Zlo je stiglo: Afrička kuga svinja (AKS) ipak potvrdjena u Srbiji?

Svetska organizacija za zdravlje životinja (OIE) potvrdila je postojanje AKS u Srbiji! Zvaničnici iz ministarstva poljoprivrede još uvek se ne oglašavaju!

Kako piše internet portal Agrosmart.net, prenoseći informaciju sa sajta OIE, u Srbiji je potvrdjena pojava afričke kuge svinja (AKS) u okolini Mladenovca. Do sada su, prema pisanju Agrosmart portala, potvrdjena obolenja domaćih svinja u ukupno sedam slučajeva, u tri mesta u okolini Mladenovca (Rabrovac, Velika Krsna i Kusadak)!

Potpuno je nejasno zbog čega se Uprava za veterinu ministarstva poljoprivrede ne oglašava zvanično, sada kada su rezultati analize poznati. Takodje je nejasno na koji način su do sada uklonjene pobijene svinje, ukupno 114 životinja, da li su prevožene na uništenje na adekvatan i bezbedan način i da li su zaista neškodljivo uništene, kako piše u članku?  

Pojava AKS baš u Mladenovcu, u srcu Srbije, otvara i neka druga pitanja: otkud to da se, što bi bilo logično, AKS pojavila u rubnim delovima Srbije, pograničnim mestima prema Rumuniji ili Bugarskoj, kod kojih je AKS debelo uzela maha, i gde se svinje uništavaju masovno, na stotine hiljada, nego u srcuSrbije? Da se nisu  obolele domaće svinje spustile padobranom u centralnu Srbiju? Da  nije bilo nekih transporta koji su preneli zaražene životinje iz nekih drugih mesta u okolinu Mladenovca? Da li je se moglo bolje i brže reagovati na prve sumnje na AKS u Mladenovcu?

Da su stvari bile poznate još pre par dana potvrdjuje izveštaj OIE koji sadrži ime i prezime osobe iz Uprave za veterinu i mestima pojave AKS – a srpski zvaničnici ćute?!?

Link: https://www.oie.int/wahis_2/public/wahid.php/Reviewreport/Review?page_refer=MapFullEventReport&reportid=31342&newlang=en

Da podsetimo: afrička kuga svinja je vrlo zarazna bolest svinja od koje nema vakcine i nema leka. Pojava ove bolesti u nekom području praktično uništi svinjogojstvo, uz teške posledice po preradjivačku industriju i ekonomiju uopšte. Što se lovaca tiče, neka nam je Bog u pomoći! Iskustvo nekih zemalja koje se već bore sa AKS govori da se praktično uništi fond divljih svinja, što od uginuća od AKS, što od strane lovaca koji moraju da drastično pojačaju odstrel divljih svinja, do poslednjeg papka, kako bi se zaraza obuzdala. Na tim terenima lov divljih svinja je realno osudjen na propast na duže vreme. AKS na sreću nije opasna po zdravje ljudi.

Ceo članak sa portala Agrosmart možete pročitati ako kliknete na link:
https://agrosmart.net/2019/08/12/potvrdjeno-africka-kuga-svinja-u-srbiji/

DOPUNA VESTI, 14:15: Mediji objavljuju da je BiH danas donela odluku da zabrani uvoz svinja iz Srbije. Takodje se pominje da su i Crna Gora i Severna Makedonija obustavile uvoz svinja iz Srbije. Isto tako, obustavljen je uvoz svinjskog mesa i preradjevina koje nisu obradjene na način da se ukloni virus AKS.

Uznemirujući tekst u 'Kuriru': da li je svinjska kuga stigla u Srbiju?

Dnevni list 'Kurir' je u svom današnjem izdanju doneo uznemirujući članak o dešavanjima u Mladenovcu, selo Velika Krsna, gde se navodno vrši uklanjanje domaćih svinja, pod obrazloženjem stvaranja sanitarnog koridora prečnika tri kilometra od žarišta svinjske kuge. Uklanjanje domaćih svinja vrši Veterinarska inspekcija, a u tekstu su priloženi i faksimili zapisnika inspektora, u kojem se navodi da je u pitanju klasična kuga svinja. O čemu se tačno radi, da li je reč o klasičnoj svinjskoj kugi ili afričkoj kugi svinja, ostaje nejasno, različite verzije su u opticaju, ali svakako nema podataka da je proglašena epidemija bilo kakve kuge svinja.

Proverili smo na sajtu Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, ali tamo nema nikakvih informacija o slučaju pojave klasične svinjske kuge ili aftičke kuge u Srbiji o kojoj piše 'Kurir'. Naše nezvanične i neproverene informacije sa terena kažu da ubijanje svinja po domaćinstvima traje već nekoliko dana.

Kako se u tekstu navodi, svinje se ubijaju u dvorištima, i do sada, danas, su uklonjene iz desetak domaćinstava, dok se sutra očekuje uklanjanje iz još 20 domaćinstava. Uklanjanje svinja se pored prisustva veterinarskih inspektora, kako piše u zapisniku, odvija i u prisustvu epidemiologa iz Naučnog insitituta za veterinu iz Novog Sada. Samo po objavljenom zapisniku iz jednog domaćinstva je uklonjeno oko 20 grla svinja - prasadi, krmača od kojih ima i suprasnih, i veprova.

Po rečima poznavalaca problematike koje smo kontaktirali, izvesno je da su uzorci morali biti poslati na analizu u Institut za veterinu, i da se očekuju rezultati, a da je svako izletanje sa dijagnozom trenutno preuranjeno. Jedno je sigurno: ovakvi dogadjaji i izostanak bilo kakvih zvaničnih informacija može da unese, i unosi, uznemirenje kako u redovima uzgajivača svinja, tako i medju lovcima. Ne isključujemo mogućnost i neke interesne povezanosti, ali to je već u domenu nagadjanja.

O čemu se tačno radi, bilo bi najbolje da razjasne zvanični organi; nedostatak zvaničnog obrzaloženja ostavlja prostor za razne glasine, sa ili bez osnova. Najgore bi bilo da se nešto radi bez zvaničnih odluka o proglašenju epidemije. Pojava bilo koje zarazne vrste bolesti kod životinja, bilo da su divlje ili pitome, zahteva obaveštavanje svih subjekata koji se bave delatnostima vezanim za životinje, pa samim tim i lovačkih organizacija. Niko do sada ne zna precizno šta je u pitanju.

Tekst iz 'Kurira' možete pogledati ako kliknete na link:

https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3296461/masovni-pokolj-svinja-u-velikoj-krsni-inspektori-upadaju-u-domacinstva-i-redom-ubijaju-svinje-pod-izgovorom-da-vlada-africka-kuga-mestani-ocajni-ostaju-bez-glavnog-izvora-prihoda-foto

Štete u saobraćaju - da li se nazire rešenje?

U Lovačkom savezu Srbije poslednjih meseci se pojačano radi na rešavanju problema šteta u saobraćajnim nezgodama u kojima je učestvovala divljač. Poznato je da su lovačke organizacije vrlo često dolazile u ozbiljne probleme kada su po sudskim odlukama bile primorane da plaćaju nemale štete vozačima koji su imali 'bliski susret' sa divljači na putevima. Uz taj problem šteta, pojavljivao se i problem u komunikaciji sa upravljačima puteva oko postavljanja saobraćajne signalizacije na putevima koji prolaze kroz lovišta.

Da se rešavanju ovog problema veoma ozbiljno pristupilo u LSS govori autorski tekst podpredsednika LSS Bojana Radovanovića, koji je objavljen u Lovačkom glasniku LSCS. U tekstu se podrobno govori o tome kako i na koji način rešiti barem deo problema, pa preporučujemo da pomenuti tekst pročitaju i lovci a naročito članovi uprava LU. Tekst prenosimo u celosti:

КОНАЧНО РЕШЕЊЕ ШТЕТА У САОБРАЋАЈУ?

Бројност саобраћајних незгода у којима је учествовала дивљач, висина проузроковане материјалне штете, као и давање одговора на питање доприноса учесника у саобраћају за насталу саобраћајну незгоду у којој је учествовала дивљач, разграничење појединих облика кривице поштујући начело диспозитивности, представљали су полазну основу да Ловачки савез Србије, када су у питању штете настале на дивљачи и од дивљачи у вршењу делатности, покрене широку иницијативу у оквиру својих институционалник капацитета за другачије тума-чење постојећег законодавства. На основу доступних података (период последње три године), годишње, у Србији, у друмском саобраћају евидентирано је око 115 саобраћајних незгода у који-ма је учествовала дивљач. Причињена материјална штета се процењује на око 12 милиона динара, а причињена штета на пољопривредним усевима и другим културама се процењује на око 8 миона динара. Имајући у виду досадашњу праксу када су у питању ризици и извори опасности, након свеобухватне анализе поменуте регулативе, примера добре праксе, и горе достављених параметара, Ловачки савез Србије је паралелно прибавио одговарајућу понуду са условима осигурања од штетних догађаја, осигурања ловаца и имовине, на основу које би за-кључили одговарајуће полисе по утврђеним сегментима, а уједно и проширио канале коминикације са надлежним органима образованим за вршење надзора над применом закона и прописа. Потреба за интерсекторским приступом овој материји а у појединим областима и алокацијом више органа државне управе у вези спречавања штете на дивљачи и од дивљачи на свим јавним саобраћајницама на којима постоји могућност настанка штете, на површинама ван ловишта, као и на површинама које представљају неловне површине, резултирало је да Републички инспектор за државне путеве другачије сагледа обавезе појединих субјеката одговорности првенствено управљача пута, што је резултирало и доношењем Инструкције ЛСС о обавези корисника ловишта да поднесе захтев управљачу пута о постављању саобраћајне сигнализације, узимајући у обзир између осталог и мишљење Управе за шуме. Након предузетих радњи и свеобухватне анализе о постављању саобраћајне сигнализације која је спроведена у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде и Ми-нистарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Ловачки савез Србије објављује инструкцију и обавештење Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије.У складу са чл. 87 Закона о дивљачи и ловству, као и у складу са чл. 3 тачка 6 и чл. 5, тачка 12, “Правилника о мерама за спречавање штете од дивљачи и штете на дивљачи и поступку и начину утврђивања штете”, (Сл. гл. РС бр. 2/12), као и у складу са законским одредбама које регулишу безбедност саобраћаја и „Законом о безбедности саобраћаја на путевима“, (Сл. гл. бр. 41/2009,53/2010,101/2011 и 32/2013-одлука УС 56/2014 -др. закон и 9/2016 -одлука УС), корисници ловишта су у обавези да укажу управљачу пута на којим путним правцима и државним путевима првог и другог реда, као и локалним путевима на којима је управљач орган локалне самоуправе, је могуће наилажење на дивљач која може бити претња по безбедност саобраћаја, имовину и здравље људи.Према томе, корисник ловишта је једино дужан да обавести управљача пута о неопходности постављања саобраћајне сигнализације, уз навођење путних праваца на којима је то потребно учинити, као и навођење дужине деонице на којој постоји опасност од саобраћајне незгоде са уче-шћем дивљачи. Корисник ловишта није дужан да изради пројектну документацију, као што није дужан да купује и одржава собраћајне знакове, већ је то надлежност и обавеза управљача јавног пута, проистекла из његове законске обавезе и одговорности.

У наставку овог текста следи обавештење Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, сачињено након предузетих радњи и свеобухватне анализе овог питања.Поред наведеног, ЛСС је објавио и препоруку корисницима ловишта за осигурање штета од дивљачи да закључе полису осигурања са осигуравајућом кућом „Сава“ неживотно осигурање а.д.о. Београд, по критеријуму ‘’економски најповољнија понуда’’, управо имајући у виду могућност коју пружа ова понуда и чињеницу да поједине кориснике ловишта са аспекта савременог одрживог газдовања, штете од дивљачи, у томе доста оптерећују. Тако ловачка удружења закључују полису осигурања од штета од дивљачи директно са Осигуравајућом кућом „Сава“ неживотно осигурање, по одабраном модалитету.Овим осигурањем су покривени следећи ризици:штете од дивљачи на усевима и штете од удара дивљачи у саобраћају.* Осигурање од одговорности на 5.000 еура. Штете на усевима и удар дивљачи у саобраћају, све без учешћа у штети. Плаћање на 12 месечних рата по 168.142,78 динара.* Осигурање од одговорности на 10.000 еура. Штете на усевима и удар дивљачи у саобраћају, све без учешћа у штети. Плаћање на 12 месечних рата по 277.435,58 динара.* Осигурање од одговорности на 15.000 еура. Штете на усевима и удар дивљачи у саобраћају, све без учешћа у штети. Плаћање на 12 месечних рата по 378.321,25 динара.Накнада осигурања исплаћује се на основу уговорене осигуране суме, у складу са закљученим уговором, условима осигурања и поднетом одговарајућом документацијом.У наредном периоду носиоце посла у ЛСС, очекују интезивне активности и сусрете са другим субјектима одговорности, како би се ова годинама запостављена материја уредила и обезбедило, пре свега, дугорочно и одрживо решење.

Бојан Радовановић

LSV: Letnje igrarije

Iako je juli mesec po pravilu ’mrtav’ period za lov i dešavanja u lovstvu, ipak ne može da prodje leto a da neko ne popuni prazan prostor. Nekoliko godina je vrlo zapaženo taj prazan period pokrivao bivši prvi čovek LSS Šormaz sa svojim bravurama, da bi sad po svemu sudeći dobio svog sledbenika - novog predsednika LSV Novaka Andrića, koji je zbog svojih poteza na dobrom putu da postane nova stalna tema lovačkih divana, vodjen svojom ili tudjom pameću i za sada nevidljivom rukom, čije otiske naslućujemo.

Šta se, dakle, dešava u LSV? Posle katastrofalno sprovedenih i sudski osporenih izbora u LSV, kada je iz jedne skoro potpune anonimnosti, uz pomoć svih vrsta od nekoliko uticajnijih ljudi, pa čak i uz izbornu gimnastiku i marifetluke koji prvi put u istoriji LSV čekaju sudski epilog, i posle duboke i nepremostive podele unutar saveza, Andrić koristi priliku i po onoj narodnoj ’Bog je prvo sebi bradu stvorio’ tu i tamo vuče poteze koji mogu da pokažu na nedostatak strateškog razmišljanja i na poluprovincijalnu logiku koja ne ostavlja prostora za šire globalno razmišljanje i rad u interesu LSV, nego samo u lokalnim okvirima.

Evo primera: LSV na ime kompenzacije za korišćenje prostora u Kaćkoj šumi od Lovotursa dobija svake godine fazanske piliće, ove godine je dobijeno kao i svake godine 1.000 fazana uzrasta 6 nedelja, koji su trebali biti podeljeni članicama LSV, po odluci UO LSV. Iz Banata sretni (ne)zaslužni dobitnici su: LD Lazarevo iz LUG Zrenjanin, i LU Banatsko Arandjelovo, iz Bačke LU Subotica i na iznenadjenje najnovije LU u Vojvodini, Mošorin. Desio se i novi Sremski front oko Šida i Krčedina, borba je bila neizvesna a presudlli su glasovi dva člana UO LSV iz opštine Šid. Bez znanja i bez odluke UO LUG Zrenjanin, gde je član Andrić i njegovo LD Lazarevo, i bez zrenjaninske zvanične inicijative, UO LSV je na zahtev Novaka Andrića odlučio da 200 komada dodeli upravo LD Lazarevo, LUG Zrenjanin, gde je Andrić član. LD Lazarevo broji pedesetak lovaca, tako da su ovim podmirili odstrel za skoro polovinu lovne sezone! U zdravlju lovili, momci iz Lazareva, ne obazirite se na gundjanja vaših kolega iz ostalih zrenjaninskih LD što niste podelili sa njima ovaj neočekivani poklon, a još manje se obazirite na vapaje lovaca iz onih malih vojvodjanskih LU koja nit imaju para za nabavku fazana niti su članovi nekog moćnog LU kao što je zrenjaninsko. Ko je pomenuo lovačku sollidarnost? Šta je to, i čemu to služi? Moral je varijabilna kategorija, jer kao što rekosmo: ’Bog je prvo sebi bradu stvorio’. Za ostatak podele fazana iz LSV je odlučeno na telefonskoj(?) sednici UO LSV, a o toj odluci ćemo drugom prilikom, ko je i zbog čega dobio fazane. Samo pratimo dalje dogadjaje.

Kao još jednu ilustraciju ponašanja Andrića na mestu predsednika LSV izdvajamo potez kojim je službeni auto LSV Škoda Octavia nenadano promenila mesto boravka, pa se ne nalazi više u dvorištu LSV u Novom Sadu, nego se (privremeno?) preselila u zrenjaninski atar, kako bi bila stalno pri ruci predsedniku Andriću. Odličan potez za reklamu, neka vide komšije u selu ko vozi luksuzan auto službeni, neka crknu dušmani od zavisti što se žuljaju po lošijim autima ili ni nemaju auto. Octavia je izgleda postala lažni simbol uspešnosti, pitanje nekakvog prestiža, ili relikvija koja služi da se pokaže i prikaže ’ko je babo u nas’. Ako, tako i treba, treba cepati dokle god se ćuti. Nije nam poznato kako je ovaj potez dočekala ekipa iz Vojvodjanskog lovca, koja je sa apetitom koristila taj auto kad god su mogli.

Odlučio je tako g. Andrić da pristupi i zameni dotrajalih prozora na prostorijama LSV (komada dva); odlučio, odabrao ponudu (čiju i kakvu, ne zna se) u visini 160.000 dinara, i opet telefonskom sednicom UO potvrdio svoju odluku. Sposoban čovek, nema šta, i baš onako ubedljiv.

Bilo bi, medjutim, jako zanimljivo kada bi LSV i njegovo rukovodstvo objavili koliko članarina su uspeli do sada da naplate; neka saznanja govore da je procenat naplate katastrofalan (ako je tačno, svega oko 3.000 članarina do sada!), i da nisu retka LU u Vojvodini koja otvoreno kažu da neće platiti članarinu sve dok se sudski ne reši problem legitimnosti i legalnosti novoizabranih. Dakle, teški dani idu za LSV, ali se vrh bavi uglavnom marginalnim stvarima, dok se krucijalne stvari i problemi guraju pod tepih i rešenja odlažu (slučaj Barice, npr.), a još zanimljivije bi bilo saznati kako uprava LSV misli da sprovede finansijski plan i da poplaća sve troškove poslovanja do sledeće godine, ako dinamika naplate članarina ide ovako kilavo.

Pomenusmo Šormaza u početku teksta, a sa tim ćemo i završiti: po nekim elementima, modus operandi (način rada) Novaka Andrića posle samo 4 meseca na funkciji uveliko počinje da podseća na način kako je Šormaz radio, mada je on, Šormaz ipak još uvek veći maher od Andrića, ali je Andrić mladji i na početku mandata, pa ima ozbiljne šanse da dostigne ili prestigne Šormaza u samovolji, i eventualnoj uzurpaciji ovlašćenja (APR) ako nastavi istim stilom. I Šormaz je bio ’uhapsio’ službeni auto, i Šormaz je voleo telefonske sednice, i Šormaz je uspeo da isposluje pravo da sam odlučuje o donacijama do odredjenog iznosa, i Šormaz je bio poluuspešan u naplati članarine pa uleteo u gubitke, i Šormaz je bio na sudu (čuvena dupla skupština LSS)... Slatki su lovački novci.

O svemu ovome, i o mnogo toga drugog, NEĆETE saznati ako posetite zvanični sajt LSV.

Zamislite se (slika uz tekst), dok je vreme. Neka nam je dragi Bog (koji prvo sebi stvara bradu) i Sveti Evstatije u pomoći LSV.

Uprava za šume: Raspisan konkurs za dodelu sredstava za razvoj lovstva

U Službenom glasniku RS je 12.07.2019. objavljen konkurs za dodelu budžetskih sredstava za razvoj lovstva za 2019. godinu. Rok za podnošenje prijava za konkursom odredjene projekte je sasvim pristojnih 21 dan od dana objavljivanja konkursa, a Uprava za šume će u roku od 30 dana razmotriti prispele prijave i odlučiti o dodeli sredstava. Treba pohvaliti ovogodišnji konkurs koji je akcenat finansiranja stavio na divljač, unapredjenje populacije divljači /posebno jelenske divljači i fazana/ i finansiranje ishrane divljači, i tu je Uprava za šume dobro procenila prioritete.

Ove godine iznos koji će biti podeljen je iznenandjujuće mali, nikad manji od 2010. godine - nepunih 41 milion dinara. Kada znamo da u Srbiji, bez AP, ima oko 50.000 lovaca koji kupuju lovnu kartu po ceni od 1.000 dinara, onda je samo iznos prikupljen od lovnih karata 50 miliona, a kada se doda naknada za  divljač koju plaćaju korisnici lovišta /10% vrednosti odstrela/, taj iznos se gotovo sigurno vrti oko cifre od 100 miliona dinara, onda je jasno da je više od polovine prikupljenih sredstava ili zadržano u budžetu Republike, a manji deo se vraća u razvoj lovstva, što je malo čudno, imajući u vidu opštu besparicu u lovstvu i ne baš sjajnu situaciju sa fondovima divljači, ili je broj lovaca i planirani odstrel divljači drastično opao - nema trećeg objašnjenja. To je prva stvar koja upada u oči povodom ovog konkursa.

Druga stvar koja može da zasmeta u konkursu jeste da je u tački 5. Konkursa kojom se finansiraju istraživački radovi ugroženih vrsta divljači, pored divokoze, vuka, medveda, zeca i risa, predvidjeno i istraživanje velikog tetreba, leštarke i jarebice kamenjarke. Onima koji imaju malo bolje pamćenje će istraživanje te tri vrste ptica podsetiti na slučaj od pre nekoliko godina kada je upravo istraživanje i mapiranje velikog tetreba, leštarke i jarebice kamenjarke nekim čudom bilo povereno i finasirano onoj grupi ljudi-zaštitara iz Društva za zaštitu i posmatranje ptica Srbije, istih ljudi koji su masovnu hajku digli na lovce i koji bi verovatno bili najsretniji da se kompletan lov zabrani. Tada je zaštitarima isplaćeno 1,5 miliona dinara, digla se velika prašina i ogorčenje u lovstvu, a rezultati njihovog istraživanja su ostali do danas nepoznati, kao što je ostalo nepoznato i pravdanje utroška tih sredstava. Simptomatično je da se sada ponovo traži već jednom obavljeno istraživanje, ali ne možemo da nadjemo dobar razlog zašto je to tako, možemo samo da se nadamo da Uprava za šume neće ponoviti grešku od pre nekoliko godina i istim 'umetnicima' dati pare za taj projekat, ako budu konkurisali.

Još jedna tehnička stvar koja je trebala biti bolje odradjena: na sajtu Uprave za šume https://upravazasume.gov.rs/konkurs-za-raspodelu-sredstava-budzetskog-fonda-za-razvoj-lovstva-republike-srbije-u-2019-godini/ nije objavljen kompletan tekst konkursa, postoji samo link za preuzimanje konkursnih obrazaca, nego su zainteresovani upućeni da pogledaju Službeni glasnik RS br. 50 od 12.07. u kojem je konkurs objavljen, što je zaista čudno. Zašto je bilo teško kopirati tekst konkursa na sajtu Uprave?

Kompletan tekst konkursa je ipak i na sreću objavio LSS na svom sajtu, klik na link: http://www.lss.rs/vesti/objavljen-konkurs-za-raspodelu-sredstava-budzetskog-fonda-za-razvoj-lovstva-rs/

Kompletan tekst ovogodišnjeg konkursa možete pogledati klikom na SAZNAJTE VIŠE