Lovački portal SRBIJALOV - Forumske diskusije: Smernice za gazdovanje vukom


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Linkovi
 Knjiga gostiju
 Kontakt
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Kako rešiti sukob izmedju lovačkih saveza na relaciji LSS - LSV?

Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
36% [20 Glasa]

Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
18% [10 Glasa]

Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
34% [19 Glasa]

Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
13% [7 Glasa]

Glasova: 56
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 22.11.2018. 17:13

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


INTERMAKER
Vreme

Pregled teme
Lovački portal SRBIJALOV » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA
 Štampaj teme
Smernice za gazdovanje vukom
nenadx
 SMERNICE ZA GAZDOVANJE VUKOM
N.Radaković
Uvod
Prema trenutno najpominjanijem dokumentu o vuku, a koji nije predstavljen široj javnosti "Akcioni plan za očuvanje vuka u Srbiji" ( dr Miroljub Milenković - Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković" ; mr Milan Paunović - Prirodnjački muzej i mr Duško Ćirović sa Biološki fakultet, u Beogradu, 2007 ), u Srbiji je živelo između 700 i 800 jedinki, te smo u vreme nastanka te studije imali jednu od značajnijih populacija u Evropi. Vuk je kao vrsta zaštićen u Evropi sa više međunarodno prihvaćenih dokumenata i načela sa odlučnošću da vuka treba spasiti, a što nije suštinsko pitanje za nas, pa ga netreba ni uvoziti, jer je broj vukova prema procenama narastao do 1200 jedinki. Iako ove brojke mogu biti diskutabilne ili orijentacione, kao zemlja potpisnica u obavezi smo da sprovodimo zaštitu na odgovarajući način kroz nacionalni zakon, mada pravih analiza i kompletnih predloga za gazdovanje kao da nemamo, ili šira javnost opet nije upoznata sa tim.
Potreba za očuvanjem vuka se javlja iz razloga tretiranja ove vrste kao dela zaokružene prirodne celine, a suštinski se sagledava kroz plen koji lovi – redukciono, zoohigijenski, selektivno…Recimo, vuk kontroliše populacije plena ( papkara ) čija bi prenamnoženost dovela do degradacije vegetacije, te i širih promena u okruženju. Medjutim odnos lovac - plen se iskazuje u promeni brojnosti, a uloga ugrožene vrste se periodično menja, te se kroz ove promene dugoročno u najboljem slučaju dobija relativno ritmička varijabilnost…Čovek sa druge strane teži stabilnosti koju može kontrolisati, te mu ovo neodgovara zbog ideje da se priroda nemože prepustiti inercionim dešavanjima, te da je isuviše pod uticajem čoveka da bi se vraćali na prapočetke….
Status vuka u okruženju je uglavnom povezan sa štetama koje čini ljudskoj ekonomiji, a prva reakcija lovaca i stočara na povećanu brojnost ( gustinu ) vuka, te posledično smanjenje brorojnosti divljih papkara i / ili napada na domaće životinje, je drastično smanjiti broj vukova. Ovo je isuviše jednosmerna reakcija na problem, a i neodgovara trenutnim sagledavanjima uloge i mesta divljih vrsta, te se javlja potreba za bolje upoznavanje ove vrste i prisutnih dešavanja. Ako prihvatimo da priroda umnogome zavisi od ljudskih aktivnosti, volje i interesa, prisustvo vuka je uslovljeno mogućnošću kontrolisanja tih dešavanja gazdinskim merama, te na kraju i ekonomskim efektom, a prihvatljivo rešenje zahteva sveukupno sagledavanje uticaja vuka na sredinu pod kontrolisanim uslovima.

Ključne reči : vuk, gazdovanje vukom

Osnove
Uopšteno smernice za gazdovanje vukom kroz koncept zaštite, uz odstrel koji mu garantuje održivu brojnost i mogućnost razmene gena…, mora sadržati održavanje i povećanje brojnosti i vrsta divljih papkara kod nas….
Kao deo oblikovanja nacionalnog akcionog plana za upravljanje vukovima, treba pokrenuti inicijativu za poboljšanje znanja o vukovima ( radi osposobljavanja kadrova, ali i ljudi u zajednicama koje su najviše pogođene prisutnošću vukovima ).. Ovde se pre svega orijentisati na biologiju i ekologiju vuka ( teritorijalnost, udruživanje, migracije, hijararhija, razmnožavanje, prirast, ishrana, način lova…) i povezanih vrsta, čime se izmedju ostalog poznatim metodama dolazi do informacija o tome zašto, koliko i kada se događaju štete na divljim i domaćim životinjama, što će pomoći u razumevanju vrste. Ovo uključuje istraživanja uticaja na populacije - pre svega divljih papkara, zatim štete koje pričinjava stočarstvu, ali i medjusobni uticaj sa ostalim zverima, unutar same vrste, pa i uzročno šire na okolinu.
Vuk je svakako važna gazdinska briga u područjima koja pružaju uslove za veći broj divljih papkara, što je uzgred slučaj u svim lovištima koje kod nas nastanjuje vuk. Naime naša zemlja ima mnogostruko veće mogućnosti za povećanje brojnosti i vrsta divljih papkara.
Teza više vukova a manje divljih papkara je zbog poznate medjusobne zavisnosti predatora i plena, te je potrebno stvariti uslove za njihov kontrolisani razvoj i korišćenje. Povezano sa ovim pomenuo bih mogućnost ograničenja lova divljih papkara od strane ljudi, te stvaranja veće prehrambene baze vukovima, što neodgovara lovcima zainteresovanim za lov zajedničkog plena, a i u suštini je jednosmerno prepuštanje stihiskim dešavanjima u lovištima i odbacivanja od odgovornosti u njima….Uz to netreba trošiti reči o značajnom finansiskom efektu od mesa i trofeja papkara, te njihovom strateškom značaju… Takodje bi višedecenijski napori ( finansiski, strateški, radni….) države, lovaca, struke…, ka povećanju populacija divljih papkara postali obesmišljeni i uzaludni. Prethodno rečeno navodi da je važno pitanje da li je moguće lovom plena i predatora od strane ljudi, dovesti do povećanja brojnosti i odstrela papkara, te optimalne / održive / gustine vuka. Ovo se može ispitati teoretski, pronalaženjem mogućih modela, a korišćenjem i proverom hipoteza zasnovanih prema istraživanjima međusobnog uticaja gustine plena i predatora ( dnevne / godišnje težinske potrebe u ishrani vuka – čopora….), kao i ostalih faktora koji utiču na demografiju populacija…
Preduslov za ovo je :
1. Analiza staništa ( Reljef, vegetacija, infrastruktura…), te precizno utvrdjivanje rasprostranjenosti i površina koje nastanjuje vuk u Srbiji.
2. Status i raspored vučjih populacija. Evidentiranje brojnosti čopora i živih jedinki. Veličine njihovih teritorija, te praćenje promena u njima.
3. Evidentiranje i praćenje brojnosti i rasprostranjenosti divljeg plena ( pre svega papkara ), te njihove promene, na prostorima koje nastanjuje vuk. U okviru ovoga polna i starosna struktura. Ujedno realne procene dinamike biljojeda - pre svega papkara.
4. Evidencija stradanja vuka treba da obuhvati sem brojnosti, uzrok, pol, telesne mere, starost, lokaciju, datum stradanja. Zatim pregledom utrobe ustanoviti sadržaj. Eventualne podatke o broju primeraka koji su bili sa stradalim…..Povremeni veterinarski pregled, ili bar na sumnjive jedinke…
5. Evidencija stradanja divljeg plena vuka ( uzrok, broj, vrsta, pol, uzrast ). U okviru ove grupe evidentiranje pronađenih ostataka stradalih od vuka.
6. Utvrditi vrste i brojnost domaćih vrsta ( stoka, psi…) koje čine potencijalni plen vuku ( u vukovim staništima ), kao i način čuvanja ( ispaša, mere zaštite ).
7. Evidencija stradanja domaćih životinja od predatora ( datum, vrsta, broj ), uz komentar o prisutnim merama zaštite ( pastiri, psi, tip ograde, zvučni efekti…).
8. Pravljenje mrcilišta sa čekama…..
Prethodno rečeno je važno zbog Istraživanja odnosa ( medjusobnog uticaja ) - vuk / plen / čovek / ostale povezane vrste ( zveri, lešinari….), a pruža važne smernice u gazdovanju vukom.
Rasprava
U osnovi, potrebno je odrediti prisutnost i optimalnu brojnost vuka u Srbiji, sagledavanjem biološkog i gazdinskog aspeka, te na osnovu toga brojnost i strukturu odstrela, povezano sa divljim papkarima.... Prema dosadašnjim istraživanjima, metodom proračuna pogodne stanišne teritorije u Srbiji ( orijentaciono 20 do 30.000km2 u Srbiji ) za prisutnost i život vuka ( šumovitost, naselja, infrastruktura, plen...), te prosečne veličine teritorije čopora..., prolećno brojne stanje vukova bi moglo podržati okvirno 300 do maksimalno 400 primeraka....Za ovo je svakako potrebna detaljnija analiza, te odstrel odrediti na osnovu procene priraštaja ( rasplodni parovi, broj mladih pri okotu, opstanak...), ali i obima nastalih šteta. Naime za gazdovanje vukom je važno pitanje interakcije sa populacijama plena, a uslovi pod kojima ih vukovi kontrolišu je još uvek otvoreno…., što je velikim delom zbog činjenice da je čovek - lovac preuzeo mnoge uloge predatora, te se primarna i potencirana uloga vuka ( sanitarna, selektivna, redukciona ) umnogome umanjila…
Ipak prehrambene potrebe vuka ukazuju na uzajamni značaj gustine vuka i biomase plena, a funkcionalni oblik brojčanog odgovora vukova ima značajne Implikacije za gazdinske vrste divljih papkara. Tako se na osnovu rezultata, obračuna ubijanja plena za određeno područje i procene populacije vuka na osnovu linearne regresije može proceniti uticaj vukova na biomasu papkara, koja je veoma važna za ekonomiju ljudi. Čovek procenom uticaja vuka na vrste, brojnost i strukturu divljeg plena, to može značajno kontrolisati primerenim intervencijama, uvažavajući činjenicu da fluktirajući faktori mogu znatno uticati na razlike u smrtnosti papkara između godina i pozicija unutar područja, a zavisno od dostupnosti plena ( težine, brojnosti, vrsta, kategorija ranjivosti …).
Takodje smrtost divljih papkara od drugih činilaca ( lov od ljudi, drugih predatora, bolesti, vremenskih ekstrema….) može značajno uticati na njih, te biti važnija od ubijanja vuka. Recimo lov od ljudi i predatorstvo vuka, čak i ako su slični u intenzitetu, mogu imati različitu demografsku važnost na divlje papkare, jer utiču na različite starosne i polne grupe…Tako vuk vrši značajan pritisak na mlade, što omogućava relativno veći opstanak reproduktivnih životinja, te je prisutna mogućnost kompenzovanja gubitaka u narednim godinama…. Sa druge strane lovci su recimo u slučaju divljih svinja, skloni ulovima većih životinja, te utiču na više starosne grupe, pa često stradaju rasplodne ženke. Pritom, važnost starosne grupe koja ima najveći uticaj na populaciono povećanje, varira zavisno od dostupnosti hrane….Ovo su neki segmenti koji ukazuju na širinu problema, a koji se umnogome mogu regulisati, ako se sprovode u sadejstvu struke i lovaca.
Procene i predvidjanja prisutnosti – brojnosti
Smanjenje brojnosti divljih papkara, bilo da je od predacije vuka, drugih predatora, prekomernog odstrela od ljudi, ili bilo kojih drugih razloga ( bolesti, vremenski ekstremi, saobraćaj…) su jedan od glavnih uzroka napada vukova na domaću stoku i povećanje viđenja vukova u blizini naselja, što dovodi do percepcije da se brojnost vuka dramatično povećao. Zato je veoma važna što preciznija procena rasprostranjenosti i relativne gustine populacije vukova, ali i njegovih konkurenata za prostor i potencijalni plen.
Utvrdjivanje brojnosti vuka je otežano zbog specifičnosti njihovog staništa, ali i načina života, pa se treba koristiti poznatim metodima koja se koristi u mnogim istraživanjima u svetu, za dobijanje relevantnih podataka….. Površina prostora koju nastanjuju ( i potencijalni, pogodni ) vukovi u zemlji. Broj čopora. Prosečan broj vukova u jednom čoporu ( leto / zima – mart / oktobar ). Prosečna osnovna teritorija jednog čopora. Procena brojnosti samaca. Na osnovu ovoga broj jedinki koje ućestvuju u reprodukciji ( primarne, ili kako ih popularno nazivaju, alfa jedinke ), te prosečnim brojem mladih i njihovog opstanka proceniti realni prirast. Ukalkulisati procenat prirodne smrtnosti odraslih.
Provera se vrši praćenjem i identifikacijom tragova na snegu gde se očekuje prisustvo vuka, risa, plena…, te skupljanjem i analizom izmeta. Zatim metodom foto-zamki, na mestima gde se divljač kreće ili primamljuje ( hranom, mirisima…)…. Radiometriskim ogrlicama se dobijaju važni podaci o kretanju čopora i jedinke kao njenog dela…. Istraživanje populacija i jedinki se obavlja u kontinuitetu tokom niza godina, što daje kompletnu, realniju sliku o vrstama i dešavanjima. Ovo se sprovodi preko lovaca, šumarskih radnika, biologa, stočara, planinara, volontera… uz popunjavanje formulara koji sadrže pitanja o prisutnosti, položaju, brojnosti itd.
Preispitati način izvodjenja lova, te strukturnog odstrelnog zahvata divljih papkara u staništima vukova. Ovo je važno zbog uticaja odstrela na strukturu populacija i njenog značaja za brojnost ( kao kod divljih svinja ), ili značaja predatorske ranjivosti odredjenih kategorija plena ( ženke, mladi ), te mogućnošću korekcije pritiska na njih odstrelom.
Konkurenti u ishrani ( ris i donekle medved ) su za nas veoma važni jer ih takodje želimo u okruženju i štitimo. Istraživanja o medjusobnom uticaju ukazuju da mogu značajno pridoneti prisustvu nekih od njih, a zajedničkim uticajem do značajnog pada brojnosti / gustine plena. Dosadašnja istraživanja pokazuju da dolazi do većih interakcija vuka I medveda, te medjusobnih stradanja..., dok se ris većinom povlači pred vukom...Lešinari imaju korist od vukova, a kod nekih je primećena i neka vrsta saradnje sa vukom....
Kontrola brojnosti
Lov na vukove je glavni faktor koji utiče na njihovu brojnost, a lov puškom je jedini dozvoljeni alat kojim se kod nas može kontrolisati…. Pri odredjivanju broja vukova za odstrel koriste se parametri koji predvidjaju optimalnu veličinu vučijih populacija u odnosu na željene populacije plena, te se i primenjuje adekvatno gazdinskim projekcijama preko odstrelnih kvota, iskazanim procentom od brojnosti vukova ( prolećno brojno stanje, prirast…)…. Svakako se pri planiranju te aktivnosti uzimaju u obzir fluktirajući faktori koji utiču na brojnost ( bolest, konkurentne vrste, medjusobni sukobi…).
Važno je napomenuti da nepostoji koncenzus o procentualnom uticaju odstrela, tj. ukupnim godišnjim stradanjima vukova, na populaciju. Po nekim procenama maksimalno održivo stradanje vukova je oko 40 % rane zimske brojnosti, a populacija se povećava nakon odstrela ispod 35 %. Po drugima populacije ostaju stabilne nakon odstrela od 16 do 24 %, a preko 28 % često dovodi do opadanja brojnosti vukova... Svakako reprodukcija ne može u potpunosti nadoknaditi previsoke stope stradanja, ali doseljavanje ili migracija ublažavaju učinak odstrela, na određenom prostoru...., te sve ovo treba istražiti u našim uslovima. Uz to štete nastale na divljim papkarima mogu biti indikator dešavanja, te svakako mogu uticati na odstrelne kvote za vuka.
Važno je i pitanje o tome kada i kako se vuk lovio, te kako to ubuduće činiti. Ovo je zbog pomenute činjenica da je lov najvažniji način kontrole brojnosti vuka, ali koji za sada nekontrolisano deluje na populacije u smislu starosne, polne i veoma važne socijalne strukture čopora. Zato je potrebno utvrditi procenat efikasnosti ulova vukova po načinu lova ( Prim : pogon 30 % ; stalno mrcilište 35% ; slučajni odstrel 10 % ; pri napadu na torove,stoku 5%...), te sezona stradanja…. Ovim bi se došlo do preporučene efikasnosti, koja bi kombinovanjem sa mogućnošću izbora jedinki, dala selektivni značaj odstrela, Primer : odstrel vodećih mužijaka / ženki značajno utiče na ponašanje ostatka čopora… Sve ovo upućuje na buduća dešavanja i predvidjanja, te nalaženje modela ispunjavanja odstrelnih kvota, kroz mogući izbor polne, starosne, ili težinske strukture odstrela…
Mrcilišta
Mrcilišta bi trebala biti prostorno rasporedjena u skladu sa teritorijama čopora, čime se olakšava njihovo praćenje i kontrola, te smanjuje mogućnost medjusobnih sukoba ( iako teritorijalnost i sukobi mogu postaviti gornja ograničenja gustine, oni se mogu pojaviti čak i kada im je gustina niska i hrane ima u izobilju ).
Kontinuirano snabdevanje mrcilišta klaničnim otpacima i dr., doprinosi smanjenju šteta nastalim od napada na domaće životinje, ali može pomoći i istraživanju doprinosa smanjenja napada na divljim vrstama. Primer : neka istraživanja kažu da ovakav način prihrane doprinosi sa oko 18 % u ishrani vuka…
Ekonomski efekt
Ekonomski efekt pri gazdovanju vukom je nikakav ili preciznije dovodi u minus. Naime ekonomska cena godišnjeg održavanja jednog vuka prevazilazi 1000 eura…., a kako se odstrel odredi na recimo 25 - 30 % ukupne brojnosti, teret održavanja ostalih bi se prebacio na ovaj procenat, te bi odstrelna cena u ovom trenutku bila isuviše velika za naše lovce. Inostrani lovci bi sveukupno amortizovali mali deo troškova, te je potrebno razmotriti razne opcije ( naplatu trofejne vrednosti odstreljenih i sl.)…
Obzirom na prethodno, država bi u saradnji sa medjunarodnim institucijama, NVO zainteresovanim za očuvanje vuka…, morale da pruže odredjene subvencije i pomoć, lovištima koja ih imaju. Uz to isplate šteta nastalih od vuka na domaćim životinjama, je finansiski verovatno nemoguće prebaciti na teret lovišta, te je potrebno stabilno regulisanje i način isplate ovih šteta, što uzgred uključuje obavezu i opis metoda za zaštitu stoke od napada predatora, te okolnostima i stradanjima pasa… Recimo štete na domaćoj stoci koja se čuva na otvorenim pašnjacima se mogu smanjiti upotrebom pasa čuvara koji su telesno dorasli vuku, pa bi par njih realno mogli sačuvati stado. Na manjim pašnjacima mogu poslužiti takozvani električni pastiri, koji u kombinaciji sa zvučnim efektima daju pozitivne rezultate….
Ostale aktivnosti
Potrebna su stalna istraživanja taksonomije vuka, koja uključuju moguća ukrštanja sa drugim kanidima. Mogućnost i metode reintrodukcije i naseljavanja odgovarajućih vrsta prirodnog plena vuku. Provere stavova o gazdinskim uticajima vukova. Praćenje zoohigijenskih dešavanja. Program međunarodne saradnje, posebno sa susednim zemljama radi zajedničkog planiranja, zakonodavstva, razmenu iskustava i istraživanja…
Dobar pogodak
 
Skoči na forum:

Slične teme
Tema Forum Odgovori Poslednji upis
Gazdovanje divljom svinjom STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 8 12.09.2015. 12:04
Gazdovanje zecom u Vojvodini (1997/2011) STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 14 06.11.2014. 15:58
GAZDOVANJE ZECOM U AUSTRIJI STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 6 23.10.2014. 19:56
Gazdovanje zecom na granici opstanka STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 57 20.03.2014. 22:37
Konkurs za davanje prava na gazdovanje lovištima u Vojvodini PROPISI O LOVU 80 18.02.2013. 09:51
Reklame
REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV
PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.
Online korisnika
Online gostiju: 30
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,443
Najnoviji član: SSG

Poslednje vesti
Bogata ponuda za ljubitelje lova i ribolova na Sajmu u hali „Čair“
УСКРШЊА ЧЕСТИТКА
ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ за Сајам наутике, лова и ...
44. MEĐUNARODNI SAJAM NAUTIKE, LOVA I RIBOLOVA
УРЕДБA О ЦЕНОВНИКУ ОДСТРЕЛА ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИ...

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


tomo vrbas
Offline
· 01.01.2024. 19:30

Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻





avatarPlaninko011
Offline
· 01.01.2024. 17:21

Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).


avatarslavaplana
Offline
· 15.12.2023. 13:46

Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo Cenzurisano što to trpimo.


avatarHunter_lovac
Offline
· 12.12.2023. 23:19

Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:13

Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:10

Pozdrav svima..


Anita Randjelovic
Offline
· 11.02.2023. 15:09

Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?


avatarLovac Stari
Offline
· 05.02.2023. 14:32

Neka ti je laka zemlja Lalo.


avataralex
Offline
· 30.01.2023. 23:30

Zbogom Lalo 💔


avatarslavaplana
Offline
· 30.01.2023. 12:36

Poslednji pozdrav Ivanu Matkovicu-Lali sa Srbijalova.

63,327,751 posete www.srbijalov.com