela u Ceskoj za poslednjih 5 godina da bi se uocila stvarnost ekspanzije I nemogucnosti kontrole rasta populacije.
2009 2010 2011 2012 2013 godine
Prolecna brojno stanje maticni fond
57880 60389 59295 64848 59175
Godisnji ostvaren odstrel po godinama
121690 144184 109383 185176 152250
Iz predhodne tabele vidi se da je stvarni izvrseni odstrel 200-300% veci u odnosu na maticni fond utvrdjen prebrojavanjem.Prema reonizaciji I tipologiji lovista u Ceskoj utvrdjeno je da d.svinja moze da zivi na 920330ha u slobodnoj prirodi od I-IV boniteta stanista od celokupnih 3,9 milion.ha poljskih I 2,58milion.ha sumskih povrsina.Ukupno za celu Republiku na toj povrsini normirano je brojno stanje maticnog fonda od 8161 grlo prosecno 0,85 grla na 100ha.Kao sto vidimo iz zvanicne statistike stvarno brojno stanje je 7-8 puta vece od predvidjenog.
Ako uporedimo podatke iz nase zemlje za 2012/13god koji su zvanicni iz nacrta strategije razvoja lovstva Republike Srbije ,obzirom da su povrsine priblizne 15%+/_ vidimo sledece:

Brojno stanje plansko I odstrel 2012/13 Srbija bez pokr. Vojvodina Ukupno
Optimalni fond po planskim dok. 15836 9208 25044
Maticni fond utvr.brojanjem 2012 14354 7083 21437
Planirani odstrel po plan.dok. GPG 5967 4931 10898
Realizovan ostvaren odstrel lovne god. 3699 4476 8145
Analizom prezentovanih podataka vidi se da nesto manjka.Ako se u Srbiji ,odstrel planira na 37- 53% od optimalnog fonda , a realizuje 25- 63% od maticnog fonda opet predstavlja male brojke koje su daleko od moguceg.Da li je u Srbiji prirast manji nego u Ceskoj ili Nemackoj. Prema Bridermanu u prosecnim godinama svaka oplodjena svinja 2+odgoji prosecno 5,5-6,5 praseta.Stoga se koriscenje u normalnim godinama planira 140-150% od maticnog fonda.U predhodnom petogodisnjem periodu u Ceskoj odstrel d.svinja je ostvarivan sa 185 - 285% od maticnog fonda u prolece.
Kao sto vidimo brojno stanje mat.fonda u Srbiji je 2012god iznosilo 91% od optimalnog fonda po planskim dokumentima I vec sledece godine uspostavljen je optimum .Medjutim sta se desava u stvarnosti , da li se stedi na brojnom stanju prikrivajuci se stvarni maticni fond ili je prirast opterecen velikim gubicima od zveri I stradanja, a mozda I nase svinje manje nose od srednjeevropskih.Bez obzira na sve, veliku produktivnost vrste , pojavljivanje na novim stanistima prikladnim ili ne,planiranjem sa manjim koeficientima prirasta I odstrela od stvarnih I potrebnih,pricinjavanjem velikih steta na usevima u poljoprivredi I u odnosu sa drugim vrstama divljaci I ptica , zelje nasih lovaca su sve vece I vece za povecanjem brojnosti I lovom d.svinja.Upravo te zelje nasih svinjara se ispunjavaju I preko Fonda za lovstvo koga svake godine deli Ministarstvo poljoprivrede I zivotne sredine preko pompeznih projekata za povecanje fondova d.svinja preko izgradnje uzgajalista repro centara.Tako je u 2013godini izdvojeno 11mil.din . za objekte u Topoli,Knicu ,Guci I Uzicu, a za 2014god.izvestaj jos nije objavljen.Postavlja se pitanje da li su to adekvatna I prikladna stanista koja odgovaraju kategorizaciji prikladnih sumskih kompleksa ,kada se ovi objekti nalaze u Sumadiji sa nedovoljnim stepenom sumovitosti u poljoprivrednom regionu.Manija za podiznjem uzgajalista za d.svinje se I dalje nastavlja u Toplickom I Niskom kraju I tako svinjarijama u lovstvu Srbije nikad kraja.Za samo nekoliko godina doci ce do prevelike ekspanzije I brojnosti da nece moci da se izlovi toliki broj svinja koji ce pricinjavati ogromne stete na svim kulturama.
Reonizacija stanista I klasifikacija lovnih teritorija po kategorijama uslova za zivot I opstanak divljaci ima za cilj da se izvrsi podela prostora na homogene celine u okviru podrucja ,na osnovu ocene prirodnih I privrednih cinilaca,cime se odgovarajucoj vrsti daje status ,tretman I stvara pouzdan osnov za vodjenje dugorocne lovne politike I da se na vreme uoci stepen ugrozenosti pojedinih privrednih delatnosti I sveukupne lovne faune.
Dobar pogodak
 
laufer223
 Čestitam, odličan tekst.
 
Neca92
 Znaci i nas kroz neku deceniju (ili mozda pre) ceka lov iz helikoptera Grin
Lovac nije ko vino ne pije i ko ide planinom samo da ubije!
 
Cadara
 Samo što kod nas nešto ne štima matematika.
ako je matični zapat na primer 100 grla, to znači da imamo 50 veprova i 50 krmača, neka od tih 50 krmača samo 40 da potomstvo (ostale neka budu nazimice koje nisu učestvovale u parenju, mada skoro 80% nazimica učestvuje u parenju), prirast po jednoj krmači je sigurno 200% minimum, odnosno narodski rečeno na 1 krmaču dođe 2 praseta da othrani do 6 meseci starosti (kada su gubici jednostavno nemerljivi), to znači da dobijamo minimum 80 grla prirasta i takav bi trebalo minimalan odstrel da bude, međutim u praksi kod nas u 99% slučajeva je taj da je odstrel daleko manji od ovog minimalnog prirasta i da je u stvarnosti prirsat od 40 krmača 3 i više prasadi jer su iskorenjene opake bolesti, zime dosta blage, narušena je starosna struktura a i polna (ima više krmača) pa po toj matematici ništa tu ne štima.
stoga moguće je nekoliko scenarija:
1. lažno se prikazuju podaci o odstrelu.
2. uopšte nije tačno matično brojno stanje pa prema tome i ostali proračuni i pokazatelji

Međutim porast broja divljih svinja je evidentan, a štete stvarno velike, sreća pa 90% poljoprivrednika i ne tuži za štetu (bar u mom kraju), a dobar deo se završi dogovorom između lov organizacija i poljoprivrednika u vezi šteta.
Velik je broj divljih svinja koje po boji dlake ne odgovaraju pravoj divljoj svinji, dok po ostalim parametrima (opreznost, lukavost, trofej) nema razlike, ja sam nekim mojim internim istraživanjem došao do frapamtnog podatka da je u našem lovištu ove sezone za sada više od 60% odstreljenih grla imalo vidljive znake koji odstupaju od izgleda prave divlje svinje (beli papci, bele noge, bele uši, čisto bela grla, crno bela grla, crne pege) uglavnom se radi o boji dlake divljih svinja dok ostali parametri odgovaraju izgledu divlje svinje.
Takva grla daju i brojno potomstvo i razvučeno vreme parenja i prašenja, kao i veliki broj nazimica starih ni nepunih godinu dana koje učestvuju u parenju.... o ovome bi baš imao podosta napisati....
 
Vuki
 Svinja divlja MF Pr MF Pr MF Pr MF Pr
Nizinsko
Bez poplava 2 – 4 3,0 2 – 3 2,5 1 – 2 2,0 0,5 1,5
Poplavna 2 – 4 2,5 2 – 3 2,0 1 – 2 1,0 0,5 1,0
Brdsko
Bez kr. predatora 2 – 4 3,0 1,5 – 2,5 2,5 0,5-1,5 2,0 0,5 1,5
Krupni predatori 2 – 3 1,5 1 – 2 1,5 0,5-1,5 1,0 0,5 1,0
Gorsko Krupni predatori 0,5-1,5 1,0 0,5 0,5
Mediteransko
Bez kr. predatora 1 – 3 3,0 0,5-1,5 2,0 0,5 1,5
Krupni predatori 1 – 2 1,5 0,5-1,5 1,0 0,5 0,5
 
nenadx
 Vuki rayjasni malo ovu tabelu, verujem da je vecina lovaca nerazume
Dobar pogodak
 
Kile_
 Sto, bas svi razumemo Grin
Samo 300 i 4x4
 
Vuki
 Tabela je bonitiranje za divlju svinju po tipu lovista izdanja Hrvatskog Ministarstva PS...
MF je maticni fond na 100ha ,a Pr je prirast prasadi po 1 krmaci za predmetno staniste i bonitet .Problem je u kopiranju sto nece da radzvoji brojke u stampi
 
Skoči na forum:

Slične teme
Tema Forum Odgovori Poslednji upis
Gazdovanje zecom u Vojvodini (1997/2011) STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 14 06.11.2014. 15:58
GAZDOVANJE ZECOM U AUSTRIJI STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 6 23.10.2014. 19:56
Smernice za gazdovanje vukom STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 1 02.06.2014. 18:28
Gazdovanje zecom na granici opstanka STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 57 20.03.2014. 22:37
Konkurs za davanje prava na gazdovanje lovištima u Vojvodini PROPISI O LOVU 80 18.02.2013. 09:51
Reklame
REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV
PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.
Online korisnika
Online gostiju: 13
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,443
Najnoviji član: SSG

Poslednje vesti
Bogata ponuda za ljubitelje lova i ribolova na Sajmu u hali „Čair“
УСКРШЊА ЧЕСТИТКА
ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ за Сајам наутике, лова и ...
44. MEĐUNARODNI SAJAM NAUTIKE, LOVA I RIBOLOVA
УРЕДБA О ЦЕНОВНИКУ ОДСТРЕЛА ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИ...

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


tomo vrbas
Offline
· 01.01.2024. 19:30

Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻





avatarPlaninko011
Offline
· 01.01.2024. 17:21

Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).


avatarslavaplana
Offline
· 15.12.2023. 13:46

Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo Cenzurisano što to trpimo.


avatarHunter_lovac
Offline
· 12.12.2023. 23:19

Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:13

Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:10

Pozdrav svima..


Anita Randjelovic
Offline
· 11.02.2023. 15:09

Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?


avatarLovac Stari
Offline
· 05.02.2023. 14:32

Neka ti je laka zemlja Lalo.


avataralex
Offline
· 30.01.2023. 23:30

Zbogom Lalo 💔


avatarslavaplana
Offline
· 30.01.2023. 12:36

Poslednji pozdrav Ivanu Matkovicu-Lali sa Srbijalova.

63,327,883 posete www.srbijalov.com